SpaceX

Koordinate: 33° 55′ 15″ S; 118° 19′ 40″ Z / 33.9207° S; 118.3278° Z / 33.9207; -118.3278
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa Спејс екс)


Spejs eks
engl. SpaceX
Privatna
DelatnostAstronautika
Orbitalna lansiranja
Osnovano6. maj 2002. god.; pre 21 godine (2002-05-06)[1]
OsnivačiIlon Mask
SedišteHotorn, SAD
33° 55′ 15″ S; 118° 19′ 40″ Z / 33.9207° S; 118.3278° Z / 33.9207; -118.3278
Rukovodioci
Ilon Mask
Gven Šotvel
Tom Miler
Proizvodi
Broj zaposlenih
8.000 (maj 2020)
Veb-sajtspacex.com

Spejs eks (engl. SpaceX) je američka privatna kompanija koja se bavi izradom svemirskih letelica i svemirskim letovima, sa sedištem u Hotornu u Kaliforniji. Kompaniju je osnovao 6. maja 2002. preduzetnik Ilon Mask s ciljem smanjenja troškova svemirskih putovanja i omogućavanja kolonizacije Marsa.[2][3] Spejs eks je razvio liniju raketa-nosača Falkon i svemirsku letelicu Dragon.

Ova kompanija je ušla u istoriju kao prva privatna kompanija koja je uspešno dostavila teret na Međunarodnu svemirsku stanicu lansiranjem rakete Falkon 9, 25. maja 2012. godine.[4], a 30. maja 2020. postala je prva privatna kompanija koja je uspešno poslala astronaute na Međunarodnu svemirsku stanicu (uz pomoć letelice Dragon 2).[5] Januara 2020, sa trećim lansiranjem Starlink satelita, Spejs eks je postao najveći operator komercijalne satelitske konstelacije u svetu.[6][7]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Sa 100 miliona dolara svog bogatstva,[8] Mask je osnovao Space Exploration Technologies, odnosno Spejs eks, u maju 2002. godine.[9] Mask je glavni izvršni direktor i glavni tehnološki direktor preduzeća, sa sedištem u Hotornu, u Kaliforniji. Spejs eks razvija i proizvodi svemirske rakete-nosače sa naglaskom na unapređivanje stanja raketne tehnologije. Kompanijine prve dve lansirane rakete su Falkon 1 i Falkon 9 (po svemirskom brodu „Millenium Falcon” iz filma Zvezdani ratovi), a prva letelica je Dragon (referenca iz animiranog filma „Puff the Magic Dragon”).[10] Za sedam godina, kompanija je dizajnirala seriju Falkon raketa-nosača i Dragon višenamensku letelicu. U septembru 2008. godine, Falkon 1 raketa postala je prva privatno finansirana letelica na tečno gorivo koja je postavila satelit u Zemljinu orbitu. Dragon letelica se, 25. maja 2012. godine, spojila sa Međunarodnom svemirskom stanicom (MSS), i tako je Spejs eks postala prva komercijalna kompanija koja je lansirala i spojila letelicu sa Međunarodnom svemirskom stanicom.[11]

Falkon Hevi čeka lansiranje u Svemirskom centru Kenedi

Godine 2006, Spejs eks je dobio ugovor sa NASA-om za nastavak razvoja i ispitivanja Falkon raketa-nosača i Dragon letelice za prevoz tereta na Međunarodnu svemirsku stanicu.[12][13] Usledio je ugovor sa NASA-om od 1,6 milijardi dolara 23. decembra 2008. godine za dvanaest letova Falkon 9 raketa i Dragon letelice, čime je zamenjen američki spejs-šatl koji je povučen iz upotrebe 2011. godine.[14] Transport američkih astronauta nakon gašenja programa Spejs-šatlova obavljao se ruskom letelicom Sojuz, ali Spejs eks je jedna od dve komanije koja je sklopila ugovor sa NASA-om kao deo Commercial Crew Development programa, koji je imao za cilj da razvije mogućnost transporta američkih astronauta do 2020. godine.[15] Spejs eks je 30. maja 2020. uz pomoć letelice Dragon 2 uspešno poslala astronaute Roberta Benkena i Daga Herlija na Međunarodnu svemirsku stanicu, čime je postala prva privatna kompanija koja je to ostvarila.

Kapsula Dragon 2 stoji na bini unutar sedišta kompanije Spejs eks u Hotornu (Kalifornija), nakon predstavljanja javnosti.

