Sonja Hlebš
| Sonja Hlebš | |
|---|---|
 Sonja Hlebš na sceni | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Sonja Hlebš-Ruzio |
| Datum rođenja | 23. mart 1927. |
| Mesto rođenja | Kranj, Kraljevina SHS |
| Datum smrti | 31. avgust 2005. (78 god.) |
| Mesto smrti | Riden, Kanton Sen Galen[1][2], Švajcarska |
| Veza do IMDb-a | |
Sonja Hlebš (Kranj, 23. mart 1927 — Riden, 31. avgust 2005) bila je slovenačka i jugoslovenska glumica i književnica. Članica je prvog umetničkog ansambla Jugoslovenskog dramskog pozorišta od njegovog osnivanja.[3] U dnevnom listu Politika objavljivala je kratke priče. Zapamćena je kao jedna od retkih vamp-žena u Beogradu 60-ih godina. Veruje se da je bila inspiracija karikaturistkinji Desi Glišić za stvaranje čuvenog lika Dare Nijagare.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Sonja Hlebš rođena je u uglednoj, staroj i imućnoj porodici iz Kranja, potomcima France Prešerna.[4]
Godine 1958. zajedno sa suprugom, takođe glumcem, Bertom Sotlarom, preselila se u Beograd, gde je dobila angažman u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. U Beogradu se razvela i 11. decembra 1951. godine udala za glumca Ljubišu Jovanovića, sa kojim je u braku provela 20 godina.[4] Posle njegove smrti 1972. godine napustila je JDP i odselila se u Švajcarsku, gde se kasnije udala za potomka porodice Brlić-Mažuranić. Kao Sonja Hlebš-Ruzio (Ružić) živela je u Švajcarskoj, gde je i umrla 2005. godine.[5] Sahranjena je u Rijeci.[2]
Posle njene smrti porodica njenog trećeg supruga objavila je čitulju sa sledećim sadržajem:
| „ | Dragi prijatelji, nažalost nisam dospjela oprostiti se od Vas, jer me je sudbina pretekla. Stoga Vam ovim redovima zahvaljujem za sve što smo zajedno na ovom svetu doživeli. Možda će nas sudbina jednom ponovo spojiti.[5] | ” |
Glumačka karijera[uredi | uredi izvor]
| Rekli su o Sonji Hlebš:[5] |
| Marija Crnobori: Imala je šarm, sugestivnost... Dobra, korisna glumica... |
| Mira Stupica: Bila je sjajna, duhovita, lepa i talentovana, ekstra osoba van svake konkurencije |
Kada je osnivano Jugoslovensko dramsko pozorište njegov prvi umetnički ansambl činili su glumci iz cele tadašnje Jugoslavije. Bojan Stupica je u prvi umetnički ansambl okupio reprezentativnu ekipu glumaca. Osim beogradskih, tu su bili umetnici iz Zagreba, Splita, Ljubljane, Novog Sada i Sarajeva, koji su stvarali novo pozorište visokog literarnog i scenskog nivoa, a među njima je bila i Sonja Hlebeš. Ona je u JDP-u je bila od osnivanja 1948. do 1972. godine. Prvih godina za patrona joj je bila određena Marija Crnobori, a sa Mirom Stupicom ostala je bliska do poslednjeg trenutka. Njen specifičan akcent koristio joj je u mnogim ulogama. Do danas se pamte mnoge njene uloge, među kojima je najpoznatija Laura u Dundu Maroju,[5] predstavi koja je odigrana nekoliko stotina puta, sa nezapamćenim uspehom u Beču, Moskvi, Lenjingradu, Kijevu i na drugim gostovanjima. Poseban uspeh postigla je na Festivalu nacija, u pozorištu „Sara Bernar“ u Parizu, gde je bila obasuta pozitivnim utiscima francuske kritike.[6]
Iako je napustila glumu, Sonja Hlebš je Jugoslovensko dramsko pozorište smatrala svojom kućom.[5] Kada je zgrada pozorišta 1997. izgorela, kao izraz ljubavi prema njemu poslala je faks mašinu, prvu koju je pozorište ikada imalo.[7]
Filmografija[uredi | uredi izvor]
Sonja Hlebš često je igrala i na filmu, iako je pozorište više volela.[5]
