Смрт у облацима

Smrt u oblacima
Korice knjige srpskog izdanja
Nastanak
Orig. naslov	Death in the Clouds
Autor	Agata Kristi
Zemlja	Ujedinjeno Kraljevstvo
Jezik	engleski
Sadržaj
Žanr / vrsta dela	kriminalistički
Lokalizacija	Ujedinjeno Kraljevstvo
Izdavanje
Datum	10. mart 1935.
Hronologija
Prethodnik	Tragedija u tri čina
Naslednik	Ubistva po abecedi

Smrt u oblacima je delo detektivski roman britanske spisateljice Agate Kristi koje je društvo "Dodd, Mead and Company" prvi put objavilo u SAD-u 10. marta 1935. pod naslovom Smrt u vazduhu, a u Velikoj Britaniji društvo "Collins Crime Club" u julu iste godine pod izvornim naslovom Kristijeve. Američko izdanje je koštalo 2,00 dolara, a britansko izdanje na sedam šilinga i šest penija. U knjizi se pojavljuju belgijski detektiv Herkul Poaro i glavni inspektor Džap.

Radnja

Herkul Poaro se vraća u Englesku podnevnim letom od Pariza do vazdušne luke "Krojdon" u Londonu. Jedan je od jedanaestoro putnika u zadnjem odeljku vazduhoplova. Ostali su pisac krimi romana Danijel Klensi, francuski arheolog Arman Dupon i njegov sin Žan, zubar Norman Gale, dr. Brajant, lihvarka iz Francuske madam Žizel, preduzetnik Džejms Rajder, ledi Sesili Horburi i njena prijateljica Veniša Ker; i Džejn Grej. Kako se vazduhoplov spremao da sleti, jedna osa je primećena kako leti oko zadnjeg odeljka pre nego što je poslužitelj utvrdio da je Žizelova mrtva. Poaro, koji je prespavao veći deo leta, odbacuje verovanje da je umrla od uboda ose. Umesto toga, on pokazuje na strelicu na podu za koju je utvrđeno da ima otrovni vrh. Žizelova je njome ubodena u vrat. Ostaje pitanje kako je ubijena a da niko to nije primetio.

Policija je pronašla malu duvaljku pored Poaroovog sedišta. Izživciran što je obeležen kao osumnjičeni, on se zakleo da će skinuti ljagu sa svog imena i rešiti slučaj. Zahtevajući spisak prtljaga putnika, on primećuje nešto što ga je zagolicalo, ali nije rekao šta. Uz pomoć Džejn u istrazi, Poaro radi i sa inspektorom Džapom u Engleskoj i inspektorom Furnijeom u Francuskoj. Tragovi se postepeno pojavljuju: žrtva je imala dve kašičice sa šoljom i tacnom, duvaljku je u Parizu kupio Amerikanac, ledi Horburi je jedna od dužnika Žizelove, a suprug joj je uskratio novac, Žizelova je koristila ucene kako bi osigurala da njeni dužnici ne propuste otplatu. Samo su stjuardi i Klensi prošli pored žrtve tokom leta, a sobarica ledi Horburi bila je na letu nakon što je u poslednjem trenutku zatražila da bude na njemu.

Poaro istražuje raspitujući se i u Londonu i u Parizu. Na letu za Pariz on sprovodi ogled koji pokazuje da bi upotrebu duvaljke ili bilo čega sličnog primetili i ostali putnici. Posle toga se ispostavlja da Žizelova ima otuđenu ćerku En Morisot koja sada nasleđuje svoje bogatstvo. Poaro upoznaje En i saznaje da ima supruga Amerikanca ili Kanađana za koga se udala mesec dana ranije. Poaro potom iznosi opasku da oseća da je En video i ranije. Kada je Džejn izjavi da treba da isturpija nokat, Poaro shvata da je En služavka ledi Horburi Medlin - video ju je kako ulazi u zadnji odeljak tokom leta kada ju je ledi Horburi poslala po neseser. On odmah naređuje Furnijeu da pronađe En. Francuska policija otkriva njeno telo u vozu za Bulonj i jednu bočicu pored. Čini se da se otrovala.

