Smrt porodilje

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Smrt porodilje
SinonimiMaternal mortality
Smrt porodilje nakon carskog reza
Specijalnostiakušerstvo

Smrt porodilje ili maternalna (majčinska) smrtnost je smrtnost žene za vreme trudnoće, na porođaju i šest nedelja (42 dana) posle porođaja, nezavisno od trajanja ili lokalizacije trudnoće. Ona može nastati zbog bilo kog uzroka u vezi sa trudnoćom ili sa pogoršanjem toka trudnoće ili pri njenom vođenju, ali ne kao posledica slučajnih ili uzgrednih uzorka.[1][2]

Generalno se pravi razlika između„ direktne majčine smrti “koja je posledica komplikacija same trudnoće, porođaja ili nege i„ indirektnog uzroka smrti “ kada je smrt povezana sa trudnoćom kod pacijenta sa već postojećim ili nedavnim zdravstvenim problemom. Ostale smrti koje se dogode tokom trudnoće i nisu s njom povezane nazivaju se slučajnim, zadesnim ili neakušerskim.

Smrtnost majki je sentinelni događaj i kao takav pokazatelj kvalitet zdravstvenih sistema u državama i zemljama sveta. Postoje faktori povezani sa majčinom smrću koji ne impliciraju dobro ili loše opšte zdravlje, poput tajnog pobačaja i smrtnih slučajeva povezanih sa nasiljem nad ženama. Stopa smrtnosti majki koja je povezana sa tajnim abortusom je 2,95 puta veća od stope trudnoće koja dovodi do porođaja. Takođe je zabeleženo da se oko 10% smrtnosti majki dogodi nakon 42 dana puerperijuma, tako da neke definicije prelaze kasni puerperijum i uključuju do godinu dana nakon porođaja. Prepoznato je da su podaci dobijeni o smrtnosti majki nepotpuni, jer manje od 40% zemalja članica SZO izveštava o svojim nivoima materinske smrtnosti na ispravan, sistematičan i proverljiv način.

Drugi pokazatelj mortaliteta u odnosu na trudnoću su smrtne slučajeve povezane sa trudnoćom, koji, produžavaju period razmatranja tako da obuhvataju i do jednu godinu od kraja trudnoće, bez obzira na ishod.[3] Smrt povezana sa trudnoćom, kako je definisao Američki koledž za akušerstvo i ginekologiju su i sve smrti u roku od jedne godine od ishoda trudnoće, bez uzimanja u obzir bilo kakvog uzročnog efekta i da li je trudnoća direktno ili indirektno uzrokovala smrt.[4]

Dva indikatora smrti porodilja koje se koriste naizmenično su odnos smrtnosti majki i stopa smrtnosti majki, oba skraćeno „MMR“.[5] Do 2017. godine, stopa smrtnosti majki u svetu opala je za 44% od 1990. godine, ali i dalje svakog dana 808 žena umire zbog trudnoće ili porođaja.[6] Prema izveštaju Fonda Ujedinjenih nacija za stanovništvo (UNFPA) za 2017. ovo je ekvivalentno smrti: oko jedne žena na svaka dve minute, kao i činjenici da na svaku ženu koja umre, 20 do 30 je sa komplikacija ili sa ozbiljnim ili dugotrajnim posledicama. Većina ovih smrtnih slučajeva i povreda se u potpunosti moglo sprečiti.[6]

Fond Ujedinjenih nacija za stanovništvo procenio da je 303.000 žena umrlo od trudnoće ili porođaja u 2015. godini.[6] Ovi uzroci se kreću od jakog krvarenja do otežanog porođaja,[7] za koje dans postoje visoko efikasne intervencije. Kako su žene imale pristup planiranju porodice i kvalifikovanom licu i porođaja sa rezervnom hitnom akušerskom zaštitom, globalni odnos smrtnosti majki pao je sa 385 umrlih majki na 100.000 živorođenih 1990. godine na 216 smrtnih slučajeva na 100.000 živorođenih 2015. godine, a mnoge zemlje su prepolovile svoje stope smrtnosti majki u poslednjih 10 godina.[6]

Iako su učinjeni brojni pokušaji smanjenja smrtnosti majki, ima još mnogo prostora za poboljšanje, posebno u siromašnim regionima. Preko 85% smrtnih slučajeva majki dolazi iz siromašnih zajednica u Africi i Aziji.[6] Efekat majčine smrti rezultira ranjivim porodicama, a njihova novorođenčad, ako prežive porod, imaju veću verovatnoću umiranja pre nego što napune drugi rođendan.[6]

Definicije[uredi | uredi izvor]

Umrla majka[uredi | uredi izvor]

Godišnji broj ženskih smrtnih slučajeva iz bilo kog uzroka koji je povezan ili je otežan trudnoćom ili njenim upravljanjem (izuzimajući slučajne ili zadesne uzroke) tokom trudnoće i porođaja ili u roku od 42 dana od prekida trudnoće, bez obzira na trajanje i mesto trudnoće, izraženo na 100 000 živorođenih, za određeni vremenski period.

Smrtnost porodilja u vezi s trudnoćom[uredi | uredi izvor]

Smrt nastala tokom trudnoće, porođaja i puerperijuma, definiše se kao: smrt žene tokom trudnoće ili u roku od 42 dana od prekida trudnoće, bez obzira na uzrok smrti (akušerska i neakušerska smrt ).[8]

Kasna smrtnost porodilja[uredi | uredi izvor]

Kasna smrtnost porodilje je: smrt žena usled direktnih ili indirektnih akušerskih komplikacija posle više od 42 dana, ali manje od godinu dana posle završetka trudnoće ili nakon prekida trudnoće.

Indirektna akušerska smrt[uredi | uredi izvor]

Indirektna akušerska smrt je ona: koja je posledica prethodne postojeće bolesti ili bolesti koja se razvila tokom trudnoće i koja nije nastala usled direktnih akušerskih uzroka, već je pogoršana fiziološkim efektima trudnoće.

Primer: kod žene koja ima šećernu bolest, kada zatrudni, njena trudnoća pogoršava šećernu bolest i ona od nje umire.

Živorođenče[uredi | uredi izvor]

Živorođenče je proizvod, koji nastaje nakon potpunog izbacivanje ili vađenje proizvoda začeća iz tela majke, bez obzira na trajanje trudnoće, koja, nakon takvog razdvajanja, udiše ili pokazuje bilo kakve druge dokaze o životu kao što su kucanje srca, pulsiranje pupčane vrpce ili određeno kretanje voljnih mišića, bez obzira da li je pupčana vrpca presečena ili nije ili je placenta pričvršćena. (ICD-10)

Izveštavanje o smrtnosti majki[uredi | uredi izvor]

Međunarodno izveštavanje o smrtnosti majki u sklopu međunarodnog izveštavanja o smrtnosti majki, prihvata samo one smrtni slučajevi majki koji su se dogodili pre isteka 42-dnevnog referentnog perioda i treba da budu uključeni u izračunavanje različitih odnosa i stopa. Praćenje kasnijih smrtnih slučajeva omogućava dobijanje informacija za nacionalno, regionalno i globalno razumevanju ovih događaja bez obzira da li je pupčana vrpca presečena ili nije ili je placenta pričvršćena. (ICD-10)

Doživotni rizik od majčine smrti[uredi | uredi izvor]

Doživotni rizik od majčine smrti je verovatnoća da majka zatrudni i verovatnoća da umre kao rezultat te trudnoće zbog kumuliranih životni rizik od majčine smrti tokom reproduktivnih godina žene.[9]

Pokazatelji smrtnosti porodilja[uredi | uredi izvor]

Pokazatelj koji se koristi za izračunavanje smrtnosti porodilja treblo bi označiti samo u odnosu na broj živorođenja ili na broj ukupnih rođenja (živorođenja plus smrti fetusa). Ako su dostupna oba pokazatelja, kalkulaciju treba izvršiti za svaki pojedinačno.[9]

Stopa smrtnosti porodilje (maternalna smrtnost)
Numerator: Smrtnost porodilja (broj umrlih)
________________________________________ h K (stopa smrtnosti)
Denominator: Živorođenja
Napomena: rezultate smrtnosti porodilja treba predstaviti kao odnos numeratora prema denominatoru, pomnoženo sa „K“ (gde „K“ može da bude 1.000, 10.000 ili 100.000, prema izboru i propisima zemlje).
Stopa smrtnosti majki: kao broj umrlih majki na 100 000 živorođenih, mera je rizika od smrti nakon što žena zatrudni.
Primer: postoji grad koji ima 1.000 ljudi. Jedanaest žena u gradu zatrudni. Jedna beba pobaci. Deset žena rodi deset živih beba. Jedna od rođenih žena umire zbog komplikacija u trudnoći. Odnos materinske smrtnosti je 1 od 10. majki: i označava broj umrlih majki (direktnih i indirektnih) u datom periodu na 100.000 žena reproduktivnog uzrasta tokom istog vremenskog perioda.[10]

Podaci o smrtnosti majki i drugim relevantnim promenljivim dobijaju se kroz baze podataka koje vode SZO, UNPD, UNICEF i Grupa Svetske banke podataka. Podaci dostupni iz zemalja razlikuju se u pogledu izvora i metoda. S obzirom na varijabilnost izvora podataka, za svaki izvor podataka koriste se različite metode kako bi se došlo do procena u zemljama koje su uporedive i omogućavaju regionalno i globalno agregiranje.   Odnos materinske smrtnosti (MMR) definisan je kao broj umrlih majki tokom datog vremenskog perioda na 100 000 živorođenih u istom vremenskom periodu. Prikazuje rizik od majčine smrti u odnosu na broj živorođenih i u osnovi beleži rizik od smrti u jednoj trudnoći ili po jednom živorođenom detetu.

Epidemiologija[uredi | uredi izvor]

Odnos smrtnosti majki (u skladu sa Ciljem održivog razvoja UN od 2015. godine[11])

Oko 289.000 žena (u proseku oko 800 dnevno) samo u 2013. godini umrlo je širom sveta zbog komplikacija u trudnoći (uz velike razlike između razvijenih i zemalja u razvoju).

