Snapchat

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa Снапчат)
Snapčat
Originalni autor(i)Snap ink.
Programer(i)
Prvo izdanjeseptembar 2011
Stabilno izdanje
* Android 10.7.1.0 / 28. april 2017[1]
  • iOS 10.7.2.0 / 28. april 2017[2]
Operativni sistemiOS, Android, Windows
Veličina95.7 MB (iOS) 76 MB (Android)
Dostupan na22 jezika (engleski, arapski, uprošćeni kineski, tradicionalni kineski, danski, holandski, finski, francuski, rumunski, nemački, grčki, indonezijski, italijanski, japanski, korejski, norveški, poljski, portugalski, španski, švedski, turski, ruski, filipinski) jezika
Tip
Licencavlasnički softver
Aleksa rangPad 4.774 (globalno, mart 2020)[3]
Veb-sajtsnapchat.com

Snapčat (engl. Snapchat), kolokvijalno Snepčet, multimedijalna je mobilna aplikacija koju su kreirali Evan Špigel (engl. Evan Spiegel), Bobi Marfi (engl. Bobby Murphy) i Redži Braun (engl. Reggie Brown),[4] bivši studenti Stanford Univerziteta (engl. Stanford University), razvijen je od strane Snep Inc (engl. Snap Inc), originalno Snapčat Inc (engl. Snapchat Inc). Jedan od glavnih koncepta Snapčata je taj što su slike i poruke dostupne samo za kratko vreme pre nego što postanu nepristupačne.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Prototip Snapčata su započeli Braun (engl. Brown) i Špigel (engl. Spiegel) kao projekat jedne Špigelove klase na Stanfordu, gde je Špigel (engl. Spiegel) bio glavni za dizajn proizvoda. Počevši kao 'Pikabu' (engl. Picaboo), ideja je bila da se kreira selfi aplikacija koja dozvoljava korisnicima da dele slike koje su bile eksplicitno kratkotrajne i samobrišuće. Privremena priroda slika bi stoga ohrabrila lakomislenost i naglasila prirodniji protok interakcije.[5] Kada je, u aprilu 2011. godine, Špigel (engl. Spiegel) izneo ideju proizvoda ispred njegove klase kao finalni projekat, kolege su se fokusirale na prolazne aspekte potencijalnog proizvoda i odbijali da misle na privremene slike. Marfi (engl. Murphy) je na kraju doveden u projekat da napiše izvorni kod za aplikaciju, i Pikabu je prvo lansiran kao samo iOS aplikacija u julu 2011. godine iz Špigelove dnevne sobe (koji je i dalje ostajao kući sa svojim ocem kada nije u školi).

Aplikacija je ponovo lansirana dva meseca kasnije pod imenom Snapčat.[6] Snapčat je evoluirao u miks privatnih poruka i javnog sadržaja, uključujući brend mreže, publikacija, i događaja uživo kao što su sport i muzika. Ipak, prema anketama studija sprovedenih u martu 2016 godine, korisnici su više pristupali lično orijentisanoj razmeni poruka nego javno ponuđenom sadržaju koji im se predstavljao.

71 % anketiranih korisnika je reklo da oni preferiraju aplikaciju za ćaskanje, razmenu poruka i usluga pravljenja slika, naspram 5 % koji skoro isključivo biraju razne događaje i svakodnevni medijski sadržaj. 24 % je odgovorilo da oni pristupaju svim funkcijama jednako.

Međutim, oko tri četvrtine anketiranih koji su takođe upoznati sa događajima, medijskim brendovima i sadržajem o poznatima, imaju pozitivno mišljenje o tim oblastima.

Prototip[uredi | uredi izvor]

Prema dokumentima, Redži Braun je doneo ideju za aplikaciju za nestajanje slika Evanu Špigelu, zato što je Špigel imao poslovnog iskustva. Braun i Špigel su povukli i Bobi Marfija, koji je imao iskustva sa kodiranjem. Njih troje su radili zajedno nekoliko meseci, sve do inicijalnog puštanja proizvoda, sve dok Špigel i Marfi nisu odlučili da zabrane Braunu dalji pristup nekoliko nedelja pre ponovnog lansiranja aplikacije kao Snapčat.[7]

Ranije, Snapčat tim je bio fokusiran na upotrebljivost i tehničke aspekte, radije nego na napore brendiranja.[6] Jedini izuzetak je bila odluka da zadrže maskotu koju je dizajnirao Braun, „Lice Duha Kilah” (engl. Ghostface Killah), nazvanu po Lice Duha Kilah članu hip-hop grupe Vu-Tang Klan (engl. Wu-Tang Clan).[6] Projekat je na kraju formirao matičnu kompaniju aplikacije, Snapčat Inc, u Septembru 2011 godine.

Dana 8. maja 2012 godine, Redži Braun je poslao i-mejl (engl. e-mail) Evanu Špigelu tokom njihove završne godine na Standfordu u kom je ponudio da ponovo pregovaraju o njegovoj ravnopravnosti u vezi vlasništva kompanije.

Advokati Snapčata su odgovorili insistirajući da on nikad nije imao nikakav kreativni spoj sa proizvodom. Advokati su takođe optužili Brauna da je izvršio prevaru protiv Špigela i Marfija lažno tvrdeći da je on izmislio proizvod.

