Smrt 12 banjalučkih beba

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Grob 12 beba na Novom groblju u Banjoj Luci.

Smrt 12 banjalučkih beba je događaj koji se desio u maju i junu 1992. godine tokom raspada Jugoslavije i rata u BiH, kada je na odeljenju za intezivnu negu u banjalučkom porodilištu umrlo 12[1] novorođenčadi usled nedostatka kiseonika potrebnog za adekvatan tretman. Nestašica je bila posledica blokade srpske teritorije od strane hrvatskih i muslimanskih vojnih snaga u rejonu Semberije na severoistoku BiH.[2] Ove smrti kao i sve veća nestašica osnovnih životnih potrepština su bile razlog za veliku vojnu operaciju „Koridor“, gde su se snage Vojske Republike Srpske sukobile sa hrvatskim (HV i HVO) i muslimanskim (ARBiH) vojnim snagama.[3] Sukobi su trajali od 14. do 26. juna 1992. godine[4] i završili su se probojem blokade[5]. Kasnije u narodu ova istorijska vojna pobeda je nazvana "Koridor života", jer je omogućila nove živote, kako je i sam general VRS Momir Talić rekao: "Neću da djeca više umiru".

Opširnije[uredi | uredi izvor]

Sam grad i okolina Banja Luke nisu imala ratna dešavanja, ali su se u blizini Banja Luke vodile žestoke borbe srpskih vojnika protiv muslimanskih i hrvatskih, koje su uglavnom djelovale skupa. Vojska Republike Hrvatske je takođe izvršila agresiju na Bosni i Hercegovinu, prvo u severoistočnim delovima BiH oko Brčkog, Odžaka i Orašja, a potom u jugozapadnim delovima BiH: Čapljina, Duvno, Livno, Kupres. Pored hrane, u Banja Luci je nedostajalo najviše medicinskog i sanitetskog materijala. U to vreme su hrvatske i muslimanske vojne snage pod blokadom držale „posavski koridor“, koji je povezivao zapadni dio Republike Srpske i Republiku Srpsku Krajinu sa istočnim dijelom i Srbijom.[3][6] Ovim je bilo onemogućeno da se potreban kiseonik do Banje Luke dostavi kopnom.[7] Jedini put kojim je kiseonik bilo moguće dostaviti je vazdušni[7], ali zbog uvođenja sankcija Saveznoj Republici Jugoslaviji od strane Saveta bezbednosti, avionu koji je trebalo da iz Beograda dostavi kiseonik za Banju Luku nije bio dozvoljen let.[8]

Upućeni su mnogi apeli za pomoć[4] putem radija, televizije, Glasa Srpskog i ostalih novina, ali iako su predstavnici UNICEF-a i ostalih međunarodnih humanitarnih organizacijama bili dobro upoznati sa ovim problemom, avion sa bocama kiseonika je nekoliko dana čekao dozvolu za poletanje koju na kraju nije dobio[4]. Nedugo zatim zbog nedostatka kiseonika umire 12 novorođenčadi na Klinici za dečje bolesti u Banjoj Luci. Iako su doktori pokušali da upotrebe[4]industrijski kiseonik“ kojeg su dobili od VRS i nekoliko privatnih preduzetnika, kao i od nekoliko građana, to je bilo nedovoljno da se bebe spasu[traži se izvor].

Nakon sedam dana od datuma smrti poslednje umrle bebe, Vojska Republike Srpske zajedno sa jedinicama Srpske Vojske Krajine uspostavlja koridor sa Srbijom, kojim se od tada kiseonik redovno mogao dostavljati i omogućeno je bolje snabdevanje zapadnih srpskih zemalja. Dve bebe iz Banja Luke su uspele da prežive ali ne zadugo i ne bez posledica.

Podaci o umrlim bebama[uredi | uredi izvor]

Sledi pregled podataka[9] o umrlim bebama:

Ime majke Pol Rođenje Smrt Ime bebe
Dušanka Đukelić muško 22. 5. 1992. 22. 5.1992. Nenad
Živka Knežević muško 22. 5. 1992. 23. 5.1992. Nikola
Fata Dedić muško 23. 5. 1992. 27. 5.1992. -
Željka Tubić muško 19. 5. 1992. 28. 5.1992. Bojan
Zilha Murica-Delić žensko 1. 6. 1992. 1. 6.1992. -
Nađa Puškar žensko 29. 5. 1992. 1. 6.1992. Raisa
Safeta Medić žensko 26. 5. 1992. 2. 6.1992. Emina
Dragoslava Marić muško 3. 6. 1992. 5. 6.1992. Danijel
Dragica Komljenović žensko 24. 5. 1992. 7. 6.1992. Dušana
Milena Sandić žensko 15. 6. 1992. 16. 6.1992. Radijana
Maida Đuran muško 17. 6. 1992. 17. 6.1992. Maid
Grozda Rauš muško 28. 5. 1992. 19. 6.1992. Vladimir

Preživele bebe[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Politika: Sećanje na „trinaestu zvezdicu” (jezik: srpski)
  2. ^ Glas Srpske: Na Trebavi obilježena petnaesta godišnjica proboja „koridora života“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (20. jul 2008) (jezik: srpski)
  3. ^ a b „Nineteenth Anniversary of 12 Babies’ Death Commemorated” (na jeziku: engleski). Republic of Srpska Government. 23. 5. 2011. Pristupljeno 23. 9. 2011. 
  4. ^ a b v g Freesrpska.org: Smrt 12 beba Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. februar 2008) (jezik: srpski)
  5. ^ Ilišković 2002, str. 95.
  6. ^ „Promovisana knjiga genarala Simića”. Radio-televizija Republike Srpske. 23. 10. 2011. Pristupljeno 23. 10. 2011. 
  7. ^ a b „20-godišnji pomen za „Dvanaest zvjezdica. Radio-televizija Republike Srpske. 22. 5. 2011. Pristupljeno 23. 5. 2011. 
  8. ^ Borković, Nikola (2019). Šta su skrivile? : Stradanje beba u Kliničko-bolničkom centru Banja Luka, u maju i junu 1992. Banja Luka: Republički centar za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica. str. 17—18. ISBN 978-99976-730-6-0. 
  9. ^ Borković, Nikola (2019). Šta su skrivile? : Stradanje beba u Kliničko-bolničkom centru Banja Luka, u maju i junu 1992. Banja Luka: Republički centar za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica. str. 113. ISBN 978-99976-730-6-0. 
  10. ^ Idoconline.info: Posljednji oproštaj od trinaeste zvezdice (jezik: srpski)
  11. ^ Dosije „Glasa Srpske“: Petnaest godina od smrti 12 beba u banjolučkom porodilištu (jezik: srpski)

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Ilišković, Rajko; Lazar Blagojević, Ilija Pavlović, Miladin Stojanović, Milan Borojević, Jovan Milaković (2002). Posavski čvor opstanka. str. 95. ISBN 978-86-83549-02-3. 
  • Borković, Nikola (2002). Šta su skrivile? Stradanje beba u Kliničko-bolničkom centru Banja Luka, u maju i junu 1992. (na jeziku: srpski). Banja Luka: Republički centar za istraživanje rata, ratnih zločina i treženje nestali lica. str. 341. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]