Iako smrtnost majki u zapadnim zemljama neprekidno pada što dokumentuju godišnji izveštaji i statistika, između 1987. i 2011. godine smrtnost majki u Sjedinjenim Američkim Državama porasla je sa 7,2 na 17,8 smrtnih slučajeva na 100.000 živorođenih, što se odražava u razmeri materinske smrtnosti (MMR). Suprotno tome, stope do 1.000 po rođenju prijavljene su u ostatku sveta (sa najvišim stopama u Subsaharskoj Africi i Južnoj Aziji, koje čine 86% takvih smrtnih slučajeva).

Smrti porodilji se retko istražuju u mnogim zemljama, ali Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da je 99% ovih smrtnih slučajeva, od kojih se većina dogodi u roku od 24 sata od porođaja, moguće sprečiti ako postoje odgovarajuća infrastruktura, obuka i medicinska oprema.

U slabo razvijenim zemljama, zdravlje majki dodatno ugrožava siromaštvo i nepovoljni ekonomski faktori koji pored ograničavanja kvalifikovanog zdravstvenog osoblja, utiče i na celokupnu zdravstvenu infrastrukturu (postojanje i pristup bolnica, medicinsku opremu, zalihe i ostalo). Druge poteškoće uključuju kulturni stav prema seksualnosti, kontracepciji, braku dece, porođaju u kući i nesposobnost prepoznavanja hitnih medicinskih slučajeva.

Direktni uzroci smrti porodilja su krvarenje, eklampsija, otežan porod, sepsa i nekvalifikovani pobačaj. Pored toga, malarija i AIDS uzrokuju dodatne komplikacije kod trudnica. U periodu 2003–2009. godine, krvarenja u trudnoću su bila vodeći uzrok smrti, činila su 27% uzroka smrtnih slučajeva u zemljama u razvoju i 16% u razvijenim zemljama.

Nereproduktivno zdravlje ostaje važan indikator zdravlja majki. U Sjedinjenim Američkim Državama vodeći uzroci smrti majke su kardiovaskularne bolesti (15% smrtnih slučajeva), endokrini, respiratorni i gastrointestinalni poremećaji, infekcije, krvarenja i hipertenzivni poremećaji trudnoća.

Varijacije unutar zemalja[uredi | uredi izvor]

Postoje značajne varijacije smrtnosti majki unutar zemalja, posebno u zemljama sa velikim razlikama u jednakosti u prihodima i obrazovanju i velikim disparitetima u zdravstvenoj zaštiti. Žene koje žive u ruralnim područjima imaju veću smrtnost majki od žena koje žive u urbanim i suburbanim centrima.[12] One koje žive u bogatijim domaćinstvima, imaju visoko obrazovanje i imaju veću upotrebu zdravstvenih usluga od svojih siromašnijih, manje obrazovanih ili ruralni koleginica.[13] Takođe postoje rasne i etničke razlike u ishodima zdravlja majki, što povećava smrtnost majki u marginalizovanim grupama.[14]

Razlike između zemalja[uredi | uredi izvor]

Zemlja Zemlje prema pokazatelju smrtnosti majki u 2017. godini.
Svi podaci su iz Svetske banke podataka.[12][15]
 Australija 6
 Kanada 10
 Francuska 8
 Nemačka 7
 Japan 5
 Švedska 4
Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Irske 7
 SAD 19
 Novi Zeland 9
 Južna Koreja 11
 Italija 2
 Španija 4
 Rusija 17
 Meksiko 33
 Kina 29

U 2017. godini 810 žena je umrlo od uzroka koji su se mogli sprečiti i koji su bili povezani sa trudnoćom i rođenjem. Takođe je procenjeno da se iste godine 94% smrtnosti majki dogodilo u zemljama u razvoju.[16]

U retrospektivnoj studiji urađenoj u nekoliko zemalja 2007. godine, uzrok smrti i uzročna veza sa načinom porođaja kod trudnica ispitivani su od 2000. do 2006. godine. Otkriveno je da je višak stope smrtnosti majki kod žena koje su imale plućnu bolest (npr embolija je bila povezana sa podvrgavanjem carskom rezu). Pronađena je i veza između neuraksijalne anestezije, češće poznate kao epiduralna, i povećanog rizika za epiduralni hematom. Oba ova rizika mogu se smanjiti uvođenjem postupne kompresije, bilo kompresijskim čarapama ili uređajem za kompresiju. Takođe se spekuliše da bi eliminisanje koncepta izbora carskog reza kao načina porođaja u Sjedinjenim Američkim Državama značajno smanjilo stopu smrtnosti majki.[16]

Odnos materinske smrtnosti u 2015.[a]

Pogledom na mapu sa desne strane uočavamo znatne razlike u stopi smrtnosti majki širom sveta u 2015. godini. Ono što postaje jasno iz razmera na mapi - su različiti redovi veličina - odnosno nejednakosti među zemljama: i da su veličine razlika u mortalitetu među zemljama veoma velike. U većini zemalja sa visokim dohotkom smrtnost majki je sada vrlo niska. Prosečna stopa u Evropskoj uniji je 8 umrlih majki na 100.000 živorođenih. U nekim zemljama kao što su Poljska, Grčka, Finska i Švedska, stopa je još niža i iznosi 3 do 4 na 100.000.[17][18][19][20][21]

U Sijera Leoneu žena ima 300 do 400 puta veću verovatnoću da umre sa svakom trudnoćom. Prema proceni od 1.360 smrtnih slučajeva na 100.000 živorođenih, oko 1 u 75 trudnoća završava se smrću majke.[17]

Pet zemalja u kojima će žena najverovatnije umreti u datoj trudnoći su:[17]

Milenijumski razvojni cilj Ujedinjenih nacija[uredi | uredi izvor]

Ujedinjene nacije su 2000. godine razvile Milenijumski razvojni cilj 5 (MDG) kako bi poboljšale zdravlje majki. Cilj 5Akao zadatak postavio je smanjenje smrtnosti majki za tri četvrtine u periodu od 1990. do 2015. godine. Za praćenje ovog cilja koriđćena su dva pokazatelja, 5.1 MMR i 5.2 udeo porođaja kojima je prisustvovalo kvalifikovano zdravstveno osoblje (lekar, medicinska sestra ili babica).

Dosadašnji izveštaji ukazuju na to da je MCR 5 postigao najmanji napredak od svih do sada Milenijumskih razvojnih ciljeva. Do ciljanog datuma 2015. godine materinska smrtnost je opala samo za 45%, sa 380 na 210, od čega se većina dogodila nakon 2000. godine. Međutim, ovo poboljšanje se dogodilo u svim regionima, ali najviše materinske smrtnosti je i dalje bio u Africi i Aziji, mada je u Južnoj Aziji bio najveći pad, sa 530 na 190 (64%). Najmanji pad zabeležen je u razvijenim zemljama, sa 26 na 16 (37%). Što se tiče porođaja uz asistenciju, ovaj procenat je porastao sa 59 na 71%. Iako su brojevi bili slični i za razvijene i za regione u razvoju, postojale su velike razlike od 52% u Južnoj Aziji do 100% u Istočnoj Aziji.

Rizici od umiranja u trudnoći u zemljama u razvoju i dalje su četrnaest puta veći nego u razvijenim zemljama sveta, ali u potsaharskoj Africi, gde je MMR najveći, rizik je 175 puta veći.

Pri postavljanju ciljeva MCR-a, kvalifikovano potpomognuto rođenje smatralo se ključnom strategijom, ali i pokazateljem pristupa zdravstvenoj nezi. Takođe postoje značajne razlike unutar regiona sa 31% nižom stopom u ruralnim oblastima zemalja u razvoju (56 naspram 87%), pa tako u Istočnoj Aziji nema razlike, dok razlika u Centralnoj Africi iznosi 52% (32 nasuprot 84%).

Završetkom MCR kampanje u 2015. godini postavljenei su novi ciljevi do 2030. godinu u okviru kampanje Ciljevi održivog razvoja. Zdravlje majki stavlja se pod Cilj 3, poglavlje Zdravlje, sa namerom da se smanji globalni odnos smrtnosti majki na manje od 70. Među alatima koji se razvijaju za postizanje ovih ciljeva je SZO-ova je osmislila listu sigurnog porođaja.

Faktori rizika[uredi | uredi izvor]

U faktore rizika za direktnu smrt majki u Velikoj Britaniji navode se sledeći činioci:[22][23]

  • Gestacijski dijabetes.
  • Hipertenzivni poremećaji trudnoće.
  • Anemija.
  • Višeplodna trudnoća.
  • Neadekvatna upotreba usluga prenatalne nege, bilo zbog nedostatka pristupa ili iz drugih razloga:
    • 9% žena umrlih između 2011. i 2013. godine nije dobilo antenatalnu negu.
    • Samo jedna trećina umrlih žena dobila je nivo antenatalne nege koji je preporučio Nacionalni institut za zdravstvo i izvrsnost u nezi.[24]
    • Trudnice koje su nedavno migrantkinje, azilanti ili izbeglice ili imaju poteškoće u razumevanju engleskog jezika možda neće u potpunosti koristiti antenatalne usluge.[25]
  • Pušenje duvana.
  • Zloupotreba supstance: u petogodišnjem periodu između 2009-2013, 58 žena umrlo je od zloupotrebe supstanci (alkohol i / ili droga) tokom trudnoće ili do godinu dana kasnije.
    • Kliničari moraju da osiguraju da njihov stav ne sprečava žene koje zloupotrebljavaju supstance da pristupe nezi i podršci koja im je potrebna.[25]
  • Prethodni problemi sa trudnoćom.
  • Postojeća medicinska stanja, uključujući epilepsiju, probleme mentalnog zdravlja (videti takođe dole), srčane probleme, esencijalnu hipertenziju (za 66% žena koje su umrle u periodu 2011-2013 bilo je poznato da imaju medicinske komorbiditete)
  • Indeks telesne mase (BMI): oko 30% žena koje su umrle u periodu od 2011. do 2013. godine bile su gojazne, a 22% su imale prekomernu telesnu težinu.
  • Socio-ekonomski status: žene koje žive u porodicama u kojima su oba partnera nezaposlena, gde je socijalna isključenost pridruženi problem, imaju veću verovatnoću da umru nego žene iz ugroženijih grupa. Žene koje žive u najugroženijim područjima imaju višu stopu smrtnosti od žena koje žive u najbogatijim područjima; nije bilo značajnih promena u raskoraku u nejednakosti.
  • Starost majke: ima udeo u trudnoća kod žena starijih od 35 godina i dalje su visoki. Najveće stope smrtnosti majki su među starijim majkama.
  • Etnicitet: žene iz manjinskih etničkih grupa imaju višu stopu smrtnosti od kavkaski žena. Ova razlika u stopama smrtnosti između etničkih grupa zabeležena je u drugim bogatim društvima.[26]

Glavni uzroci[uredi | uredi izvor]

Širom sveta, približno 80% smrtnosti majki je posledica direktnih uzroka. Glavni uzroci smrti su:

  • krvarenje posle porođaja (24%);
  • indirektni uzroci kao što su anemija, malarija i bolesti srca (20%);
  • infekcija (15%);
  • nebezbedan pobačaj (13%);
  • eklampsija (12%);
  • ometani rad (8%);
  • vanmaterične komplikacije trudnoće, embolije i anestezije (8%) .