U ime svojih klijenata, advokatska firma je zaključila da Redži Braun nije napravio nikakve doprinose od vrednosti i da stoga nema pravo ni na šta.[8][9] U Septembru 2014 godine, Braun se nagodio sa Špigelom i Marfijem za 157,5 miliona dolara[10] i za dobijanje zasluga kao jedan od originalnih autora Snapčata.[11][12]

U njihovom prvom blog postu, datiran 9. maj 2012, izvršni direktor Evan Špigel je opisao misiju kompanije : „ Snepčep nije hvatanje tradicionalnog Kodak momenta. Nego komuniciranje sa punim opsegom ljudskih emocija- ne samo sa onim što izgleda lepo i savršeno.”[5] Predstavili su Snapčat kao rešenje za naprezanja prouzrokovana zbog dugovečnosti ličnih informacija na društvenim mrežama, što dokazuje „ hitno uklanjanje tagova sa Fejsbuk slika pre intervjua za posao i fotošopiranje fleka na iskrenim snimcima pre nego što su dospeli na Internet.”[5]

Razvitak[uredi | uredi izvor]

Snapčat globalni domet u 2014 godini

U maju 2012 godine, poslato je 25 slika u sekundi[13], a 28. novembra 2012 godine, korisnici su podelili preko bilion slika na Snapčat iOS aplikaciji, sa 20 miliona slika deljenih po danu. U novembru 2012, Špigel je naveo probleme sa korisničkom prilagodljivošću kao razlog zbog kog je Snapčat imao poteškoće sa isporučivanjem svojih slika, poznati kao „sneps” (engl. snaps), u realnom vremenu. Snapčat je pušten kao Android aplikacija 29. oktobra 2012 godine.

U decembru 2012, Snapčat je dodao mogućnost slanja video snimaka pored fotografija. Držeći dugme za slikanje dok ste u aplikaciji može se snimiti video od 10 sekundi. Posle jednog gledanja, video nestaje, što je podrazumevano podešavanje. Špigel je objasnio da ovaj proces dozvoljava da video bude komprimovan u veličinu slike.

U junu 2013 godine je puštena Snapčat 5.0 verzija, sinhronizovana „Bankuo” (engl. Banquo), za iOS. Ažurirana verzija uvodi nekoliko brzina i poboljšanje dizajna, koji uključuje navigaciju prevlačenja, dupli klik za odgovaranje, poboljšanu pretragu prijatelja i profila u aplikaciji.[14] Ime je referenca na duha heroja iz Šekspirovog (engl. William Shakespeare) Makbeta (engl. Macbeth), lik u predstavi za koga se na kraju vidi da je pobednik nad zlom.[15] Takođe, u junu 2013 godine, Snapčat je predstavio Snepkic (engl. Snapkids) za korisnike mlađe od 13 godina. Snepkic je bio deo originalne Snapčat aplikacije i bio je aktiviran onda kada korisnici unesu datum rođenja da bi potvrdili svoje godine.[16] Snepkic je dozvoljavao deci da snimaju snimke i da crtaju po njima, ali nisu mogli da šalju snimke ostalim korisnicima, mogli su samo da sačuvaju snimke na uređaju koji koriste.

U oktobru 2013, Snapčat je predstavio „Moja Priča” (engl. My Story) karakteristiku., koja dozvoljava korisnicima da sastave snimke u hronološku priču, koja je dostupna svim njihovim prijateljima.

Dana 1. maja 2014, je dodata mogućnost komunikacije preko video četa. Opcija direktne razmene poruka je isto uključena u ažuriranje, dozvoljavajući korisnicima da pošalju kratkotrajnu tekstualnu poruku prijateljima i porodici dok svaku potrebnu informaciju čuvaju klikom na nju.

Prema objavljenoj statistici Snapčata, od maja 2015 godine, korisnici aplikacije su slali 2 biliona videa po danu, dok su u novembru dostigli 6 biliona.[17] Do 2016, Snapčat je dostigao 10 biliona svakodnevnih video pregleda.[18] U maju 2016, Snapčat je podigao 1,81 biliona dolara u kapitalu ponuda, ukazujući na veliko interesovanje investitora za kompaniju.[19] Do 31. maja 2016 aplikacija je imala skoro 10 miliona svakodnevno aktivnih korisnika u Ujedinjenom Kraljevstu (engl. United Kingdom).[20] Do kraja 2016, aplikacija je imala preko 156 miliona korisnika širom sveta.[21][22]

U septembru 2016, Snapčat Inc. (engl. Snapchat Inc.) je preimenovan u Snep Inc. (engl. Snap Inc.), zajedno sa uvođenjem prvog kompanijskog hardver gedžeta, „Naočare” (engl. Spectacles), par pametnih naočara sa ugrađenom kamerom koja može da snimi 10 sekundi videa u isto vreme.[23] Dana 20. februara 2017 godine, Naočare (engl. Spectacles) su bile dostupne za kupovinu preko interneta.[24]

Karakteristike[uredi | uredi izvor]

Funkcionalnost jezgra[uredi | uredi izvor]

Snapčat je najpre korišćen za kreiranje multimedijalnih poruka znanih kao „sneps” (engl. snaps), sneps sadrže sliku ili kratki video i mogu biti montirani što uključuje filtere, efekte, tekstualne natpise i crteže.[25][26] Karakteristika poznata kao „Geofilteri” (engl. Geofilters) je dodata u julu 2014, koja omogućava specijalne grafičke prekrivače koji su dostupni korisniku ako je u određenoj geografskoj lokaciji, kao što je grad, događaj ili destinacija.[27][28] „Lens” (engl. Lens) opcija, predstavljena u septembru 2015, omogućava korisnicima da dodaju efekte u realnom vremenu u njihove snimke koristeći tehnologiju detekcije lica koja se aktivira dugim pritiskom na lice na ekranu.[29]

