Slovenski marš

Portret Petra Iljiča Čajkovskog

Slovenski marš ili Srpsko-ruski marš u Be-molu, op. 31 (poznata i po francuskom nazivu Marche slave) je muzička kompozicija ruskog kompozitora Petra Iljiča Čajkovskog.

Kompozicija je inspirisana događajima iz Srpsko-turskog rata, 1876. godine, kada se veliki broj ruskih dobrovoljaca borio na strani Srba. Nikolaj Rubinštajn, blizak prijatelj Čajkovskog, zamolio ga je da napiše delo koje bi se izvelo na dobrotvornom koncertu za ruske ranjenike iz ovog rata. Ponet patriotizmom, Čajkovski je ovo delo napisao i sam dirigovao na premijernom koncertu, za samo 5 dana. Premijera dela je bila u Moskvi, 17. novembra 1876. godine i bila je toplo primljena od publike. Iako je naziv kasnije promenjen, originalni naziv dela je bio Srpsko-ruski marš.

Prvobitno je kompozitor nameravao da napiše simfonijsku fantaziju. Za nju mu je, izgleda, nedostajalo dovoljno prihvatljivih srpskih narodnih melodija. Zato je za svoju kompoziciju odabrao melodiju ruske himne „Bože, čuvaj Cara” i tri srpske narodne pesme: „Sunce jarko, ne sijaš jednako”, „Prag je ovo milog Srba” i „Jer puščani prah” (drugi deo pesme „Rado ide Srbin u vojnike”).

Melodije je našao u zbirci Kornelija Stankovića „Srpske narodne melodije”, štampanoj u Beču 1862. godine, za šta je srpski kompozitor, carskim ukazom, odlikovan ruskim Ordenom Svetog Stanislava.

Prvi deo ove kompozicije opisuje patnju Srba pod turskom okupacijom, u kome je Čajkovski iskoristio dve srpske narodne pesme. Zatim, sledi deo koji opisuje zločine na Balkanu, koji zamenjuje deo koji opisuje okupljanje ruskih dobrovoljaca. U trećem delu pažnja je posvećena srpskoj molbi za pomoć. Poslednji deo je posvećen maršu ruskih dobrovoljaca u pomoć Srbima.

Spoljašnje veze

• Video zapis „Slovenskog marša“, u izvođenju orkestra kampusa Državnog univerziteta Mičigen.
• Tekst o delu na engleskom jeziku.