Poaro se rešava slučaja u prisustvu Džapa, Gejla i Klensija. Ubica Žizelove bio je Norman Gejl koji je hteo njeno bogatstvo. Ubistvo je bilo pažljivo smišljeno: Gejl je poneo zubarski kaput tokom leta koji je navukao nakon nekog vremena da bi se predstavio kao stjuard znajući da niko neće obraćati pažnju na takvu osobu. Pod maskom da je došao sa kašičicom do Žizelove i uboo je strelicom, a zatim je skinuo kaput i vratio se na svoje mesto pre nego što je telo pronađeno. Ubistvo En bilo je deo plana - Gejl se oženio njom kada je saznao da je ona ćerka Žizelove i nameravao je da je ubije u Kanadi nakon što je nasledio majčino bogatstvo kako bi se osigurao da nasledi ženinu imovinu. Međutim, morao je da je ubije ranije nego što je bilo planirano jer je tražila nasledstvo istog dana kada ju je Poaro sreo.

Osa koja je zujala u zadnjem odeljku puštena je iz kutije šibica koju je Gejl doneo sa sobom, a to i njegov kaput izazvali su Poaroove sumnje kada je čitao spisak prtljaga putnika. I osa i duvaljka, koju je podmetnuo u kabinu, trebalo je da dovedu u zabludu. Gejl je poricao Poaroovo objašnjenje, ali nakon što ga je Poaro lagao o tome kako je policija pronašla njegove otiske prstiju na bočici u kojoj se nalazio otrov, njemu je nehotice izletelo da je nosio rukavice u Eninom ubistvu. Gejl je uhapšen. Posle toga, Poaro je povezao Džejn sa Žanom Duponom koji se zaljubio u nju tokom slučaja.

Likovi

• Herkul Poaro - poznati Belgijski detektiv
• Glavni inspektor Džap - inspektor Skotland Jarda
• Džejn Grej - frizerka
• Inspektor Furnije - inspektor Francuske policije
• Norman Gejl - zubar
• Arman i Žan Dupon - otac i sin arheolozi
• Danijel Klensi - pisac detektivskih romana
• Ledi Sesili Horburi
• Veniša Ker - ledi Sesilina prijateljica
• Medlin/En Morisot - služavka ledi Sesili
• Madam Žizel - lihvarka iz Francuske
• Dr. Brajant, arheolog
• Džejms Rajder
• Mišel - stjuart

Prijem

Književni dodatak časopisa Vreme 4. jula 1935. rezimirao je tekst ovako: "Bilo koji od ostalih devet putnika i dva stjuarda mogao je biti osumnjičen. I svi su oni bili, uključujući Klensija, pisca detektivskih priča, koga je autorka očigledno uživala da pravi suludim. Čitalac koji na kraju ne dočeka potpuno iznenađenje mora biti jako akutan“.

Časopis Vreme je u svom glavnom radu dao knjizi drugu recenziju u izdanju od 2. jula 1935. godine, kada su radnju opisali kao "genijalnu" i iznosili opaske o činjenici da je Kristijeva razvila metodu predstavljanja zločina u ograničenom prostoru (s pominjanjem Zagonetke Plavog voza i Ubistva u Orijent ekspresu), koji "iako često korišćen, nikada ne gubi svoju izvornost."

Ajzak Anderson iz časopisa Književni pregled Njujorka 24. marta 1935. započeo je svoju rubriku ovako:

Ubistvo otrovnom strelicom, poput primitivnih divljaka koji duvaju iz duvaljki, odavno je prestalo da bude novina u detektivskoj fantastici, a ubistvo u vazduhoplovu postaje gotovo jednako često kao ubistvo iza zaključanih vrata biblioteke, ali mešavina otrovne strelice i vazduhoplova je verovatno jedinstvena. Nije da su tako male stvari za čitaoca najmanje posledice. Glavno je da je ovo priča Agate Kristi u kojoj se pojavljuje Herkul Poaro koji je, sudeći po njegovom sopstvenom priznanju, najveći svetski detektiv. ...Ovo je zločinačka slagalica prvog kvaliteta, a pored toga i moćna zabavna priča.

