Socijalistička partija Srbije

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Socijalistička partija Srbije
SPS
Logo SPS-a
Predsednik Ivica Dačić
Zamenik predsednika dr Žarko Obradović
Predsednik Izvršnog odbora Branko Ružić
Portparol Đorđe Milićević
Osnivač Slobodan Milošević
Koalicija SPS-PUPS-JS
Slogan JASNO. ČVRSTO. ODLUČNO.
Osnovana 17. jul 1990.
Prethodne stranke Savez komunista Srbije i Socijalistički savez radnog naroda Srbije
Sedište Studentski trg 15, Beograd
Država Zastava Srbije Srbija
Mladi ogranak Socijalistička omladina
Broj članova (2013) oko 94.000[1]
Ideologija Demokratski socijalizam,
Socijaldemokratija,
Evropeizam.
Ranije:
Postkomunizam,
Jugoslavizam,
Umereni srpski nacionalizam.
Politička pozicija Levi centar
Ranije:
Levica
Narodna skupština
25 / 250
Skupština AP Vojvodine
7 / 120
Boje crvena (dominatna),
plava i bela
internet stranica

Socijalistička partija Srbije (skraćeno SPS) je većinska parlamentarna registrovana politička partija, ona je jedna od vladajućih političkih partija u Republici Srbiji, demokratsko socijalističke orijentacije. Socijalistička partija Srbije je druga po velični parlamentrana politička partija u Republici Srbiji.

Politički program[uredi]

Politički program Socijalističke partije Srbije sličan je programu drugih savremenih socijalističkih partija. Iako „socijalistička“ stoji u nazivu, to zapravo nije pravo zalaganje takvih stranaka, pa ni SPS-a. Socijalistička partija Srbije ne podržava socijalistički režim državne samouprave, nego reformisani kapitalistički sistem demokratskog socijalizma i socijaldemokratije kao i većina reformisanih bivših komunističkih političkih partija u Evropi i svetu.

Istorijat[uredi]

Nastanak[uredi]

Stari znak SPS-a, od 1990. do 1992. godine

Partija je nastala, 16. jula 1990. godine u tadašnjoj Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji tačnije Socijalističkoj Republici Srbiji, ujedinjenjem Saveza komunista Srbije (Komunističke partije Srbije) - (SKS) i Socijalističkog saveza radnog naroda Srbije - (SSRNS). Za predsednika partije na Prvom kongresu, izabran je Slobodan Milošević. Prilikom osnivanja partija je postala pravno-imovinski naslednik ove dve Društveno-političke organizacije. Borisav Jović bio je predsednik Socijalistička partija Srbije od 24. maja 1991. do 24. oktobra 1992, što je prethodno bio Slobodan Milošević koji je formalno otišao s te funkcije (ali je nezvanično zadržao presudni uticaj u njoj) jer po Ustavu nije mogao istovremeno da bude predsednik SPS-a i predsednik Srbije. Kada se Slobodan Milošević zvanično vratio na čelo stranke, Borisav Jović je postao potpredsednik SPS-a i ostao na toj funkciji do kraja novembra 1995. Nakon prestanka postojanja 2003. godine Jugoslovenske levice većina članova te partije postaju članovi Socijalističke partije Srbije, Socijalistička partija Srbije postaje pravno-imovinski naslednik ove bivše političke partije Jugoslovenske levice, koja je delovala u Republici Srbiji i Saveznoj Republici Jugoslaviji.

Period vladavine[uredi]

Stara zastava SPS-a, od 1990. do 1992. godine
Slobodan Milošević, osnivač i doživotni predsednik SPS-a
Borisav Jović, predsednik SPS-a od 1991. godine do 1992. godine

Decembra 1990. godine, na prvim izborima za Skupštinu Srbije, SPS je osvojila prvo mesto sa 194 poslanička mandata, a Slobodan Milošević je tada ubedljivo izabran za predsednika Republike Srbije. Januara 1991. izabrana je prva Vlada Republike Srbije, nakon uvođenja višestranačkog režima, a koju je sastavio SPS. Za premijera je izabran Dragutin Zelenović. Socijalistička partija Srbije je bila jedina politička partija od uvođenja višepartijskog sistema u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji i Socijalističkoj Republici Srbiji, da je imala dva svoja člana partije, predsednika Predsedništva Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije 1990. godine i 1991. godine, prvi je bio Borisav Jović iz Socijalističke Republike Srbije a drugi Vršilac dužnosti predsednika Predsedništva Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije Sejdo Bajramović iz Socijalističke Autonomne Pokrajine Kosova i Metohije.