Četrdeset i pet posto postporođajnih smrti dogodi se u prva 24 sata, a 66% se dogodi tokom prve nedelje. Od procenjenih 211 miliona trudnoća, 46 miliona rezultira induciranim pobačajima.

Šezdeset posto abortusa nije sigurno i uzrokuje 68.000 smrtnih slučajeva godišnje.[27]

Komplikacije zbog nesigurnog pobačaja uzrok su 13% ovih smrtnih slučajeva.

Indirektni uzroci (20%) uključuju bolesti koje komplikuju ili otežavaju trudnoću, poput malarije, anemije, HIV AIDS-a ili kardiovaskularnih bolesti.[4]

Glavni razlozi zbog kojih trudnice, posebno u ruralnim oblastima, ne odlaze u zdravstvene ustanove radi nege majki i deteta, su troškovi, strah, loše lečenje, vreme čekanja, sramota i udaljenost od najbližeg zdravstvenog centra.[28]

U 2006. godini, samo 60% porođaja koji su se dogodili u zemljama u razvoju obavljeni su u prisustvu babice ili drugog medicinskog lica To znači da se oko 50 miliona porođaja dogodi u kući bez stručne pomoći. Pokrivenost se kreće od 34% u istočnoj Africi do 93% u Južnoj Americi.

Pored uzroka ili patoloških okolnosti koje pokreću smrt, postoje dva faktora koja značajno određuju rizik od smrti žene tokom trudnoće, i porođaja:

Rana dijagnoza — na ovoj činilac utiče nekoliko faktora: vrema kada trudnica odluči da zatraži medicinsku negu, vreme trajanja premeštanja trudnice u zdravstvenu jedinicu i načini pružanja efikasne specifične nege

Efikasnost lečenja — načini pružanja efikasne specifične nege.

Smrtnost porodilja u Indiji

Tri kašnjenja kao uzrok smrtnosti porodilja[uredi | uredi izvor]

Smrtnost majki u zemljama sa siromašnim resursima pripisuje se „3 kašnjenja“: kašnjenju u odluci za traženje nege, kašnjenju u pružanju nege na vreme i kašnjenju u primeni adekvatnog lečenja.[29]

Kašnjenje u odluci za traženje nege

Prvo kašnjenje je kod majke, porodice ili zajednice koja ne prepoznaje životno opasno stanje. Budući da se većina smrtnih slučajeva dogodi tokom porođaja ili u prva 24 sata nakon porođaja, prepoznavanje hitne situacije nije lako. Većina porođaja se dešava kod kuće sa nekvalifikovanim polaznicima, a potrebna je veština za predviđanje ili sprečavanje loših ishoda i medicinsko znanje za dijagnozu i trenutno delovanje na komplikacije. Dok laička babica ili porodica shvate da postoji problem, prekasno je.[29]

Kašnjenje u pravovremenom pružanju nege

Drugo kašnjenje je dolazak do zdravstvene ustanove, a može biti zbog uslova na putu, nedostatka prevoza ili lokacije. Mnoga sela nemaju pristup asfaltiranim putevima, a mnoge porodice nemaju pristup vozilima. Javni prevoz (ili životinje) može biti glavni način prevoza. To znači da će do zdravstvene ustanove trebati satima ili danima. Žene sa uslovima opasnim po život često ne stignu na vreme na ustanovu.[29]

Kašnjenje u primeni adekvatnog lečenja

Treće kašnjenje se dešava u zdravstvenoj ustanovi. Po dolasku, žene dobijaju neadekvatnu negu ili neefikasan tretman. Zemlje sa siromašnim resursima sa krhkim zdravstvenim ustanovama možda neće imati tehnologiju ili usluge neophodne za pružanje kritične nege krvarećim, zaraženim ili oduzetim pacijentima. Propusti u lečenju, netačan tretman i nedostatak zaliha doprinose takođe smrtnosti majki.[29]

Medicinski uzroci[uredi | uredi izvor]

Ova slika prikazuje glavne uzroke smrtnih slučajeva povezanih sa trudnoćom u Sjedinjenim Američkim Državama od 2011. do 2014. Smrt majke može se pratiti i preko zdravlja majke, što uključuje fizičko vežbanje tokom čitave trudnoće i pristup osnovnoj nezi. Više od polovine smrtnosti majki dogodi se u prva 42 dana nakon rođenja. Rasa, lokacija i finansijski status doprinose kako smrtnosti majki koja utiče na žene širom zemlje.

Kao odgovor na visok nivo smrtnosti majki u Teksasu, Stejt department je 2013. godine osnovao Radnu grupu za majčinu smrtnost i morbiditet. Prema izveštaju Amnesti internašonala iz 2010. godine, pet zdravstvenih stanja zajedno čini 74% svih smrtnih slučajeva majki u SAD.

Kasne smrti majki su sve više u fokusu pažnje. Napredak medicine u zemljama sa visokim resursima znači da žene mogu ostati u životu nekoliko nedelja ili meseci nakon ozbiljne bolesti povezane sa trudnoćom. Pregled kasnih smrtnosti majki u izveštaju MBRRACE-UK iz 2015. godine otkrio je da je najveći uzrok kasne majčine smrti bio zbog maligniteta (28%), a drugi najčešći uzrok je mentalno zdravlje (23%); 14% kasnih smrtnosti majki bilo je usled samoubistva.[22]

Embolija[uredi | uredi izvor]

Embolija krvnih sudova ili začepljenje krvnog suda verovatno zbog duboke venske tromboze, krvnog ugruška koji se formira u dubokoj veni, obično u nogama, koja može biti i iz drugih dubokih vena možedovesti do dugoročnih efekata ili biti fatalna.[30][31][32][33][34][35][36][37]

Krvarenje[uredi | uredi izvor]

Jako krvarenje može biti uzrokovano:

  • prirastanjem placente,
  • priraslicam,
  • rupturom materice,
  • ektopičnom trudnoćom,
  • atonijom materice,
  • zadržanim produktima začeća
  • suženjem krvnog suda.

Tokom porođaja uobičajeno je da se izgubi između pola litre krvi, u zavisnosti od toga da li majka rađa prirodnim putem ili carskim rezom. Dodatna i jaka krvarenja, iz krvnih sudova unutrašnjih organa majke mogu da pređu u šok zbog lošeg protoka krvi i biti fatalna.

Postporođajna krvarenja su najčešći uzrok smrti u celom svetu i neprstano se pokreću nove inicijative u siromašnijim zemljama - npr. pneumatska odeća protiv šoka i tamponade.[38]

Preeklampsija[uredi | uredi izvor]

Otprilike 20 nedelja do porođaja, trudnice mogu imati povišenje krvnog pritiska što bi moglo ukazivati na preeklampsiju. Preeklampsija uključuje nepravilni rad jetre i bubrega, na šta ukazuju proteini u urinu, kao i hipertenzija. Preeklampsija takođe može postati eklampsija, kada majka pada u komu, što je retko, ali fatalno.[39][40][41][42][43][44][45]

Infekcija[uredi | uredi izvor]

Infekcija je veoma česta komplikacija i nastaje zbog narušenog imunološkog sistem. Naime kada je žena trudna, njen imunološki sistem se ponaša drugačije od prvobitnog, skloniji je infekciji koja može biti preteća i za majku i za bebu. Različite vrste infekcija uključuju infekciju plodne vode i okolnih tkiva, grip, infekcije genitalnog trakta i infekciju sepse / krvi. Groznica, jeza, abnormalni rad srca i disanje mogu ukazivati na neki oblik infekcije.[46][47][48][49][50][51]

Kardiomiopatija[uredi | uredi izvor]

Kardiomiopatija, praćena uvećanjem srca, zadebljanjem i krutošću srčanog mišića, što dovodi do toga da funkcija srca slabi i ono na kraju umire.[52][53]

Kardiomiopatija može dovesti do niskog krvnog pritiska, smanjene funkcije srca i srčane insuficijencije.[54][55]

Ostali kardiovaskularni poremećaji takođe mogu doprinosiiti smrtnosti majki.[56]

  • Neki od glavnih uzroka smrtnih slučajeva povezanih sa trudnoćom
  • Mikroskopska slika hipertrofičnih krvnih sudova u trudnoći
    Mikroskopska slika hipertrofičnih krvnih sudova u trudnoći
  • Embolija troboza
    Embolija troboza
  • Kardiomiopatija
    Kardiomiopatija
  • Krvarenje u bubrežnom predelu
    Krvarenje u bubrežnom predelu

Postporođajna depresija[uredi | uredi izvor]

Postporođajna depresija se u načelu ne leči i neprepoznaje, ali može da dovede do samoubistva.

