Sicilijanska ekspedicija

Sicilijanska ekspedicija
Deo Peloponeskog rata
Peloponeski rat
Vreme 415. p. n. e. - 413. p. n. e. Mesto Sicilija Ishod Odlučujući poraz Atine
Sukobljene strane
Delski savez Segesta	Sirakuza Peloponeski savez
Komandanti i vođe
Nikija †, Lamah †, Demosten † i Eurimedont †	Hermokrat i Gilip
Jačina
Na početku: 100 trijera i 5000 hoplita Nakon pojačanja: 136 brodova, 1200 lakih konjanika i 26.000 veslača na 130 teretnih brodova	nepoznati
Žrtve i gubici
celokupna armija pobijena ili zarobljena	nepoznati

Sicilijanska ekspedicija je naziv za vojni pohod koga su 415. godine p. n. e. protiv Sirakuze preduzeli Atinjani na poziv Segeste. Pohod predstavlja prekretnicu u Peloponeskom ratu. Završen je potpunim porazom Atine nakon čega Spartanci preuzimaju prevlast u ratu.

Uvod

Peloponeski rat izbio je 431. godine p. n. e. Glavni uzrok bio je strah Sparte od atinske moći. Atina je u periodu pentekontaetije izrasla u najmoćniju grčku državu. Prevlast u Atinskom pomorskom savezu učinili su je i ekonomski najjačom državom. Prva faza Peloponeskog rata nosi naziv Arhidamov rat. Naziv je dobila po spartanskom kralju Arhidamu ΙI koji je predvodio Spartance u prvim godinama rata. Rat je prve dve godine vođen sa promenljivim ishodom sve dok kuga koja je 429. godine p. n. e. izbila u Atini nije odnela život velikog stratega Periklea. Nakon Periklove smrti glavnu ulogu u Atini preuzimaju Nikija i Kleon. Članicama atinskog arhe-a uveden je novi porez za potrebe rata - eifora. Godine 426. Atinjani odnose pobede kod Solija, Pilosa i Sfakterije, ali doživljavaju i poraz u Etolskoj kampanji. Dve godine kasnije doživeli su najveći poraz u Arhidamovom ratu u bici kod Delija. Osvajanjem Kitere i organizovanjem pohoda na Korint, ni druga strana se nije našla u boljoj poziciji. Spartanci su čak izneli ponudu za mir. Atinjani su, međutim, postavili teške uslove pa je rat nastavljen. Spartanski vojskovođa Brasida preneo je težište borbi na Halkidiki gde je podsticao članice arhe-a na pobunu obećavajući im nezavisnost. Odlučujuća bitka odigrala se kod Amfipolja. U samoj bici pobedu su odneli Spartanci. Poginula su obojica vojskovođa - Brasida i Kleon. Spartanci su ovom pobedom uspeli da izdejstvuju mir. Atinski strateg Nikija (inače pristalica mira) sklapa sa spartanskim kraljem tzv. Nikijin mir (na 50 godina). Nikijinim mirom utvrđeno je predratno stanje uz manje izmene.

Uzroci

Nikijin mir nije zadovoljio ni jednu od strana. Sparta nije ispunila odredbe mira odbijajući da preda Amfipolj. Beotija nije potpisala mir već je sa Atinom sklopila samo primirje. Korint je odbijao bilo kakve pregovore. Čim je Sparta dobila svoje zarobljenike, efori koji su potpisali mir su smenjeni, a na njihovo mesto su dovedeni drugi koji nisu bili pristalice mira. Sparta raskida dogovor sa Atinom i sklapa savez sa Beotijom. U Atini prevlast odnosi opozicija Nikiji predvođena strategom Alkibijadom, pripadnikom moćne porodice Alkmeonida.

