Socijalistička Republika Slovenija

Социјалистичка Република Словенија Socialistična Republika Slovenija
Zastava Grb
Glavni grad	Ljubljana
Službeni jezik	Slovenački i srpsko-hrvatski jezik
Vladavina
Oblik države	Savez komunista Slovenije
— Predsednik Predsedništva	Milan Kučan ¹
— Predsednik Izvršnog veća	Alojz Peterle ²
Istorija
Stvaranje i Nezavisnost	‍
— Osnivanje FNRJ	29. novembar 1945.
— Raspad Jugoslavije	26. jun 1991. (46 god.)
Geografija
Površina	‍
— ukupno	20.273 km2 (-)
— voda (%)	0.6%
Stanovništvo	‍
— 1991.	1.913.355 (-)
— gustina	94,38 st./km2
Ekonomija
Valuta	Dinar
— kod valute	YUD
Ostale informacije
Vremenska zona	UTC +1, +2 (CET, CEST)
Internet domen	‍.yu‍
Pozivni broj	+38
1Zadnji predsednik Predsedništva SR Slovenije bio je Milan Kučan 2Zadnji predsednik Izvršnog veća SR bio je Alojz Peterle.

Socijalistička Republika Slovenija (skraćeno SR Slovenija; sloven. Socialistična republika Slovenija) bila je jedna od šest republika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Osnovana je 1946. godine kao Narodna Republika Slovenija (sloven. Ljudska republika Slovenija), a preimenovana je u „Socijalističku Republiku“ kad i ostale jugoslovenske republike, Ustavom iz 1963. godine. Nezavisnost je stekla 25. juna 1991. godine, a prethodno joj je 8. marta 1990. godine naziv promenjen u Republika Slovenija.

Bila je privredno najrazvijenija jugoslovenska republika, a po veličini je bila predzadnja (veća samo od SR Crne Gore). Glavni grad SR Slovenije bio je Ljubljana, a ostali veći gradovi su bili Maribor, Celje, Koper.

Konstitutivan narod su bili Slovenci, a zvanične narodnosti: Mađari i Italijani, ali samo u opštinama u kojima su predstavljali značajni deo stanovništva.

Istorija

Glavni članak: Istorija Slovenije

Posle Appilckog rata, Slovenija je podeljena izmeđy Hemačke, Italije i Mađarske. 27. aprila osnovana je Osvobodilna fronta, odnosno Antiimperijalistički front (kako se u početku zvala), koju su činili 15 patriotskih organizacija. Tokom jula dolazi do organizovanijeg otpora širom Slovenije,a 22. jula (Dan ustanka naroda Slovenije) je osnovana Rašička partizanska četa i taj dan se smatra početkom ustanka na teritoriji Slovenije. Krajem 1941. i početkom 1942. partizanski odredi su pretrpeli teške gubitke, ali i pored toga rasla je snaga OF. Posle kapitulacije Italije OF je ubrzo razoružala italijansku vojsku i obračunala se sa Belom i Plavom gardom, te ubrzo proširila vlast na gotovo celu Ljubljansku pokrajinu. Temelji nove Slovenije položeni su na Zboru delegata slovenačkog naroda od 1. do 3. oktobra 1943. godine, na kojem je odlučeno da Slovenija bude jedna od šest jedinica nove Jugoslavije.

Slovenačka privreda se veoma brzo razvijala, posebno tokom 1950-ih, kada je sprovedena intenzivna industrijalizacija zemlje.

Opštine u SR Sloveniji

Na popisima stanovništva iz 1971, 1981. i 1991. godine, SR Slovenija se sastojala iz 62 opštine i to:

• Grad Ljubljana sastojala se iz pet opština: Bežigrad, Vič-Rudnik, Moste-Polje, Center i Šiška.
• Grad Maribor sastojao se iz šest opština: Pesnica, Pobrežje, Rotovž, Ruše, Tabor i Tezno.
• ostale opštine u SR Sloveniji, bile su: Ajdovščina, Brežice, Titovo Velenje, Vrhnika, Gornja Radgona, Grosuplje, Domžale, Dravograd, Žalec, Zagorje ob Savi, Idrija, Izola, Ilirska Bistrica, Jesenice, Kamnik, Koper, Kočevje, Kranj, Krško, Laško, Lenart, Lendava, Litija, Logatec, Ljutomer, Metlika, Mozirje, Murska Sobota, Nova Gorica, Novo Mesto, Ormož, Piran, Postojna, Ptuj, Ravne na Koroškem, Radlje ob Dravi, Radovljica, Ribnica, Sevnica, Sežana, Slovenska Bistrica, Slovenske Konjice, Slovenj Gradec, Tolmin, Trbovlje, Trebnje, Tržič, Hrastnik, Celje, Cerknica, Črnomelj, Šentjur pri Celju, Škofja Loka i Šmarje pri Jelšah.

Funkcioneri SR Slovenije

Predsednici

Funkcija predsednika Republike, odnosno predsednika Predsedništva SR Slovenije uvedena je tek Ustavom iz 1974. godine, a pre toga je funkciju šefa države obavljao predsednik Slovenačkog narodnooslobodilačkog veća, od 1944. do 1946. godine, odnosno predsednik Prezidijuma Narodne skupštine, od 1946. do 1953. godine. Nakon ukidanja ove funkcije, od 1953. do 1974. godine funkciju šefa države je obavljao predsednik Narodne skupštine.

• Predsednik SNOV (1944—1946)
  • Josip Vidmar (19. februar 1944 — septembar 1945)
• Predsednici Prezidijuma Narodne skupštine (1945—1953)
  • Josip Vidmar (septembar 1946 — februar 1953)
• Predsednici Narodne skupštine (1953—1974)
  • Miha Marinko (mart 1953 — 1963)
  • Ivan Maček (1963 — 1967)
  • Sergej Krajger (1967 — 1973)
  • Tone Kropušek (1973 — 1974)
  • Marijan Brecelj (1974 — maj 1974)
• Predsednici Predsedništva SR Slovenije (1974—1990)

  

  Bledsko jezero

  • Sergej Krajger (maj 1974 — maj 1979)
  • Viktor Avbelj (maj 1979 — 7. maj 1982)
  • France Popit (7. maj 1982 — maj 1988)
  • Janez Stanovnik (maj 1988 — 10. maj 1990)
  • Milan Kučan (10. maj 1990 — 1992)

Premijeri

• Predsdnici vlade (1945—1953)
  • Boris Kidrič (5. maj 1945 — jun 1946)
  • Miha Marinko (jun 1946 — 15. decembar 1953)
• Predsednici Izvršnog veća (1953—1990)
  • Boris Krajger (15. decembar 1953 — 25. jun 1962)
  • Viktor Avbelj (25. jun 1962 — 1965)
  • Janko Smole (1965 — 1967)
  • Stane Kavčič (1967 — 27. novembar 1972)
  • Andrej Marinc (27. novembar 1972 — april 1978)
  • Anton Vratuša (april 1978 — jul 1980)
  • Janez Zemljarič (jul 1980 - 23. maj 1984)
  • Dušan Šinigoj (23. maj 1984 — 16. maj 1990)
  • Alojz Peterle (16. maj 1990 — april 1992)

Vidi još

• Slovenija
• Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija

Literatura

• Petranović, Branko (1980). Istorija Jugoslavije 1918-1978. Beograd: Nolit. 
• Petranović, Branko (1988). Istorija Jugoslavije 1918-1988. 3. Beograd: Nolit.