Samoubistvo je jedan od najznačajnijih uzroka smrtnosti majki, za koje se navodi da je u mnogim studijama uzrok broj jedan teške depresije.

Postporođajna depresija je uzrokovana hemijskom neravnotežom usled hormonalnih promena tokom i posle rođenja deteta, dugotrajnija je i ozbiljnija od „bebi bluza“.

Direktni uzroci smrti[uredi | uredi izvor]

Direktni uzroci smrti Stopa na 100.000 materinstava
Tromboza i tromboembolija 1.01
Antepartumsko krvarenje i postpartumno krvarenje 0.55
Embolija amnionske tečnosti 0.42
Sepsa genitalnog trakta 0.29
Rana trudnoća / ektopična trudnoća 0.25
Preeklampsija i eklampsija 0.25
Anestezija 0.13

Indirektni uzroci smrti[uredi | uredi izvor]

Indirektni uzroci smrti Stopa na 100.000 materinstava
Srčani 2.06
Indirektna sepsa - grip, upala pluća / drugi 1.26
Indirektna neurološka stanja, uključujući epilepsiju 1.01
Psihijatrijska 0.80
Kasne smrti majki 14.12

Socijalni faktori[uredi | uredi izvor]

Socijalne odrednice zdravlja takođe doprinose stopi smrtnosti majki. Neki od ovih faktora uključuju pristup zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju, starost, rasu i prihode.

Nedostatak međuprofesionalne i / ili međuagencijske komunikacije, bio je čest slučaj smrtnog ishoda zbog izostanka briga o porodiljama zbog nedostatka interdisciplinarnog rada. U nekoliko slučajeva ključne kliničke informacije, koje su mogle uticati na ishod, nisu prenošene od lekara opšte prakse babicama ili akušerskim službama, niti su ih delile konsultanti iz drugih specijalnosti. Ovo je bilo posebno izraženo i postnatalnom periodu.

Mentalno zdravlje[uredi | uredi izvor]

Tokom trudnoće žene su u najvećem riziku od teških mentalnih bolesti u trudnoći i ubrzo nakon toga, nego u bilo koje drugo vreme u životu.

U petogodišnjem periodu između 2009. i 2013. godine, zabeležen je 101 kasni smrtni slučaj majki usled samoubistava (2,3 na 100 000 materinstava) i 58 kao posledica zloupotrebe supstanci.

Znalo se da je 17% žena umrlih od samoubistva imalo porodično nasilje, iako za 51% nije bilo dostupne istorije.

Oko 75% žena koje su izvršile samoubistvo nije dobilo preporučeni nivo antenatalne nege;

Oko 25% njih je rezervisalo kasnije od 12 nedelja trudnoće.

Nedavna značajna promena u mentalnom stanju ili novi simptomi, nove misli ili dela samopovređivanja ili novi i uporni izrazi neadekvatnosti majke su sve „crvene zastavice“ za hitnu psihijatrijsku procenu za starije osobe.

Nasilje u porodici[uredi | uredi izvor]

Trudnoća i postnatalni period su vreme visokog rizika za nasilje u porodici, očemugovore ovi podaci:[57][58][59][60]

  • 5% svih žena umrlih između 2009. i 2013. godine izjavilo da su bile izložene nasilju u kući.
  • Skoro polovina je ubijenih ili umrla iz psihijatrijskih razloga.

Medicinska sestra i socijalna radnica bi trebalo da budu odgovorna za ženu koja je doživela nasilje u porodici i da joj pruži veći deo prenatalne nege.

Nebezbedan pobačaj[uredi | uredi izvor]

Nebezbedan pobačaj je još jedan od glavnih uzroka majčinske smrti. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji 2009. godine, svakih osam minuta žena je umirala od komplikacija prouzrokovanih nebezbednim pobačajem. Nebezbedne prakse abortusa uključuju ispijanje toksičnih tečnosti poput terpentina ili belila. Više fizičkih metoda uključuje fizičke povrede ženskih genitalija. Komplikacije uključuju hemoragiju, infekciju, sepsu i genitalnu traumu.[61]

Do 2007. godine, globalno moguće preventivne smrti zbog nepravilno izvedenih postupaka čine 13% smrtnosti majki i 25% ili više u nekim zemljama u kojima je smrtnost majki iz drugih uzroka relativno niska, čineći nesigurni pobačaj vodećim pojedinačnim uzrokom smrtnosti majki u svetu.[62]

Pobačaji su češći u razvijenim regionima nego u regionima u razvoju u svetu. Procenjuje se da 26% svih trudnoća koje se dešavaju u svetu su indukovani abortus. Od toga se 41% obavlja u razvijenim regionima, a 23% u regionima u razvoju.[62]

SZO praksu nesigurnog abortusa definiše kao postupke koje „sprovode osobe koje nemaju potrebne veštine ili u okruženju koje nije u skladu sa minimalnim medicinskim standardima, ili oboje“.[62] Koristeći ovu definiciju, SZO procenjuje se da se godišnje obavi oko 45 miliona abortusa, od kojih se 19 miliona obavlja u nebezbednim. Takođe, 97% ovih nebezbednih pobačaja događa se u zemljama u razvoju.[62][63]

Smrtnosti majki uzrokovane nepravilno sprovedenim postupcima koji iznosi 13% širom sveta, povećo se na 25% u zemljama u kojima su drugi uzroci smrtnosti majki niski, poput zemalja Istočne Evrope i Južne Amerike. To čini nesigurne prakse abortusa vodećim uzrokom majčine smrti u svetu.[62]

Povezani faktori

Socijalni faktori utiču na odluku žene da traži usluge abortusa, a to može uključivati:

  • strah od napuštanja partnera,
  • odbijanje porodice,
  • nedostatak zaposlenja.

Socijalni faktori poput ovih mogu dovesti do posledica abortusa koji se smatra nebezbednim.[63]

Prevencija[uredi | uredi izvor]

Dobro zdravlje majke veliko je blagostanje za porodicu i celokupno društvo.

Mnogim zemljama u razvoju nedostaje odgovarajuća zdravstvena zaštita i planiranje porodice, a trudnice imaju minimalan pristup kvalifikovanoj radnoj snazi i hitnoj nezi. Osnovne hitne akušerske intervencije, kao što su antibiotici, oksitocici, antikonvulzivi, ručno uklanjanje placente i instrumentalno vaginalno rađanje, od vitalnog su značaja za poboljšanje šanse za preživljavanje.[64]

Koliko je neophodna stručna pomoć porodilji prilikom porođaja, toliko je važna prevencija i neprestano poboljšanje zdravlja majki u celom antenatalnom periodu, koji počinje formiranjem zigota i završava se početkom procesa rođenja. U tom cilju tokom antenatalnog i intrapartusnog period treba sprovesti:

  • rutinsku antenatalnu negu,
  • osnovnu hitnu akušersku negu (uključujući dostupnost antibiotika, oksitocina, antikonvulziva),
  • mogućnost ručnog uklanjanja zadržane placente,
  • obavljanje instrumentalnih porođaja,
  • intenzivnu negu posle porođaja.

Istraživanja su pokazala da su najefikasniji programi za očuvanje života porodilja oni koji su zasnovani na:

  • edukaciji pacijenata porodice i zajednice,
  • prenatalna nega,
  • hitna akušerska nega u neželjenim situacijama (uključujući primenu carskog reza)
  • pravovremeni i pravilan prevoz porodilje.
Značaj društva i porodice u antenatalnoj nezi

Kao i za zdravlje žena uopšte, društvo i porodica moraju neprekidno da brinu o budućoj majci u antenatalnom periodu i njenom zdravlju, primenom svih oblika socijalne zaštite koja obuhvataju pre svega borbu protiv siromaštva i rešavanje brojnih statusnih pitanja trudnica i budućih majki.

Zakoni i uredbe:
U Ženevi, na Generalnoj konferenciji Internacionale 28. juna 1952. godine usvojena je Konvencija o zaštiti materinstva. U njoj se navodi da svaka žena koja donese lekarsku potvrdu o očekivanom datumu njenog porođaja ima pravo na porodiljsko odsustvo. Dok je na porodiljskom odsustvu, trudnica ima pravo da prima novčanu naknadu i medicinsku pomoć. Medicinska pomoć obuhvata brigu i nadzor pre, tokom i posle porođaja, koji obavljaju kvalifikovane babica ili doktori. Žena ima pravo da izabere ne samo doktora, već i ustanovu u kojoj će biti poštovana. Takođe, poslodavac nema pravo da otpusti ženu koja je na porodiljskom odsustvu ili na roditeljskom odsustvu, mada danas postoji nekoliko varijacija u ovim zakonima u zavisnosti od zemlje.

Time se sprečava mogućnost najvećeg broja smrtnih slučajeva koji se događaju neposredno pred porođaj ili u intrapartumskoj nezi (porođaju), zbog lođe sprovedene nege trudnice u antepartalnom periodu. Na osnovu ovih saznanja SZO je došla do zaključka da antepartalna nega mora da bude glavna strategija SZO u zaštiti zdravlja trudnica, i u novembru 2016. godine izdala je nove smernice o antenatalnoj nezi.

Medicinske tehnologije[uredi | uredi izvor]

Smanjenje broja smrtnih ishoda majki u 21. veku uglavnom je rezultat:

  • poboljšanih aseptičnih tehnika, i uslova rada,
  • boljeg upravljanja nadoknadama tečnosti,
  • bržeg pristupa transfuziji krvi,
  • bolje prenatalne nege.