Privatna poruka snep slike može da se gleda za određeno vreme (1 do 10 sekundi određenih od strane pošiljaoca) pre nego što postanu nepristupačne. Korisnici su ranije morali da pritisnu ekran da bi videli snimak, ova navika je uklonjena u julu 2015.[30] Jedan snimak po danu može da se ponovi besplatno, dodatno ponavljanje može da se plati korišćenjem mikrotransakcija.[31][32][33] Opcija kupovine dodatnog ponavljanja je uklonjena u aprilu 2016.[34]

Prijatelji mogu da se dodaju preko korisničkog imena i telefonskog imenika, koristeći prilagodljiv „Snepkods” (engl. Snapcodes) ili kroz „Dodaj u blizini” (engl. AddNearby) funkciji, koja skenira korisnike koji su u blizini njihove lokacije i nalaze se u dodaj u blizini meniju.[35] Špiegel je objasnio da je Snapčat namenjen da neutrališe trend da korisnici budu primorani da upravljaju svojim idealizovanim online (engl. online) identitetom, koji je kaže „uzeo svu zabavu iz komunikacije.”

U novembru 2014, Snapčat predstavlja „Snepkeš” (engl. Snapcash), funkciju koja omogućava korisnicima da šalju i primaju novac kroz privatno dopisivanje. Sistem plaćanja je omogućio Skver (engl. Square).[36][37]

U julu 2016, Snapčat predstavlja novu, opcionu funkciju „Memoris” (engl. Memories). Uspomene omogućavaju da snimci i objave priča budu sačuvani u privatni skladišni deo, gde mogu biti pregledane uz ostale slike sačuvane na uređaju, kao i izmenjeni i objavljeni snimci, priče ili poruke. Sadržaj može biti pretraživan po datumu ili koristeći lokalni sitem za prepoznavanje objekata. Snimici dostupni u „Memoris” mogu dodatno da se premeste u „samo za moje oči” opciju koja je zaključana PIN kodom.[38] Jul 2016 je obeležila Snapčatovo sticanje prava na Bitstrips (engl. Bitstrips) i njegovu aplikaciju Bitmoudži (engl. Bitmoji), koja omogućava korisnicima da dizajniraju nalepnice i personalizovane crtane avatare. U to vreme, Snapčat lansira integraciju između Bitmoudži i Snapčat, omogućavajući korisnicima da povežu svoje naloge i koriste Bitmoudži nalepnice kroz slike i poruke.[39][40]

U avgustu 2016, Snapčat lansira Geostikers (engl. Geostickers), karakteristiku koje omogućava korisnicima da pošalju nalepnice specifične za neki grad u slikama i porukama. Originalni lansirani gradovi su San Francisko (koji je lansiran sa 15 nalepnica), Los Anđeles, Njujork, Vašington D. C., Honolulu, London, Sidnej, San Paolo, Pariz i Rijad.[41]

U aprilu 2017, Snapčat predstavlja „nalepnice sveta” (engl. World Stickers), karakteristika koje daje mogućnost korisnicima da dodaju uvećane realne elemente u bilo kojoj dekoraciji. Elementi koji su dostupni u prvom predstavljanju uključuju oblak, dugu, cveće, leteću „OMG” (engl. „OMG” - Oh My God) tekst frazu, sa elementima promene svakodnevno.[42]

Razmena poruka[uredi | uredi izvor]

Umesto tradicionalnih onlajn obaveštenja, pulsirajuće plavo „Ovde” dugme se prikazuje u pošiljaočevom prozoru ćaskanja ako primalac trenutno posmatra svoj prozor ćaskanja.

Kada se ovo dugme drži pritisnuto, funkcija video ćaskanja se pokreće momentalno. Po podrazumevanom, poruke nestanu nakon što su pročitane i obaveštenje se šalje primaocu samo kada počnu da kucaju. Korisnici takođe mogu koristiti poruke da odgovore na uslikane fotografije koje su deo „priče”.[43][44] Što se tiče „Ovde” indikatora, Špigel je objasnio da „prihvaćeni pojam od onlajn pokazatelja, koji svaki servis za ćaskanje ima je stvarno negativan pokazatelj. To znači- moj prijatelj je dostupan i ne želi da razgovara sa tobom, naspram ove ideje u Snapčatu gde — moj prijatelj je ovde pruža mi njegovu potpunu pažnju.” Špigel je kasnije tvrdio da „Ovde” video funkcija sprečava neprijatnosti koje se mogu dići iz aplikacija koje koriste pokazatelje kucanja jer, sa tekst komunikacijom, konverzacije gube svoju tečnost dok se korisnici trude da izbegavaju kuckanje u isto vreme.

Marta 29. 2016. Snapčat je izbacio glavnu reviziju funkcionalnosti poruka poznatu kao „Čet 2.0”, dodavanjem nalepnica, lakši pristup konferenciji zvuka i videa, sposobnost ostavljanja zvučne ili video beleške, i mogućnost deljenja skorašnjih slika sa kamere. Implementacija ovih karakteristika je namenjena da dozvoli korisnicima da lakše prelaze sa teksta na zvuk ili video ćaskanje po potrebi, zadržavajući podjednak nivo funkcionalnosti.[45]

Biznis i multimedija[uredi | uredi izvor]

Demografija[uredi | uredi izvor]

U 2014. godini, istraživači sa Vašington univerziteta i Pacifičkog univerziteta u Sijetlu razvili korisničku anketu, koja će pomoći da se shvati kako i zašto se aplikacija koristi. Naučnici su prvobitno je pretpostavili da će zbog efemernosti Snapčat poruka, njegovo korišćenje biti uglavnom za lični sadržaj, uključujući i mogućem korišćenju za seksualni sadržaj i seksting.[46] Međutim, izgleda da se Snapčat koristi za različite kreativne svrhe, koje nisu obavezno povezane sa privatnošću uopšte.[46] U studiji, samo 1,6 % ispitanika je prijavilo da koristite Snapčat pre svega za sekting, iako je 14,2 % priznao da šalju seksualni sadržaja preko Snapčata u nekom trenutku.[46] Pre svega, primarna upotreba Snapčata je komični sadržaj, kao što su „blesave face” sa 59,8 % ispitanika, koji su ukazali da najčešće koriste zbog toga. Istraživači su takođe otkrili kako korisnici Snapčata ne koristite program i koje vrste sadržaja ne žele da šalju. Oni su otkrili da većina korisnika ne žele da dele sadržaj klasifikovan kao seksting (74.8 % ispitanika), fotografije dokumenata (85.0 % ispitanika), poruke koje su pravno sumnjivog sadržaja (86.6 % ispitanika), ili sadržaj koji je loš ili uvredljiv (93.7 % ispitanika).[46]

Rezultati istraživanja su takođe ukazali da uspeh Snapčata nije zbog zaštitnih svojstava, već zbog toga što su korisnici pretpostavili da treba da bude zabavno.

Istraživači su otkrili da su korisnici, izgleda, dobro znaju (79.4 % ispitanika), da je restauracija slike moguća i većina korisnika (52,8 % ispitanika) ističu da to ne utiče na njihovo ponašanje i korišćenje Snapčata.[46] Većina korisnika (52,8 % ispitanika) su priznali da koriste proizvoljan tajm-aut na uslikane fotografije bez obzira na vrstu sadržaja ili primaoca.[46]

Komunikacija[uredi | uredi izvor]

Snapčat predstavlja novi pravac u društvenim medijima sa svojim korisnicima, posebno mladima, žudnja za više razmene u trenutku i komunikacije kroz tehnologiju. Sa manjim naglaskom na akumulaciju trenutnog stanja koji uključuje prisustvo stalnog materijala, Snapčat stavlja fokus na efemerno prolazne susrete.[47] Oslanjajući se na ovu razliku, pokretanjem kao prva mobilna kompanija Snapčat, u jeku revolucije aplikacije i proširenje prisustva na tržištu mobilne telefonije, nije morao da napravi prelaz na mobilni kao što su druge konkurentske društvene mreže morale da urade. Sam Evan Špigel je opisao Snapčat kao kompaniju kamere.[48] Špigel je takođe odbacio poslednje poređenje sa drugim društvenim mrežama, kao što su Fejsbuk i Tviter, kada su ga pitali, da li predsednička trka 2016 treba da bude zapamćena kao Snapčat izbori, iako su glavni kandidati zaista ponekad koristili aplikaciju da bi komunicirali sa biračima.[49] Međutim, sve veća mobilna aplikacija se preselila na ponudu jasne publikacije, mediji i sadržaj vesti u okviru svog „Diskaver” (engl. Discover) kanala, kao i njegov opšti stil prezentacije.[50]

Monetizacija[uredi | uredi izvor]

Snapčat prvo plaćeno oglašavanje, u obliku 20 sekundi kratkog filma za horor film Ouija (engl. Ouija), je prikazano korisnicima 19. oktobara 2014. Priznajući Snapčatovu potrebu za prihode, kompanija je izjavila da je želela da proceni „ako možemo isporučiti iskustvo, koje je i zabavno i informativno, na način koji su reklame ranije bile, pre nego što su dobili jezivo i cilj.”[51] „Diskaver” (srp. Откриј) (engl. Discover), koji predstavlja kratku formu sadržaja od izdavača, takođe dozvoljava plaćene reklame. Organizacija koja prodaje reklamnu kampanju izaziva da raspodela prihoda između Snapčata i njegovog partnera varira, ali se smatra da ne vredi deset do petnaest centi za gledanje. Pored toga, reklame se procenjuju da se pogledaju 500.000 do 1.000.000 puta dnevno.[52] U junu 2015. godine, Snapčat je najavio da će omogućiti oglašavačima da kupe sponzorisane „Geofiltere” (engl. Geofilters) za sneps (engl. snaps); rani kupac ponude je Mekdonalds (engl. McDonald's), koji je platio za brendirane geofiltere, pokrivajući lokacije svojih restorana u Ujedinjenim Državama (engl. United States).[28] U oktobru 2015. godine, Snapčat je počeo da radi sa kompanijama u stvaranju promotivnih filter objektiva „Lens” (engl. Lens). [53] U maju 2016. godine, u okviru kampanje za promovisanje Iks ljudi: Apokalipsa, 20. vek Foks (engl. 20th Century Fox) je platio za ceo niz sočiva (engl. Lens) i moraju biti zamenjeni za one koji su zasnovani na likovima iz Iks ljudi serija i filmova za jedan dan.[54]

