Spomen-park Dotršćina

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Prilaz spomen-području Dotršćina.
Kosmaj spomenik1.jpg

Spomen-groblje i park revolucije Dotršćina, nedaleko od parka Maksimira, je prostor koji obuhvata 365 katastarskih jutara, uglavnom šumske površine. Proteže se između Maksimira i planine Medvednice. Ovde je tokom Drugog svetskog rata bilo strelište na kojem su ustaše pobile oko 7.000 Zagrepčana-antifašista i protivnika režima od ukupno 18.000 stradalih u ratu s područja Zagreba.

Istorija[uredi]

Ovamo su ustaše počevši od maja 1941. dovodili danju i noću svoje žrtve, te ih okrutno ubijali. Žrtve su najčešće bacane u zajedničke jame, te stoga ne postoji uvid gde je ko pokopan. Prema poslednjim sprovedenim istraživanjima iz 1985. godine, procenjeno je da je da je ovde pogubljeno oko 7000 antifašista, među kojima oko 2000 članova KPJ i SKOJ-a.[1] Od poznatijih komunista ovde je 17. jula 1941. streljan Ivan Krndelj. Poznatiji intelektualci, koji su ovde našli smrt, jesu dr Božidar Adžija, Otokar Keršovani, Ognjen Prica, Simo Crnogorac i August Cesarec.

Prema predaji, prva žrtva na Dotršćini bio je Dušan Zelenbaba (kuvar u hotelu „Esplanade“, uhapšen 27. maja 1941. i streljan 30. maja).[2]

Posle rata, započela su istraživanja, ispitivanja svedoka i uređivanje spomen-područja. Jedno od svedočanstava izneo je i bivši državni mitničar, Franjo Žučko, iz Dubrave:

Vrlo je malo bilo dana u čitavom razdoblju kada takovog transporta nije bilo. Najpre je išao otvoreni kamion pun ustaša i stanovitnog broja ljudi koji su imali zadaću da kopaju grobove i zakapaju žrtve; to su takođe bili zatvorenici, najčešće Cigani. Na izvesnom odstojanju, vozio je kamion, ili policijski furgon, žrtve. Na kraju kolone bila su putnička kola sa sveštenikom, sudijom i lečnikom. Često se događalo da su žrtve vođene danju u otvorenom kamionu, pa je dolazilo do dirljivih prizora; dizali su vezane ruke i pozdravljali ljude oko mitnice, a videlo se na njima da znaju kao ih voze.

[2]

Uređenje parka[uredi]

Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Zagreba 5. avgusta 1963. potpisao je ugovor sa Vojinom Bakićem, prof. dr. Josipom Sajslom, Silvanom Sajsl i Angelom Ratković za prostorno, oblikovno i idejno hortikulturno rešenje spomen-parka Dotršćina, koji obuhvata idejno rešenje Doline grobova, idejno rešenje starog ulaznog prostora sa Svetošimunske ceste i makete dve skulpture iz provizornog materijala.

Uređenje ovog parka završeno je 1968. kada je konačno na platou kod ulaza sa Svetošimunske ceste podignut Bakićev spomenik svim žrtvama ubijenim u Dotršćini. Osim centralnog spomenika kristaličnog oblika od nerđajućeg čelika, Bakić je u Dolini grobova, jednom od stratišta u Dotršćini, izradio šest do sedam kristaličnih skulptura. Čitav prostor i padine prekriveni su bršljanom ne bi li žrtve bile spokojnije. Osim spomen-obeležja, uz put koji ide Dolinom grobova postavljene su mermerne ploče s uklesanim stihovima Ivana Gorana Kovačića i Jure Kaštelana.

Ostvarenjem spomenika streljanima u Dotršćini Vojin Bakić dovršio je pročišćavanje spomenika svakih suvišnih detalja, proces koji je započeo ostvarenjem spomenika Ivanu Goranu Kovačiću u Lukovdolu. Sve plohe i linije na centralnoj skulpturi u Dotršćini svedene su na minimum i jednostavnost, što stvara određenu igru svetla i senke, zavisno od ugla posmatranja. Ovom skulpturom Bakić ne definiše posetiocu šta se ovde dogodilo, skulptura je samo apstraktna posveta svim streljanima, lišena bilo kakve naracije ili ideologizovanosti.

Sadržaj parka[uredi]

Na ulazu u spomen-područje je bila postavljena vertikalna spomen-ploča s natpisom: „U šumi zvanoj Dotršćina od 1941. do 1945. godine okupatori i njihove sluge mučili su, ubijali i u jame bacali hiljade znanih i neznanih sinova i kćeri naše zemlje i nepokorenog Zagreba. Neuništivoj uspomeni boraca i mučenika posvećeno je spomen groblje i park revolucije Dotršćina.“ Ploča je uništena 1991. godine i od tada nije obnovljena.

Spomen-park se sastoji od sledećih spomeničkih kompleksa:

  • centralni spomenik (put mučeništva) - vajar Vojin Bakić, nerđajući čelik, 1962. godina. Iza spomenika nalazi se ploča, položena ukoso u odnosu na zemlju, koja nosi natpis: „Nepresušni izvori snage, nesalomiva krila slobode. Hrabri u smrti vječni u životu. U djelu živih vaša djela traju.“
  • dolina grobova (streljani u ovoj šumi 1941—1945.) - vajar Vojin Bakić, nerđajući čelik, 1968. godina
  • spomenik poginulima za oslobođenje Zagreba - vajar Branko Ružić, 1981. godina. Na konzoli pored spomenika stoji natpis: „Nema ih više jer su htjeli biti; Zagrepčanima palim za slobodu na ulicama svoga grada 1941.1945“.
  • spomen-obeležje revolucionarima i domoljubima poginulima u Zagrebu 1919—1941. - vajar Stevan Luketić, 1984-1985. godina
  • spomen obeležje poginulima u Zagrebu 1941—1945. - vajar Kosta Angeli Radovani, bronza, 1981-1989. godina. U blizini spomenika nalazi se ploča, položena na zemlju, na kojoj piše: „Zagrepčanima poginulim u NOB-u od 1941—1945. godine“.

Neostvareni planovi[uredi]

U planu su još bile izrade spomen-obeležja Zagrepčanima poginulima u NOB-u na ostalim frontovima u Jugoslaviji, na savezničkim frontovima izvan Jugoslavije, u Španskom građanskom ratu, u Oktobarskoj revoluciji i komemorativni i manifestacioni prostor s imenima žrtava, ali je usled ekonomsko-političkih promena 1990. obustavljena dalja izgradnja spomenika u spomen-parku.

Galerija spomenika[uredi]

Galerija skulptura u dolini grobova[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ Ugarković 1979, str. 135.
  2. 2,0 2,1 Ugarković 1979, str. 136.

Literatura[uredi]

  • Ugarković, Stipe; Očak, Ivan (1979). Zagreb grad heroj: Spomen obilježja revoluciji. Zagreb: August Cesarec. 
  • Lučić, Branko (1981). Spomenici i spomen obilježja radničkog pokreta i narodne revolucije u Zagrebu. Zagreb: Regionalni zavod za zaštitu spomenika kulture u Zagrebu. 
  • Franković, Eugen (1966). „Javnost spomenika” (PDF). Život umjetnosti. Zagreb (2): 17—24. 

Spoljašnje veze[uredi]