Tehnologije su dizajnirane tako da i u slučaju siromašnih resursa takođe budu efikasne u smanjenju smrtnosti majki. Nepneumatska odeća protiv šoka je uređaj niske tehnologije pod pritiskom koji smanjuje gubitak krvi, vraća vitalne znakove i pomaže odlaganju do dobijanja odgovarajuće hitne pomoći tokom akušerskog krvarenja.[65]

Kondomi koji se koriste kao materinski tamponi takođe su efikasni u zaustavljanju krvarenja nakon porođaja.[66]

Lekovi[uredi | uredi izvor]

Neke smrti majki mogu se sprečiti upotrebom lekova. Injekcija ositocina može se koristiti za sprečavanje smrti usled postporođajnog krvarenja.[67] Pored toga, postporođajne infekcije mogu se lečiti antibioticima. U stvari, upotreba antibiotika širokog spektra za prevenciju i lečenje majčinih infekcija uobičajena je u zemljama sa niskim prihodima.[67] Smrt majke usled eklampsije takođe se može sprečiti upotrebom lekova kao što je magnezijum sulfat.[11]

Zdravstvo[uredi | uredi izvor]

U aprilu 2010. Sijera Leone je pokrenula je besplatnu zdravstvenu zaštitu za trudnice i dojilje.

Javno zdravstveni pristup rešavanju smrtnosti majki uključuje prikupljanje informacija o opsegu problema, identifikovanje ključnih uzroka i sprovođenje intervencija, kako pre trudnoće, tako i tokom trudnoće, radi suzbijanja tih uzroka i sprečavanja smrtnosti majki.[68]

Javno zdravlje ima ulogu u analizi materinske smrti. Jedan važan aspekt u pregledu majčine smrti i njenih uzroka su Odbori ili komisije za preispitivanje smrtnosti majki. Cilj ovih komisija za pregled je da analiziraju svaku smrt majke i utvrde njen uzrok. Nakon ove analize, informacije se mogu kombinovati kako bi se utvrdile specifične intervencije koje bi mogle dovesti do sprečavanja budućih smrtnosti majki. Ovi odbori za pregled su generalno sveobuhvatni u svojoj analizi smrtnosti majki, ispitujući detalje koji uključuju faktore mentalnog zdravlja, javni prevoz, hronične bolesti i poremećaje upotrebe supstanci. Sve ove informacije mogu se kombinovati dajući detaljnu sliku onoga što uzrokuje smrtnost majki i pomažući u određivanju preporuka za smanjenje njihovog uticaja.[69]

Mnoge države u Sjedinjenim Američkim Državama osnivaju komitete za preispitivanje smrtnosti majki, i korak dalje sarađuju sa raznim profesionalnim organizacijama kako bi poboljšale kvalitet perinatalne nege. Ove timovi i organizacija čine „perinatalni saradnik za kvalitet“ ili PKC i uključuju državna zdravstvena odeljenja, udruženje državnih bolnica i kliničke stručnjake poput lekara i medicinskih sestara. Ovi PKC takođe mogu da uključuju zdravstvene organizacije u zajednici, predstavnike odbora za ocenu smrtnosti majki i grupe za zaštitu pacijenata. Uključivanjem svih ovih glavnih igrača u zdravlje majki, cilj je saradnja i utvrđivanje mogućnosti za poboljšanje kvaliteta nege. Kroz ovaj zajednički napor, PKC mogu da imaju za cilj da izvrše uticaj na kvalitet kako na direktnom nivou nege pacijenta, tako i putem većih sistema kao što je kreiranje politike. Smatra se da je institucija PKC u Kaliforniji najviše doprinela smanjenju stope smrtnosti majki za 50% u godinama koje su sledile, nakon njihovog osnivanja. PKC je razvio vodiče za pregled i inicijative za poboljšanje kvaliteta usmerene na najčešće preventivnu i najrasprostranjeniju smrt majke: one usled krvarenja i visokog krvnog pritiska. Uspeh je primećen i kod PKC-a u Ilinoisu i na Floridi.[70]

Nekoliko intervencija pre trudnoće preporučeno je u nastojanjima da se smanji smrtnost majki. Povećavanje pristupa uslugama reproduktivnog zdravlja, kao što su usluge planiranja porodice i bezbedni postupci prekida trudnoće, preporučuje se u cilju sprečavanja neželjene trudnoće.[68] Nekoliko zemalja, uključujući Indiju, Brazil i Meksiko, zabeležile su određeni uspeh u naporima da promovišu upotrebu usluga reproduktivnog zdravlja.[71]

Ostale intervencije uključuju visokokvalitetno seksualno obrazovanje, koje uključuje prevenciju trudnoće i prevenciju i lečenje polno prenosivih infekcija (SPI). Obraćajući se polno prenosivim infekcijama, ovo ne samo da smanjuje perinatalne infekcije, već takođe može pomoći u smanjenju ektopične trudnoće izazvane polno prenosivim infekcijama.[72]

Adolescenti imaju između dva i pet puta veću verovatnoću da će patiti od materinske smrtnosti nego žene koje imaju dvadeset godina ili više. Pristup reproduktivnim uslugama i seksualnom vaspitanju mogao bi imati veliki uticaj, posebno na adolescente, koji su uglavnom neobrazovani u pogledu nošenja zdrave trudnoće. Nivo obrazovanja snažni je prediktor zdravlja majki jer ženama daje znanje da potraže negu kada je to potrebno.[68]

Javnozdravstveni napori mogu takođe intervenisati tokom trudnoće da bi poboljšali ishode majkama. Identifikovana su područja za intervencije u pristupu nezi, javnom znanju, svesti o znacima i simptomima komplikacija u trudnoći i poboljšanju odnosa između zdravstvenih radnika i majki koje očekuju.[72]

Povećavanjem javnog znanja i svesti kroz programe zdravstvenog obrazovanja o trudnoći, uključujući znake komplikacija koje treba da reši zdravstveni radnik, ovo će povećati verovatnoću da majka koja može da zatraži pomoć kada je to potrebno.[72] Viši nivo obrazovanja povezan je sa povećanom upotrebom usluga kontracepcije i planiranja porodice, kao i sa prenatalnom negom.[73] Rešavanje komplikacija kod najranijih znakova problema može poboljšati ishode za očekivane majke, zbog čega je izuzetno važno da trudnica bude dovoljno upućena u zdravstvenu zaštitu zbog potencijalnih komplikacija.[68] Poboljšanje odnosa između pacijenata i zdravstvenog sistema u celini olakšat će trudnici da se osjeća ugodno tražeći pomoć. Dobra komunikacija između pacijenata i davaoca usluga, kao i kulturna kompetentnost davalaca, takođe mogu pomoći u povećanju usaglašenosti sa preporučenim tretmanima.[72]

Druga važna preventivna mera koja se sprovodi je specijalizovano obrazovanje za majke. Lekari i medicinski stručnjaci koji pružaju jednostavne informacije ženama, posebno ženama u nižim socio-ekonomskim oblastima, smanjiće pogrešnu komunikaciju koja se često dešava između lekara i pacijenata.[74] Obuka zdravstvenih radnika biće još jedan važan aspekt smanjenja stope majčine smrti,[75] „Studija je otkrila da su beli studenti medicine i stanovnici često verovali u netačne i ponekad„ fantastične “biološke zablude o rasnim razlikama kod pacijenata. Za ove pretpostavke istraživači nisu krivili pojedinačne predrasude već duboko ukorenjene nesvesne stereotipe o ljudima u boji, kao i poteškoće lekara u empatiji sa pacijentima čija se iskustva razlikuju od njihovih.[76]

Politika[uredi | uredi izvor]

Shvativši ozbiljnost problema 1987. godine u Keniji je sazvana međunarodna konferencija o sigurnom materinstvu. Konferencija je podigla globalnu svest o razarajućim stopama smrtnosti majki u zemljama u razvoju i formalno uspostavila Inicijativu za sigurno majčinstvo. Cilj je bio smanjiti smrtnost majki za 50% do 2000. godine i objaviti globalnoj zajednici nedaće trudnice. U početku su se donatori, agencije Ujedinjenih nacija (UN) i vlade usredsredili na dve strategije za smanjenje materinske smrtnosti: povećanje antenatalne nege i obuke za tradicionalne roditelje. Do 2000. godine cilj je bio daleko od ostvarenog. Globalna zajednica je potvrdila svoju posvećenost 2000. godine, a Ujedinjene nacije su objavile 8 Milenijumskih razvojnih ciljeva; peti cilj (MDG-5) predviđa smanjenje stope smrtnosti majki za 75% do 2015. godine.[77]

Milenijunmski razvojni ciljevi UN[uredi | uredi izvor]

Logo akcije SDG3 - Dobro zdravlje i blagostanje

Najveća globalna politička inicijativa za zdravlje majki potekla je iz Milenijumske deklaracije Ujedinjenih nacija koja je stvorila Milenijumske razvojne ciljeve. U 2012. godini ovo je zhaačeto na Konferenciji Ujedinjenih nacija o održivom razvoju da bi zatim postavilo ciljeve održivog razvoja, sa ciljnom godinom 2030.

SDG su 17 ciljeva koji zahtevaju globalnu saradnju u rešavanju širokog spektra prepoznatih problema. Cilj 3 usmeren je na obezbeđivanje zdravlja i blagostanja za ljude svih starosnih grupa.[78] Specifični cilj je postizanje globalnog koeficijenta smrtnosti majki manjeg od 70 na 100 000 živorođenih. Do sada je postignut specifičan napredak u porođajima kojima je prisustvovao kvalifikovani pružatelj usluga, sada na 80% porođaja širom sveta u poređenju sa 62% u 2005. godini.[79]

Zemlje i lokalne vlade preduzele su političke korake u smanjenju smrtnosti majki. Istraživači Instituta za prekomorski razvoj proučavali su zdravstvene sisteme majki u četiri naizgled slične zemlje: Ruandi, Malaviju, Nigeru i Ugandi.[80] U poređenju sa druge tri zemlje, Ruanda u poslednje vreme beleži odlične rezultate u poboljšanju stope smrtnosti majki. Na osnovu istraživanja ovih različitih studija i slučajeva u zemlji, istraživači zaključuju da poboljšanje zdravlja majki zavisi od tri ključna faktora:

  1. Čestog pregleda svih politika vezanih za zdravlje majki kako bi se obezbedilo da su one interno koherentne;
  2. Sprovođenje nivoa standarda kojima je regulisan rad pružaoc usluga materinskog zdravlja;
  3. Svako lokalno otkrivenje problema, ali i rešenja tih problema treba javno promovisati, a ne obeshrabriti.

