Socijalistička partija Srbije

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Socijalistička partija Srbije
SPS
Logo SPS-a
Predsednik Ivica Dačić
Zamenik predsednika dr Žarko Obradović
Predsednik Izvršnog odbora Branko Ružić
Portparol Đorđe Milićević
Osnivač Slobodan Milošević
Koalicija SPS-PUPS-JS
Slogan SNAGA NARODA
Osnovana 17. jul 1990.
Prethodne stranke Savez komunista Srbije i Socijalistički savez radnog naroda Srbije
Sedište Studentski trg 15, Beograd
Država Zastava Srbije Srbija
Mladi ogranak Socijalistička omladina
Ranije ime:
Mladi socijalisti
Broj članova (avgust 2014) oko 200.000[1]
Ideologija Socijaldemokratija,
Populizam,
Evropeizam.
Ranije:
Demokratski socijalizam,
Postkomunizam,
Jugoslavizam,
Umereni srpski nacionalizam.
Politička pozicija Levi centar
Narodna skupština
25 / 250
Skupština AP Vojvodine
7 / 120
Boje crvena (dominatna),
plava i bela
internet stranica

Socijalistička partija Srbije (skraćeno SPS) je većinska parlamentarna registrovana politička partija, ona je jedna od vladajućih političkih partija u Republici Srbiji, socijaldemokratske orijentacije. Socijalistička partija Srbije je druga po velični parlamentrana politička partija u Republici Srbiji.

Politički program[uredi]

Politički program Socijalističke partije Srbije sličan je programu drugih savremenih socijalističkih partija. Iako „socijalistička“ stoji u nazivu, to zapravo nije pravo zalaganje takvih stranaka, pa ni SPS-a. Socijalistička partija Srbije ne podržava socijalistički režim državne samouprave, nego reformisani kapitalistički sistem demokratskog socijalizma i socijaldemokratije kao i većina reformisanih bivših komunističkih političkih partija u Evropi i svetu.

Istorijat[uredi]

Nastanak[uredi]

Stari znak SPS-a, od 1990. do 1992. godine

Partija je nastala, 16. jula 1990. godine u tadašnjoj Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji tačnije Socijalističkoj Republici Srbiji, ujedinjenjem Saveza komunista Srbije (Komunističke partije Srbije) - (SKS) i Socijalističkog saveza radnog naroda Srbije - (SSRNS). Za predsednika partije na Prvom kongresu, izabran je Slobodan Milošević. Prilikom osnivanja partija je postala pravno-imovinski naslednik ove dve Društveno-političke organizacije. Borisav Jović bio je predsednik Socijalistička partija Srbije od 24. maja 1991. do 24. oktobra 1992, što je prethodno bio Slobodan Milošević koji je formalno otišao s te funkcije (ali je nezvanično zadržao presudni uticaj u njoj) jer po Ustavu nije mogao istovremeno da bude predsednik SPS-a i predsednik Srbije. Kada se Slobodan Milošević zvanično vratio na čelo stranke, Borisav Jović je postao potpredsednik SPS-a i ostao na toj funkciji do kraja novembra 1995. Nakon prestanka postojanja 2003. godine Jugoslovenske levice većina članova te partije postaju članovi Socijalističke partije Srbije, Socijalistička partija Srbije postaje pravno-imovinski naslednik ove bivše političke partije Jugoslovenske levice, koja je delovala u Republici Srbiji i Saveznoj Republici Jugoslaviji.

Period vladavine[uredi]

Stara zastava SPS-a, od 1990. do 1992. godine
Slobodan Milošević, osnivač i doživotni predsednik SPS-a
Borisav Jović, predsednik SPS-a od 1991. godine do 1992. godine

Decembra 1990. godine, na prvim izborima za Skupštinu Srbije, SPS je osvojila prvo mesto sa 194 poslanička mandata, a Slobodan Milošević je tada ubedljivo izabran za predsednika Republike Srbije. Januara 1991. izabrana je prva Vlada Republike Srbije, nakon uvođenja višestranačkog režima, a koju je sastavio SPS. Za premijera je izabran Dragutin Zelenović. Socijalistička partija Srbije je bila jedina politička partija od uvođenja višepartijskog sistema u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji i Socijalističkoj Republici Srbiji, da je imala dva svoja člana partije, predsednika Predsedništva Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije 1990. godine i 1991. godine, prvi je bio Borisav Jović iz Socijalističke Republike Srbije a drugi Vršilac dužnosti predsednika Predsedništva Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije Sejdo Bajramović iz Socijalističke Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije.

