Slobodni radikali

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Slobodni radikali
Radikal molekul.JPG
U normalnom molekulu, jezgro je okruženo parom negativno naelektrisanih elektrona. Uklanjanjem jednog elektrona iz para, procesom koji se zove oksidacija, molekul postaje nestabilan i destruktivan (nastaje „radikal“ molekul) koji napada susedne biomolekule u sredini u kojoj se nađe, tako da njegovim delovanjem dolazi do stvaranja novih slobodnih radikala - lančanom reakcijom.[1].
Klasifikacija i spoljašnji resursi

Slobodni radikali su nestabilni molekuli, ili joni velike reaktivnosti, koji u organizmu stupaju u hemijske reakcije sa delovima ćelije (proteinima, lipidima, ugljenim hidratima, molekulima DNK) pri čemu dovode do biohemijskih, strukturnih i funkcionalnih poremećaja[2]. U normalnom molekulu, jezgro je okruženo parom negativno naelektrisanih elektrona. Uklanjanjem jednog elektrona iz para, procesom koji se zove oksidacija, molekul postaje nestabilan i destruktivan (nastaje „radikal“ molekul) koji napada susedne biomolekule u sredini u kojoj se nađe, tako da njegovim delovanjem dolazi do stvaranja novih slobodnih radikala - lančanom reakcijom (neka vrsta začaranog kruga).[1]. Slobodni radikali mogu da budu pozitivni, negativni, ili bez naelektrisanja. Nespareni elektroni daju radikalima hemijsku reaktivnost [3][4][5] .

Slobodni radikali, u organizmu, mogu izazvati »slobodno radikalsku bolest« koja podrazumeva poremaćaj u čijoj etiologiji primarnu ulogu imaju slobodni radikali, a za koju postoji obilje okolnosti i dokazi. Najverovatnije da slobodni radikali delujući kao posredne supstance u inflamatornim procesima, možda čak i kao neuromodulatori, utiču na pojavu bolesti [2]. Ipak, u organizmu postoje i zaštitni mehanizmi koji su dovoljni da reaktivne vrste radikala koristi za neke normalne fiziološke procese. Skoro sigurno je da tu spada i antimikrobna odbrane i ksenobiotički metabolizam.

Izvori radikala[uredi]

Endogeni izvori radikala

U unutrašnje (endogene) izvore odnosno unutrašnje uticaje koji izazivaju povećano stvaranje slobodnih radikala u organizmu spadaju: stres, imunska odbrana, zapaljenja, povrede, veliko fizičko opterećenje. Glavni izvori endogenih radikala u navedenim uticajima dele se na enzimske i neenzimske;

Enzimski izvori Nenzimski izvori
  • NAD(P)H OKSIDAZE
NADPH + 2O2 — NAD(P)¯ + H+ + 2O2
  • KSANTIN OKSIDAZE
  • AZOT-MONOKSID SINTAZE
  • MIJELOPEROKSIDAZE
H2O2 + Cl- +H+ — HOCl + H2O
  • LIPOKSIGENEZE
  • DISANjE U MITOHONDRIJAMA
  • TRANZICIONI METALI
  • DRUGI OKSINANSI (LOO.)

Egzogeni izvori radikala

U spoljne (egzogene) izvore odnosno spoljne uticaje koji izazivaju povećano stvaranje slobodnih radikala u organizmu spadaju: duvanski dim, lekovi, način ishrane, neka terapijska i okolna zračenja [6] pa čak i fizička aktivnost .

Izvori ROS-a.jpg
ENDOGENI I EGZOGENI IZVORI RADIKALA

Izvori[uredi]

  1. 1,0 1,1 Živković.M, izdavač. Hiperbarična i podvodna medicina.Beograd: HBO medical center ; Nauka, 1998. 251 str. ID=55440652
  2. 2,0 2,1 Huber, W., Future trends in radical studies, in Inflammation — Mechanisms and Treatment, Willoughby, P. A. and Giroud, J. P., Eds., University Park Press, Baltimore, 1980, 27.
  3. ^ Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I izd.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0. 
  4. ^ Morrison Robert Thornton; Boyd Robert Neilson (2006). Organic chemistry. Engelwood Cliffs, New Jersey: Prentice Hall. ISBN 8120307658. 
  5. ^ Smith, Michael B.; March, Jerry (2007). Advanced Organic Chemistry: Reactions, Mechanisms, and Structure (6th izd.). New York: Wiley-Interscience. ISBN 0-471-72091-7. 
  6. ^ (na jeziku: engleski)Hoyt A, Luukkonen J, Juutilainen J, Naarala J. (2008) Title Proliferation, Oxidative Stress and Cell Death in Cells Exposed to 872 MHz Radiofrequency Radiation and Oxidants. Journal Radiat Res. 170 (2) :235-243.

Spoljašnje veze[uredi]

Star of life.svgMolimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).