Stari znak SPS-a, iz 1992. godine

Maja 1992. godine, SPS osvaja prvo mesto na prvim izborima za Skupštinu Savezne Republike Jugoslavije a u decembru iste godine prvo mesto na vanrednim izborima za Skupštinu Srbije. Paralelno sa parlamentarnim izborima, održani su i prevremeni izbori za predsednika Republike i na njima je Slobodan Milošević pobedio Milana Panića, pa je tako po drugi put izabran za predsednika Srbije. Februara 1993, SPS formira manjinsku Vladu Srbije koju je u parlamentu podržavala Srpska radikalna stranka. Za premijera je tada izabran Nikola Šainović. Međutim, u septembru 1993, dolazi do raskida saradnje između socijalista i radikala. 19. decembra, održavaju se prevremeni izbori za Skupštinu Srbije i SPS na njima osvaja 123 poslanička mandata. Marta 1994, socijalisti formiraju ponovo Vladu Srbije, ali ovog puta u saradnji sa Novom demokratijom. Za premijera je tada izabran Mirko Marjanović.

Od 1996. godine, socijalisti su na izborima bili u koaliciji sa Jugoslovenskom levicom, koju je predvodila Miloševićeva žena Mirjana Marković.

Zbog optužbi za krađu lokalnih izbora u novembru 1996, koalicija "ZAJEDNO" je organizovala građanski protest koji je započeo u Nišu, a kasnije se raširio na čitavu Srbiju. Protest je trajao gotovo čitave zime 96/97 godine i završio se priznavanjem izbornih rezultata od strane Slobodana Miloševića u februaru 1997.

24. septembra 2000. godine, održani su redovni lokalni i savezni izbori, ali i prevremeni izbori za predsednika Savezne Republike Jugoslavije. SPS gubi i na lokalnom i saveznom nivou, a Vojislav Koštunica (kandidat Demokratske opozicije Srbije) pobeđuje Miloševića. Pošto je režim odbio da prizna Koštuničinu pobedu, došlo je do masovnih protesta koji su kulminirali 5. oktobra, kada je više stotina hiljada građana u Beogradu zbacilo Slobodana Miloševića sa vlasti.

Opozicioni period[uredi]

Posle svrgavanja Miloševića sa vlasti, partija je postala deo opozicije. 23. decembra 2000, na vanrednim izborima za parlament Srbije, SPS osvaja svega 37 poslaničkih mandata. Tri godine kasnije, decembra 2003, SPS je na parlamentarnim izborima osvojila 7,6% glasova, odnosno samo 22 od 250 sedišta u parlamentu. Posle tih izbora SPS je pružila podršku manjinskoj Vladi Vojislava Koštunice (3. mart 2004). Iako zvanično nije ušla u Vladu, SPS je dobila mnoga direktorska mesta u javnim preduzećima širom Srbije. Juna iste godine, Ivica Dačić je kao predsednički kandidat SPS-a osvojio peto mesto sa 3,6 % glasova.

11. marta 2006. godine, u pritvoru Haškog tribunala u Sheveningenu, umro je Slobodan Milošević, tada još uvek lider SPS-a.

Decembra 2006. godine, Ivica Dačić postaje predsednik SPS-a, a u januaru 2007. godine SPS (na novim vanrednim izborima za srpski parlament) osvaja svega 5,64% glasova, što joj donosi samo 16 poslaničkih mesta. Ništa bolji rezultat socijalisti nisu zabeležili ni na predsedničkim izborima u januaru 2008. godine, kada je Milutin Mrkonjić kao kandidat osvojio oko 6% glasova.