Alkibijad je uspeo da sklopi savez sa pristalicama demokratije na Peloponezu, Elidom, Mantinejom i Argosom. Nakon što je izabran za stratega, Alkibijad odlazi na Peloponez gde podstiče pobunu ovih država protiv Sparte. Ohrabrene njegovim prisustvom, demokratski nastrojene države Peloponeza započinju rat sa Epidaurom koji je odbio da pristupi antilakonskoj koaliciji. Sparta šalje pomoć Epidauru. Bitka između Spartanaca sa jedne i Atinjana i antispartanske koalicije sa druge strane odigrala se kod Mantineje avgusta 418. godine p. n. e. i završila se porazom Atine. Antispartanska koalicija je rasturena, a njene članice sklapaju savez sa Spartom. Nastavak Peloponeskog rata bio je neizbežan.

Povod

Kretanje atinske flote

Sicilija je, odlukama kongresa u Geli 424. godine p. n. e., proglasila neutralnost u prvom periodu Peloponeskog rata. Sicilijanski gradovi uglavnom su bili demokratski nastrojeni. Međutim, Atinjani su bili privučeni bogatstvom Sicilije. Godine 415. p. n. e. u Atinu stiže poziv u pomoć Segeste za borbu protiv Selinunta i Sirakuze. Molba je bila motivisana velikom količinom novca koju su izaslanici poneli i pretnja da će Sirakuza sklopiti savez sa Spartom. Atinjanima se ovo učinilo kao dobar povod za pokretanje rata u kome bi osvojili Siciliju i tako proširili svoj uticaj. Tukidid naglašava da Atinjani nisu ni slutili da bi rat mogao poprimiriti tolike razmere.

Priprema za ekspediciju

U atinskoj eklesiji održano je zasedanje. Pristalice pružanja pomoći bile su predvođene Alkibijadom. Na kraju su oni odneli pobedu nad opreznom stranom predvođenom Nikijom. Odlučeno je da se pošalje flota od 100 trijera i 5000 hoplita pod komandom Nikije, Alkibijada i Lamaha. Flota je kasnije povećana na 136 brodova (uz pojačanje saveznika), 1200 lakih konjanika i 26.000 veslača na 130 teretnih brodova.

Alkibijadovo odsustvo iskorišćeno je u Atini da se protiv njega pokrene sudski postupak. Optužen je za oštećenje većeg broja herma za koje krivci nisu pronađeni. Tom prilikom je osuđen veliki broj Atinjana među kojima je bio i Nikijin brat. Alkibijadu je naređeno da se smesta vrati u Atinu i izađe pred sud. Alkibijad odbija da izvrši naređenje i beži na Peloponez gde se priključio Spartancima. Spartancima je otkrio planove Atine i predložio im je da Sirakuzi pošalju pomoć. U Atini je Alkibijad osuđen na smrt.

Iskrcavanje Atinjana

Tokom jula 415. godine p. n. e. Atinjani stižu u Južnu Italiju pristavši prethodno u Korkiri gde su joj se priključili saveznički kontingenti. U Južnoj Italiji nastupili su prvi problemi. Tamošnje grčke kolonije nisu bile zainteresovane za pružanje ozbiljnije pomoći. Drugi problem nastupio je kada se ispostavilo da Segesta nema novca da plati atinsku pomoć. Nikija je zahtevao da se flota vrati u Atinu, ali su se Lamah i Alkibijad (koji još uvek nije napustio Atinjane) usprotivili. Odlučeno je da se napadne Sirakuza. Atinjani se iskrcavaju kod Katane, nedaleko od Sirakuze. Tamo je Alkibijad primio naređenje da se vrati u Atinu nakon čega je dezertirao.

Usledio je prvi veći okršaj sirakuške i atinske vojske. Sirakužane je predvodio vojskovođa Hermostrat. On je Atinjanima krenuo u susret. Međutim, kada je stigao u Katanu, Atinjani su se već ukrcali na brodove i krenuli u direktan napad na Sirakuzu. On je požurio natrag i uspeo da stigne na vreme. U bici koja je usledila Sirakužani su poraženi i primorani na povlačenje. Atinjani pobedu nisu iskoristili već su odlučili da prezime u Katani koju su odabrali za ratnu bazu na ostrvu.

