Сом

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Ukoliko ste tražili red riba, pogledajte članak Somovi (red).
Ukoliko ste tražili porodicu riba, pogledajte članak Somovi.

Som
Naučna klasifikacija uredi
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Actinopterygii
Red: Siluriformes
Porodica: Siluridae
Rod: Silurus
Vrsta:
S. glanis
Binomno ime
Silurus glanis
Wels catfish is native to central and eastern Europe, and introduced in western Europe
Prirodni areal (crveno), rasprostranjenost u priobalnim vodama (plavo) i introdukcija (narandžasto).

Som (lat. Silurus glanis) jedna je od najvećih slatkovodnih riba, a pripada familiji Somovi (Siluridae).[2] Jedinke ove vrste mogu da narastu do preko 3 m i dostignu maksimalnu masu od preko 200 kg. Som se mresti od maja do jula.

Opis i građa[uredi | uredi izvor]

Som se dosta razlikuje od riba klasične forme, trup mu je ovalan, sa velikom i spljoštenom glavom na kojoj je tri para brkova od kojih je gornjovilični par dug do vrha grudnih peraja, ostali su dosta manji. Ima sitne oči, velika usta, a donja vilica mu je nešto duža od gornje, i obe su načičkane mnoštvom sitnih zuba. Telo mu je bez krljušt i veoma sluzava. Podrepno peraje dugačko, a repno je zaobljeno, leđno peraje je malo i bez tvrdih žilica. Leđa soma su modrocrna, bokovi su tamnosmeđi ili tamnozelenkasti i mramorirani, a trbuh sivkastobeličaste boje sa crvenkastim prelivima.

Veličina[uredi | uredi izvor]

Sa ukupnom dužinom koja može premašiti 3 m (9,8 ft) i maksimalnom težinom od preko 200 kg (440 lb),[3] som je druga najveća slatkovodna riba u Evropi i zapadnoj Aziji nakon morune. Ovakve dužine su retke i nedokazane tokom 20. veka, ali postoji donekle verodostojan izveštaj iz 19. veka o somu ove veličine. Brems Tirleben citira Heklove i Knerove stare izveštaje sa Dunava o primercima dugim 3 m (9,8 ft) i teškim 200—250 kg (440—550 lb) i Vogtov izveštaj iz 1894. o primerku koji je uhvaćen u Bilskom jezeru koji je bio 2,2 m (7 ft 3 in) dug i težak 68 kg (150 lb).[4] Godine 1856, K. T. Kesler je pisao o primercima iz reke Dnjepar koji su bili dugi preko 5 m (16 ft) i težili do 400 kg (880 lb).[5] (Prema mađarskom prirodnjaku Otu Hermanu [1835-1914], u Ugarskoj su se u starim vekovima iz reke Tise hvatali i somovi od 300–400 kilograma.)[6]

Većina odraslih somova je dugačka oko 1,3—1,6 m (4 ft 3 in—5 ft 3 in); ribe duže od 2 m (6 ft 7 in) su retkost. Na 1,5 m (4 ft 11 in) mogu težiti 15—20 kg (33—44 lb), a na 2,2 m (7 ft 3 in) mogu težiti 65 kg (143 lb).

Samo pod izuzetno dobrim životnim okolnostima, som može dostići dužinu veću od 2 m (6 ft 7 in), kao što je to slučaj sa rekordnim somom iz Kibingena (blizu Rotenburga, Nemačka), koji je bio dugačak 2,49 m (8 ft 2 in) i težak 89 kg (196 lb). Ovog giganta nadmašili su još veći primerci iz Poljske (2,61 m, 109 kg), bivših sovjetskih država (reka Dnjepar u Ukrajini, reka Volga u Rusiji i reka Ili u Kazahstanu), Francuske, Španije (u reci Ebro), Italija (u reci Po, gde je ulovljen rekordni 2,78 m dugačak som, i Arno), Srbije (u Gruškom jezeru, gde je 2,4 m (7 ft 10 in) dugačak primerak težak 117 kg (258 lb) ulovljen 21. juna 2018. godine[7][8] i som dužine 275 cm i težine 117 kg u Đerdapskoj klisuri na Dunavu iste godine[9]), i Grčkoj, gde je ova riba puštena pre nekoliko decenija. Grčki somovi dobro rastu zahvaljujući blagoj klimi, nedostatku konkurencije i dobrom snabdevanju hranom.