U septembru 2015. godine servis je potpisao partnerski ugovor sa Nacionalnom fudbalskom ligom, da se uvede prenos uživo izabranih utakmica (uključujući nedeljnu utakmicu, i šator igre, kao što su fudbal u ponedeljak uveče i u četvrtak uveče fudbal), dok obe strane doprinose sadržaju i rukuju prodajom reklama.[55] Meri Miker (engl. Mary Meeker), partner Silicijumske doline preduzetničke firme kapitala Klajner Perkins Kofild & Bajers (engl. Kleiner Perkins Caufield & Byers), koja je ugovorila finansijski sporazum sa Snapčat u avgustu 2014. godine, istakla je rast pregleda vertikalnog videa u njenom izveštaju Internet-trendovi 2015 (engl. Internet Trends Report) — od 5 % pregleda videa u 2010. godini do 29 % u 2015. godini.[56] Vertikalni video oglasi su gledani 9 puta više nego pejzažni video oglasi.

U aprilu 2016. godine, NBC Olimpijske igre su saopštile da su sklopili dogovor sa Snapčatom, da omogući priče iz letnjih igara 2016. godine koje će biti predstavljene na Snapčatu u SAD.[57] NBC će prodavati oglašavanje i sklopiti dogovor o raspodeli prihoda.

U julu 2016. godine, objavljeno je da je Snapčat podneo prijavu patenta za proces pomoću sistema za prepoznavanje objekata za isporuku sponzorisanih filtera na osnovu objekata viđenih u pogledu kamere.[58]

Polemike[uredi | uredi izvor]

Decembar 2013 hakovanje[uredi | uredi izvor]

Snapčat je hakovan 31. decembra 2013 godine.[59][60] Gibson bezbednost (engl. Gibson Security), Australijska firma za bezbednost, je obelodanila API bezbednosnu ranjivost kompaniji 27. avgusta 2013,[61][62] a onda učinila javnim izvorni kod za eksploatisanje na Božić (engl. Christmas Day) (Australijsko vreme: Badnje veče u Ujedinjenim Državama (engl. United States)).[63][64] 27. decembra, Snapčat je objavio da su imali implementiranu ublažujuću karakteristiku.[65] Pored toga, anonimna grupa ih je hakovala, govoreći da ublažujuće karakteristike predstavljaju samo „manje prepreke”.[66][67] Hakeri su otkrili delove od približno 4,6 miliona Snapčat korisničkih imena i brojeva mobilnih telefona na sajtu koji je nazvan „SnapčatDB.info” (engl. SnapchatDB.info)[68] i poslali izjavu popularnom blogu tehnologije TehKrunč (engl. TechCrunch), govoreći da je njihov cilj bio da „podignu svest javnosti .. i .. da izvrše pritisak javnosti na Snapčat” da poprave ranjivost/propust.[69] Snapčat se izvinio nedelju dana nakon hakovanja.[70]

Federalna Trgovinska komisija[uredi | uredi izvor]

U 2014, Snapčat je izmirio žalbu koju je podnela Federalna Trgovinska Komisija (engl. Federal Trade Commission). Vladina agencija navodi da je kompanija preterala do stepena javnosti, Pod uslovima sporazuma, Snapčat nije kažnjen, ali servis aplikacije je dogovorio da njihove zahteve i politiku prati nezavisna stranka u periodu od 20 godina. FTK (engl. Federal Trade Commission) je zaključila da je Snapčatu zabranjeno „pogrešno predstavljanje do mere u kojoj održava privatnost, bezbednost i poverljivost korisničkih informacija.”[71]

Prateći sporazum, Snapčat je ažurirao svoju stranicu privatnosti u kojoj piše da kompanija „ ne može da garantuje da će poruke biti obrisane u određenom vremenskom roku.”[72] Čak i posle Snapčatovog brisanja poruka sa njihovih servera, ti isti podaci mogu ostati u rezervi neko određeno vreme.[72] U javnom blog članku, servis je upozorio da „ako ste nekad pokušali da vratite izgubljene podatke posle slučajnog brisanja diska ili možda gledali epizodu CSI, možda znate da je sa odgovarajućim forenzičkim alatom nekada moguće povratiti podatke posle brisanja.”[73]

Lens incidenti[uredi | uredi izvor]

U septembru 2015, osamnestogodišnjakinja je koristila Snapčat opciju zvanu „Lens” (srp. Сочиво) (engl. Lens) da bi snimila brzinu kojom je vozila svoj Mercedez C230 (engl. Mercedes C230) kada je udarila Micubiši Autlander (engl. Mitsubishi Outlander) u Hemptonu (engl. Hampton), Džordžija (engl. Georgia). Sudar pri brzini od 172 km/sat je povredio oba vozača. Vozač Autlandera (engl. Outlander) je proveo 5 nedelja na intenzivnoj nezi gde je bio lečen zbog teške traumatske povrede mozga. U aprilu 2016, vozač Autlandera je tužio Snapčat i korisnika Snapčata, navodeći da Snapčat zna da se njegova aplikacija koristi za nezakonito takmičenje u brzinama i da je nemaran jer nije učinio ništa da spreči takvu upotrebu.[74]

