Snuker

Sto za snuker

Početna pozicija

Snuker (engl. snooker) je bilijarska igra, najpopularnija u Ujedinjenom Kraljevstvu, Australiji i nekim delovima Azije. Igra se na stolu s razmerom 12 puta 6 stopa (približno 366 cm puta 183 cm). Sto ima šest rupa — po jednu na svakom uglu i još dve na sredini dužnih strana. Igra se bilijarskim štapom, jednom belom (tzv. udarnom kuglom), 15 crvenih i šest šarenih (žuta, zelena, smeđa, plava, ružičasta i crna) kugli, koje se nazivaju još i ciljne kugle. Svaka crvena kugla vrijedi jedan poen, a vrijednost obojenih iznosi (redom): žuta = dva poena, zelena = tri, smeđa = četiri, plava = pet, ružičasta = šest i crna = sedam. Onaj igrač (ili tim) koji osvoji najviše poena u jednom segmentu partije (meča), a koji se naziva frejm (engl. frame = runda, tura), osvaja taj frejm. Partiju dobija igrač koji osvoji unapred određeni broj frejmova. Većina amaterskih dvoboja igra se na mali broj frejmova, dok profesionalci na najjačim turnirima igraju i do više desetaka frejmova. Finale svetskog prvenstva sastoji se od maksimalno 35 frejmova (best of 35), što znači da je pobednik igrač koji prvi osvoji 18 frejmova. Taj i slični mečevi igraju se tokom dva dana, u maksimalno četiri sesije.

Snuker, za koji se generalno smatra da su ga izumeli britanski oficiri u Indiji, popularan je u mnogim zemljama engleskog govornog područja i zemljama Komonvelta, a najbolji profesionalni igrači ostvaruju višemilionske zarade (u funtama) tokom svojih karijera. Takođe je popularan i u Kini i ta je popularnost u sve većem porastu.

Istorija

Generalno je prihvaćeno da je snuker nastao u drugoj polovini 19. veka. Bilijar je bio naročito popularan među britanskim oficirima u Indiji, pa su malo-pomalo razvijane nove varijante tradicionalne igre. U jednoj od njih, koja je izumljena u oficirskoj kantini u Jabalpuru 1874. ili 1875, već postojećim crvenim kuglama (i crnoj) dodate su tzv. obojene. Reč snooker ima i vojno poreklo: njome su se u vojnom slengu označavali kadeti prve godine ili neiskusno osoblje. U jednoj verziji tvrdi se da je pukovnik sir Nevil Čemberlejn iz devonširske regimente jednom prilikom igrao ovu novu igru i kad njegov protivnik nije uspeo da ubaciti jednu kuglu, nazvao ga je snukerom (tj. „gušterom”, u našem vojnom žargonu; inače, reč snooker znači „postaviti prepreku”, što je čest potez u samoj igri). Tako je reč ostala vezana za ovu igru, prerastavši kasnije i u njeno službeno ime.

Džo Dejvis

Snuker se razvio i proširio u drugoj polovini 19. i prvim decenijama 20. veka, pa je 1927. Džo Dejvis, inače profesionalni igrač bilijara i snukera, organizovao je prvo svetsko prvenstvo. Davis je igru iz onoga što je bilo hobi podigao na viši nivo i uveo u profesionalnu sferu. Osvojio je svako svetsko prvenstvo do 1946, kada se povukao. Igra je doživela i veći pad u 50-ima i 60-ima, kada je bila zanimljiva samo retkima izvan kruga onih koji su se njom bavili. Dejvis je 1959. pokušao da uvede novu varijantu, tzv. snuker plus (sa dve dodatne obojene kugle), ali to nikad nije uspelo. Prekretnica se desila deset godina kasnije, 1969, kada je Dejvid Atenboro, koji je tada bio na visokom položaju u BBC-ju, „naručio” snukerski turnir Pot Black kako bi demonstrirao potencijal televizije u boji (koja tada još nije bila dovoljno zaživela) jer su zeleni stol i raznobojne kugle bile idealne da se pokažu prednosti prenošenja slike u boji. To se pokazalo prilično uspešnim, pa je jedno vreme turnir bio drugi najpopularniji TV-događaj na kanalu BBC Dva. Interes za igru znatno je porastao, pa je svetsko prvenstvo 1978. bilo prvo koje je u celosti televizijski prenošeno. Snuker je ubrzo postao tradicionalni sport u Ujedinjenom Kraljevstvu, Irskoj i većini zemalja Komonvelta i doživeo je dosta uspeha u poslednjih 30 godina, a većina rangirajućih turnira prenošena je televizijski. Poslednji frejm legendarnog finala Svetskog prvenstva 1985. između Stiva Dejvisa (nije u srodstvu sa Džoom) i Denisa Tejlora gledalo je 18,5 miliona ljudi. Poslednjih godina mnoge duvanske kompanije povukle se iz sponzorstva profesionalnih turnira, što je dovelo do smanjenja njihovog broja, iako su pronađeni neki novi sponzori (uglavnom kladioničarske kuće), a i sve veća popularnost snukera u Kini i na Dalekom istoku, s novim mladim talentima, kao što je Lijang Venbo, i uz već afirmirane igrače (Dind Đuenhuej, Marko Fu) nagoveštava dobre dane za budućnost ove igre u tom delu sveta.

