Po završetku režije na Akademiji umetnosti u Beogradu odlazi na Kosovo i Metohiju u Pokrajinsko narodno pozorište u Prištini, gde režira niz predstava u Srpskoj i Albanskoj drami. Njegova prva režija je bila predstava „Svi moji sinovi” Artura Milera u Srpskoj drami (premijera 16. oktobra1952). Ubrzo će postaviti dela „Čovek koji nije postojao” Josipa Lešića, „Bez trećeg” Milana Begovića i „Tartifa” Ž. B. Molijera. U Prištini će se oženiti i albanskom glumicom Meribane Šalja (1931 - 1956), sestrom Abdurahmana Šalje, koja će posle nekoliko godina umreti u 25. godini života. U Beograd će se vratiti 1958. godine.
Za Televiziju Skoplje režirao je drame: „Ludiot i kaluѓericata” (1968) i „Nešto temno i teško” (1968).
Dogodilo se da je Slavoljub Stefanović Ravasi svoju poslednju pozorišnu režiju imao u prištinskom Narodnom pozorištu21. oktobra1994. godine; režirao je „Pokojnika” Branislava Nušića. Nakon toga, bio je angažovan u Televiziji Priština na obuci mladih reditelja.
