Međuslovenski jezik

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa Словјански)
Međuslovenski
KreiraoJan van Stenbergen, Vojteh Merunka
Podešavanje i upotrebaPomoćni jezik, namenjen za komunikaciju među ili sa slovenskim jezicima
Govorniciokolo 2000[1] (2017)
Svrha
latinica, ćirilica
Zvanični status
Regulišebez regulišućeg lica
Jezički kodovi
ISO 639-2art
ISO 639-3isv

Međuslovenski jezik (меджусловјанскы језык, medžuslovjansky jezyk; do 2011. godine: slovjanski, slovianski) je slovenski međujezik, stvoren 2006. grupom jezikotvoraca iz različitih zemalja, na čelu sa holandskim lingvistom Jan van Stenbergenom. Uloga međuslovenskog ogleda se u olakšavanju komunikacije između predstavnika različitih slovenskih naroda, ali isto tako u pomaganju pripadnicima stranih naroda, koji ne govore nijedan slovenski jezik, pri komunikaciji sa Slovenima. Za ove, međuslovenski bi mogao biti dobra osnova za učenje bilo kojega drugog slovenskoga jezika.

Međuslovenski se svrstava u polu-veštačke jezike. Potiče iz staroslovenskog jezika i raznih improvizovanih jezika, vekovima korišćenih od Slovena u svrhu sporazumevanja sa drugim slovenskim narodima, na primer u mnogonarodnim sredinama ili u novije vreme na internetu.[2] Cilj međuslovenskog je obogaćenje istih sa naučnom osnovom. Dakle, i gramatika i rečnik se zasnivaju na sličnostima i zajedničkim osobinama svih jezika slovenske skupine. Za razliku od slovija, jednog šematskog jezika čija se gramatika zasniva na principu esperanta[3], međuslovenski je prirodan jezik koji izbegava svaki veštački element. Njegovo težište više leži u razumevanju nego u lakom učenju.[2]

Međuslovenski može da se piše ćirilicom i latinicom.

Povod[uredi | uredi izvor]

Zabeleženi su vekovima stari napori da se stvori jedan jezik koji bi spajao sve slovenske govornike.[4] Većina tih napora vuče korene iz Panslovenstva. Iako je panslovenstvo izgubilo svoj značaj posle raspada Sovjetskog Saveza i Jugoslavije, sledbenici istoga još postoje, pretežno u slovenskim emigrantskim okruženjima, te u virtuelnim krugovima, raznim forumima i računarskim igricama. Uzdizanje i omiljenost interneta vodili su ka pojavi novih panslovenskih jezika.[5][6]

Ono što je zajedničko ovim jezicima jeste da se zasnivaju na prirodnim slovenskim jezicima. Većinom po pretpostavci da su međusobno dovoljno slični da bi omogućili kompromisan jezik koji bi otprilike bio razumljiv svakom Slovenu. Ipak, mišljenja se razilaze po pitanju gramatike. Visok stepen pojednostavljenja, svojstven većini međujezika, olakšava učenje neslovenskim učenicima ali udaljuje slovjanski od prirodnih slovenskih jezika i pridaje mu jedan, pre svega, veštački izgled, što većina govornika smatra manom.[7]

Istorijski razvoj jezika[uredi | uredi izvor]

Projekat slovjanski je započet marta 2006, kada je grupa ljudi iz različitih zemalja osetila potrebu za jednostavnim, a prirodnim slovenskom jezikom kojeg bi Sloveni razumeli bez prethodnog učenja.[8] Delimično je podstaknut nedostacima slovija[9], najpoznatijeg slovenskoga međujezika današnjice, njegovim brojnim neslovenskim elementima i prevlašću ruskog jezika u njegovom rečniku. Cilj stvarača je bio da stvori prirodan jezik koji bi sadržao samo materijal postojeći u većini slovenskih jezika, bez dodataka bilo kakvih umetnih osobina.[7]

