Spika

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
U klasičnoj predstavi Device, Spika predstavlja klas.
Spika
Položaj na nebu
Epoha J2000.0
Sazvežđe Devica
Rektascenzija 13h 25m 11,579s
Deklinacija -11° 09’ 40,75”
Prividna magnituda (V) 1,04
Udaljenost 250 ly
(76,7 pc)
Spektralna klasa B1III-IV+
Druge oznake
alfa Device, α Vir, 67 Virginis, HR 5056, BD -10°3672, HD 116658, GCTP 18144, FK5 498, CCDM 13252-1109, SAO 157923, HIP 65474.


Spika ili alfa Device (lat. Spica, α Virginis, α Vir) je najsjajija zvezda sazvežđa Devica, i jedina zvezda ovog sazvežđa prve magnitude. Njeno ime na latinskom jeziku znači „klas“[1] i na klasičnim prikazima ovog sazvežđa Spika se nalazi u klasu koji drži devica — Astreja, ćerka Zevsa i Temide.[2]

Zvezdani sistem[uredi]

Simulacija krive sjaja bliskih binarnih sistema, kakav je i Spika.
Varijacija sjaja Spike nije posledica zaklanjanja, već promene površine koja se vidi sa Zemlje.

Spika je spektroskopska dvojna zvezda, koja se sastoji od dve zvezde spektralnih klasa B1III-IV+ (plavi subdžin ili džin) i B2V (zvezda glavnog niza).[3] Udaljenost između komponenti je svega 0,12 AJ (period rotacije oko zajedničkog centra mase iznosi 4,0145 dana). Varijacija sjaja (koji se kreće između 0,95 i 1,05[4]) je posledica ne uzajamnog pomračivanja komponenti, već izduženosti jedne ka drugoj usled desjtva plimske sile, tako da tokom rotacije površina koja je vidljiva sa Zemlje nije ista. Bliskost komponenti dovodi do snažnog sudara sunčevog vetra jedne i druge zvezde, zbog čega je Spika snaćan izvor X zračenja. Spika, kao dvojni sistem, ima 1900 puta veću luminoznost od Sunca, u vizuelnom delu spektra. Pojedinačno posmatrano — primarna komponenta ima temperaturu od 22.400 K, ukupnu luminoznost 12.100 puta veću od Sunca (kada se uračuna i ultraljubičasta svetlost), radijus jednak 7 radijusa Sunca i masu jednaku 10,5 Sunčevih masa (što je verovatno dovoljno da evoluira u supernovu). Sekundarna komponenta ima temperaturu od 18.500 K, luminoznost 1500 luminoznosti Sunca, radijus 4 puta veći od Sunčevog i masu 6 puta veću od Sunca.[5]

I sama primarna komponenta je promenljiva, i to pulsirajuća promenljiva tipa ß Canis Maioris, sa periodom od 4,2 sata.[3]

Spika se nalazi svega 10° južno od ekliptike, tako da su česte okultacije sa planetama i Mesecom.[2]

Vidi još[uredi]

Izvori[uredi]

  1. ^ Jančić, Radiša (2010). Rečnik botaničkih morfoloških pojmova. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti. ISBN 978-86-7025-507-4. 
  2. 2,0 2,1 Patrick Moore (2005). Philip's Atlas of the Universe (na jeziku: (na jeziku: engleski)). London: Octopus Publishing Group Ltd. str. 228. ISBN 0-540-08791-2. 
  3. 3,0 3,1 Lesikar, Arnold. „Spica”. The Dome of the Sky. Arhivirano iz originala na datum 30. 08. 2012. Pristupljeno 1. 2. 2013. 
  4. ^ Paul Murdin, ur. (2001). Encyclopedia of Astronomy and Astrophysics (na jeziku: (na jeziku: engleski)). Institute of Physics Publishing. ISBN 0-7503-0440-5. 
  5. ^ Kaler, Jim (3. 7. 2009). „Spica”. Pristupljeno 1. 2. 2013. 

Literatura[uredi]

  • Jančić, Radiša (2010). Rečnik botaničkih morfoloških pojmova. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti. str. 58. ISBN 978-86-7025-507-4. 

Spoljašnje veze[uredi]