Sličan sudar tokom vožnje od 185 km/h, desio se u Tampi (engl. Tampa), Florida (engl. Florida) u oktobru 2016 koji je ubio 5 osoba.[75]

Povreda patenta[uredi | uredi izvor]

U 2016 godini, Snapčat je tužila Kanadska kompanija Investel (engl. Investel) zbog prekršaja na njegovom geofiltriranju patenta.[76][77]

„Siromašna zemlja” primedba[uredi | uredi izvor]

Prema bivšem Snapčat radniku Entoni Pompilano (engl. Anthony Pompliano) u tužbi podnetoj protiv Snep Inc, Špigel je dao izjavu u 2015 da je Snapčat „samo za bogate ljude” i da on „ne želi da se proširi na siromašne zemlje poput Indije i Španije.”[78] Događaj je izazvao Tviter trend nazvan „#DeinstalirajSnapčat” (engl. „#UninstallSnapchat”), u kom su korisnici iz Indije deinstalirali aplikaciju[79] i prouzrokovali zazor protiv kompanije u smislu niskog „jedna-zvezda” (engl. „one-star rating”) ocenjivanja aplikacije na Gugl plej (engl. „Google Play”) prodavnici i na aplikaciji Epl(engl. „Apple”) prodavnice.[80][81] Snapčatove akcije su pale za 1,5 %.[82] Kao odgovor na tvrdnju, Snapčat je nazvao Pompilanovu tvrdnju „smešnom” i detaljno izložio „ Očigledno je da je Snapčat za svakoga. Dostupan je širom sveta za besplatno preuzimanje.”[80]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Snapchat APKs – APKMirror”. APKMirror. Pristupljeno 4. 5. 2017. 
  2. ^ „Snapchat on the App Store”. App Store (na jeziku: engleski). Pristupljeno 4. 5. 2017. 
  3. ^ alexa.com Arhivirano na sajtu Wayback Machine (23. septembar 2019)
    Pristupljeno 6.3.2020.
  4. ^ „Snapchat Reaches Settlement With Its Disappearing Co-Founder”. Bloomberg L.P. 10. 9. 2014. Pristupljeno 2. 5. 2017. 
  5. ^ a b v Spiegel, Evan. „"Let's chat."”. www.snap.com. Pristupljeno 2. 5. 2017. 
  6. ^ a b v Colao, J.J. „Snapchat: The Biggest No-Revenue Mobile App Since Instagram”. Forbes. Pristupljeno 2. 5. 2017. 
  7. ^ Blodget, Henry. „Come On, Snapchat, Here's What Your Ousted Co-Founder Deserves — Settle This Lawsuit And Move On”. Business Insider (na jeziku: engleski). Pristupljeno 8. 5. 2017. 
  8. ^ Biddle, Sam. „151160912 Snapchat Reggie Brown Declaration”. www.documentcloud.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 8. 5. 2017. 
  9. ^ Gallagher, Billy. „Evan Spiegel And Bobby Murphy Say Alleged Snapchat Co-Founder Never Had Equity”. TechCrunch. Pristupljeno 8. 5. 2017. 
  10. ^ Etehad, Melissa. „Snap IPO live updates: Shares jump more than 10% on second day of trading”. Los Angeles Times. Pristupljeno 8. 5. 2017. 
  11. ^ Shontell, Alyson. „Snapchat Settles Lawsuit Filed By Ousted Co-Founder And Fraternity Brother, Reggie Brown”. Business Insider (na jeziku: engleski). Pristupljeno 8. 5. 2017. 
  12. ^ Crook, Jordan. „Snapchat Finally Settles Lawsuit With Ousted Co-Founder Reggie Brown”. TechCrunch. Pristupljeno 8. 5. 2017. 
  13. ^ Gallagher, Billy. „You Know What’s Cool? A Billion Snapchats: App Sees Over 20 Million Photos Shared Per Day, Releases On Android”. TechCrunch. Pristupljeno 2. 5. 2017. 
  14. ^ Fitz-Gerald, Sean. „Snapchat Update Adds Quicker, Flashier Features”. Mashable. Pristupljeno 2. 5. 2017. 
  15. ^ Crook, Jordan. „Snapchat Launches v5.0 With Revamped UI, Swipe Navigation, And In-App Profiles”. TechCrunch. Pristupljeno 2. 5. 2017. 
  16. ^ Magid, Larry. „Snapchat Creates SnapKidz -- A Sandbox For Kids Under 13”. Forbes. Pristupljeno 2. 5. 2017. 
  17. ^ Matney, Lucas. „Snapchat Reaches 6 Billion Daily Videos Views, Tripling From 2 Billion In May”. TechCrunch. Pristupljeno 2. 5. 2017. 
  18. ^ Beck, Kellen. „Snapchat users are watching 10 billion videos a day”. Mashable. Pristupljeno 2. 5. 2017. 
  19. ^ George, Anya. „Snapchat raises $1.81 billion in new funding round”. Yahoo. Pristupljeno 2. 5. 2017. 
  20. ^ „Almost 10 million Brits use Snapchat every day”. Business Insider (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2. 5. 2017. 
  21. ^ Constine, Josh. „Snapchat reportedly hit 160M daily users and $400M revenue in 2016”. TechCrunch. Pristupljeno 2. 5. 2017. 
  22. ^ „What Matters and What Doesn’t in Snap’s S-1”. The Information. Pristupljeno 2. 5. 2017. 
  23. ^ Lee, Dave (24. 9. 2016). „Snapchat launches sunglasses with camera”. BBC News. Pristupljeno 2. 5. 2017. 