Pre 2009. slovjanski je postojao u dve varijante. Tadašnji oblik ovoga jezika je prethodno bio poznat kao Slovianski-N započet Janom van Stenbergen, a dalje razrađen Igorom Poljakovim). Pojednostavljeni oblik jezika je bio poznat pod nazivom Slovianski-P (započet Ondrejom Rečnikom te razrađen Gabrijelom Svobodom). Razlikovali su se po broju padeža. Slovianski-N je koristio padežni sistem od šest padeža, dok Slovianski-P - kao i engleski, bugarski te makedonski - je koristio predloge za izražavanje padežnih odnosa u rečenici. Osim ovih dvaju razlika (N stoji za naturalizam, P za pidžin ili prost), šematska verzija, Slovianski-S je bio deo eksperimenta, ali je bio odbačen u ranim fazama projekta.[10]

Februara i marta 2010. slovjanski je približen javnosti posle objavljenih članaka na poljskom internet portalu Interia.pl[11] i srpskim novinama Večernje novosti.[12] Konačno, interviju s jednim od stvaralaca slovjanskoga, je pronađen u novisnkoj agenciji BalkanInsight[8], a ubrzo posle toga taj članak se pojavio i u slovačkim novinama Pravda[13], na novinskim stranicama češke radio i televizijske stanice ČT24[14], u slovenačkim novinama Žurnal24[15], kao i u mnogim drugim novinama, te radio i televizijskim stanicama širom Češke, Slovačke, Mađarske, Srbije, Crne Gore, Bugarske i Ukrajine.[16][17][18][19][20][21][22][23][24][25][26][27]

Slovjanski je bio značajan i u razviću drugih, srodnih projekata. Rozumio i slovioski su oba bili napori da se stvori kompromis između slovjanskog i slovia, koji su u slučaju Slovioskoga doveli do stvaranja novog jezika.[28][29] Januara 2010 obelodanio se novoslovenski jezik (Novoslovienskij), zasnovan na staroslovenskom, no koristi deo rečnika slovjanskoga jezika.[30]. Njegov autor je bio profesor informatike na Češkom tehničkom univerzitetu u Pragu, Vojteh Merunka.

U 2011. godini slovjanski, slovioski i novoslovenski su zajedno sa nekim drugim slovenskim međujezicima uključena u projekat međuslovenski.[31] Sada međuslovenski jezik ima tri roda (muški, ženski, srednji) te sedam padeža, a glagoli su u potpunosti konjugovani. Uprkos ovim osobinama - najčešće izbegavanih u internacionalnim pomoćnim (auksilijarnim) jezicima - međuslovenski svakako sadrži veliki broj pojednostavljenja. Naime, nastavci su jednostavni i nedvoumični, a nepravilnosti su svedene na minimum. Dok je slovio, sudeći po svojim autorima, slovenski parnjak esperantu, međuslovenski jezik bi bio slovenski parnjak interlingvi[32] Još jedna osobina slovjanskoga, koju deli sa interlingvom, jeste da se razvijao grupom njegovih korisnika u otvorenim forumima, te nije regulisan autoritetom tj. subjektivnim dopuštanjima i zabranama jedne osobe.[33].

Međuslovenski jezik se do sada koristi najčešće na internetu i internetskim novinama, Slovjanska Gazeta[34][35] i Izvesti.info. Takođe postojinaučni naučni časopis na međuslovenski pod nazivom Slovjani.info.

U filmu Obojena ptica iz 2019. godine likovi govore međuslovenski, a jednu od glavnih uloga igra Harvi Kajtel.[36][37]

Pisma[uredi | uredi izvor]

Glavno načelo je da međuslovenski može da se piše na bilo kojoj slovenskoj tastaturi.[38] Zato što granica između latinice i ćirilice seče slovensku teritoriju po sredini, oba pisma mogu biti korišćena. Pošto međuslovenski nije etnički jezik, nema oštrih pravila čitanja ni naglašavanja. Iz ovoga razloga pravila koja slede su samo putokazi.

Међусловенски алфабет
Латиница A B C Č D DŽ E Ě F G H I J K L LJ M N NJ O P R S Š T U V Y Z Ž
Ћирилица А Б Ц Ч Д ДЖ Е Є Ф Г Х И Ј К Л Љ М Н Њ О П Р С Ш Т У В Ы З Ж
Изговор ɑ
a		 b ʦ ʧ d dʒ ɛ jɛ
ʲɛ		 f g
h		 x i
ɪ
ɨ		 j k l lʲ
ʎ		 m n nʲ
ɲ		 o
ɔ		 p r s ʂ
ʃ		 t u v
ʋ		 ɪ z ʐ
ʒ

Suglasnici mogu biti palatalizovani kada slede є (ě), i (i) ili j. Ipak ovakvo izgovoranje nije neizostavljivo.

