Socijalizacija

Socijalizacija je složen i slojevit proces koji planski i sistematski sprovode porodica, škola i društvena zajednica kako bi se socijalno nezrela deca postepeno osposobila za život u socijalnoj zajednici. Osnovni cilj procesa socijalizacije je da novi članovi društva putem učenja i u interakciji sa roditeljima, nastavnicima i ličnostima iz kulturnog i javnog života, nauče onaj tip ponašanja i međuljudskih odnosa, koji su karakteristični za datu kulturu, uz široku mogućnost adaptacije na nove životne uslove. Prema savremenim shvatanjima, proces socijalizacije uključuje i proces individualizacije pod kojim se podrazumeva sposobnost pojedinca da prevazilazi postojeću socijalnu datost i da se menja u skladu sa sopstvenim potrebama. Najvažniji faktori socijalizacije su: ulica, porodica, škola, kao i šira socijalna zajednica sa svojim formalnim i neformalnim institucijama.

Socijalizacija je snažno povezana sa razvojnom psihologijom. Ljudima su potrebna društvena iskustva da bi naučili svoju kulturu i preživeli. Humans need social experiences to learn their culture and to survive. Socijalizacija u suštini predstavlja ceo proces učenja tokom životnog toka i ima centralni uticaj na ponašanje, uverenja i postupke odraslih kao i dece. Socijalizacija može dovesti do poželjnih ishoda — koji se ponekad nazivaju „moralnim“ — u odnosu na društvo u kojem se dešava. Individualni stavovi su pod uticajem konsenzusa društva i obično teže onome što to društvo smatra prihvatljivim ili „normalnim“. Socijalizacija pruža samo delimično objašnjenje za ljudska verovanja i ponašanja, tvrdeći da agenti nisu prazne ploče unapred određene njihovom okolinom; naučna istraživanja pružaju dokaze da su ljudi oblikovani društvenim uticajima i genima.

Genetske studije su pokazale da okolina osobe u interakciji sa njenim genotipom utiče na ishod ponašanja.

Istorija

Predstave o društvu i prirodnom stanju postoje vekovima. U svojim najranijim upotrebama, socijalizacija je bila jednostavno čin druženja ili druga reč za socijalizam. Socijalizacija kao koncept nastao je paralelno sa sociologijom, jer je sociologija definisana kao tretman „specifično društvenog, procesa i oblika socijalizacije, kao takvog, u suprotnosti sa interesima i sadržajima koji dolaze do izražaja pri socijalizaciji“. Konkretno, socijalizacija se sastojala od formiranja i razvoja društvenih grupa, ali i razvoja društvenog stanja duha kod pojedinaca koji se udružuju. Socijalizacija je stoga i uzrok i posledica udruživanja. Termin je bio relativno neobičan pre 1940. godine, ali je postao popularan posle Drugog svetskog rata, pojavljujući se u rečnicima i naučnim radovima kao što je teorija Talkota Parsonsa.

Agensi ili pokretači socijalizacije

Agensi socijalizacije su društveni činioci koji pokreću i sprovode socijalizaciju. Najvažniji agensi socijalizacije jesu porodica, škola, vršnjaci, društvene organizacije, mediji.

Porodica

Porodica je najvažnija za socijalizaciju. Od odnosa roditelja prema deci, naročito u ranom detinjstvu, veoma zavise osobine ličnosti. Za decu i adolescente važno je da osećaju sigurnost, roditeljsku ljubav i  brigu. Budući da se deca identifikuju sa roditeljima, posredstvom porodice se generacijski prenose norme ponašanja važne za održavanje društva. Porodica ima višestruku funkciju: ona zadovoljava razne psihičke potrebe, ima ekonomsku, biološku i vaspitačku ulogu.

Škola

Škola je glavni društveni faktor u obrazovanju i biološki vanporodičnom vaspitanju. Ona ima dominantnu ulogu u razvoju različitih oblika ponašanja, stavova i vrednosti. Koliko će škola efikasno socijalizovati učenike zavisi od obrazovnih i vaspitnih ciljeva, načina na koji se ostvaruju, stručnosti i ličnosti nastavnika, odnosa roditelja prema školi.

Organizacije

U svakom društvu postoje organizacije čija je svrha da ostvaruju određene ciljeve i šire svesna shvatanja i stavove. Tu spadaju, na primer, političke stranke, crkvene organizacije, humanitarna udruženja, nevladine organizacije...

Sredstva masovne komunikacije

Razna sredstva masovne komunikacije koja  omogućuju  da poruke brzo stignu do velikog broja ljudi, kojima smo svakodnevno izloženi (štampa, radio, TV, internet), veoma utiču na mišljenje, stavove i ponašanje ljudi.

Agensi socijalizacije su najvažniji činioci koji neposredno utiču na socijalizaciju jedinke u procesu rasta i razvoja. U glavne agense socijalizacije ubrajaju se: ulica, porodica, vrtić, škola, grupa vršnjaka, crkva, društvene organizacije i sredstva masovne komunikacije. Oni ne stvaraju sisteme vrednosti, uzore i norme, već ih samo posreduju, prenose na jedinku koja se socijalizuje.