Opsada Sirakuze

U leto 414. p. n. e. Atinjani opsedaju Sirakuzu. Pristiglo im je i pojačanje od 250 konjanika i 30 strelaca. Nakon kraće borbe Atinjani zauzimaju Epipolej, strateški važnu stenu iznad samog grada. Potom su izgradili cirkumvalacioni zid kojim su blokirali grad. Sirakužani su nekoliko puta pokušavali da se probiju iz grada. Svi pokušaji završeni su neuspehom. Jedini uspeh bio je taj što su uspeli da ubiju Lamaha. Komanda je pripala Nikiji koji je od početka bio protivnik ekspedicije.

Sirakužani primaju pomoć koju su poslale Sparta i Korint. Trupama je komandovao vojskovođa Gilip, a činilo ju je oko 2000 ljudi. Atinjani su ubrzo opkoljeni. Nikija šalje obaveštenje u Atinu zahtevajući pomoć ili dozvolu da se povuče. Atinjani mu 413. p. n. e. šalju pomoć pod vođstvom Demostena, pobednika kod Pila. Prvi Demostenov juriš završen je neuspehom.

Poraz Atinjana

Atinsko povlačenje

Demosten je uvideo da ekspedicija više nema smisla. Međutim, sada je Nikija tražio da se ona nastavi ne želeći da među neprijateljima stvori utisak o slabosti Atine. Opsada je obustavljena, ali se armija zadržala na ostrvu. Sirakuška flota nanela je Atinjanima težak poraz u blizini luke. Atinjani su ostali blokirani. Dana 9. septembra pokušali su da se probiju. Došlo je do krvave bitke u kojoj se nasukao veliki broj atinskih brodova. Nikija se sklonio na kopno. Atinska armija i dalje je brojala oko 40.000 ljudi. Četiri dana nakon poraza flote, armija je podeljena između Nikije i Demostena. Demosten se predao, a Nikija je poražen od strane Sirakužana. Bio je to kraj Sicilijanske ekspedicije. Obojica atinskih vojskovođa su zarobljena i pogubljena. Preživelo je 7000 Atinjana koji su, nakon nekoliko nedelja prinudnog rada, prodani u roblje.

Posledice

Atina je u Sicilijanskoj ekspediciji izgubila flotu, veliki deo kopnene vojske, i svoje najbolje vojskovođe. Sparta im je uzvratila udarac i po Alkibijadovom uputstvu 412. godine p. n. e. osvojila Dekeleju na severu Atike. Time su stekli uporište na neprijateljskoj teritoriji, iz kojeg su lako mogli da pustoše poluostrvo i napadaju i samu Atinu. Sparta je dobila novčanu pomoć od Persije, uz pomoć koje su napravili flotu, i obavezali se da će u slučaju pobede Persijancima predati Grčke gradove na obali Male Azije. Uz pomoć flote Spartanci pobeđuju Atinjane u pomorskom boju kod rečice Egospotama 405. godine p. n. e. i time naterali Atinu na predaju 404. godine p. n. e. Atinjani su se obavezali da moraju da: sruše duge bedeme i da predaju flotu, imaju iste prijatelje i neprijatelje kao Sparta, i da će ih slediti i na kopnu i na moru. To je značilo da je Atinski pomorski savez, i moć Atine bila je slomljena.

Izvori

• Stara Grčka - V. V. Struve i D. P. Kalistov, Book&Marso, 2006
• ISTORIJA STARIH GRKA (do smrti Aleksandra Makedonskog) - Miloš Đurić
• Tukididova istorija Peloponeskog rata, knjige 6. i 7.

Spoljašnje veze

• From Livius, by Jona Lendering:
  • Ancient Sicily
  • Hermocrates Arhivirano na sajtu Wayback Machine (26. oktobar 2005)
  • Sicilian expedition
  • Siege of Syracuse