Postoji i naučni pravopis sa dodatnim slovima:

Латиница Ę Ų Å Ȯ Ć Đ Ĺ Ń Ŕ T́ D́ Ś Ź
Ћирилица Ѧ Ѫ Ӑ Ъ ћ Ђ ЛЬ НЬ РЬ ТЬ ДЬ СЬ ЗЬ
Изговор jæ
ʲæ		 ʊ
u		 ɒ ə ʨ ʥ ʎ
lʲ		 ɲ
nʲ		 r̝
rʲ		 c
tʲ		 ɟ
dʲ		 ɕ
sʲ		 ʑ
zʲ

Gramatika[uredi | uredi izvor]

Gramatika međuslovenskoga je prvi i najviše navođen razlog zašto je međuslovenski prirodan slovenski jezik, a takođe delimično pojednostavljen. Ona se sastoji iz elemenata pripadjućih svakom ili bar većini slovenskih jezika.

Imenice[uredi | uredi izvor]

Imenica može da ima tri roda (muški, ženski, srednji), dva broja (jedninu i množinu), kao i sedam padeža (nominativ, akuzativ, genitiv, dativ, instrumental, lokativ i vokativ). Nema članova. Komplikovani slovenski sistem klasifikacije imenica je sveden na samo četiri deklinacije:

  • imenice muškoga roda na suglasnik: dom „kuća“
  • imenice ženskoga roda na -a: žena „žena“
  • imenice ženskoga roda na meki suglasnik: kost „kost“
  • imenice srednjega roda na -o ili -e): slovo „reč“
padež lice jednine lice množine
N. dom žena kost slovo domы ženы kosti slova
A. dom ženu kost slovo domы ženы kosti slova
G. doma ženы kosti slova domov žen kostij slov
D. domu ženє kosti slovu domam ženam kostam slovam
I. domom ženoju kostju slovom domami ženami kostami slovami
L. domu ženє kosti slovu domah ženah kostah slovah
V. dome ženo kosti slovo domы ženы kosti slova

Pridevi[uredi | uredi izvor]

Pridevi su uvek pravilni. Slažu se sa imenicom koju opisuju u rodu, broju i padežu, i obično su ispred nje. Na primer: dobrы „dobar, dobri":

padež m. j. ž. j. s. j. mn.
N. dobrы dobra dobro dobre
A. dobru
G. dobrogo dobroj dobrogo dobrыh
D. dobromu dobroj dobromu dobrыm
I. dobrыm dobroju dobrim dobrыmi
L. dobrom dobroj dobrom dobrыh

Prilozi mogu da se obrazuju dodavanjem nastavka -o na pridevsku osnovu: dobro „dobro“.

Komparativ se obrazuje nastavcima -(єj)ši: dobrєjši „bolji“. Superlativ se obrazuje dodavanjem prefiksa naj- komparativu prideva: najdobrєjši „najbolji“.

Zamenice[uredi | uredi izvor]

Lične zamenice su: ja, tы, on, ona, ono, mы, vы, oni, one. Kada se sa ličnom zamenicom trećega lica jednine i množine koristi predlog, tada će imati puni oblik, tj. n-.

Lične zamenice
lice jednine lice množine
1. 2. 3. 1. 2. 3.
(m.) (s.) (ž.) (m.) (s./ž.)
N. ja tы on ono ona mы vы oni one
A. mene (me) tebe (te) (n)jego (n)ju nas vas (n)jih (n)je
G. mene tebe (n)jego (n)jej (n)jih
D. mnє (mi) tobє (ti) (n)jemu (n)jej nam vam (n)jim
I. mnoju toboju (n)jim (n)ju nami vami (n)jimi
L. mnє tobє (n)jim (n)jej nas vas (n)jih

Druge zamenice se menjaju isto kao i pridevi:

  • Prisvojne zamenice: moj, tvoj, naš, vaš, svoj, kao i čij
  • Pokazne zamenice: toj „taj“, tutoj „ovaj“ i tamtoj „onaj“
  • Odnosne zamenice: ktorы „koji“
  • Upitne zamenice: kto „ko“ i čto „šta“
  • Neodredjene zamenice: nєkto „neko“, nєčto „nešto“, nikto „niko“, ničto „ništa“, libokto „bilo ko“, libočto „bilo šta“, vsekto „svako“, vsečto „svašta“, inokto „neko drugi“, inočto „nešto drugo“

Brojevi[uredi | uredi izvor]

Brojevi 1-10 su:[39]

1 једин jedin
2 два dva
3 три tri
4 четыри četyri
5 пет pet
6 шест šest
7 седм sedm
8 осм osm
9 девет devet
10 десет deset

Viši brojevi se tvore dodavanjem nastavka -nadset za brojeve 11-19, -deset za desetice, i -sto za stotine.

Redni brojevi se tvore dodavanjem pridevskoga nastavka -ы osnovnim brojevima, sa izuzetkom prvы, drugы/vtorы, tretji, četvrtы, stotы/sotnы, tыsečnы.

Glagoli[uredi | uredi izvor]

Slovenski jezici inače imaju veoma komlikovane glagoslke promene, konjugacije. Međuslovenski jezik ima sličan sistem. Primenjuje se De Valovo pravilo da bi se sistem pojednostavio na dve glagolske osnove:

U većini slučajeva ove dve glagoslske osnove su identične, a u većini drugih slučajeva poslednja može pravilima da se izvede iz prve. U pojedinim slučajevima obe osnove moraju da se uče odvojeno.

Razni glagolski načini i vremena se grade na sladeći način:

  • sadašnje vreme se gradi nastacima: -ju/-im, -iš, -i, -imo, -ite, -et ako se prezentska osnova završava na i, a ako na suglanik tada ta će nastavci glasiti: -u/-em, -eš, -e, -emo, -ete, -ut
  • u prošlom vremenu', nastavci nisu odrećeni licima, nego rodovima: -l (muški rod), -la (ženski rod), -lo (srednji rod), -li (množina, sva tri roda)
  • buduće vreme se gradi dodavanjem sadašnjeg vremena glagola bыti infinitivu
  • potencijal se gradi dodavanjem potencijala glagola bыti prošlom vremenu
  • zapovedni način se gradi nastavcima-i/-j (2. lice jednine), -ite/-jte (2. lice množine) i -imo/-jmo (1. lice množine)
  • sadašnji particip radni ima nastavak -eči/-uči, koji zajedno sa nastavcima -i, -a, -o gradi prideve.
  • prošli particip trpni ima nastavak -(je)nы (ponekada-tы), i deklinira se ja pridjev
  • glagolska imenica ima nastavak -(je)nje (ponekada -tje)
Primer: delati „raditi“
sadašnje vreme prošlo vreme buduće vreme kondicional imperativ
1. j. ja delaju/delam ja jesm delal(a) ja budu delati ja bыh delal(a)
2. j. tы delaješ/delaš ti jesi delal(a) ti budeš delati ti bыs delal(a) delaj
3. j. on
ona delaje/dela
ono		 on je delal
ona je delala
ono je delalo		 on
ona bude delati
ono		 on bы delal
ona bы delala
ono bы delalo
1. mn. mы delajemo/delamo mы jesmo delali mы budemo delati mы bыhmo delali delajme
2. mn. vы delajete/delate vы jeste delali vы budete delati vы bыste delali delajte
3. mn. oni/one delajut oni/one delali oni/one budut delati oni/one bы delali
infinitiv delati
sadašnji particip radni delajuči (-uči, -uča, -uče)
prošli particip trpni delanы (-na, -no)
glagolska imenica delanje

Rečnik[uredi | uredi izvor]

Reči međuslovenskog se zasnivaju na poređenju rečnika modernih slovenskih jezika, koji su svrhishodno svrstani u šest grupa:

Ove grupe su tretirane podjednako. Rečnik međuslovenskog je sastavljen tako da su reči razumljive najvećem broju govornika slovenskih jezika. Oblik u kojem će jedna reč biti usvojena u rečnik međuslovenskog ne zavisi samo od učestalosti u modernim slovenskim jezicima, nego zavisi i od unutrašnje logike samoga međuslovenskoga, kao od samoga oblika iste reči u praslovenskom: da bi se osiguralo razumevanje, koristi se sistem pravilene derivacije.[40]

