Smuk

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Zamenis longissima
Zamenis longissimus.jpg
Smuk
Taksonomija
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Reptilia
Red: Squamata
Podred: Serpentes
Porodica: Colubridae
Rod: Zamenis
Binomijalna nomenklatura
Zamenis longissimus
Laurenti, 1768
Zamenis longissimus dis.png
Rasprostranjenost običnog smuka (zeleno) i italijanskog smuka (plavo)
Sinonimi

Elaphe longissima

Smuk, Eskulapova zmija, belica (Zamenis longissima ili Elaphe longissima) je neotrovna zmija iz istoimene familije Colubridae.

Izgled[uredi]

Telo smuka je vitko i dugo, glava je uska, a zenice su okrugle. Ova zmija najčešće ima dužinu od 140 do 180 cm, mada postoje i jedinke od preko 200 cm (225 cm). Mužjaci su nešto duži od ženki. Gornja strana tela je jednobojno sivkasta do tamnosiva, sivkasto-zelankasta ili smeđkasta. Donja strana tela je beličasta. Zadnje nadusne i slepoočne ljuske na glavi su takođe svetlije obojene. Postoje i jedinke kod kojih se javlja melanizam, i koje su crne boje, sa prvih 20 do 40 cm tela setlije boje, i sa belim rubovima ljusaka. Pored melanizma, javlja se i amelanizam, odnosno albinizam, i te jedinke su bele boje.

Rasprostranjenost[uredi]

Smuk je rasprostranjen u južnoj i srednjoj Evropi, i u Maloj Aziji. Na zapadu Evrope ima ga do severne Francuske i Španije, na severu do Nemačke i Poljske. Zapaženo je da su jedinke koje naseljavaju zapadne areale rasprostranjenosti nešto manje rastom od onih u istočnim krajevima. U Velikoj Britaniji smuk je introdukovana vrsta i postoji jedna kolonija u Velsu, koja se iz zoološkog vrta proširila u okolne parkove i bašte. U južnoj Italiji je prisutna vrsta Zamenis lineata (ranije poznata kao Elaphe longissima romana) ili italijanski smuk.

Stanište i način života[uredi]

Smuk guta plen

Smuk naseljava svetle belogorične šume, ali preferira suvlja staništa, kao što su steene, gomile kamenja ili ruševine. Naseljava i livade sa grmljem i viokom travom. Smuk je dobar penjač i može se često videti kako se penje po drveću, a pliva samo ako mora. Leti se sunča, ali izbegava velike temperature. Većinom se u septembru krije zbog zimskog mirovanja. Ima blagu narav, ali često ujeda kad se oceti ugroženim, pri čemu ispušta sadržaj kloakalne žlijezde.

Prehrana[uredi]

Mlade jedinke se hrane gušterima, dok se odrasli najviše hrane miševima i drugim sitnim glodarima koje po letnjim vrućinama love svaki treći dan. Povremeno se hrane i krticama, žabama, mladim pticama, voluharicama a nekad i vevericama. Plen ubija stezanjem, a guta ga od glave.

Razmnožavanje[uredi]

Pare se u maju i junu, a ženka polaže 5 do 8 jaja krajem juna ili početkom jula. Jaja su kruškastog oblika, izdužena i bele boje. Ženka ih polaže pod zemljom, u rupama drveća ili u kompostištima, nekad zajedno sa jajima bjelouške. Smuk u zarobljeništvu dostiže starost od 25 do 30 godina, dok u prirodi živi znatno kraće.

Značaj[uredi]

Smuk je bitna karika u spletu lanaca ishrane u prirodi kao konzument, jer je mesojed na čijem su jelovniku većinom miševi i drugi glodari, te tako reguliše njihovu brojnost. Pored toga smuk je zbog svojih životnih navika, prehrane i neotrovnosti, zastupljen u teraristici kao kućni ljubimac. Smuk je bio poznat i Starim Grcima, pa je tako postao sastavni dio simbola medicine, odnosno štapa grčkog boga medicine i lečenja, Asklepija (lat. Eskulap), po kome je i smuk dobio naziv Eskulapova zmija. U većem delu staništa, smuk predstavlja zaštićenu vrstu koju je zabranjeno uznemiravati i ubijati.

Izvori[uredi]

  • Garms, H. (1981) : Fauna Evrope - priručnik za raspoznavanje životinjskih vrsta, Mladinska knjiga, Zagreb
  • Kalezić, M. (2000) : Hordati - autorizovana skripta, Biološki fakultet, Beograd

Spoljašnje veze[uredi]