Prekomerna socijalizacija

Problem poretka ili Hobsov problem dovodi u pitanje postojanje društvenih poredaka i pita da li je moguće suprotstaviti im se. Emil Dirkem je posmatrao društvo kao spoljnu silu koja kontroliše pojedince kroz nametanje sankcija i kodeksa zakona. Međutim, ograničenja i sankcije takođe nastaju interno kao osećaj krivice ili anksioznosti. Ako je konformizam kao izraz potrebe za pripadanjem, proces socijalizacije nije nužno univerzalan. Ponašanje možda uopšte nije pod uticajem društva, već umesto toga, biće određeno biološki. Naukama o ponašanju tokom druge polovine dvadesetog veka dominirala su dva suprotstavljena modela ljudskog političkog ponašanja, homo ekonomikus i kulturna hegemonija, koji se zajednički nazivaju standardnim modelom društvenih nauka. Kao odgovor, polja sociobiologije i evolucione psihologije razvila su pojmove kao što su hijerarhije dominacije, selekcija kulturnih grupa i teorija dvojnog nasleđivanja. Ponašanje je rezultat složene interakcije između prirode i nege, ili gena i kulture. Fokus na urođeno ponašanje na štetu učenja naziva se podsocijalizacija, dok se pripisivanje ponašanja učenju kada je ono rezultat evolucije naziva presocijalizacijom.