Речи у међусловенском у поређењу са другим словенским језицима
Међусловенски Руски Украјински Белоруски Пољски Чешки Словачки Горњелужичкосрпски Словеначки Хрватски Српски Македонски Бугарски
чловєк člověk человек людина чалавек człowiek člověk človek čłowjek človek čovjek човек човек човек
пес pes пёс, собака пес, собака сабака pies pes pes pos, psyk pes pas пас пес, куче пес, куче
дом dom дом дім дом dom dům dom dom dom, hiša dom, kuća дом, кућа дом, куќа дом, къща
книга kniga книга книга кніга książka kniha kniha kniha knjiga knjiga књига книга книга
ноч noč ночь ніч ноч noc noc noc nóc noč noć ноћ ноќ нощ
писмо pismo письмо письмо пісьмо, ліст list dopis list list pismo pismo писмо писмо писмо
великы veliky большой великий вялікі wielki velký veľký wulki velik velik велик голем голям
новы novy новый новий новы nowy nový nový nowy nov nov нов нов нов

Primer međuslovenskoga[uredi | uredi izvor]

Oče naš:

Ћирилица Латиница
Отче наш, кторы јеси в небесах,
нехај свети се име Твоје.
Нехај пријде кральевство Твоје,
нехај буде вольа Твоја, како в небу тако и на земји.
Хлеб наш всакоденны дај нам днес,
и одпусти нам наше грехы,
тако како мы одпушчајемо нашим грешникам.
И не введи нас в покушенје,
але избави нас од злого.
Ибо Твоје јест кральевство и моч и слава, на векы веков.
Амин.
Otče naš, ktory jesi v nebesah,
nehaj sveti se ime Tvoje.
Nehaj prijde kraljevstvo Tvoje,
nehaj bude volja Tvoja, kako v nebu tako i na zemji.
Hlěb naš vsakodenny daj nam dnes,
i odpusti nam naše grěhy,
tako kako my odpuščajemo našim grěšnikam.
I ne vvedi nas v pokušenje,
ale izbavi nas od zlogo.
Ibo Tvoje jest kraljevstvo i moč i slava, na věky věkov.
Amin.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Kocór, Maria, et al., "Zonal Constructed Language and Education Support of e-Democracy – The Interslavic Experience", in: Sokratis K. Katsikas & Vasilios Zorkadis red., E-Democracy – Privacy-Preserving, Secure, Intelligent E-Government Services. 7th International Conference, E-Democracy 2017, Athens, Greece, December 14-15, 2017, Proceedings (Communications in Computer and Information Science no. 792, Springer International Publishing. 2017. ISBN 978-3-319-71116-4. str. 21.).
  2. ^ a b http://steen.free.fr/interslavic/introduction.html - accessed 26 May 2010
  3. ^ Katherine Barber, "Old Church Slavonic and the 'Slavic Identity'" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. jun 2010). University of North Carolina at Chapel Hill.
  4. ^ Constructed Slavic languages[mrtva veza] - accessed 25 May 2010
  5. ^ Tilman Berger, "Vom Erfinden Slavischer Sprachen" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (31. октобар 2013), in: M. Okuka & U. Schweier, eds., Germano-Slavistische Beiträge. Festschrift für P. Rehder zum 65. Geburtstag (München. 2004. ISBN 978-3-87690-874-8. str. 25.). (jezik: nemački)
  6. ^ Tilman Berger, Panslavismus und Internet Arhivirano na sajtu Wayback Machine (31. oktobar 2013), 2009, pp. 37. (jezik: nemački)
  7. ^ a b Troški pro štučnі movi: panslov'яnsьka mova Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. mart 2012). Narodna Pravda, 22 August 2009. (jezik: ukrajinski)
  8. ^ a b Bojana Barlovac, Creation of 'One Language for All Slavs' Underway. BalkanInsight, 18 February 2010.
  9. ^ http://www.langmaker.com/db/Slovianski.
  10. ^ http://steen.free.fr/interslavic/index.html - accessed 14 December 2009
  11. ^ Ziemowit Szczerek, Języki, które mają zrozumieć wszyscy Słowianie Архивирано на сајту Wayback Machine (19. februar 2010). Interia.pl, 13 February 2010. (jezik: poljski)
  12. ^ Marko Prelević, Slovijanski da svako razume. Večernje novosti, 18 February 2010. (jezik: srpski)