U pogledu politike pomoći, srazmerno tome, pomoć koja se daje za poboljšanje stope smrtnosti majki se smanjila, jer su druga pitanja javnog zdravlja, poput HIV / AIDS-a i malarije, postala glavna međunarodna briga.[81]

Doprinosi za majčinu zdravstvenu pomoć imaju tendenciju da se udružuju sa zdravljem novorođenčadi i deteta, pa je teško proceniti kolika se pomoć daje direktno zdravlju majki kako bi se pomoglo u smanjenju stopa smrtnosti majki. Bez obzira na to, postignut je napredak u smanjenju stopa materinske smrtnosti na međunarodnom nivou. [82]

U zemljama u kojima se prakse prekida trudnoće ne smatraju legalnim, neophodno je razmotriti pristup žena visokokvalitetnim uslugama planiranja porodice, jer bi neke od restriktivnih politika oko prekida trudnoće mogle ometati pristup tim uslugama. Ove politike takođe mogu uticati na pravilno prikupljanje informacija za praćenje zdravlja majki širom sveta.[62]

Politička posvećenost smanjenju smrtnosti majki od vitalnog je značaja za uspeh programa. Vlade koje su petom Milenijumskom razvojnom cilju,[83] dale prioritet pružajući vođstvo kroz ljudske i finansijske resurse, primetile su smanjenje smrtnosti majki u svojoj naciji.[84][85]

Planiranje porodice[uredi | uredi izvor]

Donatori, organizacije UN-a i vlade napravili su velike korake u promociji planiranja porodice i upotrebe kontracepcije. Zahvaljujući ovom naporu, sprečeni su milioni smrtnosti majki. Međutim, upotreba kontracepcije u mnogim zemljama siromašnim resursima još uvek nije na optimalnom nivou. Ukupan nivo nedostatka pristupa kontracepciji iznosi 50%, sa najmanje 4% u Evropi i visokim 57% u zemljama Afrike.[86]

Ovaj nedostatak pristupa kontracepciji dovodi do neželjene trudnoće, povećane potražnje za abortusima i smrtnih slučajeva povezanih sa nebezbednim abortusima. Merenje materinske smrtnosti zahteva da majka bude trudna, pa prevencija trudnoće otežava kvantifikovanje broja smrtnih slučajeva koji su sprečeni. Ipak, ako se spreči neželjena trudnoća, podaci sugerišu da bi se moglo eliminisati između 25% i 40% smrtnosti majki.[87]

Bezbedni pobačaji[uredi | uredi izvor]

S obzirom na visoku stopu smrtnosti majki usled neželjene trudnoće, neke države, poput Južne Afrike, Tunisa i Zelenortskih Ostrva, prepoznaju važnost šireg pristupa sigurnom pobačaju. U zemljama kao što su Mali, Sudan, Benin i Burkina Faso, gde zakonski, politički i kulturno pristup abortusu stvara unutrašnji spor, vlade su ženama dozvolile pristup sigurnom abortusu pod određenim okolnostima, kao što su slučajevi silovanja ili malformacije fetusa.

Još uvek postoje neke zemlje u kojima pristup žena sigurnom pobačaju ne postoji, a medicinske zajednice se suočavaju s otporom kada zagovaraju promenu politike. Žene koje potraže pomoć mogu biti izopštene.[88]

Nega pre porođaja[uredi | uredi izvor]

Nakon konferencije o sigurnom materinstvu, ključna tačka akcije bila je unapređenje predporođajne nege kako bi se identifikovale visoko rizične trudnoće. Iako se čini logičnim da bi to trebalo da bude ključna komponenta zdravlja majki, evaluacije programa pokazuju da antepartumska nega pokazuje mali uticaj na smanjenje smrtnosti majki.[89] Utvrđeno je da su skrining testovi tokom antenatalnog perioda neefikasni i da preplavljuju referalne zdravstvene centre.[87][90]

Takođe, žene koje su nudile besplatnu antenatalnu negu nisu je nužno koristile jer su osećale da im je dobro i nije bilo potrebno da posećuju zdravstvenu ustanovu.[91] Ovo ne opovrgava potrebu za preporođajnom negom niti njen značaj, već ukazuje na to da bi se resursi mogli dodeliti negde drugde da bi se postigao veći uticaj na smrtnost majki.