Mask je verovao da je ključ pristupačnih svemirskih putovanja u pravljenju raketa koje se ponovo mogu iskoristiti, iako većina stručnjaka u svemirskoj industriji nije verovala da su rakete za višekratnu upotrebu moguće ili izvodljive.[16] Spejs eks je uspešno sleteo prvu fazu Falkon rakete nazad na lansirnu rampu 22. decembra 2015. godine. To je bio prvi put u istoriji da je takav poduhvat postignut sa orbitalnom raketom i predstavlja značajan korak ka ponovnoj upotrebi raketa snižavajući troškove pristupa svemiru.[17] Ova prva faza oporavka je ponovljena nekoliko puta 2016. godine, sletanjem na autonomni svemirski bespilotni brod, na platformu za oporavak koja pluta u okeanu,[18] a do kraja 2017. godine, Spejs eks je sleteo i oporavio prvu fazu u 16 misija u nizu gde je pokušano sletanje i oporavak, uključujući svih 14 pokušaja u 2017. godini. Oporavljeno je 20 od 42 prve faze Faklon 9 pojačivača od početka leta Falkon 9 rakete u 2010. godini.[19] U 2017. godini, Spejs eks lansirao je 18 uspešnih letova Falkon 9, više nego udvostručujući najviši broj od 8 letova iz prethodne godine.[20]

Spejs eks je, 6. februara 2018. godine, uspešno lansirao Falkon Hevi, četvrtu po redu raketu sa najvećim kapacitetom ikada napravljenu (posle Saturn V, Energija i N1) i najmoćniju raketu koja je u funkciji od 2018. godine. Na inauguralnoj misiji, raketa je nosila Maskov elektronski sportski automobil Tesla rodster kao probni teret.[21]

Testiranje raketnog motora Merlin 1D

Spejs eks je najveći privatni proizvođač raketnih motora na svetu, a ujedno i nositelj rekorda za najviši omer potiska i težine za raketni motor (Merlin 1D).[22][23] Proizveo je više od 100 operativnih Merlin 1D motora. Svaki Merlin 1D motor može vertikalno da podigne težinu od 40 prosečnih porodičnih automobila. U kombinaciji, 9 Merlin motora u prvoj fazi Falkon 9 proizvode negde od 5,8 do 6,7 meganjutna potiska, u zavisnosti od nadmorske visine.[24]

Krajem 2017. godine, Spejs eks je predstavio dizajn svoje nove generacije lansirnih vozila i sistema svemirskih letelica - BFR („Big Falcon Rocket”) - koji će podržati sve mogućnosti pružanja usluga lansiranja Spejs eksa, sa jednim skupom veoma velikih vozila: Zemljina orbita, Lunarna orbita, međuplanetarne misije, pa čak i interkontinentalni prevoz putnika na Zemlji i potpuno zameniti Falkon 9, Falkon Hevi i Dragon vozila u 2020-im. BFR će imati prečnik jezgra 9 m. Značajan razvoj vozila počeo je 2017. godine, dok je razvoj raketnih motora počeo 2012. godine.[25][26]

Finansiranje[uredi | uredi izvor]