Pravila

Svaka kugla nosi različit broj poena: crvene po 1 poen, a šarene od 2 do 7 (žuta 2, zelena 3, smeđa 4, plava 5, ružičasta 6 i crna 7). Posle svake ubačene crvene kugle ubacuje se jedna od šarenih. Svaka šarena kugla ima svoje mesto na stolu, i kada se ubaci u rupu vraća se na prvobitnu poziciju. Crvene se ne vraćaju posle ubacivanja u rupu. Kada na stolu nema više crvenih kugli, onda se šarene ubacuju po redu, od žute do crne. Krajnji cilj partije je da igrač osvoji više poena od protivnika. Maksimalan broj bodova (bez promašaja), tzv. „maksimalni brejk“ u toku partije koje igrač može da osvoji je 147, tj. 15 crvenih, 15 crnih i 6 šarenih (uključujući i crnu). U vanrednim situacijama može se osvojiti i 155 bodova. Ako igrač dođe za sto nakon što je protivnik napravio faul i ako nije u mogućnosti pogoditi bilo koju stranu bilo koje crvene kugle, tj. ako je „snukerovan“ na svakoj crvenoj kugli, tada može nominovati neku od šarenih kugli kao crvenu (tzv. free ball). U ovakvim okolnostima moguće je ubaciti 16 crvenih i crnih + 27 poena za šarene, što ukupno iznosi 155.

Poeni se takođe mogu osvojiti iz faulova: ako igrač pogodi prvo neku od šarenih ukoliko je na redu crvena kugla, i obratno; zatim ako bude ubačena bela kugla, ili ako igrač ne izađe uspešno iz „maske“ („maskom“ se naziva situacija u kojoj je igrač protivniku ostavio belu kuglu na poziciji iz koje se ne može direktno pogoditi ciljna kugla). Faul vredi najmanje četiri poena, ako je ubačena bela i greškom pogođena neka od šarenih kugli koja nosi manji broj poena, pa sve do sedam, ukoliko je načinjen faul na crnoj.

Jedna igra, sa loptama na početnim položajima, naziva se partija. Jedan meč se sastoji od unapred određenog broja partija koje igrač mora dobiti. Na većini profesionalnih turnira u početnim kolima predodređeno je osvojiti pet partija da bi se dobio meč, dok se taj broj povećava u polufinalu i finalu, gde je potrebno dobiti devet ili jedanaest partija da za pobedu u meču. Na Svetskom prvenstvu u snukeru, koje se svake godine održava u Šefildu u Engleskoj, igra se na 11 dobijenih partija, dok je za pobedu u finalu potrebno osvojiti 18 partija i takvi mečevi se igraju tokom dva ili tri dana.

Svaki susret prati sudija koji se stara o poštenoj igri. Sudija takođe vraća šarene kugle na njihove položaje (tačke) nakon ubacivanja, dosuđuje faulove, te govori koliko je poena osvojio igrač „u nizu“ (nizom se nazivaju poeni osvojeni iz jedne posete stolu, npr.: ako je igrač osvojio 15 poena, moguće je da je ubacio jednu crvenu, zatim crnu kuglu, ponovo crvenu, pa ružičastu, a onda promašio ili zbog loše pozicije bele kugle odigrao odbrambeni [sigurnosni] udarac). Snuker se smatra gospodskom igrom, pa profesionalni igrači uvek, a neretko i na svoju štetu, priznaju počinjen faul ako ga je sudija prevideo, često čestitaju protivniku na dobrom potezu ili se izvine za situacije u kojima su imali sportske sreće.

