Spomen kosturnica poginulim ratnicima 1912—1918. godine na groblju u Čačku

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Spomen kosturnica poginulim ratnicima 1912—1918
Spomenik kosturnica ratnicima četiri vere-Gradsko groblje u Čačku.JPG
Spomen kosturnica ratnicima četiri vere
Foto 2012.
Opšte informacije
MestoGrad Čačak
OpštinaČačak
Država Srbija
Vrsta spomenikanepokretno kulturno dobro
Vreme nastanka1934.
Tip kulturnog dobraspomenik kulture
Stepen zaštiteI
Nadležna institucija
Nadležna ustanova za zaštituZavod za zaštitu spomenika kulture Kraljevo
SedišteKraljevo
AdresaCara Lazara 36000
Zvanični veb-sajt

Spomen kosturnica poginulim ratnicima 1912—1918 na groblju u Čačku ili Spomenik ratnicima četiri vere na Gradskom groblju u Čačku je spomen kosturnica podignuta 23. septembra 1934. godine, ratnicima koji su poginuli za vreme Balkanskih i Prvog svetskog rata, na području Čačka. Na spomeniku su uklesani simboli četiri verske zajednice: pravoslavne, katoličke, islamske i jevrejske. Predstavlja jedinstven primer poštovanja prema ratnicima svih nacija i religija, i u ratu i u miru.

Istorija[uredi]

Izginuli i pomrli učesnici Prvog svetskog rata u Čačku bili su u prvi mah sahranjivani na dva mesta. Srbi, na svom vojničkom groblju, u sastavu gradskog, a pripadnici Centralnih sila na Švapskom groblju, u blizini bolnice. Na ovom drugom je bio i mermerni spomenik sa natpisom „Umro je svaki za svoju otadžbinu“ (nem. Es starb ein jeder fur sein Vaterland).[1]

Između dva svetska rata čačanske gospođe, predvođene učiteljicom Milicom Obradović, osnivale su 22. oktobra 1928. godine žensku sekciju „ Udruženja rezervnih oficira i ratnika“ - FIDAK (franc. Fédération Interallié des Anciens Combattants).[2] One su se tada, još uvek pod utiskom dramatičnih događaja iz Prvog svetskog rata, obavezale da će se boriti za mir u svetu, zbrinjavati ratnike i članove njihovih porodica, uređivati vojnička groblja, proslavljati datume vezane za Prvi svetski rat. Sekcija je posebnu pažnju posvetila pronalaženju grobova vojnika obeju zaraćenih strana, izginulih u širem regionu čačanskog kraja u ratovima od 1912—1918. i prenosu njihovih posmrtnih ostataka u zajedničku spomen kosturnicu.[3]

Na njihovu inicijativu i uz pomoć Ministarstva pravde, podignuta je zajednička spomen kosturnica na čačanskom groblju, gde su položeni posmrtni ostaci 914 vojnika.[4], iz 15 današnjih država[5] Od toga su 652 bili srpski ratnici, iz čačanskog kraja (109), rudničkog (96) i svih drugih okruga u Srbiji.[1]

U kosturnici su sahranjena i 262 vojnika Centralnih sila: 65 iz Češke, 61 iz Ugarske, 33 iz Austrije, 14 iz Slovenije, 20 iz Hrvatske, 19 iz BiH, 9 iz Vojvodine, 26 iz Nemačke, Bugarske, Italije, Moravske, Galicije i Bukovine, dok za njih još 15 nema podataka o poreklu.[6]

Obeležje vojnicima svih vera, koštao je 50.000 dinara.[6] Iznad kosturnice, po zamisli čačanskog inženjera Isidora Janjića, kamenorezac Frančesko Berbelja, takođe iz ovog mesta, sagradio je piramidu od plavog kamena, dopremljenog iz svog majdana u Jeminskoj steni. Na svakoj strani, od jablaničkog granita, postavljena su četiri različita amblema: pravoslavni krst, katolički krst, islamski polumesec i jevrejska šestokraka zvezda. Sahranjivanje je završeno 5. avgusta 1934. godine, simboličnim prenosom posmrtnih ostataka trojice vojnika. Uz BetovenovPosmrtni marš“ povorka je iz grada krenula ka spomen kosturnici.[5] Spomenik je otkrio kraljev izaslanik Oskar Časka, 23. septembra 1934, uz prisustvo predstavnika poslanstava Francuske, Engleske, Belgije, Italije, Nemačke, Bugarske, Rumunije i Turske, kao i sveštenika sve četiri vere.[5]

Sedam godina kasnije, u Drugom svetskom ratu, po nalogu nemačkih nacista, uklonjeni su simboli islamske i jevrejske zajednice. Nemci su, zauzevši Čačak, pismeno naredili kamenorescu da sa spomenika ukloni islamski polumesec i Davidovu zvezdu, pa su umesto tih simbola ostale samo vidljive konture.[1] Naradnih 66 godina spomenik nije obnavljan.[3]

Obnovljen je i ponovo otkriven 23. septembra 2007. godine, uz prisustvo predstavnika lokalne vlasti, ministarstva, predstavnika ambasade Slovčke, vojnih udruženja, umetnika i predstavnika medija.[3] Beogradska slikarka Irena Kelečević, u sastavu svog rada „Senke prošlosti“, s kojim je učestvovala na 24. Memorijalu Nadežde Petrović, obnovila je oba znaka, vrativši spomeniku prvobitni lik.[6][7] Iste godine 2007, rešenjem br. 126/2007 Spomen kosturnica poginulim ratnicima 1912—1918 na groblju u Čačku[8] proglašena je spomenikom kulture.[9]

Vidi još[uredi]

Izvori[uredi]

  1. 1,0 1,1 1,2 Politika: „Spomenik ratnicima četiri vere“, G. Otašević, 16.3.2011, pristup 20.5.2013
  2. ^ Sindeks - Istorija 20. veka vol. 29, br. 1: „Udruženje rezervnih oficira i ratnika 1919—1941“[mrtva veza], str. 33, Danilo Šarenac, pristup 20.5.2013
  3. 3,0 3,1 3,2 Evropa plus: „Mi smo pomirili i ujedinili Evropu 23. septembra 1934. godine“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (mart 5, 2016) (na jeziku: engleski), pristup 20.5.2013
  4. ^ Politika: „Prošlost na našim leđima“, pristup 20.5.2013
  5. 5,0 5,1 5,2 Blic: „Obnovljen spomenik četiri vere“, Vesna Trtović 24.9.2007, pristup 20.5.2013
  6. 6,0 6,1 6,2 Politika: „Spomenik sa simbolima četiri vere“, G. Otašević, 13.01.2008, pristup 20.5.2013
  7. ^ „Umetnici o prošlosti“, G. Otašević, 3.7.2007, pristup 20.5.2013
  8. ^ Zavod za zaštitu spomenika kulture Kraljevo: „Nepokretna kulturna dobra na teritoriji Zavoda za zaštitu spomenika kulture Kraljevo“[mrtva veza], format pdf, pristup 20.5.2013
  9. ^ Zavod za zaštitu spomenika kulture Kraljevo: „Registar nepokretnih kulturnih dobara - Opština Čačak“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (novembar 2, 2014) (na jeziku: engleski), pristup 20.5.2013

Spoljašnje veze[uredi]