Stari znak SPS-a, iz 1992. godine
Stari znak SPS-a od 1992. do 2014. godine
Stara zastava SPS-a, od 1992. do 2014. godine

Maja 1992. godine, SPS osvaja prvo mesto na prvim izborima za Skupštinu Savezne Republike Jugoslavije a u decembru iste godine prvo mesto na vanrednim izborima za Skupštinu Srbije. Paralelno sa parlamentarnim izborima, održani su i prevremeni izbori za predsednika Republike i na njima je Slobodan Milošević pobedio Milana Panića, pa je tako po drugi put izabran za predsednika Srbije. Februara 1993, SPS formira manjinsku Vladu Srbije koju je u parlamentu podržavala Srpska radikalna stranka. Za premijera je tada izabran Nikola Šainović. Međutim, u septembru 1993, dolazi do raskida saradnje između socijalista i radikala. 19. decembra, održavaju se prevremeni izbori za Skupštinu Srbije i SPS na njima osvaja 123 poslanička mandata. Marta 1994, socijalisti formiraju ponovo Vladu Srbije, ali ovog puta u saradnji sa Novom demokratijom. Za premijera je tada izabran Mirko Marjanović.

Od 1996. godine, socijalisti su na izborima bili u koaliciji sa Jugoslovenskom levicom, koju je predvodila Miloševićeva žena Mirjana Marković.

Zbog optužbi za krađu lokalnih izbora u novembru 1996, koalicija "ZAJEDNO" je organizovala građanski protest koji je započeo u Nišu, a kasnije se raširio na čitavu Srbiju. Protest je trajao gotovo čitave zime 96/97 godine i završio se priznavanjem izbornih rezultata od strane Slobodana Miloševića u februaru 1997.

24. septembra 2000. godine, održani su redovni lokalni i savezni izbori, ali i prevremeni izbori za predsednika Savezne Republike Jugoslavije. SPS gubi i na lokalnom i saveznom nivou, a Vojislav Koštunica (kandidat Demokratske opozicije Srbije) pobeđuje Miloševića. Pošto je režim odbio da prizna Koštuničinu pobedu, došlo je do masovnih protesta koji su kulminirali 5. oktobra, kada je više stotina hiljada građana u Beogradu zbacilo Slobodana Miloševića sa vlasti.

Opozicioni period[uredi]

Posle svrgavanja Miloševića sa vlasti, partija je postala deo opozicije. 23. decembra 2000, na vanrednim izborima za parlament Srbije, SPS osvaja svega 37 poslaničkih mandata. Tri godine kasnije, decembra 2003, SPS je na parlamentarnim izborima osvojila 7,6% glasova, odnosno samo 22 od 250 sedišta u parlamentu. Posle tih izbora SPS je pružila podršku manjinskoj Vladi Vojislava Koštunice (3. mart 2004). Iako zvanično nije ušla u Vladu, SPS je dobila mnoga direktorska mesta u javnim preduzećima širom Srbije. Juna iste godine, Ivica Dačić je kao predsednički kandidat SPS-a osvojio peto mesto sa 3,6 % glasova.

11. marta 2006. godine, u pritvoru Haškog tribunala u Sheveningenu, umro je Slobodan Milošević, tada još uvek lider SPS-a.

Decembra 2006. godine, Ivica Dačić postaje predsednik SPS-a, a u januaru 2007. godine SPS (na novim vanrednim izborima za srpski parlament) osvaja svega 5,64% glasova, što joj donosi samo 16 poslaničkih mesta. Ništa bolji rezultat socijalisti nisu zabeležili ni na predsedničkim izborima u januaru 2008. godine, kada je Milutin Mrkonjić kao kandidat osvojio oko 6% glasova.

SPS danas[uredi]

Dolazak na vlast 2008.[uredi]

Ivica Dačić, predsednik SPS-a od 2006. godine

Na parlamentarnim izborima održanim 11. maja 2008. godine, Socijalistička partija Srbije je u koaliciji sa Partijom ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS) i Jedinstvenom Srbijom (JS) osvojila 7,58% glasova i 20 poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini. SPS i njeni koalicioni partneri ušli su u postizbornu koaliciju sa listom Za evropsku Srbiju. Slavica Đukić-Dejanović izabrana je za predsednika Narodne skupštine (25. jun). Nova vlada Srbije izabrana je 7. jula. Predsednik SPS-a Ivica Dačić izabran je za prvog potpredsednika vlade i ministra unutrašnjih poslova, dok su Milutin Mrkonjić, Žarko Obradović i Petar Škundrić izabrani za ministre za infrastrukturu, prosvetu i rudarstvo i energetiku. Predsednik PUPS-a, Jovan Krkobabić, je izabran za potpredsednika vlade za socijalna pitanja. U maju 2008. Ivica Dačić putovao je u Atinu gde je razgovarao sa predsednikom Socijalističke internacionale Jorgosom Papandreuom, tom prilikom Papandreu je rekao da je internacionala spremna da započne proces prijema SPS-a.

