Sporazum o svemiru

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Sporazum o svemiru
Sporazum o pricipima upravljanja aktivnostima država u istraživanju i korišćenju svemira, uključujući Mesec i druga nebeska tela
Outer Space Treaty parties.svg
Sporazum o svemiru, februar 2019.      Deo sporazuma (108 država)     Potpisnici (23 države)     Nisu deo sporazuma
Potpisan27. januara 1967.
(primenjuje se od 10. oktobra 1967.)
LokacijaLondon, Moskva, Vašington
Uslov5 ratifikacija, uključujući vlade depozitara
Depozitarvlade Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske, Sovjetskog Saveza i SAD-a
Jeziciengleski, francuski, ruski, španski, kineski

Sporazum o svemiru, zvanično poznat po imenu Sporazum o principima upravljanja aktivnostima država u istraživanju i korišćenju svemira, uključujući Mesec i druga nebeska tela, je sporazum koji formira osnovu međunarodnog svemirskog zakona. Sporazum je otvoren za potpisivanje u Sjedinjenim Američkim Državama, kao i u Sovjetskom Savezu 27. januara 1967. godine, a stupio je na snagu 10. oktobra 1967. godine. Do maja 2013. godine, 102 zemlje su potpisale ovaj sporazum, dok je još 27 država potpisalo sporazum, ali nisu završile njegovu ratifikaciju.[1][2]

Ključne stavke[uredi]

Sporazum o svemiru predstavlja osnovni legalni okvir za međunarodni svemirski zakon. Svojim principima, on on sprečava države potpisnice ovog sporazuma da postavljaju oružja za masovnu destrukciju u orbitu Zemlje, kao i njihovo instaliranje na Mesecu ili bilo kojem drugom nebeskom telu, ili da ih na bilo koji drugi način stacioniraju u svemiru. On ekskluzivno ograničava upotrebu Meseca i drugih nebeskih tela na mirovne svrhe i snažno zabranjuje njihovo korišćenje radi testiranja oružja bilo koje vrste, sprovodeći vojne manevre, ili uspostavljanjem vojnih baza, instalacija i fortifikacija. Međutim, ovaj sporazum ne zabranjuje postavljanje konvencionalnog oružja u orbitu. Sporazum takođe podrazumeva da će eksploracija svemira biti sprovođena samo u korist svih zemalja i da će biti otvorena za vršenje istraživanja od strane svih država.

Sporazum jasno zabranjuje da bilo koja vlada svojata bilo koji nebeski izvor kao što je Mesec ili planeta, tvrdeći da su Mesec i sva nebeska tela zajednično nasleđe čovečanstva.[3] Član 2 ovog Sporazuma kaže da "svemir, u koji spadaju Mesec i nebeska tela, nije predmet nacionalne aproprijacije tvrdnje suvereniteta, ni korišćenjem ni okupacijom, niti na bilo koji drugi način ". Međutim, država koja lansira svemirski objekar zadržava jurisdikciju i kontrolu nad tim objektom.[4] Država je takođe odgovorna za štetu učinjenu njenim svemirskim objektom.[5]

Odgovornost za aktivnosti u svemiru[uredi]

Član 6 Sporazuma o svemiru se bavi međunarodnom odgovornošću, tvrdeći da "aktivnosti nevladinih entiteta u svemiru, među kojima su Mesec i nebeska tela, moraju zahtevati autorizaciju i stalno nadgledanje od strane odgovarajuće države potpisnice Sporazuma", te da države potpisnice imaju međunarodnu odgovornost za nacionalne svemirske aktivnosti, bilo da su sprovođene od strane vladinih ili nevladinih entiteta.

Kao rezultat diskusija koje su izišle iz Vest Ford projekta 1963. godine, klauzula o konsultaciji je pridodata Članu 9 Sporazuma o svemiru: "Država potpisnica Sporazuma koja ima razloga da veruje u postojanje planiranja buduće aktivnosti ili eksperimenta druge države potpisnice u svemiru, uključujući Mesec i druga nebeska tela, koja bi izazvala potencijalno štetno mešanje u aktivnosti mirne eksploracije i korišćenja svemira, uključujući Mesec i druga nebeska tela, može zahtevati konsultaciju po pitanju te aktivnosti ili eksperimenta."[6][7]

Nastavci[uredi]

  • Sporazum o Mesecu iz 1979. godine je trebalo da bude nastavak Sporazuma o svemiru, ali nije uspeo da bude ratifikovan od strane i jedne veće svemirski aktivne države, kao što su one države sposobne da sprovedu orbitalne svemirske letove.[8]

Reference[uredi]

  1. ^ „Sporazum o principima upravljanja aktivnostima država u istraživanju i korišćenju svemira, uključujući Mesec i druga nebeska tela”. Kancelarija Ujedinjenih nacija za pitanja razoružanja. Pristupljeno 18. 04. 2013. 
  2. ^ „Azerbejdžan poboljšao legalni okvir za svemirsku saradnju”. 13. 05. 2013. Pristupljeno 18. 05. 2013. 
  3. ^ Dženifer Frejks, (2003) Princip Zajedničkog nasleđa čovečanstva i Duboka morska prostranstva, Svemir i Antarktik: Hoće li razvijene i zemlje u razvitku doći do kompromisa? Međunarodni pravni žurnal Viskonsina, 21, na 409
  4. ^ „Član 8 – Sporazum o svemiru iz 1967. godine – Viki izvori”. 
  5. ^ „Član 7 – Sporazum o svemiru iz 1967. godine – Viki izvori”. 
  6. ^ Teril Mlađi, Delbert R. (maj 1999), Projekat Vest Ford, "Uloga vazduhoplovstva u prazvijanju međunarodnog svemirskog zakona" (PDF), Istorija i muzeji Vazduhoplovstva:63–67
  7. ^ „Član 9 – Sporazum o svemiru iz 1967. godine – Viki izvori”. 
  8. ^ Status međunarodnih sporazuma koje se odnose na aktivnosti u svemiru do 1. januara 2008. godine Kancelarija Ujedinjenih nacija za svemirska pitanja, 2008