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Odnos materinske smrtnosti je broj žena koje umru od trudnoće povezanih uzroka tokom trudnoće ili u roku od 42 dana od prekida trudnoće na 100.000 živorođenih.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Rosenberg, D. I.; Moss, M. M.; American Academy of Pediatrics Section on Critical Care; American Academy of Pediatrics Committee on Hospital Care (2004). „Guidelines and levels of care for pediatric intensive care units”. Pediatrics. 114 (4): 1114—25. PMID 15466118. S2CID 22373306. doi:10.1542/peds.2004-1599. .
  2. ^ Canadian paediatric society. „Levels of neonatal care”. Paediatr Child Health. 11: 303—6. 2006. .
  3. ^ „Pregnancy Mortality Surveillance System | Maternal and Infant Health | CDC”. www.cdc.gov (na jeziku: engleski). 2020-11-25. Pristupljeno 2021-03-23. 
  4. ^ a b Atrash, H. K.; Rowley, D.; Hogue, C. J. (1992). „Maternal and perinatal mortality”. Current Opinion in Obstetrics & Gynecology. 4 (1): 61—71. ISSN 1040-872X. PMID 1543832. S2CID 32268911. doi:10.1097/00001703-199202000-00009. 
  5. ^ „Definitions of Maternal Mortality”. PRI (na jeziku: engleski). 2014-01-10. Pristupljeno 2021-03-16. 
  6. ^ a b v g d đ „Maternal health”. www.unfpa.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-03-16. 
  7. ^ Salvi, Sundeep (2016-09-19). „Faculty Opinions recommendation of Global, regional, and national age-sex specific all-cause and cause-specific mortality for 240 causes of death, 1990-2013: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2013.”. Faculty Opinions – Post-Publication Peer Review of the Biomedical Literature. doi:10.3410/f.725286838.793523287. Pristupljeno 2023-04-03. 
  8. ^ „Indicator Metadata Registry Details”. www.who.int (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-03-16. 
  9. ^ a b „Definitions of Maternal Mortality”. PRI (na jeziku: engleski). 2014-01-10. Pristupljeno 2021-03-16. 
  10. ^ International Classification of Diseases (ICD) International Classification of Diseases, Volume-2 Instruction Manual. 10th Revision, Geneva, World Health Organization, 2010
  11. ^ a b „Maternal mortality ratio”. Our World in Data. Pristupljeno 16. 3. 2021. 
  12. ^ a b „Maternal mortality ratio (modeled estimate, per 100,000 live births) | Data” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2018-06-27. 
  13. ^ Wang W, Alva. „Wang W, Alva S, Wang S, Fort A (2011). "Levels and trends in the use of maternal health services in developing countries" (PDF).” (PDF). 
  14. ^ Lu, Michael C.; Halfon, Neal (2003). „Racial and ethnic disparities in birth outcomes: A life-course perspective”. Maternal and Child Health Journal. 7 (1): 13—30. PMID 12710797. S2CID 19973932. doi:10.1023/A:1022537516969. 
  15. ^ What’s killing America’s new mothers? By Annalisa Merelli. October 29, 2017. Quartz. "The dire state of US data collection on maternal health and mortality is also distressing. Until the early 1990s, death certificates did not note if a woman was pregnant or had recently given birth when she died. It took until 2017 for all US states to add that check box to their death certificates."
  16. ^ a b Clark, Steven L.; Belfort, Michael A.; Dildy, Gary A.; Herbst, Melissa A.; Meyers, Janet A.; Hankins, Gary D. (2008). „Maternal death in the 21st century: Causes, prevention, and relationship to cesarean delivery”. American Journal of Obstetrics and Gynecology. 199 (1): 36.e1—36.e5. PMID 18455140. S2CID 588295. doi:10.1016/j.ajog.2008.03.007. . Retrieved November 12, 2020.
  17. ^ a b v g Ritchie, Hannah; Roser, Max (12. 11. 2013). „Mortality risk per pregnancy. U: Maternal Mortality”. Our World in Data. ourworldindata.org. Pristupljeno 24. 3. 2021. 
  18. ^ Loudon, I. (1992). „The transformation of maternal mortality”. BMJ. 305 (6868): 1557—1560. PMC 1884697 Slobodan pristup. PMID 1286386. doi:10.1136/bmj.305.6868.1557. 
  19. ^ More information on this history, the data from the two clinics in Vienna, and references to earlier precursors of Semmelweis (whose work was unknown to him) can be found in Irvine Loudon (1992) – Death in Childbirth: An International Study of Maternal Care and Maternal Mortality 1800-1950. Published on Oxford Scholarship Online: http://www.oxfordscholarship.com/view/10.1093/acprof:oso/9780198229971.001.0001/acprof-9780198229971 Loudon, I. (2013).
  20. ^ Ignaz Phillip Semmelweis’ studies of death in childbirth. Journal of the Royal Society of Medicine, 106(11), 461-463. Available online: https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3807776/
  21. ^ David K. Evans, Edward Miguel (2007) – Orphans and schooling in Africa: a longitudinal analysis. In Demography. February 2007, Volume 44, Issue 1, pp. 35-57. Online here: http://link.springer.com/article/10.1353%2Fdem.2007.0002
  22. ^ a b Lewis, Gwyneth (2018-04-19), Saving mothers' lives: the contribution of the Confidential Enquiries into Maternal Deaths to improving maternal health in the UK, CRC Press, str. 1—18, ISBN 978-1-315-38339-2, doi:10.1201/9781315383392-1, Pristupljeno 2021-03-19 
  23. ^ Nair, M.; Kurinczuk, JJ; Brocklehurst, P.; Sellers, S.; Lewis, G.; Knight, M. (april 2015). „Factors associated with maternal death from direct pregnancy complications: A <SCP>UK</SCP> national case–control study”. BJOG: An International Journal of Obstetrics & Gynaecology. 122 (5): 653—62. PMC 4674982 Slobodan pristup. PMID 25573167. doi:10.1111/1471-0528.13279. 
  24. ^ Walker, J. D. (2008-08-29). „NICE guidance on diabetes in pregnancy: management of diabetes and its complications from preconception to the postnatal period. NICE clinical guideline 63. London, March 2008”. Diabetic Medicine. 25 (9): 1025—1027. ISSN 0742-3071. PMID 19183306. S2CID 30372711. doi:10.1111/j.1464-5491.2008.02532.x. 
  25. ^ a b Britain), National Institute for Health and Clinical Excellence (Great (2010). Pregnancy and complex social factors : a model for service provision for pregnant women with complex social factors. National Institute for Health and Clinical Excellence. OCLC 680155549. 
  26. ^ Sundaram V, Liu KL, Laraque F; Disparity in maternal mortality in New York City. J Am Med Womens Assoc. 60 (1): 52—7. 2005 Winter.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć); Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć).
  27. ^ Högberg, Ulf (decembar 2005). „The World Health Report 2005: Make every mother and child count — including Africans”. Scandinavian Journal of Public Health. 33 (6): 409—411. ISSN 1403-4948. PMID 16332605. S2CID 29762716. doi:10.1080/14034940500217037. 
  28. ^ „Definitions of Maternal Mortality”. PRI (na jeziku: engleski). 2014-01-10. Pristupljeno 2021-03-23. 
  29. ^ a b v g Maternal United Nations Population Fund (UNFPA), authors Maternal Mortality Update 2002: A Focus on Emergency Obstetric Care. New York: UNFPA; 2003. [Accessed July 7, 2008]. http://www.unfpa.org/upload/lib_pub_file/201_filename_mmupdate-2002.pdf. [Google Scholar] [Ref list]
  30. ^ Leestma J. Forensic Aspects of General Neuropathology. In: Leestma J (eds). Forensic Neuropathology. Raven Press, New York 1988;61-3.
  31. ^ Hellemans, Alexander; Bunch, Bryan (1988). The Timetables of Science. New York, New York: Simon and Schuster. str. 317. ISBN 978-0-671-62130-8. 
  32. ^ Arambašić M. Embolija. U: Arambašić M (uredn.). Opšta patologija. Dečje novine, Beograd 1986;68-72
  33. ^ Ćeramilac A, Patologija mehaničkih povreda. Medicinska knjiga Beograd-Zagreb, 1973, str. 50-56
  34. ^ Tadžer I. Embolija. U: Tadžer I i sar. Opšta patofiziologija. Medicinska knjiga, Beograd 1986;233
  35. ^ Schulz, F.; Trübner, K.; Hildebrand, E. (1996). „Fatal fat embolism in acute hepatic necrosis with associated fatty liver”. Am J Pathol. 17 (3): 264—8. PMID 8870880. doi:10.1097/00000433-199609000-00016. .
  36. ^ Hulman, G. (1995). „The pathogenesis of fat embolism”. J Pathol. 176 (1): 3—9. PMID 7616354. S2CID 40062390. doi:10.1002/path.1711760103. .
  37. ^ Schneider V; Klug E. (1971). „Fettembolie der Lungen nach ausserer Hertzmassage”. Rechtsmedicine. 28: 76—81. .
  38. ^ WHO recommendations for the prevention and treatment of postpartum haemorrhage. World Health Organization. 2012. ISBN 978-92-4-154850-2. OCLC 849715463. 
  39. ^ [Guideline] American College of Obstetricians and Gynecologists, Task Force on Hypertension in Pregnancy. Hypertension in pregnancy. Report of the American College of Obstetricians and Gynecologists’ Task Force on Hypertension in Pregnancy. Obstet Gynecol. 122 (5): 1122—31. novembar 2013.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  40. ^ American College of Obstetricians and Gynecologists. Hypertension in pregnancy. ACOG Technical Bulletin No. 219. Washington DC: 1996.
  41. ^ WHO, 2004. Bethesda, MD. Global Burden of Disease for the Year 2001 by World Bank Region, for Use in Disease Control Priorities in Developing Countries, National Institutes of Health: WHO. Make every mother and child count. World Health Report, 2005, Geneva:World Health Orga... 2nd ed.
  42. ^ Szczepaniak-Chicheł L, Bręborowicz GH, Tykarski A. „Treatment of arterial hypertension in pregnancy”. Archives of Perinatal Medicine. 13 (2): 7—16. 2007. .
  43. ^ Sibai, B. M. (jul 2003). „Diagnosis and management of gestational hypertension and preeclampsia”. Obstet Gynecol. 102 (1): 181—92. PMID 12850627. S2CID 21262146. doi:10.1016/s0029-7844(03)00475-7. .
  44. ^ Taylor, R. N.; De Groot, C. J.; Cho, Y. K.; Lim, K. H. (1998). „Circulating factors as markers and mediators of endothelial cell dysfunction in preeclampsia”. Semin Reprod Endocrinol. 16 (1): 17—31. PMID 9654604. S2CID 5799800. doi:10.1055/s-2007-1016249. .
  45. ^ Barron, W. M.; Heckerling, P.; Hibbard, J. U.; Fisher, S. (septembar 1999). „Reducing unnecessary coagulation testing in hypertensive disorders of pregnancy”. Obstet Gynecol. 94 (3): 364—70. PMID 10472861. doi:10.1016/s0029-7844(99)00333-6. .
  46. ^ Marshall JC, Vincent JL, Guyatt G, Angus DC, Abraham E, Bernard G, et al. „Outcome measures for clinical research in sepsis:a report of the 2nd Cambridge Colloquium of the International Sepsis Forum”. Crit Care Med. 33 (8): 1708—16. 2005. .
  47. ^ Calandra T, Cohen J; International Sepsis Forum Definition of Infection in the ICU Consensus Conference. „The international sepsis forum consensus conference on definitions of infection in the intensive care unit”. Crit Care Med. 33 (7): 1538—48. 2005. .
  48. ^ Luna CM, Blanzaco D, Niederman MS, Matarucco W, Baredes NC, Desmery P, et al. „Resolution of ventilator-associated pneumonia: prospective evaluation of the clinical pulmonary infection score as an early clinical predictor of outcome”. Crit Care Med. 31 (3): 676—82. 2003. .
  49. ^ Warren JW. „Catheter-associated urinary tract infections”. Infect Dis Clin North Am. 11 (3): 609—22. 1997. .5. Vincent JL. „Nosocomial infections in adult intensive-care units”. Lancet. 361 (9374): 2068—77. 2003. .
  50. ^ Quartin AA, Schein RM, Kett DH, Peduzzi PN. Magnitude and duration of the effect of sepsis on survival. „Department of Veterans Affairs Systemic Sepsis Cooperative Studies Group”. JAMA. 277 (13): 1058—63. 1997. .
  51. ^ Šurbatović M, Jevđić J, Filipović N. Application of the score of sepsis in 30 patients with sepsis of various severity. Anestezija, reanimacija, transfuzija 2000; 28(1/2): 113–7.
  52. ^ Falk RH and Hershberger RE. The dilated, restrictive, and infiltrative cardiomyopathies. In: Zipes DP, Libby P, Bonow RO, Mann DL, Tomaselli GF, Braunwald E, eds. Braunwald's Heart Disease: A Textbook of Cardiovascular Medicine. 11th ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2019:chap 77.
  53. ^ Marian, A. J.; Roberts, R. (2001). „The molecular genetic basis for hypertrophic cardiomyopathy”. Journal of Molecular and Cellular Cardiology. 33 (4): 655—670. ISSN 0022-2828. PMC 2901497 Slobodan pristup. PMID 11273720. doi:10.1006/jmcc.2001.1340. 
  54. ^ McKenna WJ, Elliott PM. Diseases of the myocardium and endocardium. In: Goldman L, Schafer AI, eds. Goldman-Cecil Medicine. 26th ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2020:chap 54.
  55. ^ McMurray JJV, Pfeffer MA. Heart failure: management and prognosis. In: Goldman L, Schafer AI, eds. Goldman-Cecil Medicine. 26th ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2020:chap 53.
  56. ^ Rogers JG, O'Connor. CM. Heart failure: pathophysiology and diagnosis. In: Goldman L, Schafer AI, eds. Goldman-Cecil Medicine. 26th ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2020:chap 52.
  57. ^ „Intimate Partner Violence” (PDF). World Health Organization. 2002. Pristupljeno 4. 9. 2007. 
  58. ^ A Pourreza; A Batebi; A Moussavi (2004). „A Survey about Knowledge and Attitudes of People towards Violence against Women in Community Family Settings” (PDF). Iranian Public Health Journal. 33 (2): 33—37. Arhivirano iz originala (PDF) 24. 3. 2021. g. Pristupljeno 4. 9. 2007. 
  59. ^ „Violence & Victimization Research Division's Compendium Of Research On Violence Against Women 1993-2005 1998-WT-VX-0014 pg 35, 1999-WT-VX-0014 pg 59” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 20. 3. 2021. g. Pristupljeno 22. 3. 2021. 
  60. ^ „Intimate Partner Violence: Overview”. Centers for Disease Control and Prevention. 2006. Pristupljeno 24. 3. 2021. 
  61. ^ Haddad, L. B.; Nour, N. M. (2009). „Unsafe abortion: Unnecessary maternal mortality”. Reviews in Obstetrics & Gynecology. 2 (2): 122—126. PMC 2709326 Slobodan pristup. PMID 19609407. 
  62. ^ a b v g d đ Dixon-Mueller, R.; Germain, A. (2007). „Fertility regulation and reproductive health in the Millennium Development Goals: The search for a perfect indicator”. American Journal of Public Health. 97 (1): 45—51. PMC 1716248 Slobodan pristup. PMID 16571693. doi:10.2105/AJPH.2005.068056. 
  63. ^ a b Costa, Marta Miriam Lopes; Ramalho, Flávio William Brito de Azevedo; Lima, Lorrayne Felix de; Braga, Luanna Silva; Santos, Joseane Caetano dos; Oliveira, Danielle Martins do Nascimento; Lima, Shirley Antas de; MacIel, Graciela Maria Carneiro; Ferreira, Thalys Maynnard Costa; Lima, Carla Lidiane Jácome de; Ramalho, Naiany Monise Gomes; Ferreira, Josefa Danielma Lopes; Souto, Sayonara Lays Umbelino (2017). „Nursing Care for Women in Situation of Unsafe Abortion”. International Archives of Medicine. 10. doi:10.3823/2484. .
  64. ^ Nour, Nawal M (2008). „An Introduction to Maternal Mortality”. Reviews in Obstetrics and Gynecology. 1 (2): 77—81. ISSN 1941-2797. PMC 2505173 Slobodan pristup. PMID 18769668. 
  65. ^ Miller, S.; Turan, J.M.; Dau, K.; Fathalla, M.; Mourad, M.; Sutherland, T.; Hamza, S.; Lester, F.; Gibson, E.B.; Gipson, R.; Nada, K.; Hensleigh, P. (2007). „Use of the non-pneumatic anti-shock garment (NASG) to reduce blood loss and time to recovery from shock for women with obstetric haemorrhage in Egypt”. Global Public Health. 2 (2): 110—124. PMID 19280394. S2CID 11392183. doi:10.1080/17441690601012536. 
  66. ^ Akhter, S.; Begum, M. R.; Kabir, Z.; Rashid, M.; Laila, T. R.; Zabeen, F. (2003). „Use of a condom to control massive postpartum hemorrhage”. Medgenmed : Medscape General Medicine. 5 (3): 38. PMID 14600674. 
  67. ^ a b Information, National Center for Biotechnology; Pike, U. S. National Library of Medicine 8600 Rockville; MD, Bethesda; Usa, 20894 (2015). Background. World Health Organization.
  68. ^ a b v g Rai, Sanjayk; Misra, Puneet; Upadhyay, Raviprakash; Anand, K.; Kant, Shashi (2012). „Public health approach to address maternal mortality”. Indian Journal of Public Health. 56 (3): 196—203. PMID 23229211. doi:10.4103/0019-557x.104231. .
  69. ^ „Review to Action”. reviewtoaction.org. Arhivirano iz originala 18. 03. 2021. g. Pristupljeno 2021-03-20. 
  70. ^ Main, Elliott K. (2018). „Reducing Maternal Mortality and Severe Maternal Morbidity Through State-based Quality Improvement Initiatives”. Clinical Obstetrics & Gynecology. 61 (2): 319—331. PMID 29505420. S2CID 3673030. doi:10.1097/grf.0000000000000361. .
  71. ^ GBD 2015 Maternal Mortality Collaborators (2016). „Global, regional, and national levels of maternal mortality, 1990-2015: A systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2015”. Lancet (London, England). 388 (10053): 1775—1812. PMC 5224694 Slobodan pristup. PMID 27733286. doi:10.1016/S0140-6736(16)31470-2. 
  72. ^ a b v g Berg C, Danel I, Atrash H, Zane S, Bartlett L, eds. (2001). Strategies to reduce pregnancy-related deaths: from identification and review to action (PDF). Atlanta: Centers for Disease Control and Prevention.
  73. ^ Weitzman A (May 2017). "The effects of women's education on maternal health: Evidence from Peru". Social Science & Medicine. 180: 1–9.
  74. ^ Vilda, D.; Wallace, M.; Dyer, L.; Harville, E.; Theall, K. (2019). „Income inequality and racial disparities in pregnancy-related mortality in the US”. SSM - Population Health. 9: 100477. ISSN 2352-8273. PMC 6734101 Slobodan pristup. PMID 31517017. doi:10.1016/j.ssmph.2019.100477. 
  75. ^ „Unequal Motherhood”. Social Problems. 59 (2): 207—227. 2012. ISSN 0037-7791. doi:10.1525/sp.2012.59.2.207. .
  76. ^ Villarosa, Linda (April 2018). "Why America's Black Mothers and Babies Are in a Life-or-Death Crisis" (PDF). The New York Times Magazine.
  77. ^ United Nations, authors. UN Millennium Development Goals Web site. [Accessed June 25, 2008]. http://www.un.org/millenniumgoals/ [Ref list]
  78. ^ „THE 17 GOALS | Sustainable Development”. sdgs.un.org. Pristupljeno 2021-03-20. 
  79. ^ „Goal 3 | Department of Economic and Social Affairs”. sdgs.un.org. Pristupljeno 2021-03-20. 
  80. ^ Chambers V, Booth D (2012). "Delivering maternal health: why is Rwanda doing better than Malawi, Niger and Uganda?" (Briefing Paper). Overseas Development Institute.
  81. ^ „Development assistance for health by health focus area (Global), 1990-2009, interactive treemap | Institute for Health Metrics and Evaluation”. 2014-03-17. Arhivirano iz originala 17. 03. 2014. g. Pristupljeno 2021-03-20. 
  82. ^ „Progress in maternal and child mortality by country, age, and year (Global), 1990-2011 | Institute for Health Metrics and Evaluation”. 2014-03-17. Arhivirano iz originala 17. 03. 2014. g. Pristupljeno 2021-03-20. 
  83. ^ „WHO | MDG 5: improve maternal health”. WHO. Pristupljeno 2021-03-24. 
  84. ^ Filippi, V.; Ronsmans, C.; Campbell, O. M.; Graham, W. J.; Mills, A.; Borghi, J.; Koblinsky, M.; Osrin, D. (2006). „Maternal health in poor countries: the broader context and a call for action”. Lancet. 368 (9546): 1535—1541. PMID 17071287. S2CID 31036096. doi:10.1016/S0140-6736(06)69384-7. 
  85. ^ Ribeiro, P. S.; Jacobsen, K. H.; Mathers, C. D.; Garcia-Moreno, C. (2008). „Priorities for women's health from the Global Burden of Disease study”. Int J Gynecol Obstet. 102 (1): 82—90. PMID 18387613. S2CID 29663661. doi:10.1016/j.ijgo.2008.01.025. 
  86. ^ Thompson JE. Poverty, development, and women: why should we care? J Obstet Gynecol Neonatal Nurs. . 36. 2007: 523—530.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  87. ^ a b Campbell, O. M.; Graham, W. J.; Lancet Maternal Survival Series steering group (2006). „Strategies for reducing maternal mortality: getting on with what works”. Lancet. 368 (9543): 1284—1299. PMID 17027735. S2CID 44853086. doi:10.1016/S0140-6736(06)69381-1. . [PubMed] [Google Scholar]
  88. ^ Mulama J. Health Kenya: a new report fires up the abortion debate. [Accessed June 25, 2008]. Inter Press Service News Agency. May 7, 2008. http://ipsnews.net/africa/interna.asp?idnews=23651.
  89. ^ Rosenfield, A.; Min, C. J.; Freedman, L. P. (2007). „Making motherhood safe in developing countries”. New England Journal of Medicine. 356 (14): 1395—1397. PMID 17409320. doi:10.1056/NEJMp078026. 
  90. ^ Campbell, Oona M. R.; Graham, Wendy J.; Lancet Maternal Survival Series steering group (2006-10-07). „Strategies for reducing maternal mortality: getting on with what works”. Lancet (London, England). 368 (9543): 1284—1299. ISSN 1474-547X. PMID 17027735. S2CID 44853086. doi:10.1016/S0140-6736(06)69381-1. 
  91. ^ Say, L.; Raine, R. (2007). „A systematic review of inequalities in the use of maternal health care in developing countries: examining the scale of the problem and the importance of context”. Bull World Health Organ. 85 (10): 812—819. PMC 2636485 Slobodan pristup. PMID 18038064. doi:10.2471/BLT.06.035659. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Jack BW Culpepper L Preconception care. „Risk reduction and health promotion in preparation for pregnancy”. JAMA. 264: 1147—1149. 1990. doi:10.1001/jama.1990.03450090083032. 
  • Van Der Zee, B.; De Beaufort, I.; Temel, S.; De Wert, G.; Denktas, S.; Steegers, E. (2011). „Preconception care: An essential preventive strategy to improve children's and women's health”. J Public Health Policy. 32 (3): 367—379. PMID 21808249. S2CID 5488996. doi:10.1057/jphp.2011.13. 
  • Anderson JE Ebrahim S Floyd L Atrash H Prevalence of risk factors for adverse pregnancy outcomes during pregnancy and the preconception period—United States, 2002–2004. Matern Child Health J. 2006; 10 (575): 575 View in Article Scopus (0) Crossref Google Scholar
  • Johnson K Posner S Biermann J et al. Recommendations to improve preconception health and health care—United States. A report of the CDC/ATSDR Preconception Care Work Group and the Select Panel on Preconception Care. Morb Mortal Wkly Rep. 55: 1—23. 2006.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  • Jack BW Atrash H Coonrod DV Moos M-K O'Donnell J Johnson K The clinical content of preconception care: an overview and preparation of this supplement. Am J Obstet Gynecol. 2008; 199: S266-S279 View in Article Scopus (136) Summary Full Text Full Text PDF Google Scholar
  • WHO Meeting to develop a global consensus on preconception care to reduce maternal and childhood mortality and morbidity. World Health Organization Headquarters Meeting Report. https://apps.who.int/iris/handle/10665/78067 Date: 2012 Date accessed: January 18, 2020 View in Article Google Scholar
  • Stephenson, J.; Heslehurst, N.; Hall, J.; Schoenaker DAJM; Hutchinson, J.; Cade, J. E.; Poston, L.; Barrett, G.; Crozier, S. R.; Barker, M.; Kumaran, K.; Yajnik, C. S.; Baird, J.; Mishra, G. D. (2018). „Before the beginning: nutrition and lifestyle in the preconception period and its importance for future health”. Lancet. 391 (10132): 1830—1841. PMC 6075697 Slobodan pristup. PMID 29673873. doi:10.1016/S0140-6736(18)30311-8. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Klasifikacija
Spoljašnji resursi


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Смрт_породиље&oldid=27543610”