  24. ^ „Finally! Spectacles are available online”. CNET (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2. 5. 2017. 
  25. ^ Davey, Alba. „Snapchat Hands-on: Send Photos Set to Self-Destruct”. www.laptopmag.com. Pristupljeno 8. 5. 2017. 
  26. ^ „16 Snapchat tips and tricks you probably had no clue about – Pocket-lint”. www.pocket-lint.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 8. 5. 2017. 
  27. ^ Etherington, Darrell. „Snapchat Adds Geofilters For Quick Image Location Tags, And A New Revenue Possibility”. TechCrunch. Pristupljeno 8. 5. 2017. 
  28. ^ a b Tepper, Fitz. „Snapchat Turns Geofilters Into An Ad Unit”. TechCrunch. Pristupljeno 8. 5. 2017. 
  29. ^ „How to use Snapchat's selfie Lenses”. The Daily Dot. 15. 9. 2015. Pristupljeno 8. 5. 2017. 
  30. ^ „Snapchat is changing the way you watch snaps and add friends”. The Verge. 1. 7. 2015. Pristupljeno 8. 5. 2017. 
  31. ^ „Snapchat now lets you pay to replay snaps”. The Verge. 15. 9. 2015. Pristupljeno 8. 5. 2017. 
  32. ^ Hockenson, Lauren (15. 9. 2015). „You can now pay Snapchat to replay snaps”. The Next Web. Pristupljeno 8. 5. 2017. 
  33. ^ Barrett, Brian. „Snapchat Now Charges if You Want to Replay Snaps”. WIRED. Pristupljeno 8. 5. 2017. 
  34. ^ Valinsky, Jordan (22. 4. 2016). „Snapchat quietly kills in-app purchase option – Digiday”. Digiday. Pristupljeno 8. 5. 2017. 
  35. ^ Kemp, Nicola. „What marketers should know about Snapchat”. Pristupljeno 8. 5. 2017. 
  36. ^ „Snapchat to Let You Send Money to Friends, Thanks to Square”. Recode. 17. 11. 2014. Pristupljeno 10. 5. 2017. 
  37. ^ Constine, Josh. „Snapchat Now Lets You Send Money To Friends Through Snapcash Deal With Square Cash”. TechCrunch. Pristupljeno 10. 5. 2017. 
  38. ^ Newton, Casey (6. 7. 2016). „Snapchat introduces Memories: a searchable, shareable archive of your snaps”. The Verge. Pristupljeno 10. 5. 2017. 
  39. ^ Kokalitcheva, Kia. „Here's How You Can Use Bitmoji Inside Snapchat”. Fortune. Pristupljeno 10. 5. 2017. 
  40. ^ „Snapchat builds Bitmojis into app, confirms acquisition of Toronto startup”. The Globe and Mail (na jeziku: engleski). Pristupljeno 10. 5. 2017. 
  41. ^ Mannes, John. „Snapchat lets the people have Geostickers”. TechCrunch. Pristupljeno 10. 5. 2017. 
  42. ^ Etherington, Darrell. „Snapchat introduces World Lenses – live filters for just about anything”. TechCrunch. Pristupljeno 10. 5. 2017. 
  43. ^ „Snapchat introduces a 'lens store' to adorn your selfies with 99-cent filters”. The Verge. 13. 11. 2015. Pristupljeno 10. 5. 2017. 
  44. ^ „Snapchat made a secret acquisition to power its new video chat”. The Verge. 2. 5. 2014. Pristupljeno 10. 5. 2017. 
  45. ^ „Snapchat redesigns chat to add stickers, audio, and video notes”. The Verge. 29. 3. 2016. Pristupljeno 10. 5. 2017. 
  46. ^ a b v g d đ Roesner, Franziska; Gill, Brian T; Kohno, Tadayoshi (2014). „Sex, Lies, or Kittens? Investigating the Use of Snapchat's Self-Destructing Messages” (pdf). Financial Cryptography and Data Security Conference. doi:10.1007/978-3-662-45472-5_5. 
  47. ^ Johnston, Casey (5. 8. 2016). „Snapchat, Instagram Stories, and the Internet of Forgetting”. The New Yorker. Pristupljeno 9. 5. 2017. 
  48. ^ Sherrets, D. J. „According to its cofounder and CEO Snapchat is mainly “a camera company””. TechCrunch. Pristupljeno 9. 5. 2017. 
  49. ^ Flynn, Kerry (1. 10. 2015). „Snapchat CEO Evan Spiegel To Stephen Colbert: Despite GOP Embrace, 2016 White House Race 'Definitely Not The Snapchat Election'”. International Business Times. Pristupljeno 9. 5. 2017. 
  50. ^ Hussey, Matthew (4. 5. 2016). „Snapchat's Discover channel is quietly ruining the social network”. The Next Web. Pristupljeno 9. 5. 2017. 
  51. ^ Bell, Karissa. „Snapchat Freaks Out Users With First Ad for 'Ouija'”. Mashable. Pristupljeno 11. 5. 2017. 
  52. ^ Shontell, Alyson (12. 3. 2015). „Advertisers are supposedly paying insanely high rates to get their ads on Snapchat”. Business Insider (na jeziku: engleski). Pristupljeno 11. 5. 2017. 
  53. ^ Wagner, Kurt (30. 10. 2015). „Snapchat's Money Train Gains Steam With New Sponsored Lenses Ad”. Recode. Pristupljeno 11. 5. 2017. 
