Sladić

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Sladić
Illustration Glycyrrhiza glabra0.jpg
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Divizija:
Klasa:
Red:
Porodica:
Potporodica:
Pleme:
Rod:
Vrsta:
G. glabra
Binomijalno ime
Glycyrrhiza glabra
Sinonimi[2][3][4]
  • Glycyrrhiza brachycarpa Boiss.
  • Glycyrrhiza glandulifera Waldst. & Kit.
  • Glycyrrhiza hirsuta Pall.
  • Glycyrrhiza pallida Boiss.
  • Glycyrrhiza violacea Boiss.

Sladić, slatki koren, gospino bilje, slatko drvce, šećerni koren, dobar koren, likorica, likoriš (lat. Glycyrrhiza glabra) višegodišnja je zeljasta biljka iz porodice bobova (leptirnjača ili mahunarki) — Fabaceae.

Ekstrakti sladića se korište u herbalizmu i tradicionalnoj medicini.[5] Prekomerna konzumacija sladića (više od 2 mg/kg dnevno čiste glicirhidinske kiseline, komponente sladića) može da dovede do neželjenih efekata,[5] kao što je hipokalijemije, povećan krvni pritisak, i mišićna slabost.[6]

Etimologija[uredi]

Engleska reč „liquorice” je izvedena (preko starofrancuske reči licoresse) iz grčke reči γλυκύρριζα (glukurrhiza), sa značenjem „slatki koren”,[7] od γλυκύς (glukus), „sladak” [8] i ῥίζα (rhiza), „koren”,[9][10] što je ime koje je formulisao Dioskorid.[11] Ovaj termin se obično speluje kao liquorice u komonveltskoj upotrebi, a kao licorice u Sjedinjenim Državama.

Opis biljke[uredi]

Glycyrrhiza glabra

Sladić je višegodišnja zeljasta biljka (poludrvenasta). Raste pored reka na peskovitom i glinovitom zemljištu. Stanište mu je u Sredozemlju, a u Srbiji se retko sreće (Čortanovci). Sladić ima snažan, razgranat koren, i nadzemne i podzemne vreže, iz čijih članaka se razvijaju izdanci. Uspravna stabljika može dostići visinu od 2 metra, a vremenom odrveni u donjem delu. Listovi su neparno perasto složeni, sa 4-8 pari listića. Cvet ima specifičnu građu leptirnjača, a krunica je žuto-bele boje. Cvetovi u grozdastim cvastima se nalaze na vrhu stabljike i u pazuhu listova. Plod je u vidu pljosnate mahune, smeđe boje. Žlezdane, lepljive dlake se nalaze na svim nadzemnim delovima biljke.

Lekoviti sastojci[uredi]

U medicinske svrhe se koristi osušeni koren i vreža gajenih biljaka. Slatki koren sadrži saponozide (6-13%), flavonoidne heterozide (likviricin, izolikviricin) kao glavne aktivne komponente. Sadrži još skrob (25-30%), glukozu i saharozu (10%), kumarine, triterpenska jedinjenja, fitosterole. Glicirizinska kiselina, jedan od glavnih saponozida, jer je 40 puta slađa od saharoze, pa otuda vodi i naziv biljke.

Delovanje[uredi]

Glicirizinska kiselina ima protivupalna svojstva, jer deluje slično kortikosteroidnim hormonima. Slatki koren deluje ekspektorantno (stimuliše iskašljavanje), antivirusno, laksativno, spazmolitički (opušta glatke mišiće), antifugalno, imunostimulirajuće.

Primena[uredi]

Glycyrrhiza glabra (chip of Spanish wood).jpg

Nemačka komisija E je odobrila upotrebu slatkog korena kod katara gornjih disajnih puteva i čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu. Tradicionalno se koristi za smirenje kašlja, upale grla, kod gastritisa i upala želudačne sluznice. Na upaljenu želudačnu sluznicu slatki koren deluje: protivupalno, zahvaljujući prisustvu glicirizinske kiseline i protektivno, zahvaljujući prisustvu sluzi. Nekad se preporučuje u nastavku terapije kortikosteroidima. Kod herpesa se primenjuje u vidu gela za spoljnu upotrebu, jer pokazuje antivirusno dejstvo. Koristi se i kod drugih virusnih infekcija (hepatitis, grip, prehlada). Pokazao se efikasan i kod ekcema i atopijskog dermatitisa, zbog svog protivupalnog dejstva. Ekstrakt slatkog korena bez glicirizinske kiseline, naziva se deglicirizirani slatki koren- DGL, i on ne pokazuje neželjena dejstava kao što je povećanje krvnog pritiska.

Neželjena dejstva[uredi]

Glicirizinska kiselina pokazuje dejstvo slično kortikosteroidima, pa ima i njihova neželjena dejstva. Dovodi do pojačanog izlučivanja kalijuma, i zadržavanja natrijuma i vode u organizmu, pa može dovesti do povećanja krvnog pritiska i hipokalemije.

Kontraindikacije[uredi]

Slatki koren ne treba da koriste trudnice, hipertoničari (povišen krvni pritisak), osobe sa oboljenjima bubrega i jetre. Takođe ne treba da ga koriste pacijenti koji uzimaju kardiotonične glikozide (digoksin), diuretike koji dovode do gubitka kalijuma, kortikosteroide, laksative koji dovode do gubitka kalijuma, jer istovremena upotreba može dovesti do hipokalemije.

Reference[uredi]

  1. ^ „Glycyrrhiza glabra”. Germplasm Resources Information Network (GRIN). Pristupljeno 6. 03. 2008. 
  2. ^ The Plant List: A Working List of All Plant Species, Pristupljeno 7. 03. 2017 
  3. ^ The International Plant Names Index, Pristupljeno 7. 03. 2017 
  4. ^ The International Plant Names Index, Pristupljeno 7. 03. 2017 
  5. 5,0 5,1 „Licorice root”. National Center for Complementary and Integrative Health, US National Institutes of Health. septembar 2016. Pristupljeno 20. 12. 2017. 
  6. ^ Omar, Hesham R; Komarova, Irina; El-Ghonemi, Mohamed; Ahmed, Fathy; Rashad, Rania; Abdelmalak, Hany D; Yerramadha, Muralidhar Reddy; Ali, Yaseen; Camporesi, Enrico M (2012). „How much is too much? in Licorice abuse: time to send a warning message from Therapeutic Advances in Endocrinology and Metabolism”. Ther Adv Endocrinol Metab. 3 (4): 125—38. PMC 3498851Slobodan pristup. PMID 23185686. doi:10.1177/2042018812454322. 
  7. ^ γλυκύρριζα, Henry George Liddell, Robert Scott, A Greek-English Lexicon, on Perseus
  8. ^ γλυκύς, Henry George Liddell, Robert Scott, A Greek-English Lexicon, on Perseus
  9. ^ ῥίζα, Henry George Liddell, Robert Scott, A Greek-English Lexicon, on Perseus<
  10. ^ liquorice, on Oxford Dictionaries
  11. ^ google books Maud Grieve, Manya Marshall - A modern herbal: the medicinal, culinary, cosmetic and economic properties, cultivation and folk-lore of herbs, grasses, fungi, shrubs, & trees with all their modern scientific uses, Volume 2 Dover Publications, 1982 & Pharmacist's Guide to Medicinal Herbs Arthur M. Presser Smart Publications, 1 April 2001 2012-05-19

Spoljašnje veze[uredi]