Spisak predsednika Sjedinjenih Američkih Država

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Pet američkih predsednika na fotografiji iz 2009. godine: Džordž H. V. Buš, Barak Obama, Džordž V. Buš, Bil Klinton i Džimi Karter.

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država je šef države i šef vlade Sjedinjenih Američkih Država,[1] posredno biran na četvorogodišnji mandat kroz kolegijum izbornika.[2]

Nosilac funkcije vodi izvršnu granu savezne vlade i vrhovni je komandant Oružanih snaga Sjedinjenih Američkih Država.[3] Od kada je funkcija osnovana 1789. godine, 45 muškaraca služilo je u 46 predsedništava. Prvi predsednik, Džordž Vašington, pobedio je jednoglasno na elektorskom kolegijumu.[4] Grover Klivlend je služio dva neuzastopna mandata i stoga se računa kao 22. i 24. predsednik Sjedinjenih Država, što je dovelo do neslaganja oko pitanja broja predsedništava i broja osoba koje su obavljale funkciju predsednika.[5] Trenutni predsednik je Džo Bajden.[6]

Bela kuća, zvanična rezidencija predsednika SAD, na slici u maju 2006. g.

Predsedništvo Vilijama Henrija Harisona, koji je umro 31 dan nakon što je preuzeo dužnost 1841, bilo je najkraće u američkoj istoriji.[7] Frenklin D. Ruzvelt je služio najduže, preko dvanaest godina, pre nego što je umro rano u svom četvrtom mandatu 1945. godine. On je jedini predsednik SAD koji je služio više od dva mandata.[8] Od ratifikacije Dvadeset drugog amandmana na Ustav Sjedinjenih Država 1951. godine, niko ne može biti biran za predsednika više od dva puta, a niko ko je služio više od dve godine od mandata za koji je neko drugi bio izabran ne može biti biran više puta.[9]

Četiri predsednika umrla su prirodnom smrću (Vilijam Henri Harison, Zakari Tejlor, Voren G. Harding i Frenklin D. Ruzvelt), četvorica su ubijena (Abraham Linkoln, Džejms A. Garfild, Vilijam Makinli i Džon F. Kenedi), a jedan je podneo ostavku (Ričard Nikson, suočen sa opozivom i smenom sa funkcije).[10] Džon Tajler je bio prvi potpredsednik koji je preuzeo predsedničku funkciju tokom predsedničkog mandata i postavio je presedan da potpredsednik koji to učini postaje potpuno samostalno operativno funkcionalan predsednik sa svojim predsedničkim mandatom.[11]

Tokom većeg dela svoje istorije, američkom politikom su dominirale političke stranke. Ustav ne govori o političkim partijama, a u vreme njegovog stupanja na snagu 1789. godine nije bilo organizovanih partija. Ubrzo nakon sazivanja 1. Kongresa, političke struje su počele da se okupljaju oko dominantnih zvaničnika administracije Vašingtona, poput Aleksandra Hamiltona i Tomasa Džefersona.[12] Zabrinut zbog sposobnosti političkih partija da unište krhko jedinstvo koje drži naciju na okupu, Vašington je ostao nezavisan političar odnosno nije imao konekciju ni sa jednom političkom frakcijom ili strankom tokom svog osmogodišnjeg predsednikovanja. Bio je, i ostao, jedini američki predsednik koji nikada nije bio povezan sa političkom strankom.[13]

Spisak predsednika[uredi | uredi izvor]

Boje označavaju stranačku pripadnost:

Boja Stranka
Demokratska stranka
Republikanska stranka
Federalista
Demokratsko-republikanska stranka
Vig
Nestranački kandidat


