Смуђ
| Smuđ | |
|---|---|
| |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Tip: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Rod: | |
| Vrsta: | S. lucioperca
|
| Binomno ime | |
| Sander lucioperca (Linnaeus, 1758)
| |
| Sinonimi | |
| |
Smuđ (lat. Sander lucioperca) je slatkovodna riba iz familije grgeča Percidae.
Navike, stanište, rasprostranjenost[uredi | uredi izvor]
Smuđ je najrasprostreniji u Evroazijskom delu, gde je i nastao kao vrsta, u slivu nekadašnjeg pra Dunava, u vreme oticanja Panonskog mora ka današnjem Crnom moru. Odatle se polako oširio po zapadnoj, centralnoj, i istočnoj Evropi, a zatim prešao i u Aziju, i to preko reke Ural. U Severnoj Evropi, u Skandinaviji, se proširio skoro do linije polarnog kruga. Uobičajena je riba i u Baltičkom moru i to naročito u njegovom velikom, severnom Botnijskom zalivu, gde je voda nešto više slatka. Smuđ obitava i u oslađenim delovima Crnog i Kaspijskog mora. U Srbiji živi u vodama crnomorskog sliva.
Mlade jedinke smuđa se hrane larvama insekata koje žive u vodi, kao i larvama drugih vrsta riba. Odrasle jedinke se hrane drugim vrstama riba. Mlade jedinke, posle godinu dana počinju da se hrane isključivo ribama. Kako je meso smuđa veoma ukusno, on se. uzgaja se u toplovodnim ribnjacima, a cenjen je u sportskom ribolovu. Godišnje se u Evropi uzgoji više od 11 000 tona smuđa.
Smuđ je riba aktivna tokom cele godine, a optimalna temperatura za njegov život je oko 27 stepeni, a smrtonosna oko 35 stepeni. Za smuđa je, pri temperaturi vode od 20 stepeni, optimalna granica koncentracije kiseonika oko 6,5 mg/l. Kod takvih i većih koncentracija kiseonika u vodi, smuđ je veoma otporan na visoke temperature vode, ali je vrlo neotporan na deficit kiseonika, tako da kod zagađenja vode, smuđ ugine među prvim ribama. Ako je, tokom zime, vodostaj normalan, smuđ je aktivan tokom celog dana, naročito pri obali.
Opis i građa[uredi | uredi izvor]
Telo smuđa je vretenasto i izduženo, sa relativno malom glavom. Boja tela zavisi od mesta boravka, leđa su sivozelena do tamnozelena, bokovi su srebrno zelenkasti sa osam do dvanaest mrkozelenih poprečnih pruga, dok je trbuh beo. Ima dva leđna peraja, prednje sa 13-14 izuzetno oštrih koštanih žbica povezanih opnom i zadnje sa 20-22 meke žbice, između njih postoji mali međuprostor. Na leđnom i repnom peraju su tamne pege. Ostala peraja su bledožute boje bez pega. Krljušti su sitne. Zadnji ugao vilica ne doseže nivo zadnje ivice oka. Obrazi (bočni delovi glave) nose krljušt na sebi. Usta su velika sa mnogo jakih i oštrih zuba kojima lako ubija svoj plen. U bočnoj liniji se nalazi 70 - 83 krljušti. Smuđ ima odličan vid, naročito noću, kada i najčešće ide u lov. Prilikom lova osim na vid oslanja se na odličan njuh, a naročito na razvijeno čulo bočne linije. Izraziti je predator i može da naraste do 18kg i dužine do 120 cm, sa starošću od preko 20 godina.
Razmnožavanje[uredi | uredi izvor]
Plodnost je 1 000 000 jaja (do 200 000 na kilogram tela ženke). Jaja su sitna, prečnika od 1 do 1,5 mm. Mresti se u rano proleće, odmah po otapanju leda, pri temperaturi vode od 12 do 15ºC. Mrest smuđa se odvija ranom zorom, na dubini od 0,5 - 1 m, u struji brzine 0,1 - 0,2 m/s. U jezerima gde nema tekuće vode, ženke i mužjaci prilaze bliže obali gde je dno peskovito ili šljunkovito, u potrazi za što bistrijom i čišćom vodom. U jezerima sa prilivom tekuće vode, zabeležen je mrest i na dubinama do 17 m. Smuđevi se tokom mresta ne hrane.
Pre mresta, mužjak, na šljunku gradi gnezdo, u našim uslovima obično među korenjem vrbe, ali i drugih biljaka i panjevima, koje je prethodno pažljivo očistio, a potom ženka, postavljena iznad gnezda miruje, a mužjak brzo pliva u krug oko nje, povremeno prelazeći u potpuno vertikalni položaj, na 1 m rastojanja. Nakon nekoliko krugova, ženka i mužjak, dolaze u položaj jedan naspram drugog, i tada dolazi do mresnog čina. Snažno se tresu plivajući, a mužjak i ženka istovremeno ispuštaju svu količinu mleča i ikre. Jaja se odlažu u gnezda u obliku jama, ženka se udaljava, a mužjak ostaje da ih čuva od nanosa, ali i drugih predatora. Embrion se razvija u optimalnim temperaturnim uslovima oko deset dana u jajnim opnama. U prvim danima mlađ se hrani planktonom, beskičmenjacima, larvama, crvićima i insektima. Nakon dvadesetak dana mlađ je duga 20 mm i već počinje da se hrani mlađi drugih vrsta ili nedoraslom braćom. Kanibalizam je izrazito izražen i samo najveći primerci mlađi opstaju.
Mlađ smuđa u početku brzo raste, ali je dalji rast relativno spor. Nakon godinu dana jedinke su dužine 8-12 cm, sa dve 20-30 cm, a sa četiri godine dostižu oko 40 cm i mase su 900-1.100g. Polnu zrelost mužjaci dostižu u drugoj godini, a ženke u trećoj.
Drugi nazivi[uredi | uredi izvor]
U narodu je je odomaćen naziv baron, a zbog specifične građe oka koje odbija svetlost slično mačijem oku u narodu ga često nazivaju i staklnooki.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Freyhof, J. & Kottelat, M. (2008). „Sander lucioperca”. IUCN Red List of Threatened Species. 2008: e.T20860A9231839. doi:10.2305/IUCN.UK.2008.RLTS.T20860A9231839.en.
Literatura[uredi | uredi izvor]
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