U izdanju časopisa Posmatrač iz 30. juna 1935. godine, "Torkvejmada" (Edvard Povis Meters) započeo je svoj pregled, "Moje divljenje gospođi Kristi takvo je da sa svakom njenom novom knjigom naprežem svaki umni živac da bih dokazao da nije uspela, konačno, da me hipnotiše. Po završetku knjige Smrti u oblacima otkrio sam da je uspela još trijumfalnije nego obično." Zaključio je rečima: „Nadam se da će neki čitaoci ovog zbunjujućeg slučaja predvideti bar lažan rasplet. Nisam to ni uradio. Agata Kristi je nedavno razvila dva dodatna trika: jedan je, kao žongleru koji neprestano ispušta stvari, da ostavi tragovi vise u nekim poglavljima, očigledno neopaženo od strane njenog malog detektiva iako smo ga prigrabili, a zatim da ga vrati nazad opet kao nevažno. Drugi je da nam navede neke, ali nikako ne sve skrivene misli svojih likova. Mi čitaoci se moramo čuvati ovih novih spretnosti. Što se tiče Poaroa, samo je za njega i Kleopatru izvesna napomena o starosti i običajima strogo primenljiva. Ali možda inspektoru Džapu ne bi bilo dozvoljeno da se malo smiri godinama i odalji od faze morona?"

Poštovalac Kristijeve Milvard Kenedi iz časopisa Čuvar započeo je svoju recenziju 30. jula 1935. godine, „Veoma mali broj autora postiže pravi spoj slagalice i zabave kao što to često čini Agata Kristi“. Priznao je da, „Smrt u oblacima možda ne spada u red njenih najvećih dostignuća, ali je daleko iznad prosečne detektivske priče“. Završio je rekavši, "Gospođa Kristi pruža malu galeriju skica prihvatljivih likova sa noktima. Ona nam daje sve tragove i čak nam govori gde da ih potražimo. Ubicu bi trebalo naći s razlogom, ali malo je verovatno uspeti osim nagađanjem “.

Pregled u časopisu Dnevno ogledalo iz 20. jula 1935. zaključeno je rečima: "Ostavljamo Poaroa da sve to shvati. On radi na tome uz svoj uobičajeni sjaj, do kraja."

Robert Barnard: "Izuzetno živahan primerak živog čoveka, mudrijeg od uobičajenog staleža i rasponom osumnjičenih. Skrupulozno korektno sa svim tragovima koji su otvoreno predstavljeni i o kojima se raspravlja. Napomena, Kklensi, pisac krimića i nadmoćnost francuske policije u odnosu na britansku (bez uvrede)".

Pominjanja i aludiranja

Pominjanje drugih dela

• U šestom poglavlju, mesje Furnije se pominje mesje Žiroa, francuskog detektiva kojeg je Poaro upoznao u knjizi Ubistvo na terenu za golf.
• U sedmom poglavlju, Poaro pominje slučaj trovanja u kojem ubica koristi „psihološki“ trenutak u svoju korist, aludirajući na knjigu Tragedija u tri čina.
• U dvadesetprvom poglavlju, Poaro pominje slučaj u kojem su svi osumnjičeni lagali, aludirajući na Ubistvo u Orijent ekspresu.

Pominjanje u drugim delima

• U dvanaestom poglavlju kasnijeg romana o Poarou Smrt gospođe Mekginti (1952), alter ego Kristijeve, Arijadna Oliver, govori o svom romanu u kojem je napravila duvaljku dugu 30,5 centimetara, a kasnije joj je rečeno da su duge metar i 83 centimetara. Ovo je bilo priznanje fundamentalne greške u zapletu knjige Smrt u oblacima.

