Služba obaveštavanja i bezbednosti
Služba obaveštavanja i bezbednosti (sloven. Varnostno-obaveščevalna služba, VOS) bila je ilegalna borbena organizacija u službi Centralnog komiteta Komunističke partije Slovenije od 1941. do 1944. godine. Prvobitno je bila odsek unutar Narodne zaštite, a kasnije je postala njeno rukovodeće telo.
Narodna zaštita[uredi | uredi izvor]
Na predlog Centralnog komiteta KP Slovenije od septembra 1941. godine, Izvršni odbor Oslobodilačkog fronta Slovenije i Glavni štab NOPO Slovenije, 17. oktobra iste godine, doneli su odluku o obrazovanju Narodne zaštite, kao jedne od komponenti oružanih snaga Narodnooslobodilačkog pokreta.
Narodna zaštita je imala zadatak da štiti slovenačko stanovništvo od nasilja okupatora i da vrši sabotaže, diverzije i napade. U gradovima je bila organizovana po teritorijalnom principu, kao i po raznim ustanovama poput škola i preduzeća, a u selima samo na teritorijalnom principu. Narodna zaštita najbrže se razvijala u Ljubljani i njenoj okolini. U gradu su njeni članovi izvršavali diverzije, likvidiranje neprijateljskih vojnika i domaćih saradnika. U ostatku Slovenije, Zaštita je štitila stanovništvo od nasilja okupatora.
Do aprila 1942, Narodna zaštita je imala oko deset hiljada ljudi, od čega je njih 1500 delovalo u Ljubljani.
Služba obaveštavanja i bezbednosti[uredi | uredi izvor]
Sa početkom oružanih akcija u okviru Oslobodilačkog fronta, počela je da se stvara i Služba obaveštavanja i bezbednosti. Kada je formirana Narodna zaštita, VOS je najpre ušla u njen sastav, a kasnije je postala rukovodstvo Zaštite. Prvobitno je do maja 1943. godine ilegalno delovala u Ljubljani.
Ova služba sastojala se od dve glavne službe:
- Obaveštajna služba – prikupljala i dostavljala sve podatke o živoj sili, objektima, sredstvima, politici, vojnim i drugim akcijama neprijatelja
- Služba bezbednosti – zaštita ljudi, institucija, tehnike i objekata koji su služili Narodnooslobodilačkom pokretu
Služba obaveštavanja i bezbednosti ukinuta je na Prvom zasedanju Slovenačkog narodnooslobodilačkog veća, 19. februara 1944. godine, i prvobitno bila u nadležnosti Predsedništva SNOV-a kao Odsek za unutrašnje poslove. Tokom aprila i maja iste godine njeni kadrovi prešli su na Odeljenje za zaštitu naroda. Njeni vodovi, čete i bataljoni, koji su postojali još od ranije, prerasli su u Vojsku državne bezbednosti, koja je dejstvovala kao oružana snaga Glavnog štaba NOV i PO Slovenije u borbi protiv petokolonaša i slovenačkih domobrana. Vojska državne bezbednosti kasnije je prešla u jedinice Korpusa narodne odbrane Jugoslavije.
Za iskazane primere hrabrosti svojih pripadnika i specijalne podvige u borbi protiv okupatora i kvislinga, Služba je odlikovana Ordenom narodnog heroja.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Narodni heroji Jugoslavije. Beograd: Mladost. 1975.
- Mala opšta enciklopedija (knjiga prva). „Državna založba Slovenije“, Ljubljana 1975. godina.
- Mali opšti leksikon (knjiga devetnaesta). „Državna založba Slovenije“, Ljubljana 2006. godina.
