Spisak žrtava Drugog svetskog rata u opštini Smederevska Palanka

Tokom Drugog svetskog rata, od 1941. do 1945. godine, na teritoriji opštine Smederevska Palanka je stradalo ukupno 1.288 ljudi. Poginulih pripadnika Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije i ubijenih partizanskih simpatizera bilo je 703, poginulih pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbine i njihovih simpatizera bilo je 395, u kvinsliškim jedinicama (SDS i SDK) stradalo je 33, a kao žrtve fašističkog terora stradalo je 156. ljudi.

Žrtve

• Ma­rin­ko­vić Ili­je Mla­den, rođ. 1886, ugle­dan se­ljak, za­me­nik ko­man­dan­ta se­la u or­ga­ni­za­ci­ji JVuO. Hap­šen je od Ne­ma­ca i ljo­ti­će­va­ca, a 1944. bio na Ba­nji­ci. Stre­ljan od ko­mu­ni­sta u no­ći 6/7. ok­to­bra 1944. u se­lu, a ku­ća mu je opljač­ka­na. Sin je­di­nac mu je je­se­ni 1944. mo­bi­li­san od ko­mu­ni­sta i upu­ćen na front u Hr­vat­skoj, gde je po­gi­nuo.(Azanja)

• Ra­do­va­no­vić Mi­la­na Mi­le­ta, rođ. 1902, par­ti­zan­ski pr­vo­bo­rac, de­zer­ti­rao iz je­di­ni­ce pred bor­bu sa Nem­ci­ma. Uhva­ćen i ubi­jen od biv­ših sa­bo­ra­ca – par­ti­za­na 18. sep­tem­bra 1941, na se­o­skoj ras­kr­sni­ci. Pr­va je žr­tva ko­mu­ni­stič­kog te­ro­ra u oko­li­ni Pa­lan­ke. (Golobok)

• Pe­tro­vić Vla­di­mi­ra Dra­go­ljub-Mi­ka, rođ. 1922, čet­nič­ki sa­rad­nik i ku­rir, za­ro­bljen i ubi­jen od par­ti­za­na 7. ju­la 1944. na Brd­nja­ku.(Selevac)

• Mi­lo­va­no­vić Mi­li­vo­ja Lju­bo­mir, rođ. 1891, mo­bi­li­san od čet­ni­ka da pre­ve­ze nji­ho­vog voj­ni­ka Ra­do­va­na Sta­no­je­vi­ća u Lan­dol. Kod Konj­ske su ih pre­sre­li par­ti­za­ni, ali su oni po­če­li da be­že. Obo­ji­ca su uhva­će­ni i po­bi­je­ni u ata­ru Dru­gov­ca, 9. ma­ja 1944. (Selevac)

• Bran­ko­vić Dragoljuba Mi­lo­rad, rođ. 1921, pred­rat­ni gol­man fud­bal­skog klu­ba u Ve­li­kom Oraš­ju. Iz­dao par­ti­za­ne Nem­ci­ma, ko­ji su op­ko­li­li nje­go­vu ku­ću i ubi­li jed­nog ko­mu­ni­stu, 1941. go­di­ne. Pred oslo­bo­đe­nje, 1. ok­to­bra 1944, na pre­va­ru od par­ti­zan­ske troj­ke od­ve­den od ku­će i ubi­jen met­kom u po­ti­ljak.(Mala Plana)

• Ste­pa­no­vić Bo­ži­da­ra Ži­van­ka–Ži­van­če, rođ. 1906, iz­ve­de­na na stre­lja­nje od ko­mu­ni­sta 23. ju­la 1943, jer je jed­nom pri­li­kom se­o­skim vla­sti­ma pri­ja­vi­la bo­ra­vak par­ti­za­na u se­lu, ali je sa­mo ra­nje­na. Uve­če, par­ti­za­ni su je na­šli sa­kri­ve­nu i ubi­li muč­ki. Na te­lu je iz­bro­ja­no 60 ubo­da no­žem. Po­kuć­stvo joj je opljač­ka­no i ote­ra­no za Po­du­na­vlje.(Kusadak)

• La­za­re­vić Mi­la­na Sve­ti­slav–Meč­ka, rođ. 1901, to­kom ra­ta jed­no vre­me pred­sed­nik se­o­ske op­šti­ne. Ubi­jen od ko­mu­ni­sta 1944. ili 1945. u se­lu.(Kusadak)

• Je­lić Ili­je Bo­ži­dar-Bo­ža, rođ. 1922, ni­je že­leo da se oda­zo­ve ko­mu­ni­stič­koj mo­bi­li­za­ci­ji, pa se od­met­nuo i krio. Po­gi­nuo 14. mar­ta 1945. u bun­ke­ru na Ka­ra­u­li, od bom­bi ko­ju su ba­ci­li pri­pad­ni­ci KNOJ-a.(Baničina)

• Vu­či­će­vić Alek­san­dra Ra­do­sav, rođ. 1923, aba­dži­ja, šio am­ble­me čet­ni­ci­ma za uni­for­me. Uče­stvo­vao u od­bra­ni Aran­đe­lov­ca od ko­mu­ni­sta 20. sep­tem­bra 1944, kao pri­pad­nik Gor­ske kra­lje­ve gar­de JVuO. Iz­vu­kao se iz gra­da i po­be­gao u se­lo Ba­nje, gde je za­ro­bljen od ko­mu­ni­sta, ve­zan ži­com i ceo dan sa­slu­ša­van. Ubi­jen hi­cem u gla­vu od par­ti­za­na 1. kra­ji­ške bri­ga­de bez su­da 22. sep­tem­bra 1944. Pret­hod­no su mu ski­nu­li sat s ru­ke i no­ve opan­ke s no­gu.(Pridvorice)