Som je takođe primećen kako uspeva u rashladnim jezerima oštećene nuklearne elektrane u Černobilju. Iako se popularno veruje da su mutirani u velike veličine kao rezultat radioaktivnih padavina, u stvarnosti ribe rastu do takvih razmera zbog odsustva ljudi, lova i ribolova koji su zabranjeni u zoni isključenja nakon nesreće, kao i da im hranu daju velikodušni turisti koji posećuju ovu oblast.

Najveća zabeležena tačna težina bila je 144 kg (317 lb) za 2,78 m (9 ft 1 in) dugačak primerak iz delte reke Po u Italiji.[10]

Priča se da izuzetno veliki primerci napadaju ljude u retkim slučajevima, tvrdnja koju je istražio ekstremni pecaroš Džeremi Vejd u epizodi televizijske serije Životinjska planeta sa naslovom Rečna čudovišta nakon što je uhvatio tri ribe, dve od oko 66 kg (145 lb) i jednu od 74 kg (164 lb), od kojih su dve pokušale da ga napadnu nakon što su puštene. U izveštaju austrijskog lista Der Standard od 5. avgusta 2009. pominje se som koji vuče ribara u blizini Đera, u Mađarskoj, pod vodom za desnu nogu nakon što je čovek pokušao da zgrabi ribu. Čovek je jedva ostao živ od ribe, koja je, prema njegovim rečima, morala biti teška preko 100 kg (220 lb).[11]

Ishrana[uredi | uredi izvor]

Silurus iskače iz vode da uhvati golubove

Kao i većina slatkovodnih životinja sa dna, som živi na anelidnim crvima, puževima, insektima, rakovima i ribama. Takođe je primećeno da veći primerci jedu žabe, miševe, pacove i vodene ptice kao što su patke i mogu biti kanibali. Jedna studija koju su objavili istraživači sa Univerziteta u Tuluzu, Francuska, 2012. godine[12] dokumentovala je jedinke ove vrste u uvedenom okruženju koje su iskočile iz vode da bi se hranile golubovima na kopnu.[13] Od ponašanja na plaži koje je uočeno i snimljeno u ovoj studiji, 28% je bilo uspešno u hvatanju ptica. Analiza stabilnih izotopa sadržaja želuca soma korišćenjem ugljenika 13 i azota 15 otkrila je veoma varijabilan sastav ishrane kopnenih ptica. Ovo je verovatno rezultat prilagođavanja njihovog ponašanja da se hrane novim plenom kao odgovor na nova okruženja nakon njegovog unošenja u reku Tarn 1983. godine[14] pošto ova vrsta ponašanja nije prijavljena u prirodnom rasponu ove vrste. Mogu da jedu i crvene crve u jesen, ali samo rečne vrste.

Za soma je takođe primećeno da koristi prednosti velikog izumiranja azijskih školjki da bi se hranio mrtvim školjkama na površini vode tokom dana. Ovo oportunističko hranjenje ističe prilagodljivost soma na nove izvore hrane, pošto se ova vrsta uglavnom hrani noćnom hranom.[15]

Navike, stanište, rasprostranjenost[uredi | uredi izvor]

Som naseljava gotovo sve vode Evrope. Voli mirne ili sporotekuće, muljevite vode i tu se i najradije zadržava. Svaštojed je, mada mu glavnu hranu čine ribe, žabe, rakovi, sisari, a lovi i ptice, patke i guske koje se nađu na vodi ili u vodi gde živi. Uglavnom lovi noću, ali i danju ako ima priliku. Zabeleženo je da je u reci Odri ulovljen som dugačak 5 metara a težak 400 kilograma.

Som u Srbiji obitava u Dunavu i gotovo svim njegovim pritokama, a ima ga i u zatvorenim tipovima vode. Prosečna veličina soma u Srbiji je jedan metar i masa 10 kilograma, a love se i nešto veći primerci, tako da je 1958. godine u Dunavu kod Apatina ulovljen som težak 208 kilograma na stari alaski način. Najveći ikada uhvaćen som bio je težak 485 kg i dug preko 7 m .

Somovi
Somove u Černobilju turisti hrane hlebom

Neuobičajeno stanište za ovu vrstu postoji unutar zone isključenja u Černobilju, gde mala populacija živi u napuštenim jezercima i kanalima za hlađenje na bliskoj udaljenosti od ugašene elektrane. Ovi somovi izgledaju zdravi i zadržavaju poziciju vrhunskih predatora u vodenom ekosistemu u neposrednoj blizini.[16]

Konzervacijski status[uredi | uredi izvor]

Iako se Silurus glanis ne smatra globalno ugroženim, status očuvanja varira u zavisnosti od autohtonog raspona rasprostranjenosti vrste. Na severnoj periferiji rasprostranjenja, zastupljenost vrste je opadala tokom poslednjih vekova i izumrli su u Danskoj 1700-ih i u Finskoj 1800-ih.[17] U Švedskoj postoji samo u nekoliko jezera i reka, i sada se smatra skoro ugroženim.[18] Nedavne genetske studije su takođe otkrile da švedske populacije imaju nisku genetsku raznolikost i da su genetski izolovane i diferencirane jedna od druge,,[19][20] naglašavajući potrebu za pažnjom na očuvanju.

Razmnožavanje[uredi | uredi izvor]

Mresti se u maju i julu, ali najčešće sredinom maja i početkom juna, mada može da se desi da se mresti čak i u julu. Sve ovo zavisi od temperature vode koja treba da bude od 19 do 24 stepena i naravno od ostalih uslova, kao što je mesto i drugo. Mreste se u parovima. Ženka prethodno napravi gnezdo veličine 1x1 metar i visine oko 75 cm i tu položi ikru. Mužjak oplodi ikru, a ženka ostaje i čuva je sve dok se mlađ ne izleže. Gnezdo pravi od sitnog materijala i tu položi od 16.000 do 17.000 jaja, a po nekima od 11.000 do 60.000 komada ikre, sve u zavisnosti od veličine ženke. Ikra se lepi za materijal od kojeg je gnezdo napravljeno, pa je ženka u mogućnosti da ih čuva dok se ne izlegu. Mlađ raste brzo i već prve godine dostignu dužinu od 20 cm.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Freyhof, J.; Kottelat, M. (2008). „Silurus glanis”. Crveni spisak ugroženih vrsta IUCN. IUCN. 2008: e.T40713A10356149. doi:10.2305/IUCN.UK.2008.RLTS.T40713A10356149.en Slobodan pristup. Pristupljeno 12. 11. 2021. 
  2. ^ Pauly, D. (2007). Darwin's Fishes: An Encyclopedia of Ichthyology, Ecology, and Evolution. Cambridge University Press. str. 208. ISBN 978-1-139-45181-9. Pristupljeno 2022-01-13. 
  3. ^ Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ur. (2016). Silurus glanis” na FishBase-u. [verzija na datum: February 2016]
  4. ^ Brehm, Alfred; Brehms Tierleben II - Fish, Amphibians, Reptiles 1
  5. ^ Mareš, Jaroslav; Legendární příšery a skutečná zvířata, Prague, 1993
  6. ^ Ottó Hermann: A Book of Hungarian Fishing (A magyar halászat könyve), p. 340, [1]
  7. ^ Slavica Stuparušić (22. 6. 2018). „Ulovljen džinovski som na Gružanskom jezeru” [Gigantic wels catfish caught in the Gruža Lake]. Politika (na jeziku: srpski). str. 08. 
  8. ^ N.Radišić (21. 6. 2018). „Dolijala zver iz Gružanskog jezera: izvukli soma od 2,4 metra i 117 kilograma na tri zrna kukuruza” [The beast from the Gruža Lake came about - they caught a 2,4 m long and 117 kg heavy wels catfish]. Blic (na jeziku: srpski). 
  9. ^ Archived at Ghostarchive and the Wayback Machine: „275cm WORLD RECORD SILURO -- SPINNING - MONSTER CATFISH 275cm 117kg.”. YouTube. 
  10. ^ Wood, Gerald C. (1982). The Guinness book of animal facts and featsNeophodna slobodna registracija. Enfield, Middlesex: Guinness Superlatives. ISBN 0-85112-235-3. 
  11. ^ Der Standard, 2009-08-05. Waller-Wrestling im ungarischen Fischerteich. Retrieved 2009-08-06.
  12. ^ Sieczkowski, Cavan (8. 12. 2012). „Catfish Hunt Pigeons: Fish Catch Birds on Land in Display of Adaptive Behavior (VIDEO)”. The Huffington post. Pristupljeno 16. 3. 2017. 
  13. ^ Cucherousset, J.; Boulêtreau, S. P.; Azémar, F. D. R.; Compin, A.; Guillaume, M.; Santoul, F. D. R. (2012). Steinke, Dirk, ur. „"Freshwater Killer Whales": Beaching Behavior of an Alien Fish to Hunt Land Birds”. PLOS ONE. 7 (12): e50840. Bibcode:2012PLoSO...750840C. PMC 3515492 Slobodan pristup. PMID 23227213. doi:10.1371/journal.pone.0050840 Slobodan pristup. 
  14. ^ Yong, Ed. „The catfish that strands itself to kill pigeons”. Discover Magazine. Arhivirano iz originala 12. 11. 2019. g. Pristupljeno 16. 3. 2017. 
  15. ^ „The European catfish loves Asian clam soup | Société Française d'Ichtyologie - Cybium”. sfi-cybium.fr. Pristupljeno 2021-03-05. 
  16. ^ Keartes, Sarah. „Yes, there are giant catfish in Chernobyl's cooling pond – but they're not radiation mutants”. Earth Touch. Pristupljeno 14. 4. 2019. 
  17. ^ Palm, Stefan; Vinterstare, Jerker; Nathanson, Jan Eric; Triantafyllidis, Alexandros; Petersson, Erik (decembar 2019). „Reduced genetic diversity and low effective size in peripheral northern European catfish Silurus glanis populations”. Journal of Fish Biology (na jeziku: engleski). 95 (6): 1407—1421. ISSN 0022-1112. PMID 31597197. S2CID 204028931. doi:10.1111/jfb.14152. 
  18. ^ „Artfakta från SLU Artdatabanken”. artfakta.se (na jeziku: švedski). Pristupljeno 2021-05-10. 
  19. ^ Palm, Stefan; Vinterstare, Jerker; Nathanson, Jan Eric; Triantafyllidis, Alexandros; Petersson, Erik (decembar 2019). „Reduced genetic diversity and low effective size in peripheral northern European catfish Silurus glanis populations”. Journal of Fish Biology (na jeziku: engleski). 95 (6): 1407—1421. ISSN 0022-1112. PMID 31597197. S2CID 204028931. doi:10.1111/jfb.14152. 
  20. ^ Jensen, Axel; Lillie, Mette; Bergström, Kristofer; Larsson, Per; Höglund, Jacob (2021-05-07). „Whole genome sequencing reveals high differentiation, low levels of genetic diversity and short runs of homozygosity among Swedish wels catfish”. Heredity (na jeziku: engleski). 127 (1): 79—91. ISSN 0018-067X. doi:10.1038/s41437-021-00438-5 Slobodan pristup. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Som na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сом&oldid=27551443”