Смеђи несит
| Smeđi nesit | |
|---|---|
,_Punta_Pitt,_isla_de_San_Crist%C3%B3bal,_islas_Gal%C3%A1pagos,_Ecuador,_2015-07-24,_DD_81.JPG)
| |
| Pelecanus occidentalis | |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Tip: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Rod: | |
| Vrsta: | P. occidentalis
|
| Binomno ime | |
| Pelecanus occidentalis Line, 1766
| |
.png)
| |
| Rasprotranjenje smeđeg nesita
u toku cele godine (gnezdi se)
u toku cele godine (ne gnezdi se)
| |
Smeđi nesit (lat. Pelecanus occidentalis) najmanja je ptica iz porodice nesita (lat. Pelecanidae). Jedna je od samo tri vrste nesita koje žive na zapadnoj polulopti. Jedna je od dve vrste nesita koje zaranjaju u vodu u potrazi za hranom. Jedna je od najpoznatijih ptica na jugu i zapadu SAD-a. Simbol je Luizijane. Nacionalna je ptica Barbadosa i ostrva Turks i Kajkos. Maskota je nekoliko Univerziteta. Pojavio se u dugometražnom crtanom filmu „U potrazi za Nemom“, kao dobroćudni lik, premda se radnja odvija u blizini Australije, a tamo ne žive smeđi nesiti.
Opis[uredi | uredi izvor]
_diving.jpg)
.jpg)
Smeđi nesit dostiže dužinu 105-137 cm, s rasponom krila 183-250 cm i težinom između 2,7 – 5,5 kg. Kao i drugi pelikani snažno je građen, ima dugi vrat, kratke noge i upadljivo karakterističan snažan kljun s rastegljivom kožnom kesom. Perje je sivo i smeđe po telu, a bele i žute boje na glavi i vratu.[2]
Rasprostranjenost i stanište[uredi | uredi izvor]
Živi na na obalama Severne, Srednje i Južne Amerike.[3] Iako živi gotovo isključivo na obalama, mlade ptice takođe se povremeno pojavljuju na unutrašnjim slatkovodnim jezerima. U prošlosti je njegova brojnost u jugoistočnom SAD-u bila posebno ugrožena korišćenjem pesticida.
Vrlo je društvena ptica, često lovi hranu u jatima, a to su razne vrste riba, posebno haringa, retko čak i školjke.
Gnežđenje[uredi | uredi izvor]
Gnezdo od grana i raznih biljaka gradi uglavnom na drveću ili velikim žbunovima. Ženka snese 1-2, retko 3 jaja, na kojima sede 39 dana naizmenično oba roditelja. Mladunci se osamostaljuju sa 9. nedeljom života. U divljini može živeti u proseku od 15 do 25 godina.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ BirdLife International (2012). „Pelecanus occidentalis”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2013.2. International Union for Conservation of Nature. Pristupljeno 26. 11. 2013.
- ^ del Hoyo, J; Elliot, A; Sargatal, J (1996). Handbook of the Birds of the World. 3. Barcelona: Lynx Edicions. ISBN 978-84-87334-20-7.
- ^ Brown Pelican Pelecanus occidentalis (PDF) (Izveštaj). U.S. Fish and Wildlife Service. novembar 2009. Arhivirano iz originala (PDF) 04. 03. 2016. g. Pristupljeno 10. 7. 2015.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