SPS danas[uredi]

Dolazak na vlast 2008.[uredi]

Ivica Dačić, predsednik SPS-a od 2006. godine

Na parlamentarnim izborima održanim 11. maja 2008. godine, Socijalistička partija Srbije je u koaliciji sa Partijom ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS) i Jedinstvenom Srbijom osvojila 7,58% glasova i 20 poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini. SPS i njeni koalicioni partneri ušli su u postizbornu koaliciju sa listom Za evropsku Srbiju. Slavica Đukić-Dejanović izabrana je za predsednika Narodne skupštine (25. jun). Nova vlada Srbije izabrana je 7. jula. Predsednik SPS-a Ivica Dačić izabran je za prvog potpredsednika vlade i ministra unutrašnjih poslova, dok su Milutin Mrkonjić, Žarko Obradović i Petar Škundrić izabrani za ministre za infrastrukturu, prosvetu i rudarstvo i energetiku. Predsednik PUPS-a, Jovan Krkobabić, je izabran za potpredsednika vlade za socijalna pitanja. U maju 2008. Ivica Dačić putovao je u Atinu gde je razgovarao sa predsednikom Socijalističke internacionale Jorgosom Papandreuom, tom prilikom Papandreu je rekao da je internacionala spremna da započne proces prijema SPS-a.

Na godišnjoj skupštini SPS održanoj 17. jula 2009. godine, doneta je odluka o reformi partije. SPS je najavila novi početak, kao partija moderne levice i socijaldemokratske orijentacije. Socijalističkoj partiji Srbije je potvrđena kandidatura za članstvo u Socijalističkoj internacionali. Pored svog znaka, SPS je dodao i ružu SI.

Izbori 2012. i savez sa SNS[uredi]

Na redovnim parlamentarnim i vanrednim predsedničkim izborima, 6. maja 2012. godine, koalicija oko SPS-a postigla je veći uspeh. Osvojila je 14,53% glasova na parlamentarnom nivou i dobila 44 poslanička mesta, dok je Ivica Dačić kao predsednički kandidat zauzeo treće mesto sa osvojenih oko 500.000 glasova. Kasnija pobeda lidera naprednjaka Tomislava Nikolića u drugom krugu predsedničkih izbora, 20. maja, rezultovala je sklapanjem saveza između koalicija oko Srpske napredne stranke i SPS-a sa Ujedinjenim regionima Srbije o formiranju nove Vlade Republike Srbije sa Ivicom Dačićem na čelu. Nova Vlada je stupila na dužnost 27. jula, a pored premijerskog mesta socijalisti su dobili resore unutrašnjih poslova (i dalje sa Dačićem na čelu), zdravlja (Slavica Đukić Dejanović), saobraćaja (Aleksandar Antić), i prosvete i nauke (Tomislav Jovanović).

Predizborni bilbord SPS-a, za parlamentarne izbore u Srbiji 2014. godine

Izbori 2014.[uredi]

Na vanrednim parlamentarnim izborima u Republici Srbiji 2014. godine osvaja 25 poslanička mandata na izbornoj listi: IVICA DAČIĆ - "Socijalistička partija Srbije (SPS), Partija ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS), Jedinstvena Srbija (JS)"

Socijalističku partiju Srbije na vanrednim parlamentarnim izborima u Republici Srbiji 2014. godine, u Šabcu je podržao opštinski komitet Komunističke partije i u Obrenovcu opštinski komitet Pokreta - Komunista Srbije. [2] [3]

Kongresi[uredi]

Najviši organ Socijalističke partije Srbije je kongres i on se prema se prema Statutu partije održava svake četvrte godine. Do sada je održano osam kongres:

  • Osmi kongres - pod sloganom „Sigurnim korakom“ održan je 11. decembra 2010. godine u dvorani „Sava centra“ u Beogradu, uz prisustvo 2.317 delegata. Za predsednika partije ponovo je izabran (drugi put) Ivica Dačić. Izbor predsednika partije je po prvi put obavljen javnim glasanjem (aklamacijom), pri čemu je bio samo jedan kandidat, koji je izabran jednoglasno. Na isti način su izabrani i ostali organi partije (koje po statutu bira kongres), što je ovom kongresu dalo najnedmokratskiji karakter od osnivanja SPS-a. Na prvoj sednici Glavnog odbora, održanoj posle kongresa, izabrano je rukovodstvo partije - za predsednika Izvršnog odbora izabran je Branko Ružić, za potpredsednike: Žarko Obradović, Slavica Đukić-Dejanović, Milutin Mrkonjić, Dušan Bajatović i Dijana Vukomanović.

Istaknuti članovi[uredi]

Bivši članovi[uredi]

Reference[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]

Sa drugih Vikimedijinih projekata :