Literatura

• Ovaj članak ili njegov deo izvorno je preuzet iz Rečnika socijalnog rada Ivana Vidanovića uz odobrenje autora.
• Biljana Milojević Apostolović, Psihologija, Novi Logos, Beograd, 2012.
• Bayley, Robert; Schecter, Sandra R. (2003). Multilingual Matters, ISBN 1853596353
• Bogard, Kimber (2008). „Citizenship attitudes and allegiances in diverse youth”. Cultural Diversity and Ethnic Minority Psychology. 14 (4): 286—96. PMID 18954164. doi:10.1037/1099-9809.14.4.286. 
• Duff, Patricia A.; Hornberger, Nancy H. (2010). Language Socialization: Encyclopedia of Language and Education, Volume 8. Springer, ISBN 9048194660
• Kramsch, Claire (2003). Language Acquisition and Language Socialization: Ecological Perspectives – Advances in Applied Linguistics. Continuum International Publishing Group, ISBN 0826453724
• McQuail, Dennis (2005). McQuail's Mass Communication Theory: Fifth Edition, London: Sage.
• Mehan, Hugh (1991). Sociological Foundations Supporting the Study of Cultural Diversity. National Center for Research on Cultural Diversity and Second Language Learning.
• White, Graham (1977). Socialisation, London: Longman.
• Crain, William C. (1985). Theories of Development (2Rev изд.). Prentice-Hall. ISBN 978-0-13-913617-7. 
• Kohlberg, Lawrence (1971). „From 'is' to 'ought': How to commit the naturalistic fallacy and get away with it in the study of moral development”. Ур.: Theodore Mischel. Cognitive development and epistemology. New York: Academic Press. стр. 151–284. ISBN 978-0-12-498640-4. 
• Kohlberg, Lawrence (1973). „The Claim to Moral Adequacy of a Highest Stage of Moral Judgment”. Journal of Philosophy. 70 (18): 630—646. JSTOR 2025030. doi:10.2307/2025030. 
• Kohlberg, Lawrence (1981). Essays on Moral Development, Vol. I: The Philosophy of Moral Development. San Francisco, CA: Harper & Row. ISBN 978-0-06-064760-5. 
• Kohlberg, Lawrence; Charles Levine; Alexandra Hewer (1983). Moral stages : a current formulation and a response to critics. Basel, NY: Karger. ISBN 978-3-8055-3716-2. 
• Gerhard Lenski. 1982. Human societies: An introduction to macrosociology, McGraw Hill Company.
• Nash, Kate. 2010. Contemporary Political Sociology: Globalization, Politics, and Power. Wiley-Blackwell Publishers.
• Samuel William Bloom, The Word as Scalpel: A History of Medical Sociology, Oxford University Press 2002
• Raymond Boudon A Critical Dictionary of Sociology. Chicago: University of Chicago Press, 1989
• Craig Calhoun, ed. Sociology in America. The ASA Centennial History. Chicago: University of Chicago Press, 2007.
• Deegan, Mary Jo, ed. Women in Sociology: A Bio-Bibliographical Sourcebook, New York: Greenwood Press, 1991.
• A. H. Halsey, A History of Sociology in Britain: Science, Literature, and Society, Oxford University Press 2004
• Barbara Laslett (editor), Barrie Thorne (editor), Feminist Sociology: Life Histories of a Movement, Rutgers University Press 1997
• Levine, Donald N. (1995). Visions of the Sociological Tradition. University Of Chicago Press. ISBN 978-0-226-47547-9. 
• Moebius, Stephan: Sociology in Germany. A History, Palgrave Macmillan 2021 (open access), ISBN 978-3-030-71866-4.
• T.N. Madan, Pathways : approaches to the study of society in India. New Delhi: Oxford University Press, 1994
• Sorokin, Pitirim. Contemporary Sociological Theories (1928) online free guide to major scholars
• Guglielmo Rinzivillo, A Modern History of Sociology in Italy and the Various Patterns of its Epistemological Development, New York, Nova Science Publishers, 2019
• Sorokin, Pitirim and Carle C Zimmerman. Principles of Rural-Urban Sociology (3 vol 1927) online free
• Steinmetz, George. 'Neo-Bourdieusian Theory and the Question of Scientific Autonomy: German Sociologists and Empire, 1890s-1940s', Political Power and Social Theory Volume 20 (2009): 71-131.
• Wiggershaus, Rolf (1994). The Frankfurt School : its history, theories and political significance. Polity Press. ISBN 978-0-7456-0534-0. 
• Kon, Igor, ур. (1989). A History of Classical Sociology (DOC, DjVu, etc.). Translated by H. Campbell Creighton, M.A. (Oxon), translator. Moscow: Progress Publishers. ISBN 978-5-01-001102-4. 
• Sulkunen, Pekka (2014-09-02). „The proto-sociology of Mandeville and Hume”. Distinktion: Journal of Social Theory (на језику: енглески). 15 (3): 361—365. ISSN 1600-910X. S2CID 144222817. doi:10.1080/1600910X.2014.897639. 
• Pišev, Marko. „Anthropological Aspects of Ibn Khaldun's Muqaddimah : A Critical Examination | Bérose” (на језику: енглески). 
• „Social Thought from Lore to Science . Harry Elmer Barnes, Howard Becker”. Isis (на језику: енглески). 31 (2): 485—486. 1940. ISSN 0021-1753. doi:10.1086/347629. 
• Crain, William C. (1985). Theories of Development (2Rev изд.). Prentice-Hall. ISBN 978-0-13-913617-7. 
• Kohlberg, Lawrence; Charles Levine; Alexandra Hewer (1983). Moral stages : a current formulation and a response to critics. Basel, NY: Karger. ISBN 978-3-8055-3716-2. 
• Levine, Charles; Kohlberg, Lawrence; Hewer, Alexandra (1985). „The Current Formulation of Kohlberg's Theory and a Response to Critics”. Human Development. 28 (2): 94—100. doi:10.1159/000272945. 
• Kohlberg, Lawrence; Hersh, Richard H. (1977). „Moral development: A review of the theory”. Theory into Practice. 16 (2): 53—59. doi:10.1080/00405847709542675. 
• Kohlberg, Lawrence (1973). „The Claim to Moral Adequacy of a Highest Stage of Moral Judgment”. Journal of Philosophy. 70 (18): 630—646. JSTOR 2025030. doi:10.2307/2025030. 
• Piaget, Jean (1932). The Moral Judgment of the Child. London: Kegan Paul, Trench, Trubner and Co. ISBN 978-0-02-925240-6. 
• Kohlberg, Lawrence (1958). The Development of Modes of Thinking and Choices in Years 10 to 16 (Ph.D. dissertation). University of Chicago. 
• Kohlberg, Lawrence (1981). Essays on Moral Development, Vol. I: The Philosophy of Moral Development. San Francisco, CA: Harper & Row. ISBN 978-0-06-064760-5. 
• Kohlberg, Lawrence (1971). From Is to Ought: How to Commit the Naturalistic Fallacy and Get Away with It in the Study of Moral Development. New York: Academic Press. 
• Kohlberg, Lawrence (1976). „Moral stages and moralization: The cognitive-developmental approach”. Ур.: Lickona, T. Moral Development and Behavior: Theory, Research and Social Issues. Holt, NY: Rinehart and Winston. 
• Colby, Anne; Kohlberg, L. (1987). The Measurement of Moral Judgment Vol. 2: Standard Issue Scoring Manual. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-24447-3. 
• Gilligan, Carol (1982). „In a Different Voice: Women's Conceptions of Self and Morality”. Harvard Educational Review. 47 (4). 
• Haidt, J (2001). „The emotional dog and its rational tail: A social intuitionist approach to moral judgment”. Psychological Review. 108 (4): 814—834. CiteSeerX 10.1.1.620.5536 . PMID 11699120. doi:10.1037/0033-295x.108.4.814. 
• Haggbloom, S.J.; et al. (2002). „The 100 Most Eminent Psychologists of the 20th Century”. Review of General Psychology. 6 (2): 139—15. CiteSeerX 10.1.1.586.1913 . S2CID 145668721. doi:10.1037/1089-2680.6.2.139. 
• Section on Kohlberg's stages from "Theories of Development" by W.C. Crain (1985) Arhivirano 2011-10-04 na sajtu Wayback Machine

Spoljašnje veze

• O procesu socijalizacije Arhivirano na sajtu Wayback Machine (12. mart 2009)
• Sociološki pregled: socijalizacija u porodici