# Predsednik Od Do Stranka Potpredsednik Mandat
1 Džordž Vašington
(1732–1799)
[14]		 30. april 1789. 4. mart 1797. Nestranački kandidat Džon Adams 1
2
2 Džon Adams
(1735–1826)
[15]		 4. mart 1797. 4. mart 1801. Federalista Tomas Džeferson 3
3 Tomas Džeferson
(1743–1826)
[16]		 4. mart 1801. 4. mart 1809. Demokrata-republikanac Aron Ber 4
Džordž Klinton[17] 5
4 Džejms Medison
(1751–1836)
[18]		 4. mart 1809. 4. mart 1817. Demokrata-republikanac 6
Elbridž Džeri[17]
slobodno		 7
5 Džejms Monro
(1758–1831)
[19]		 4. mart 1817. 4. mart 1825. Demokrata-republikanac Danijel Tompkins 8
9
6 Džon Kvinsi Adams
(1767–1848)
[20]		 4. mart 1825. 4. mart 1829. Demokrata-republikanac
Nacionalni republikanac 		Džon Kalhun 10
7 Endru Džekson
(1767–1845)
[21]		 4. mart 1829. 4. mart 1837. Demokrata Džon Kalhun[22]
nema		 11
Martin van Bjuren 12
8 Martin van Bjuren
(1782–1862)
[23]		 4. mart 1837. 4. mart 1841. Demokrata Ričard Džonson 13
9 Vilijam H. Harison
(1773–1841)
[24]		 4. mart 1841. 4. april 1841.[17] Vigovac Džon Tajler 14
10 Džon Tajler
(1790–1862)
[25]		 4. april 1841. 4. mart 1845. Vigovac[26]
Bez stranke 		nema
11 Džejms K. Polk
(1795–1849)
[27]		 4. mart 1845. 4. mart 1849. Demokrata Džordž Dalas 15
12 Zakari Tejlor
(1784–1850)
[28]		 4. mart 1849. 9. jul 1850[17] Vigovac Milard Filmor 16
13 Milard Filmor
(1800–1874)
[29]		 9. jul 1850. 4. mart 1853. Vigovac nema
14 Frenklin Pirs
(1804–1869)
[30]		 4. mart 1853. 4. mart 1857. Demokrata Vilijam King[17]
nema		 17
15 Džejms Bjukenan
(1791–1868)
[31]		 4. mart 1857. 4. mart 1861. Demokrata Džon Brekinridž 18
16 Abraham Linkoln
(1809–1865)
[32]		 4. mart 1861. 15. april 1865.[33] Republikanac
Nacionalna unija 		Hanibal Hamlin 19
Endru Džonson[34] 20
17 Endru Džonson
(1808–1875)
[35]		 15. april 1865. 4. mart 1869. Nacionalna unija[34]
Demokrata 		nema
18 Julisiz S. Grant
(1822–1885)
[36]		 4. mart 1869. 4. mart 1877. Republikanac Skajler Kolfaks 21
Henri Vilson[17]
nema		 22
19 Raderford B. Hejz
(1822–1893)
[37]		 4. mart 1877. 4. mart 1881. Republikanac Vilijam Viler 23
20 Džejms Garfild
(1831–1881)
[38]		 4. mart 1881. 19. septembar 1881.[33] Republikanac Čester A. Artur 24
21 Čester A. Artur
(1829–1886)
[39]		 19. septembar 1881. 4. mart 1885. Republikanac nema
22 Grover Klivlend
(1837–1908)
[40]		 4. mart 1885. 4. mart 1889. Demokrata Tomas Hendriks[17]
nema		 25
23 Bendžamin Harison
(1833–1901)
[41]		 4. mart 1889. 4. mart 1893. Republikanac Livi Morton 26
24 Grover Klivlend
(drugi mandat)		 4. mart 1893. 4. mart 1897. Demokrata Adlej J. Stivenson 27
25 Vilijam Makinli
(1843–1901)
[42]		 4. mart 1897. 14. septembar 1901.[33] Republikanac Garet Hobart[17]
nema		 28
Teodor Ruzvelt 29
26 Teodor Ruzvelt
(1858–1919)
[43]		 14. septembar 1901. 4. mart 1909. Republikanac nema
Čarls Ferbanks 30
27 Vilijam H. Taft
(1857–1930)
[44]		 4. mart 1909. 4. mart 1913. Republikanac Džejms Šerman[17]
nema		 31
28 Vudro Vilson
(1856–1924)
[45]		 4. mart 1913. 4. mart 1921. Demokrata Tomas Maršal 32
33
29 Voren G. Harding
(1865–1923)
[46]		 4. mart 1921. 2. avgust 1923.[17] Republikanac Kalvin Kulidž 34
30 Kalvin Kulidž
(1872–1933)
[47]		 2. avgust 1923. 4. mart 1929. Republikanac nema
Čarls Doz 35
31 Herbert Huver
(1874–1964)
[48]		 4. mart 1929. 4. mart 1933. Republikanac Čarls Kertis 36
32 Frenklin D. Ruzvelt
(1882–1945)
[49]		 4. mart 1933. 12. april 1945.[17] Demokrata Džon Garner 37
38
Henri Volas 39
Hari S. Truman 40
33 Hari S. Truman
(1884–1972)
[50]		 12. april 1945. 20. januar 1953. Demokrata nema
Olben Barkli 41
34 Dvajt Ajzenhauer
(1890–1969)
[51]		 20. januar 1953. 20. januar 1961. Republikanac Ričard Nikson 42
43
35 Džon F. Kenedi
(1917–1963)
[52]		 20. januar 1961. 22. novembar 1963.[33] Demokrata Lindon B. Džonson 44
36 Lindon B. Džonson
(1908–1973)
[53]		 22. novembar 1963. 20. januar 1969. Demokrata nema
Hjubert Hamfri 45
37 Ričard Nikson
(1913–1994)
[54]		 20. januar 1969. 9. avgust 1974.[22] Republikanac Spiro Egnju[22]
nema
 46
Džerald Ford 47
38 Džerald Ford
(1913–2006)
[55]		 9. avgust 1974. 20. januar 1977. Republikanac nema
Nelson Rokfeler
39 Džimi Karter
(r. 1924)
[56]		 20. januar 1977. 20. januar 1981. Demokrata Volter Mondejl 48
40 Ronald Regan
(1911–2004)
[57]		 20. januar 1981. 20. januar 1989. Republikanac Džordž H. V. Buš 49
50
41 Džordž H. V. Buš
(1924–2018)
[58]		 20. januar 1989. 20. januar 1993. Republikanac Den Kvejl 51
42 Bil Klinton
(r. 1946)
[59]		 20. januar 1993. 20. januar 2001. Demokrata Al Gor 52
53
43 Džordž V. Buš
(r. 1946)
[60]		 20. januar 2001. 20. januar 2009. Republikanac Dik Čejni 54
55
44 Barak Obama
(r. 1961)
[61]		 20. januar 2009. 20. januar 2017. Demokrata Džo Bajden 56
57
45 Donald Tramp
(r. 1946)
[62]		 20. januar 2017. 20. januar 2021. Republikanac Majk Pens 58