Oprema

Opremu čine: bilijarski štap (popularno „tak“), koji se izrađuje najčešće od javorovine ili staklene vune, sa kožnim vrhom; zatim kreda (popularno „kiks“) koja se nanosi na vrh štapa radi ostvarivanja boljeg kontakta između štapa i udarne kugle (za primenu felša na udarnoj kugli); zatim nastavak — kraći dodatak koji se pričvršćuje na kraj vratila štapa u situacijama u kojima nije neophodno koristiti pomoćni most, a kako bi igrač mogao da se pravilno spusti na udarac; razni pomoćni mostovi („pauk“, „labudov vrat“, produženi pomoćni most itd.); trougao kojim se lopte ređaju za početak igre; i obeleživač koji se (1) postavlja pod kuglu radi obeležavanja njene pozicije, ako se ona privremeno uklanja sa stola kako bi je sudija obrisao od ostataka krede, znoja ili neke prljavštine, (2) koristi za proveru da li se šarena kugla nakon ubacivanja može vratiti na svoju tačku ukoliko su druge lopte u blizini pa se to ne može odoka oceniti, (3) koristi za procenjivanje da li se udarnom kuglom može pogoditi krajnja ivica ciljne kugle, pri primeni pravila „slobodna kugla“, tako što se obeleživač postavlja pored kugle koja potencijalno blokira direktnu putanju udarne kugle ciljnoj kugli.

Poznati igrači

Među najpoznatije igrače ovog sporta ubrajaju se Stiven Hendri (sedmostruki svetski prvak iz ’90-ih), Roni O’Salivan (smatra se najtalentovanijim igračem, a osvojio je svetsko prvenstvo sedam puta), Džon Higins, Mark Vilijams (dvostruki svetski prvak), Stiv Dejvis (šestostruki svetski prvak u ’80-im), Džo Dejvis itd.

Vidi još

• Svetsko prvenstvo u snukeru

• Masters u snukeru

• Prvenstvo Ujedinjenog Kraljevstva u snukeru

Literatura

• Gadsby, Paul; Williams, Luke (2012). Snooker's World Champions: Masters of the Baize. Random House. ISBN 978-1-780-57715-9. 
• Boru, Sean (2010). The Little Book of Snooker. Foreword by Jimmy White MBE. Stroud: The History Press. ISBN 978-0-7524-5561-7. 
• Collender, Brunswick Balke (1925). Rules Governing the Royal Game of Billiards. Chicago: Brunswick–Balke–Collender. OCLC 20873549. 
• Everton, Clive (1986). The History of Snooker and Billiards (1st izd.). Haywards Heath: Partridge Press. ISBN 1-85225-013-5. 
• Everton, Clive (2012). Black Farce and Cue Ball Wizards: The Inside Story of the Snooker World. Edinburgh: Mainstream Publishing. ISBN 978-1-78057-568-1. 
• Fotherington, William (2006). Fotheringham's Extraordinary Sporting Pastimes. London: Robson. ISBN 978-1-86105-953-6. 
• Gadsby, Paul; Williams, Luke (2005). Masters of the Baize: Cue Legends, Bad Boys and Forgotten Men in Search of Snooker's Ultimate Prize. Edinburgh: Mainstream Publishing. ISBN 978-1-84018-872-1. 
• Hayton, Eric N.; Dee, John (2004). The CueSport Book of Professional Snooker: The Complete Record & History. Lowestoft: Rose Villa Publications. ISBN 978-0-9548549-0-4. 
• McCann, Liam (2013). Snooker: Player by Player. Woking: Demand Media Limited. ISBN 978-1-90921-745-4. 
• Peall, Arthur F. (2017) [1928]. Billiards and Snooker (Reprint izd.). Barzun Press. ISBN 978-1-44552515-0. 
• Shamos, Michael I. (2002). The New Illustrated Encyclopedia of Billiards. New York: Lyons Press. ISBN 978-1-58574-685-9. 

Spoljašnje veze

• Cuesports.club Архивирано на сајту Wayback Machine (17. март 2019)
• World Snooker Limited
• World Professional Billiards & Snooker Association
• International Billiards & Snooker Federation
• European Billiards & Snooker Association
• History of Billiards in Brazil