Ska

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Simbol ska muzike

Ska je muzički žanr koji je nastao tokom pedesetih godina 20. veka na Jamajci i to je prethodnik regea i rokstedija.[1] Ska kombinuje elemente muzike sa Kariba, menta i kalipsa sa džezom i ritmom i bluzom. Početkom šezdesetih godina, ska je bila dominantna muzika na Jamajci kao i popularna supkultura u Britaniji.

Periodi[uredi | uredi izvor]

Istoričari muzike dele istoriju ska na tri perioda:

  • originalna jamajkanska scena šezdesetih (prvi talas),
  • engleski dvotonski (2 Tone) ska sa kraja sedamdesetih (drugi talas) i
  • treći talas koji je počeo osamdesetih godina a svoju popularnost u SAD je postigao tokom devedesetih godina dvadesetog veka.[2]

Nastanak[uredi | uredi izvor]

Niko ne ume sa sigurnošću da kaže kada je nastala prva ska pesma. Jednostavno ono što su mnogi muzičari svirali na više nije ličilo na „regularni“ R&B. Karakteristično obeležje ska zvuka (a kasnije i rege muzike) je naglasak na afterbitu („povratnom“ udarcu). I za sam naziv, „ska“ se veruje da je nastao po karakterističnom zvuku gitare, tako da su producenti govorili svojim muzičarima „sviraj ono skat!skat!...“.

Bez obzira na to kako je nastala, jamajkanski prvi međunarodno priznat muzički oblik bez sumnje potiče iz getoa zapadnog Kingstona (Trenchtown), tada pun došljaka koji su pokušavali da se snađu u velikom gradu. Veliki broj ranih zvezda ima ovo zajedničko poreklo - Tuts Hibert, Bob Marli, Džimi Klif. U filmu „The Harder They Come“ Džimi Klif u glavnoj ulozi daje uverljiv portret muzičke industrije toga vremena: „Nije mi bilo lako kada sam prvi put došao u Kingston. Stvarno nikog nisam znao. Morao sam da se za sve sam izborim, a to je često bilo veoma teško.“

Jamajka je 1962. godine dobila političku nezavisnost i nacionalno oduševljenje je dalo novi podsticaj muzičarima da stvore novi nacionalni zvuk. Ska je u početku bio prihvaćen samo u getoima, međutim uskoro počinju da ga sviraju i „uptown“ bendovi, među kojima je najpoznatiji Byron Lee and The Dragoniers. Li to ovako objašnjava : „Jednog dana nazvao me je Edvard Seaga (tadašnji ministar kulture, kasnije i premijer Jamajke) i rekao da Jamajci kao nezavisnoj naciji treba sopstvena muzička forma. Rekao mi je da pokušam da razvijem ska koji se svirao u zapadnom Kingstonu. I tako smo mi počeli da ga sviramo. Bilo je komentara da smo pretvorili ska u komercijalnu muziku, ali da nije bilo nas ska nikada ne bi postao popularan.“

Jedan od najznačajnijih ska bendova svih vremena su The Skatalites. Osnovani su 1963. godine i kroz bend je prošao veliki broj kvalitetnih muzičara, među kojima su najpoznatiji Tomi Mekuk, Roland Alfonso (saksofon) i Don Dramond (trombon). Grupe koje se sastoje od izrazitih individualaca i izvanrednih muzičara obično ne traju dugo. Dramond, koji je imao ozbiljne psihičke tegobe, je 1964. godine ubio svoju devojku, za šta je osuđen na robiju gde je ubrzo i umro. Bend je nastavio da radi još neko vreme, ali, iako njihov kvalitet nije opao entuzijazam sigurno jeste, tako da su se 1965. raspali. The Skatalites nisu bili zajedno duže od 18 meseci, ali za sobom su ostavili veliki broj izvanrednih hitova i ogroman uticaj. Neke od njihovih najpoznatijih pesama su „Man In The Street“, „Guns Of Navarone“, „Pheonix City“, „''Addis Ababa“, „Silver Dollar“.

Veliki broj ranih ska pesama su obrade tradicionalnih narodnih pesama, kao sto su „Penny Reel“ i „Oil In My Lamp“. Izgleda da je muzika dolazila lakše od tekstova tako da dosta ska pesama ima gotovo besmislene reči. Ovo je i razumljivo - osnovni cilj je bio da uz muziku može da se igra.

Pesma „My Boy Lollipop“ Mili Smol je bila prva ska pesma koja je postigla međunarodni uspeh, dospevši na britansku top-listu. Poznate pesme ovog perioda su i „Simmer Down“ (The Wailers), „It's You“ (Toots and Maytals), „Miss Jamaica“ (Džimi Klif), „Forward March“ (Derik Morgan).

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Ska”. Encyclopædia Britannica. Hussey Dermot. str. http://www.search.eb.com/eb/article-9118222. 
  2. ^ Selvin, Joel, San Francisco Chronicle, "A brief history of ska" Sunday, March 23, 2008, Pristupljeno 25. 4. 2013.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]