Na godišnjoj skupštini SPS održanoj 17. jula 2009. godine, doneta je odluka o reformi partije. SPS je najavila novi početak, kao partija moderne levice i socijaldemokratske orijentacije. Socijalističkoj partiji Srbije je potvrđena kandidatura za članstvo u Socijalističkoj internacionali. Pored svog znaka, SPS je dodao i ružu SI.

Izbori 2012. i savez sa SNS[uredi]

Simbol koalicije SPS-PUPS-JS

Na redovnim parlamentarnim i vanrednim predsedničkim izborima, 6. maja 2012. godine, koalicija oko SPS-a postigla je veći uspeh. Osvojila je 14,53% glasova na parlamentarnom nivou i dobila 44 poslanička mesta, dok je Ivica Dačić kao predsednički kandidat zauzeo treće mesto sa osvojenih oko 500.000 glasova. Kasnija pobeda lidera naprednjaka Tomislava Nikolića u drugom krugu predsedničkih izbora, 20. maja, rezultovala je sklapanjem saveza između koalicija oko Srpske napredne stranke i SPS-a sa Ujedinjenim regionima Srbije o formiranju nove Vlade Republike Srbije sa Ivicom Dačićem na čelu. Nova Vlada je stupila na dužnost 27. jula, a pored premijerskog mesta socijalisti su dobili resore unutrašnjih poslova (i dalje sa Dačićem na čelu), zdravlja (Slavica Đukić Dejanović), saobraćaja (Aleksandar Antić), i prosvete i nauke (Tomislav Jovanović).

Izbori 2014.[uredi]

Predizborni bilbord SPS-a, za parlamentarne izbore u Srbiji 2014. godine

Na vanrednim parlamentarnim izborima u Republici Srbiji 2014. godine osvaja 25 poslanička mandata na izbornoj listi: IVICA DAČIĆ - "Socijalistička partija Srbije (SPS), Partija ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS), Jedinstvena Srbija (JS)"

Socijalističku partiju Srbije na vanrednim parlamentarnim izborima u Republici Srbiji 2014. godine, u Šapcu je podržao opštinski komitet Komunističke partije i u Obrenovcu opštinski komitet Komunista Republike Srbije. [2][3]

Socijalistička partija Srbije nakon vanrednih parlamentarnih izbora u Republici Srbiji 2014. godine ulazi u Vladu Srbije sa Srpskom naprednom strankom (SNS) i dobija tri ministarska mesta: Ivica Dačić je postao prvi potpredsednik vlade kao i Ministar spoljnih poslova Republike Srbije, dok je Aleksandar Antić izabran za Ministra energetike i rudarstva a Snežana Bogosavljević Bošković je postala Ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Kongresi[uredi]

Najviši organ Socijalističke partije Srbije je kongres i on se prema se prema Statutu partije održava svake četvrte godine. Do sada je održano osam kongres:

Prvi kongres SPS-a 1990. godine
  • Prvi (osnivački) kongres - nazivan i Kongres ujedinjenja održan od 16. do 18. jula 1990. godine u dvorani „Sava centra“ u Beogradu, uz prisustvo 1.455 delegata. Na ovom kongresu došlo je do ujedinjenja Saveza komunista Srbije (SKS) i Socijalističkog saveza radnog naroda Srbije (SSRNS) u jednu političku partiju. Na kongresu su usvojene Programske osnove i Statut partije, i izabrani organi i funkcioneri partije - za predsednika partije izabran je Slobodan Milošević (dotadašnji lider SKS), za potpredsednike: Radmila Anđelković, Bogdan Trifunović i Mihajlo Marković, a za generalnog sekretara Petar Škundrić. Program se zasnivao na marksizmu-lenjinizmu, jugoslovenstvu, demokrackom socijalizmu i umerenom srpskom nacionalizmu.
  • Drugi kongres - održan je 23. i 24. oktobra 1992. godine u dvorani „Sava centra“ u Beogradu, uz prisustvo 1.038 delegata. Za predsednika partije ponovo je izabran (drugi put) Slobodan Milošević, za potpredsednike: dr Borisav Jović, Boško Perošević i Goran Perčević, a za generalnog sekretara Milomir Minić. Na ovom kongresu izabran je novi amblem SPS-a - crvena ruža program se zasnivao na marksizmu-lenjinizmu, jugoslovenstvu, demokrackom socijalizmu i umerenom srpskom nacionalizmu.
  • Treći kongres - pod sloganom „Srbija 2000. - korak u novi vek“ održan je 2. marta 1996. godine u dvorani „Sava centra“ u Beogradu, uz prisustvo 1.444 delegata. Za predsednika partije ponovo je izabran (treći put) Slobodan Milošević, za potpredsednike: Slavica Đukić-Dejanović, Boško Perošević i Nikola Šainović, a za generalnog sekretara Gorica Gajević program se zasnivao na jugoslovenstvu, demokrackom socijalizmu i umerenom srpskom nacionalizmu.
  • Četrvrti kongres - pod sloganom „Dvadeset jedan projekat za 21. vek“ održan je 17. februara 2000. godine u dvorani „Sava centra“ u Beogradu, uz prisustvo 2.314 delegata. Za predsednika partije ponovo je izabran (četvrti put) Slobodan Milošević, za potpredsednika Mirko Marjanović, a za generalnog sekretara ponovo je izabrana Gorica Gajević.
  • Peti (vanredni) kongres - održan je 25. novembra 2000. godine u dvorani „Sava centra“ u Beogradu, uz prisustvo 2.368 delegata. Ovaj kongres održan je vanredno, zbog novonasatlih dešavanja, posle „petooktobarske“ smene vlasti i prelaska partije u opoziciju. Za predsednika partije ponovo je izabran (peti put) Slobodan Milošević, a za generalnog sekretara je izabran Zoran Anđelković.
  • Šesti kongres - održan je 18. januara 2003. godine u dvorani „Sava centra“ u Beogradu, uz prisustvo 2.233 delegata. Na ovom kongresu, pobedu je odnela tkv. „reformska struja“ predvođena Ivicom Dačićem i Zoranom Anđelkovićem. Za predsednika partije ponovo je izabran (šesti put) Slobodan Milošević. Pošto se on nalazio u Haškom tribunalu, ovlašćenja predsednika partije prensena su na predsednika Glavnog odbora (novouvedena funkcija). Na prvoj sednici Glavnog odbora, održanoj posle kongresa, izabrano je rukovodstvo partije - za predsednika Glavnog odbora izabran je Ivica Dačić, za generalnog sekretara Zoran Anđelković, za potpredsednike Glavnog odbora: dr Žarko Obradović, Dušan Bajatović, Milorad Vučelić i Branko Ružić i za predsednika Političkog saveta Milomir Minić. Na kongresu je donesena odluka da u članstvo SPS-a, kolektivno uđu svi članovi Partije demokratske levice Aleksandra Vulina i Demokratske socijalističke partije Milorada Vučelića.
  • Sedmi kongres - održan je 3. decembra 2006. godine, devet meseci posle smrti Slobodana Miloševića, u dvorani „Sava centra“ u Beogradu uz učešće 2.388 delegata. Za predsednika partije izabran je Ivica Dačić. Na prvoj sednici Glavnog odbora, održanoj posle kongresa, izabrano je rukovodstvo partije - za zamenika predsednika partije izabran je Žarko Obradović, za predsednika Izvršnog odbora Branko Ružić, a za potpredsednike: Žarko Obradović, (koji je ujedno i zamenik predsednika SPS), Slavica Đukić-Dejanović, Milutin Mrkonjić i Dušan Bajatović.
  • Osmi kongres - pod sloganom „Sigurnim korakom“ održan je 11. decembra 2010. godine u dvorani „Sava centra“ u Beogradu, uz prisustvo 2.317 delegata. Za predsednika partije ponovo je izabran (drugi put) Ivica Dačić. Izbor predsednika partije je po prvi put obavljen javnim glasanjem (aklamacijom), pri čemu je bio samo jedan kandidat, koji je izabran jednoglasno. Na isti način su izabrani i ostali organi partije (koje po statutu bira kongres), što je ovom kongresu dalo najnedmokratskiji karakter od osnivanja SPS-a. Na prvoj sednici Glavnog odbora, održanoj posle kongresa, izabrano je rukovodstvo partije - za predsednika Izvršnog odbora izabran je Branko Ružić, za potpredsednike: Žarko Obradović, Slavica Đukić-Dejanović, Milutin Mrkonjić, Dušan Bajatović i Dijana Vukomanović.
  • Deveti kongres - pod sloganom „Odgovornost za budućnost“ održan je 14. decembra 2014. godine u dvorani „Sava centra“ u Beogradu. Za predsednika partije ponovo je izabran (treći put) Ivica Dačić. Izbor predsednika partije je po drugi put obavljen javnim glasanjem (aklamacijom), pri čemu je bio samo jedan kandidat Ivica Dačić. Partija dobija novi statut, program i novi logo (simbol) političke partije, mnogima je na prvi pogled izgledalo da na logu vide crvenu zvezdu petokraku. Rukovodstvo SPS-a je demantovalo da novi logo predstvanja crvenu zvezdu petokraku, u saopštenju su naveli da je ideja bila da novi simbol na logu nema pet krakova te da zapravo bude četvorokraka zvezda vodilja koja će biti simbol evropskog puta Srbije.[4][5][6][7][8]

Istaknuti članovi[uredi]

Bivši članovi[uredi]

Reference[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]

Sa drugih Vikimedijinih projekata: