Slon

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Slon
Vremenski raspon:
Pliocene—Recent
Elephant near ndutu.jpg
Afrički slon u blizini granice Serengetija i Ngorongoroa u Tanzaniji.
Taksonomija
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Podtip: Vertebrata
Klasa: Mammalia
Nadred: Afrotheria
Red: Proboscidea
Porodica: Elephantidae
Gray, 1821
Rodovi

Slonovi (lat. Elephantidae, od elefantus) porodica je viših sisara. Svi su, bez izuzetaka, biljojedi i hrane se pre svega travama i lišćem, ali u slučaju nedostatka te hrane, jedu i granje, grmlje, koru i sličnu hranu. Oni imaju dugačku surlu pomoću koje se brane, hrane i piju vodu.

Naziv slon potiče od praslovenskog korena *slonъ, što bi mogla biti izvedenica od *sloniti sę (savremeno nasloniti se). Ovakva etimologija objašnjava se pričom o slonu koji je spavao naslonjen na drvo, a koja je tokom srednjeg veka kružila Evropom. Prema drugim izvorima, reč je povezana sa turskim izrazom aslan (lav).

Slonovi su najveći kopneni sisari koji danas žive na zemlji. Kod rođenja, mladunče može biti teško i do 100 kg. Visina slona je do 7m (sa surlom). Samo u surli, slon ima više od 40.000 mišića. Skotnost slonice traje 20 do 22 meseci i najduža je od svih kopnenih sisara. Mogu živeti do 70 godina. Najveći slon je ubijen 1974. u južnoj Angoli i bio je težak 12.240 kg. Slon je jedina životinja koja ima četiri kolena.[1]

Taksonomija[uredi]

Komparativna morfologiga glave i prednjeg dela tela azijskog slona (1) i afričkog slona (2)

Klasifikacija, vrste i podvrste[uredi]

Afrotheria
Afroinsectiphilia
Tubulidentata

OrycteropodidaeAardvark2 (PSF) colourised.png


Afroinsectivora
Macroscelidea

MacroscelididaeRhynchocyon chrysopygus-J Smit white background.jpg


Afrosoricida

ChrysochloridaeThe animal kingdom, arranged according to its organization, serving as a foundation for the natural history of animals (Pl. 18) (Chrysochloris asiatica).jpg



TenrecidaeBrehms Thierleben - Allgemeine Kunde des Thierreichs (1876) (Tenrec ecaudatus).jpg





Paenungulata
Hyracoidea

ProcaviidaeDendrohyraxEminiSmit white background.jpg


Tethytheria
Proboscidea

ElephantidaeElephant white background.png


Sirenia

DugongidaeDugong dugon Hardwicke white background.jpg



TrichechidaeManatee white background.jpg






Kladogram slonova unutar Afrotheria baziran na molekularnoj evidenciji[2]

Slonovi pripadaju familiji Elephantidae, jedinoj preostaloj familiji unutar reda Proboscidea kojo priprada nadredu Afrotheria. Njihovi najbliži preostali srodnici su morske krave (dugongi i lamantinis) i damani, sa kojima oni dele kladus Paenungulata unutar nadreda Afrotheria.[3] Slonovi i morske krave se dalje grupišu u kladu Tethytheria.[4] Tri vrste slonova su poznate; afrički slon (Loxodonta africana) i šumski slon (Loxodonta cyclotis) iz podsaharske Afrike, i azijski slon (Elephas maximus) iz Južne i Jugoistočne Azije.[5] Afrički slonovi imaju veći uši, konkavna leđa, naboraniju kožu, nagnut trbuh, i dva produžetka na vrhu surle slična prstima. Azijski slonovi imaju manje uši, konveksna ili ravna leđa, glađu kožu, horizontalni stomak koji se povremeno ugiba u sredini i jedan produžetak na vrhu surle. Omčasti grebeni na kutnjacima su plići kod azijskog slona, dok oni kod afričkog slona u većoj meri imaju oblik dijamanta. Azijski slon isto tako ima dorsalne kvrge na svojoj glavi i njegova koža sadrži depigmentisane segmente.[6] Afrički slon je generalno veći od svog azijskog srodnika.

Azijski slon u nacionalnom parku Bandipur, Indija

Švedski zoolog Karl Line je prvi opisao rod Elephas i slona iz Šri Lanke (tada poznate kao Cejlon) pod nazivom Elephas maximus 1758. godine.[7] Godine 1798, Žorž Kivje je klasifikovao indijskog slona kao vrstu Elephas indicus.[8] Holandski zoolog Konrad Jakob Temink je opisao sumatranskog slona 1847. godine kao vrstu Elephas sumatranus.[9] Engleski zoolog Frederik Nater Časen je klasifikovao sva tri kao podvrste azijskog slona 1940. godine.[10] Azijski slon geografski varira po boji i količni depigmentacije. Šri Lankanski slon (Elephas maximus maximus) naseljava Šri Lanku, indijski slon (E. m. indicus) potiče iz kontinentalne Azije (sa Indijskog potkontinenta i Indokine), i sumatranski slon (E. m. sumatranus) je zastupljen na Sumatri.[6] Jedna sporna podvrsta, borneanski slon, živi na severnom Borneu i manji je od svih drugih podvrsta. On ima veće uši, duži rep, i pravije kljove od tipičnog slona. Šri Lankanski zoolog Poles Edvard Pjeriz Deranijagala ga je opisao 1950. godine pod trinomijalnim nazivom Elephas maximus borneensis, uzimajući kao njegov tip jednu ilustraciju u časopisu Nacionalna geografija.[11] Kasnije je svrstan u bilo E. m. indicus ili E. m. sumatranus. Rezultati genetičke analize iz 2003 indiciraju da su se njegovi preci odovojili od kopnene populacije pre oko 300.000 godina.[12] Jedna studija iz 2008. godine je utvrdila da bornejski slonovi ne potiču sa tog ostrva, već da su dopremljeni na njega pre 1521. godine pod pokroviteljstvom Sultana od Sulua sa Jave, gde su slonovi u današnje vreme izumrli.[11]

Afrički šumski slon u Ivindo nacionalnom parku, Gabon

Afričkog slona je prvi imenovao nemački prirodnjak Johan Fridrih Blumenbah 1797. godine kao Elephas africanus.[13] Rod Loxodonta je dobio ime po Frederiku Kjuveu 1825. godine.[14] Kjuve je koristio spelovanje Loxodonte, ali je 1827. godine jedan anonimni autor romanizovao naziv u Loxodonta[15]; Međunarodni kodeks zoološke nomenklature prepoznaje tu varijantu kao važeću.[5] Godine 1942, 18 podvrsta afričkog slona je identifikovao Henri Ferfild Ozborn,[16] ali su dodatni morfološki podaci redukovali broj klasifikovanih podvrsta, i do 1990-tih, samo su se dve zadržale, savanski ili žbunski slon (L. a. africana) i šumski slon (L. a. cyclotis),[17] zadnju od kojih je imenovao 1900. nemački zoolog Pol Mači.[18] Šumski slonovi imaju manje i u većoj meri zaokružene uši i tanje i ravnije surle od savanskih sonova, i ograničeni su na opseg šumskih oblasti zapadne i centralne Afrike.[19] Jedna studija iz 2000. godine se zalagala za svrstavnje ove dve forme u zasebne vrste (L. africana i L. cyclotis respektivno) na bazi razlika u morfologiji lobanje.[20] DNK studije objavljene 2001. i 2007. isto tako sugerišu da su to dve zasebne vrste,[21][22] mada su studije iz 2002. i 2005. izvele zaključak da se radi o jednoj vrsti.[23][24] Dalje studije (2010, 2011, 2015) su pružile podršku tvrdnji da su afrički savanski i šumski slonovi zasebne vrste.[25][26][27] Smatra se da su ove dve vrste razdvojile pre 6 miliona godina.[28] Godine 2017, analiza DNK sekvenci je pokazala da je L. cyclotis bliže srodan izumrlom Palaeoloxodon antiquus, nego L. africana, što eventualno potkopava rod Loxodonta kao celinu.[29] Postoji evidencija iz koje se može izvesti zaključak da su slonovi zapadne Afrike zasebna vrsta,[30] mada je to sporno.[24][26] Pigmejski slonovi iz sliva reke Kongo, za koje je bilo predloženo da su zasebna vrsta (Loxodonta pumilio) su verovatno šumski slonovi čija mala veličina i/ili rana zrelost su uzrokovani uslovima životne sredine.[31]

Podela[uredi]

Danas žive još samo tri vrste surlaša:

Manji broj naučnika koji se bave kriptozoologijom a zanimaju ih slonovi, predlažu

kao još jednu, zasebnu vrstu. Međutim, naučnici nisu prihvatili taj predlog, bar za sada još ne. Ta vrsta živi, prema njihovom mišljenju, uz šumskog slona u tropskim kišnim šumama (Gabon, Kongo, Kamerun).

U Africi žive četiri odvojene populacije slonova: u savanama istočne i južne Afrike, u zapadnoj Africi na severu Namiba (pustinja i istoimeni nacionalni park u Namibiji) i u tropskim kišnim šumama centralne Afrike.

Status šumskog slona kao zasebne vrste dokazan je uz pomoć DNK analize. Ali iz ugla gledanja zaštite vrsta, ovo priznavanje zasebnosti je problematično, jer slonova kost šumskih slonova nije zaštićena od trgovine, pa su izloženi lovu.

Druge grupe surlaša, mamuti, mastodonti i Deinotherien su izumrli. Svi danas živući surlaši su jako ugroženi. S jedne strane, njihova prirodna staništa se neprekidno smanjuju, a s druge, sve do nedavno su bili žestoko lovljeni zbog dragocenosti slonove kosti od koje su građene njihove kljove.

Slonica u Beogradskom zoološkom vrtu

Rasprostranjenost[uredi]

Afrički slon je ranije živio na čitavom afričkom kontinentu, dok je danas severna granica njegovih prebivališta jug Sudana. Južno od tog područja živi svuda, ali samo u zaštićenim područjima nacionalnih parkova; no u njima su se populacije tako snažno povećale, da dolazi u pitanje „izdržljivost“ okoline. To je posebno dramatično izraženo u nacionalnom parku Čobe u Bocvani: umesto 5.000 slonova koliko bi priroda parka mogla da podnese, tu živi 25.000 životinja.

Šumski slon živi u kišnim šumama zapadne Afrike, među ostalim u Kamerunu, DR Kongu i Centralnoafričkoj Republici.

Područje gde živi azijski slon širi se po čitavom području jugoistočne Azije kao i Indijskog potkontinenta.

Vidi još[uredi]

Izvori[uredi]

  1. Weissengruber GE, Fuss FK, Egger G, Stanek G, Hittmair KM, Forstenpointner G (2006). „The elephant knee joint: morphological and biomechanical considerations”. Journal of Anatomy. 208 (1): 59—72. PMC 2100174Slobodan pristup. PMID 16420379. doi:10.1111/j.1469-7580.2006.00508.x. 
  2. Tabuce, R.; Asher, R. J.; Lehmann, T. (2008). „Afrotherian mammals: a review of current data” (PDF). Mammalia. 72: 2—14. doi:10.1515/MAMM.2008.004. 
  3. Kellogg, M.; Burkett, S.; Dennis, T. R.; Stone, G.; Gray, B. A.; McGuire, P. M.; Zori, R. T.; Stanyon, R. (2007). „Chromosome painting in the manatee supports Afrotheria and Paenungulata”. Evolutionary Biology. 7: 6. PMC 1784077Slobodan pristup. PMID 17244368. doi:10.1186/1471-2148-7-6. 
  4. Ozawa, T.; Hayashi, S.; Mikhelson, V. M. (1997). „Phylogenetic position of mammoth and Steller's sea cow within tethytheria demonstrated by mitochondrial DNA sequences”. Journal of Molecular Evolution. 44 (4): 406—13. PMID 9089080. doi:10.1007/PL00006160. 
  5. 5,0 5,1 Shoshani, J. (2005). „Order Proboscidea”. Ur.: Wilson, D. E.; Reeder, D. M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference, Volume 1 (3rd izd.). Johns Hopkins University Press. str. 90—91. ISBN 978-0-8018-8221-0. OCLC 62265494. 
  6. 6,0 6,1 Shoshani, pp. 38–41.
  7. Linnaeus, Carl (1758). Systema Naturae per Regna Tria Naturae, Secundum Classes, Ordines, Genera, Species, cum Characteribus, Differentiis, Synonymis, Locis (10th izd.). Holmiae : Impensis Direct. Laurentii Salvii. str. 33. 
  8. Cuvier, Georges (1798). Tableau Élémentaire de L'histoire Naturelle des Animaux. Baudouin, Imprimeur du Corps législatif et de l'Institut national, place du Carrousel, N°. 662,. str. 148. 
  9. Temminck, Coenraad Jacob (1847). Coup-D'oeil Général sur les Possessions Néerlandaises dans L'Inde Archipélagique. Leide, A. Arnz & comp. str. 90. 
  10. Chasen, Frederick Nutter (1940). „A Handlist of Malaysian Mammals”. Bulletin of the Raffles Museum, Singapore (15): 190. 
  11. 11,0 11,1 Cranbrook, E.; Payne, J.; Leh, C. M. U. (2008). „Origin of the elephants Elephas maximus L. of Borneo” (PDF). Sarawak Museum Journal. 
  12. Fernando, P.; Vidya, T. N. C.; Payne, J.; Stuewe, M.; Davison, G.; Alfred, R. J.; Andau, P.; Bosi, E.; Kilbourn, A.; Melnick, D. J. (2003). „DNA analysis indicates that Asian Elephants are native to Borneo and are therefore a high priority for conservation”. PLoS Biol. 1 (1): e6. PMC 176546Slobodan pristup. PMID 12929206. doi:10.1371/journal.pbio.0000006. 
  13. Blumenbach, Johann Friedrich (1797). Handbuch der Naturgeschichte (5th izd.). Göttingen: J. C. Dieterich. str. 124. 
  14. Cuvier, Frédéric (1824). Histoire Naturelle des Mammifères: avec des Figures originales, coloriées, dessinées d'aprèsdes Animaux vivans. A Paris, Chez A. Belin. str. 118. 
  15. Anonymous (1827). „Histoire Naturelle des Mammifères: avec des Figures originales, coloriées, dessinées d'aprèsdes Animaux vivans; &c. Par MM. Geoffroy Saint- Hillaire, et F. Cuvier. Livraisons 52 et 53”. The Zoological Journal. 3: 140. 
  16. Osborn, Henry Fairfield (1942). Proboscidea : a Monograph of the Discovery, Evolution, Migration and Extinction of the Mastodonts and Elephants of the World. Trustees of the American Museum of Natural History : American Museum Press. str. 1193. 
  17. Barnes, R. F. W.; Blom, A.; Alers M. P. T. (1995). „A review of the status of forest elephants Loxodonta africana in Central Africa”. Biological Conservation. 71 (2): 125—32. doi:10.1016/0006-3207(94)00014-H. 
  18. Matschie, Paul (1900). „Herr Matschie sprach über geographische Abarten des afrikanischen Elefanten.”. Sitzungsberichte der Gesellschaft Naturforschender Freunde zu Berlin. (189-200). 
  19. Shoshani, pp. 42–51.
  20. Grubb, P.; Groves, C. P.; Dudley J. P.; Shoshani, J. (2000). „Living African elephants belong to two species: Loxodonta africana (Blumenbach, 1797) and Loxodonta cyclotis (Matschie, 1900)” (PDF). Elephant. 2 (4): 1—4. Arhivirano iz originala na datum 19. 4. 2013. 
  21. Rohland, N.; Malaspinas, Anna-Sapfo; Pollack, Joshua L.; Slatkin, Montgomery; Matheus, Paul; Hofreiter, Michael (2007). „Proboscidean mitogenomics: chronology and mode of elephant evolution using mastodon as outgroup”. PLoS Biology. 5 (8): e207. PMC 1925134Slobodan pristup. PMID 17676977. doi:10.1371/journal.pbio.0050207. 
  22. Roca, A. L.; Georgiadis, N.; Pecon-Slattery, J.; O'Brien, S. J. (2001). „Genetic evidence for two species of elephant in Africa”. Science. 293 (5534): 1473—77. Bibcode:2001Sci...293.1473R. PMID 11520983. doi:10.1126/science.1059936. 
  23. Eggert, L. S.; Rasner, C. A.; Woodruff, D. S. (2002). „The evolution and phylogeography of the African elephant inferred from mitochondrial DNA sequence and nuclear microsatellite markers”. Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences. 269 (1504): 1993—2006. PMC 1691127Slobodan pristup. PMID 12396498. doi:10.1098/rspb.2002.2070. 
  24. 24,0 24,1 Debruyne, R. (2005). „A case study of apparent conflict between molecular phylogenies: the interrelationships of African elephants”. Cladistics. 21 (1): 31—50. doi:10.1111/j.1096-0031.2004.00044.x. 
  25. Rohland, N.; Reich, D.; et al. (2010). Penny, David, ur. „Genomic DNA Sequences from Mastodon and Woolly Mammoth Reveal Deep Speciation of Forest and Savanna Elephants”. PLoS Biology. 8 (12): e1000564. PMC 3006346Slobodan pristup. PMID 21203580. doi:10.1371/journal.pbio.1000564. 
  26. 26,0 26,1 Ishida, Y.; Oleksyk, T. K.; et al. (2011). Murphy, William J, ur. „Reconciling apparent conflicts between mitochondrial and nuclear phylogenies in African elephants”. PLoS ONE. 6 (6): e20642. Bibcode:2011PLoSO...620642I. PMC 3110795Slobodan pristup. PMID 21701575. doi:10.1371/journal.pone.0020642. 
  27. Roca, Alfred L.; Ishida, Yasuko; Brandt, Adam L.; Benjamin, Neal R.; Zhao, Kai; Georgiadis, Nicholas J. (2015). „Elephant Natural History: A Genomic Perspective”. Annual Review of Animal Biosciences. 3 (1): 139—167. PMID 25493538. doi:10.1146/annurev-animal-022114-110838. 
  28. „Are we exterminating one African elephant by not recognizing two?”. www.sciencedaily.com. Pristupljeno 2015-06-13. 
  29. Meyer, Matthias (2017). „Palaeogenomes of Eurasian straight-tusked elephants challenge the current view of elephant evolution”. eLIFE. doi:10.7554/eLife.25413. 
  30. Eggert, L. S.; Eggert, J. A.; Woodruff, D. S. (2003). „Estimating population sizes for elusive animals: the forest elephants of Kakum National Park, Ghana” (PDF). Molecular Ecology. 12 (6): 1389—1402. PMID 12755869. doi:10.1046/j.1365-294X.2003.01822.x. 
  31. Debruyne, R.; Van Holt, A.; Barriel, V.; Tassy, P. (2003). „Status of the so-called African pygmy elephant (Loxodonta pumilio (NOACK 1906)): phylogeny of cytochrome b and mitochondrial control region sequences” (PDF). Comptes Rendus Biologies. 326 (7): 687—97. PMID 14556388. doi:10.1016/S1631-0691(03)00158-6. Arhivirano iz originala (PDF) na datum 3. 12. 2013. 

Literatura[uredi]

--- Shoshani, J.; Shoshani, S. L. What is an Elephant?. str. 14—15. 
--- Shoshani, J. Comparing the Living Elephants. str. 36—51. 
--- Shoshani, J. Anatomy and Physiology. str. 66—80. 
--- Easa, P. S. Musth in Asian Elephants. str. 85—86. 
--- Moss, C. Elephant Calves: The Story of Two Sexes. str. 106—13. 
--- Payne, K. B.; Langauer, W. B. Elephant Communication. str. 116—23. 
--- Eltringham, S. K. Ecology and Behavior. str. 124—27. 
--- Wylie, K. C. Elephants as War Machines. str. 146—48. 
--- McNeely, J. A. Elephants as Beasts of Burden. str. 149—50. 
--- Smith, K. H. The Elephant Domestication Centre of Africa. str. 152—54. 
--- McNeely, J. A. Elephants in Folklore, Religion and Art. str. 158—65. 
--- Shoshani, S. L. Famous Elephants. str. 168—71. 
--- Daniel, J. C. The Asian Elephant Population Today. str. 174—77. 
--- Douglas-Hamilton, I. The African Elephant Population Today. str. 178—83. 
--- Tuttle, C. D. Elephants in Captivity. str. 184—93. 
--- Martin, E. B. The Rise and Fall of the Ivory Market. str. 202—07. 
--- Shoshani, J. Why Save Elephants?. str. 226—29. 

Spoljašnje veze[uredi]