  13. ^ Slovania si porozumejú. Holanďan pracuje na jazyku slovianski. Pravda, 20 February 2010. (jezik: slovački)
  14. ^ "Slovianski jazik" pochopí každý Arhivirano na sajtu Wayback Machine (25. februar 2010). ČT24, 19 February 2010. (jezik: češki)
  15. ^ En jezik za vse Slovane. Žurnal24, 18 February 2010. (jezik: slovenački)
  16. ^ V Nizozemsku vzniká společný jazyk pro Slovany Arhivirano na sajtu Wayback Machine (26. jul 2011). Deník.cz, 19 February 2010. (jezik: češki)
  17. ^ Pět let práce na společném jazyku Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. jul 2011). Týdeník Školství, no. 2010/09, 3 March 2010. (jezik: češki)
  18. ^ Klára Ward, „Kvik Kvik“ alebo Zvieracia farma po slovensky Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. mart 2010). Z Druhej Strany, 25 February 2010. (jezik: slovački)
  19. ^ Péter Aranyi & Klára Tomanová, Egységes szláv nyelv születőben Arhivirano 2012-05-30 na sajtu Archive.today. Melano.hu, 23 February 2010. (jezik: mađarski)
  20. ^ Holanđanin pravi panslovenski jezik Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. decembar 2014). Serbian Cafe, 17 February 2010. (jezik: srpski)
  21. ^ Holanđanin pravi slovijanski jezik. PCNEN.com, 17 February 2010. (jezik: srpski)
  22. ^ Datčanin sъzdava obщ slavяnski ezik Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. jul 2011). PlovdivMedia.com, 19 February 2010. (jezik: bugarski)
  23. ^ Datčanin tvori obщ slavяnski ezik Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. decembar 2014). Vseki Den, 19 February 2010. (jezik: bugarski)
  24. ^ Gotvяt slavяnsko esperanto Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. март 2012). Marica, 19 February 2010. (језик: бугарски)
  25. ^ Язык для всех славян на основе русинского. UA-reporter, 20 February 2010. (језик: руски)
  26. ^ Slaves de tous les pays, parlez donc le Slovianski !. Le Courrier des Balkans, 1 March 2010. (језик: француски)
  27. ^ Gordana Knežević, Slovianski bez muke. Reader's Digest Srbija, June 2010, pp. 13-15. (језик: српски)
  28. ^ http://conlang.wikia.com/wiki/Rozumio - accessed 26 February 2010
  29. ^ http://slovioski.wikia.com/wiki/Slovioski - accessed 26 February 2010
  30. ^ Vojtěch Merunka, Jazyk novoslovienskij (Praha. 2010. ISBN 978-80-87313-51-0..), pp. 15-16, 19-20. (jezik: češki)
  31. ^ INTERSLAVIC - Slavic Wiki, Pristupljeno 25. 4. 2013.
  32. ^ http://steen.free.fr/interslavic/introduction.html#schematicism_or_naturalism - accessed 11 December 2009
  33. ^ Panslavizm ne umer okončatelьno Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. oktobar 2011). Odessa University. (jezik: ruski)
  34. ^ N. M. Malюga, „Movoznavstvo v pitannяh і vіdpovіdяh dlя včitelя й učnіv 5 klasu", in: Fіlologіčnі studії. Naukoviй vіsnik Krivorіzьkogo deržavnogo pedagogіčnogo unіversitetu. Zbіrnik naukovih pracь, vipusk 1 (Kryvyj Rih. 2008. ISBN 978-966-17-7000-2..), pp. 147. (jezik: ukrajinski)
  35. ^ Alina Petropavlovskaя, Slavяnskoe эsperanto Arhivirano na sajtu Wayback Machine (20. jul 2011). Evropeйskiй russkiй alьяns, 23 June 2007. (jezik: ruski)
  36. ^ Jan Lumholdt, Review: The Painted Bird. Cineuropa, 4. septembar 2019.
  37. ^ "Obojena ptica" - glavni događaj festivala Arhivirano na sajtu Wayback Machine (20. septembar 2019). SRNA, 6. septembar 2019
  38. ^ http://steen.free.fr/interslavic/orthography.html - accessed 14 December 2009
  39. ^ Interslavic – Numerals
  40. ^ http://steen.free.fr/interslavic/design_criteria.html#vocabulary - accessed 14 December 2009

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Међусловенски_језик&oldid=27704000”