46

Džo Bajden
(r. 1942)
[6]		 20. januar 2021. Trenutni Demokrata Kamala Haris 59

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Rossiter (1962).
  2. ^ Shugart (2004).
  3. ^ Epstein (2005).
  4. ^ Matuz (2001).
  5. ^ Schaller & Williams (2003).
  6. ^ a b whitehouse.gov (g).
  7. ^ McHugh & Mackowiak (2014).
  8. ^ Skau (1974).
  9. ^ Peabody & Gant (1999).
  10. ^ Abbott (2005).
  11. ^ Dinnerstein (1962).
  12. ^ Guide to U.S. Elections. SAGE Publications. 2010. str. 197. ISBN 978-1-60426-536-1. 
  13. ^ Brockell, Gillian (2020-02-17). „Everyone loved George Washington, until he became president”. Washington Post (na jeziku: engleski). ISSN 0190-8286. Pristupljeno 2023-09-27. 
  14. ^ McDonald (2000).
  15. ^ Pencak (2000).
  16. ^ Peterson (2000).
  17. ^ a b v g d đ e ž z i j Prirodna smrt.
  18. ^ Banning (2000).
  19. ^ Ammon (2000).
  20. ^ Hargreaves (2000).
  21. ^ Remini (2000).
  22. ^ a b v Podneo ostavku
  23. ^ Cole (2000).
  24. ^ Gutzman (2000).
  25. ^ Shade (2000).
  26. ^ Bivši demokrata kao kandidat vigovaca. Nakon svađe sa vigovcima isteran je iz Kongresa 1841.
  27. ^ Rawley (2000).
  28. ^ Smith (2000).
  29. ^ Anbinder (2000).
  30. ^ Gara (2000).
  31. ^ Gienapp (2000).
  32. ^ McPherson (b) (2000).
  33. ^ a b v g Ubijen.
  34. ^ a b Dok je bio predsednik, Džonson je pokušao i nije uspeo da izgradi partiju lojalista pod zastavom Nacionalne unije. Pred kraj svog predsedničkog mandata, Džonson se ponovo pridružio Demokratskoj stranci.
  35. ^ Trefousse (2000).
  36. ^ McPherson (a) (2000).
  37. ^ Hoogenboom (2000).
  38. ^ Peskin (2000).
  39. ^ Reeves (2000).
  40. ^ Campbell (2000).
  41. ^ Spetter (2000).
  42. ^ Gould (a) (2000).
  43. ^ Harbaugh (2000).
  44. ^ Gould (b) (2000).
  45. ^ Ambrosius (2000).
  46. ^ Hawley (2000).
  47. ^ McCoy (2000).
  48. ^ Hoff (a) (2000).
  49. ^ Brinkley (2000).
  50. ^ Hamby (2000).
  51. ^ Ambrose (2000).
  52. ^ Parmet (2000).
  53. ^ Gardner (2000).
  54. ^ Hoff (b) (2000).
  55. ^ Greene (2013).
  56. ^ whitehouse.gov (a).
  57. ^ Schaller (2004).
  58. ^ whitehouse.gov (b).
  59. ^ whitehouse.gov (c).
  60. ^ whitehouse.gov (d).
  61. ^ whitehouse.gov (e).
  62. ^ whitehouse.gov (f).

Literatura[uredi | uredi izvor]

Uopštena tematika

Ekspertske studije

Predsedničke biografije

Izvori na internetu

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Списак_председника_Сједињених_Америчких_Држава&oldid=27552849”