| God. | Naziv | Uloga |
|---|---|---|
| 1950. | Crveni cvet | Žena u Gestapou |
| 1951. | Poslednji dan | Nina glumica |
| 1956. | Poslednji kolosek | Beba |
| 1960. | Drug predsednik centarfor | Lolita |
| 1960. | Diližansa snova | Majorica |
| 1961. | Leto je krivo za sve | |
| 1961. | Velika turneja | |
| 1961. | Dan četrnaesti | barska dama |
| 1962. | Zvižduk u osam | sekretarica |
| 1964. | Nešto o čemu se može govoriti | |
| 1964. | Lutanje jedne duše | |
| 1965. | Čovik od svita | Nemica koja prodaje venčanice |
| 1965. | Mrtvima ulaz zabranjen | |
| 1966. | Pre rata | Rina |
| 1966. | The boy cried murder | Marijana |
| 1966. | Druga strana medalje | Silvija |
| 1966. | Anabelin san | |
| 1967. | Probisvet (TV serija) | |
| 1967. | Jegor Buličov | Jelisaveta |
| 1968. | Ne igraj se ljubavlju (TV) | |
| 1968. | Kad golubovi polete | bakina unuka |
| 1968. | Na rubu pameti |
Književni rad[uredi | uredi izvor]
Prve priče Sonja Hlebš objavila je još u Beogradu, pod pseudonimom Sofija Rudolf - uzela je svoje pravo ime i ime oca. Pokušala je da ih objavi kao p„revod austrijske autorke”, ali zbog administrativnih problem sa autorskim pravima morala je da prizna autorstvo. Pisala je dobro i uporno. Svoje priče redovno je, pod svojim pravim imenom, objavljivala u švajcarskim mesečnicima.[5]
Zanimljivosti[uredi | uredi izvor]
Sonju Hlebš pratio je glas da je „fatalna žena”, a ona se sa tim teško nosila. Zgodna plavuša modrih očiju, izazovnih usana i divnog stasa plenila je na sceni, pred kamerama, ali i na beogradskim ulicama.[5] Nikada nije bila paradigma simpatične ograničenosti, kakvima se plavuše prikazuju u vicevima već naprotiv, duhovita i brzomisleća.[7]Mnogi veruju se da je upravo ona bila uzor za lik Dare Nijagare,[8] strip-junakinje koju je crtala i objavljivala u časopisu „Jež“ Desa Glišić, jedna od tada retkih žena karikaturista na ovim prostorima.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Šimenc, Stanko. Na gorenski zemlji. Gorenjski muzej. str. 36. Pristupljeno 17. 2. 2023.
- ^ a b „Sonja HLEBŠ”. Muzej pozorišne umetnosti Srbije. Pristupljeno 17. 2. 2023.
- ^ „Istorijat”. Zvanični veb-sajt. Jugoslovensko dramsko pozorište. Pristupljeno 17. 2. 2023.
- ^ a b Šašić, Branko (1998). „LJUBIŠA JOVANOVIĆ”. ZNAMENITI ŠAPČANI I PODRINCI. Šabac: Udruženje građana Sport u Podrinju. Arhivirano iz originala 17. 02. 2023. g. Pristupljeno 17. 2. 2023.
- ^ a b v g d đ e ž Sl., V. (4. 9. 2005). „Ostala je legenda”. Novosti. Pristupljeno 17. 2. 2023.
- ^ Ćirić, Dejan (1. 8. 2021). „Poslednje reči Bojana Stupice: „Uklonite tog velikog anđela što stoji tamo!“”. 24 sedam. Pristupljeno 17. 2. 2023.
- ^ a b „Odlazak Sonje Hlebš”. Blic. 10. 9. 2005. Pristupljeno 17. 2. 2023.
- ^ Đurković, Ana (2016). POETIKA I SINTAKSA „KRATKOG METRA“ NA PRIMERU STVARALAŠTVA DEJANA ĐURKOVIĆA - doktorska disertacija (PDF). Beograd: FAKULTET DRAMSKIH UMETNOSTI POZORIŠTA, FILMA, RADIJA I TELEVIZIJE. str. 107. Pristupljeno 17. 2. 2023.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Šimenc, Stanko. Na gorenski zemlji. Gorenjski muzej. str. 36. Pristupljeno 17. 2. 2023.
- Hlebš, Sonja (1995). „Prva sećanja na Mariji”. Marija Crnobori : zbornik. Beograd: Savez dramskih umetnika Srbije. str. 121.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Sonja Hlebš na sajtu IMDb (jezik: engleski)
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