Aludiranja na stvarni život

Na događaj koji je doživela sama Kristijeva ubrzo nakon svog drugog braka (sa Maksom Malovanom) opisan u njenoj autobiografiji aludirano je u trinaestom poglavlju. „Zamislite, u malom hotelu u Siriji bio jedan Englez čija je supruga bila bolesna. I sam je do određenog datuma morao biti negde u Iraku. En bien, da li verujete da je napustio ženu i otišao na posao na vreme? I to su i on i supruga smatrali sasvim prirodnim. Oboje su smatrali da je plemenit, nesebičan. Ali lekar, koji nije bio Englez, smatrao je to divljaštvom“.

Prilagođavanja

Televizija

Britanska ekranizacija

Roman je prilagođen kao epizoda za serije Poaro 1992. godine. U njoj su igrali Dejvid Sačet kao Herkul Poaro i Filip Džekson kao glavnog inspektora Džejms Džap. Iako je ekranizacija uglavnom ostala verna većini radnje romana, sadržala je brojne promene:

• Likovi dr. Brajanta, Džejmsa Rajdera i Armana Dupona su izbačeni iz ekranizacije. Žan Dupon je jedini arheolog na letu.
• Letelica je pomalo anahroni Daglas DC-3, a ne Hendli Pejdž HP42 kako je opisano u romanu. DC-3 je prvi put poleteo u decembru 1935. godine, roman je smešten u junu 1935. godine (Poaro gleda kako Fred Peri osvaja francusko prvenstvo). Svi HP42 su uništeni do 1941. godine, a DC-3 koji je još uvek leteo i koji se koristio u proizvodnji ima tablice G-AMRA, izgrađen je 1944. godine.
• Poarou pomaže Džap tokom istrage i dolazi sa njim da istraži slučaj u Francuskoj zbog čega inspektor Furnije ima umanjenu ulogu.
• Pojedinosti oko nekih likova su izmenjene:
  • Džejn Grej je stjuardesa na letu, a ne frizerka. Iako je na slučaju radila sa Poaroom, na kraju nije stupila u vezu ni sa kim.
  • Danijel Klensi pati od umne bolesti zbog koje veruje da njegov izmišljeni detektiv upravlja njegovim životom. On je došao na objašnjenje uglavnom da bi saznao ko je ubica, umesto da bude svedok rada pravog detektiva.
  • Veniša Ker i Poaro nisu menjali mesta tokom letua.
  • En Morisot (iliti Medlin) udala se za Gejla u Parizu, a ne u Roterdamu.
  • Arman Dupon je mrtav dve godine.
  • Poaro upoznaje neke od osumnjičenih na teniskom okršaju koji posećuje u Parizu na poziv Džejn.

Japanska crtana serije

Kasnije je roman prilagođen kao poslednje 4 epizode ​​japanske animirane televizijske serije Veliki detektivi Poaro i Marpl Agate Kristi koje su emitovane 2005. godine.

Radio

Roman je za radio prilagodio BBC Radio 4 2003. godine, a u njemu su igrali Džon Mofat kao Poaro, Filip Džekson kao glavni inspektor Džap (kao i u seriji Poaro), Džefri Vajthed kao mesje Furnije i Tereza Galager kao Džejn Grej.

Zanimljivosti

Na roman se naročito skrenula pažnja u epizodi „Jednorog i osa“ serije Doktor Hu, u kojoj su Doktor i Dona koji su se sreli sa Agatom Kristi 1926. godine i istraživali niz ubistava pored nje koji su bili podstrek njenim romanima do tog datuma, a koje je počinila džinovska, vanzemaljska osa. Doktor je posebno primetio na kraju epizode, da iako je Kristijeva sećanja na događaje izbrisala nakon smrti ose, ona ih se prisetila na takav način da su je kasnije podstrekli da napiše Smrt u oblacima uz uključivanje ose kao deo radnje.