  54. ^ Johnson, Lauren (23. 5. 2016). „20th Century Fox Buys First Snapchat Lens Takeover Ad”. Adweek. Pristupljeno 11. 5. 2017. 
  55. ^ Wagner, Kurt (17. 9. 2015). „Snapchat Inks NFL Deal to Bring Football Into Its Live Stories”. Recode. Pristupljeno 11. 5. 2017. 
  56. ^ Constine, Josh (27. 5. 2015). „The Most Important Insights From Mary Meeker’s 2015 Internet Trends Report”. TechCrunch (na jeziku: engleski). Pristupljeno 11. 5. 2017. 
  57. ^ Frier, Sarah (29. 4. 2016). „Snapchat Scores Unique Deal With NBC to Showcase Olympics”. Bloomberg.com. Pristupljeno 11. 5. 2017. 
  58. ^ Vincent, James (18. 7. 2016). „Snapchat applies for patent to serve ads by recognizing objects in your snaps”. The Verge. Pristupljeno 11. 5. 2017. 
  59. ^ 11:40, 2 Jan 2014; tweet_btn(), John Leyden. „Snapchat: In 'theory' you could hack... Oh CRAP is that 4.6 MILLION users' details?”. Pristupljeno 2. 5. 2017. 
  60. ^ Peckham, Matt. „How to Survive the Snapchat Hack (and Others)”. Time. 
  61. ^ Blue, Violet. „Snapchat names, aliases and phone numbers obtainable via Android and iOS APIs, say researchers | ZDNet”. ZDNet (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2. 5. 2017. 
  62. ^ „Snapchat Security Disclosure – Gibson Security”. gibsonsec.org. Pristupljeno 2. 5. 2017. 
  63. ^ Blue, Violet. „Researchers publish Snapchat code allowing phone number matching after exploit disclosures ignored | ZDNet”. ZDNet (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2. 5. 2017. 
  64. ^ „Snapchat – GSFD”. gibsonsec.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2. 5. 2017. 
  65. ^ Constine, Josh. „Snapchat Downplays Phone Number Matching Hack, Says It’s Added New Counter-Measures”. TechCrunch. Pristupljeno 2. 5. 2017. 
  66. ^ Shu, Catherine. „Confirmed: Snapchat Hack Not A Hoax, 4.6M Usernames And Numbers Published”. TechCrunch. Pristupljeno 2. 5. 2017. 
  67. ^ „Overexposed: Snapchat user info from 4.6M accounts”. CNET (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2. 5. 2017. 
  68. ^ „Snapchat hack: Users wonder whether their snaps are safe – The Mercury News”. Mercurynews.com. Pristupljeno 2. 5. 2017. 
  69. ^ „Snapchat hack leaks 4.6m users' details”. Telegraph.co.uk (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2. 5. 2017. 
  70. ^ „Snapchat Finally Apologizes After 4.6 Million User Phone Numbers Leak — Here's How To Make Sure It Doesn't Happen Again”. Business Insider (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2. 5. 2017. 
  71. ^ „Snapchat agrees to settle FTC charges that it deceived users”. Washington Post. Pristupljeno 3. 5. 2017. 
  72. ^ a b „Privacy Center – Snap Inc.”. www.snap.com. Pristupljeno 3. 5. 2017. 
  73. ^ „How Snaps Are Stored And Deleted”. www.snap.com. Pristupljeno 3. 5. 2017. 
  74. ^ Rogers, Katie (3. 5. 2016). „Snapchat at 107 M.P.H.? Lawsuit Blames Teenager (and Snapchat)”. The New York Times. Pristupljeno 3. 5. 2017. 
  75. ^ „Snapchat Video Shows Driver Speeding at 115 mph Before Deadly Crash”. NBC News (na jeziku: engleski). Pristupljeno 3. 5. 2017. 
  76. ^ „Canadian tech firm sues Snapchat for patent infringement”. CBC News (na jeziku: engleski). Pristupljeno 3. 5. 2017. 
  77. ^ „Investel Capital Corp vs. Snapchat, Inc – complete Statement of Claim” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 18. 10. 2017. g. Pristupljeno 12. 5. 2017. 
  78. ^ Maddaus, Gene (11. 4. 2017). „Snapchat CEO Said ‘This App Is Only for Rich People,’ Ex-Employee Alleges”. Variety. Pristupljeno 3. 5. 2017. 
  79. ^ Hinchliffe, Emma. „#UninstallSnapchat is taking off in India after an allegedly terrible comment from Snap's CEO”. Mashable. Pristupljeno 3. 5. 2017. 
  80. ^ a b Safi, Michael (17. 4. 2017). „Snapchat denies claim CEO did not want to expand into 'poor India'”. The Guardian. Pristupljeno 3. 5. 2017. 
  81. ^ „Snapchat's App Rating Takes A Massive Hit On Play Store, Spokesperson Issues Clarification”. indiatimes.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 3. 5. 2017. 
  82. ^ „Snap stock falls as alleged CEO comments rile some on social media”. Reuters. 17. 4. 2017. Pristupljeno 3. 5. 2017. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Snapchat na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Snapchat&oldid=27278597”