U januaru 2015. godine Spejs eks je od kompanija Gugl i Fideliti dobio milijardu dolara u zamenu za 10% udela u vlasništvu, čime je ukupna vrednost kompanije procenjena na 10 milijardi dolara. Prethodno su u Spejs eks svoj novac uložile kompanije Draper Fisher Jurvetson, Founders Fund, Valor Equity Partners i Capricorn.[27][28] Novac koji je ovom prilikom stigao u kompaniju možda je povezan sa namerom da se uđe u tržište komercijalnih satelita, preciznije, satelitskog interneta na globalnom nivou (Spejs eks planira da izgradi mrežu od više hiljada manjih satelita koji će kružiti u niskoj orbiti i stanovništvu celog sveta obezbediti pristup brzom internetu).[29] Gugl je duže vreme tražio novog partnera za satelitski internet, nakon što je prekinuo saradnju sa kompanijama O3b i OneWeb.[30]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „California Business Search (C2414622 - Space Exploration Technologies Corp)”. California Secretary of State. Arhivirano iz originala 12. 03. 2017. g. Pristupljeno 5. 5. 2018. 
  2. ^ Kenneth Chang (27. 9. 2016). „Elon Musk’s Plan: Get Humans to Mars, and Beyond”. New York Times. Pristupljeno 27. 9. 2016. 
  3. ^ Shontell, Alyson. „Elon Musk Decided To Put Life On Mars Because NASA Wasn't Serious Enough”. Business Insider. Pristupljeno 2. 2. 2019. 
  4. ^ Chang, Kenneth (25. 5. 2012). „Space X Capsule Docks at Space Station”. New York Times. Pristupljeno 25. 5. 2012. 
  5. ^ SpaceX (31. 5. 2020). „Docking confirmed – Crew Dragon has arrived at the @space_station!” (tvit). Pristupljeno 31. 5. 2020 — preko Twitter-a. 
  6. ^ Patel, Neel. „SpaceX now operates the world’s biggest commercial satellite network”. MIT Technology Review. Pristupljeno 9. 1. 2020. 
  7. ^ LAUER, ALEX. „SpaceX Is the New King of Commercial Satellites, and It's Just Getting Started”. Insidehook. Pristupljeno 9. 1. 2020. 
  8. ^ Wayne, Leslie (5. 2. 2006). „A Bold Plan to Go Where Men Have Gone Before”. The New York Times. Pristupljeno 16. 2. 2015. 
  9. ^ „California Business Search (C2414622 - Space Exploration Technologies Corp)”. Arhivirano iz originala 23. 02. 2018. g. 
  10. ^ „SpaceX”. 
  11. ^ Harwood, William (31. 5. 2012). „SpaceX Dragon returns to Earth, ends historic trip”. CBS News. Pristupljeno 3. 8. 2013. 
  12. ^ „COTS 2006 Demo Competition”. NASA. Arhivirano iz originala 22. 06. 2017. g. Pristupljeno 26. 8. 2014. 
  13. ^ „Commercial Orbital Transportation Services Demonstrations” (PDF). 18. 1. 2016. Arhivirano iz originala (PDF) 29. 06. 2017. g. Pristupljeno 26. 8. 2014. 
  14. ^ „NASA Awards Space Station Commercial Resupply Services Contracts”. nasa.gov. NASA. 23. 12. 2008. Arhivirano iz originala 02. 12. 2017. g. Pristupljeno 30. 6. 2016. 
  15. ^ „Boeing And SpaceX Win Billion in NASA Contracts”. NPR.org. National Public Radio. Pristupljeno 30. 6. 2016. 
  16. ^ Verfasser, Schilling, Melissa A. Quirky the remarkable story of the traits, foibles, and genius of breakthrough innovators who changed the world. ISBN 9781610397926. OCLC 1023496009. 
  17. ^ „SpaceX rocket in historic upright landing”. BBC News. Pristupljeno 30. 6. 2016. 
  18. ^ O'Kane, Sean (27. 5. 2016). „SpaceX successfully lands a Falcon 9 rocket at sea for the third time”. The Verge. Pristupljeno 23. 1. 2019. 
  19. ^ „SpaceX concludes 2017 with fourth Iridium Next launch”. SpaceNews.com (na jeziku: engleski). 22. 12. 2017. Pristupljeno 23. 1. 2019. 
  20. ^ Wall, Mike; December 22, Space com Senior Writer |; ET, 2017 08:40pm. „Used SpaceX Rocket Launches 10 Communications Satellites Once Again”. Space.com. Pristupljeno 23. 1. 2019. 
  21. ^ Gebhardt, Chris. „Falcon Heavy success paves the way for open access to space beyond Earth – NASASpaceFlight.com”. NASASpaceFlight.com. Pristupljeno 19. 2. 2018. 
  22. ^ Chaikin, Andrew. „Is SpaceX Changing the Rocket Equation?”. Air & Space Magazine (na jeziku: engleski). Pristupljeno 25. 1. 2019. 
  23. ^ Clark, Stephen. „100th Merlin 1D engine flies on Falcon 9 rocket – Spaceflight Now” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 25. 1. 2019. 
  24. ^ Post, Hannah (22. 10. 2014). „SPACEX COMPLETES 100TH MERLIN 1D ENGINE”. SpaceX. Arhivirano iz originala 16. 4. 2019. g. Pristupljeno 25. 1. 2019. 
  25. ^ SpaceX, Making Life Multiplanetary, Pristupljeno 23. 1. 2019 
  26. ^ „Elon Musk's Mars dream hinges on a giant new rocket”. Engadget (na jeziku: engleski). Pristupljeno 23. 1. 2019. 
  27. ^ Reuters (20. 1. 2015). „SpaceX raises $1 billion in funding from Google, Fidelity”. NewsDaily. Arhivirano iz originala 21. 1. 2015. g. Pristupljeno 27. 1. 2015. 
  28. ^ Brian Berger (20. 1. 2015). „SpaceX Confirms Google Investment”. SpaceNews.com. 
  29. ^ AFP (20. 1. 2015). „Google aboard as Musk's SpaceX gets $1 bn in funding”. SpaceDaily. 
  30. ^ Megan Geuss (19. 1. 2015). „Google might pour money into SpaceX, really wants satellite Internet”. Ars Technica. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

SpaceX na Vikimedijinoj ostavi.


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=SpaceX&oldid=26785749”