Služba državne bezbednosti

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga

Služba državne bezbednosti (skraćeno SDB; sl. Služba državne varnosti, mk. Служба за државна безбедност) je bila bezbednosno-obaveštajna služba i tajna policija Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ). Do 1966. godine, ova organizacija je nosila naziv - Uprava državne bezbednosti (skraćeno UDBA; sl. Uprava državne varnosti, mk. Управа за државна безбедност), kada je posle smene Aleksandra Rankovića reorganizovana.

Formirana je 1946. godine reorganizacijom Odeljenja za zaštitu naroda (skraćeno OZNA) na civilni i vojni odsek. [1] Tada je od Prvog i Drugog odseka OZNE, pri Ministarstvu unutrašnjih poslova FNRJ formirana Uprava državne bezbednosti, dok je od Trećeg odseka OZNE pri Ministarstvu narodne odbrane FNRJ formirana Kontraobaveštajna služba Jugoslovenske armije. Godine 1967. služba je federalizovana, odnosno svaka republika je dobila vlastitu službu bezbednosti, dok je na federalnom nivu ostala Savezna služba državne bezbednosti, čija su se ovlašćenja sve više smanjivala. Raspadom Jugoslavije, početkom devedesetih godina, Savezna služba bezbednosti je prestala da postoji.

Istorijat[uredi]

Uprava državne bezbednosti[uredi]

Uprava državne bezbednosti (skraćeno UDBA) je nastala 1946. godine reorganizacijom tadašnje službe bezbednosti - Odeljenja za zaštitu naroda (skraćeno OZNA) na civilni i vojni odsek. Od Prvog i Drugog odseka OZNE, pri Ministarstvu unutrašnjih poslova FNRJ formirana je Uprava državne bezbednosti, a od Trećeg odseka OZNE je pri Ministarstvu narodne odbrane formirana Kontraobaveštajna služba Jugoslovenske armije.

Funkcionisala je na sličnim principima kao i sovjetska služba bezbednosti - Komitet državne bezbednosti (skraćeno KGB). Kao civilna kontraobavještajna služba nalazila u sastavu Ministarstva unutrašnjih poslova (kasnije Savezni sekretarijat za unutrašnje poslove), i sastojala se od četiri glavna odseka koja su se bavili:

  • unutrašnjim neprijateljem
  • emigracijom
  • stranim obavještajnim službama
  • tehnikom praćenja i prisluškivanja

U prvim poratnim godinama UDB-a se bavila eliminacijom neprijatelja nove vlasti, najčešće iz redova stranaka i političkih opcija poraženih u Drugom svetskom ratu. Od 1948. godine jedan od glavnih zadataka UDB-e bio je eliminacija „unutrašnjeg neprijatelja“, što je uključivalo čak i članove Komunističke partije Jugoslavije, za koje se sumnjalo da podržavaju Rezoluciju Informbiroa [2] i održavaju tajne veze sa Sovjetskim Savezom. Zahvaljujući tome UDB-a je stekla ogromnu moć, koja je počela ugrožavati čak i samog predsednika SFRJ Josipa Broza Tita i dovela do „Četvrtog brionskog plenumaCentralnog komiteta SKJ, održanog jula 1966. godine na ostrvu Brioni, na kome je sa svih dotadašnjih funkcija smenjen Aleksandar Ranković, tada drugi čovek Jugoslavije. [3]

Uprava državne bezbednosti je tada reorganizovana i ime joj je promenjeno u Služba državne bezbednosti (skraćeno SDB).

Služba državne bezbednosti[uredi]

Posle smene Aleksandra Rankovića, zbog navodnog prisluškivanja Josipa Broza Tita, jula 1966. godine, usledila je reorganizacije Uprave državne bezbednosti, koja je imala za cilj čistku njemu odanih kadrova u službi. U okviru organizacije je smenjeno kompletno rukovidsto UDB-e, kao i savezni sekretar za unutrašnje poslove SFRJ Svetislav Stefanović Ćeća.

Godine 1967. služba je federalizovana, odnosno svaka republika je dobila vlastitu službu bezbednosti, dok je na federalnom nivu ostala Savezna služba državne bezbednosti, čija su se ovlašćenja sve više smanjivala. SDB je tada imalo rukovadstvo na saveznom nivou, ali je svaka republika imala svoju službu bezbednosti. Vremenom republičke službe bezbednosti će dobijati sve veća ovlašćenja.

Služba državne bezbednosti je i dalje nastavila sa likvidacijama neistomišljenika ali više u inostranstvu. Služba je imala dosta problema sa ekstremnom emigracijom pogotovo ustaškom koja je napadala mete u Jugoslaviji, kao i u inostranstvu, npr. u Australiji, pri čemu su mete bile sve što je imalo bilo kakve veze sa Jugoslavijom. [4][5][6][7]

Tokom operacije „Raduša 72“ razbijena je grupa od 19 ustaških ekstremista. [8][9] Rukovodeću ulogu u ovoje operaciji imala je Služba državne bezbednosti. Raspadom Jugoslavije nestala je i Služba državne bezbednosti.

Reference[uredi]

  1. ^ Zvaničan sajt Vojno-bezbednosne agencije: http://www.vba.mod.gov.rs/II_faza.html#.Ukxpn9K8Cao
  2. ^ Originalni tekst rezolucije i zvaničnog odgovora KPJ na nju: http://www.znaci.net/00001/138_76.pdf
  3. ^ Zapisnik sa Četvrtog plenuma: http://www.znaci.net/00001/138_92.pdf
  4. ^ Spisak terorističkih napada uperenih protiv SFRJ: http://www.yurope.com/nasa-borba/arhiva/Feb98/0102/0102_4.HTM
  5. ^ „Ustaški terorista dva puta izbegao smrt (FOTO)“. Smedia.rs. 23. 1. 2011. Приступљено 22. 10. 2013.. 
  6. ^ „Ustaški terorista Hrkač treći put osuđen na smrt!“. Vesti.rs. 27. 1. 2011. Приступљено 22. 10. 2013.. 
  7. ^ „Zvonko Bušić, poznati ustaški terorista, izvršio samoubistvo | Intermagazin“. Intermagazin.rs Приступљено 22. 10. 2013.. 
  8. ^ „Razbijena grupa **Feniks** | Ostali članci“. Novosti.rs Приступљено 22. 10. 2013.. 
  9. ^ „Ustaše prvi teroristi | Glas javnosti“. Glas-javnosti.rs. 13. 8. 2007. Приступљено 22. 10. 2013.. 

Vidi još[uredi]

  • OZNA - prva služba bezbednosti
  • BIA - bezbednosno informativna agencija