Sport u Sloveniji
Sport u Sloveniji se sastoji od širokog spektra timskih i individualnih sportova. Najpopularniji timski sportovi su fudbal, košarka, odbojka, hokej na ledu i rukomet, a najpopularniji pojedinačni sportovi su skijanje, skijaški skokovi, atletika, biciklizam i tenis. Slovenija se takmičila na četrnaest olimpijskih igara od svog nastupa na Letnjim olimpijskim igrama 1992. godine, a poznata je i po ekstremnim sportovima, poput ultramaratonskog plivača Martina Strela.
Timski sportovi[uredi | uredi izvor]
Fudbal[uredi | uredi izvor]
Najviši nivo je Prva liga Slovenije,[1] koja se sastoji od deset timova. Reprezentacija je učestvovala na Evropskom prvenstvu 2000. godine, Svetskom prvenstvu 2002. i 2010. Među značajnim slovenačkim međunarodnim igračima su Samir Handanović, Milivoje Novaković, Josip Iličić, Jan Oblak, Valter Birsa, Branko Oblak, Danilo Popivoda, Srečko Katanec, Džoni Novak i Zlatko Zahović.
Košarka[uredi | uredi izvor]
Najviši nivo košarke je premijer A liga.[2] Reprezentacija je učestvovala na tri Svetska prvenstva (2006, 2010, 2014) i trinaest Evropska prvenstva, osvojeno četvrto mesto 2009. i zlato 2017. Među značajnim slovenačkim košarkašima su Goran Dragić, Zoran Dragić, Luka Dončić, Saša Vujačić, Radoslav Nesterović, Beno Udrih, Matjaž Smodiš, Marko Milič, Ivo Daneu, Peter Vilfan, Vinko Jelovac, Aljoša Žorga, Primož Brezec, Boštjan Nahbar, Sani Bečirović i Jaka Lakovič.
Hokej na ledu[uredi | uredi izvor]
Najviši nivo je hokejaška liga.[3] Reprezentacija se takmičila na 27 Svetska prvenstava između 1993. i 2019. godine. Jedan od najznačajnijih slovenačkih sportista je Anže Kopitar, koji igra za Los Anđeles kings u Nacionalnoj hokejaškoj ligi. Kopitar je 2012. godine postao prvi Slovenac koji je osvojio Stenli kup i najbolji strelac plej-ofa. Među ostalim istaknutim slovenačkim hokejašima su Robert Kristan, Jan Muršak, David Rodman, Marcel Rodman, Rok Tičar, Žiga Pance, Žiga Jeglič, Tomaž Vnuk, Dejan Kontrec i Bojan Zajc.
Rukomet[uredi | uredi izvor]
Rukomet je popularan sport u Sloveniji. Reprezentacija se takmičila na devet Svetska prvenstva i osvojila je treće mesto 2017. godine. Takođe su učestvovali na dvanaest Evropska prvenstva i bili su vicešampion u 2004.
Celje je osvojio Ligu šampiona 2004. kada je u finalu pobedio Flensburg Handevit. Učestvovali su u polufinalu Lige šampiona pet puta zaredom (1997—2001). Ostale značajne slovenačke ekipe su Slovan, koja je bila drugoplasirana na Evropskom kupu 1980–81, Gorenje Velenje i Koper.
Ragbi unija[uredi | uredi izvor]
Ragbi unija je sport u Sloveniji kojim upravlja ragbi Zveza Slovenije. Reprezentacija je trenutno na 43. mestu Svetske ragbi federacije.[4] Takođe, postoje mnogi aktivni lokalni klubovi, uključujući Olimpiju, Bezigrad i Ljubljanu.
Individualni sportovi[uredi | uredi izvor]
Alpsko skijanje[uredi | uredi izvor]
Alpsko skijanje je popularan sport u Sloveniji i datira iz 17. veka, dok je moderno takmičarsko skijanje počelo dvadesetih godina prošlog veka. Tokom postojanja Jugoslavije, njen nacionalni skijaški tim sastojao se isključivo od Slovenaca. Pored toga, Vitrank kup, koje je sankcionisala Međunarodna skijaška federacija, a kasnije su uključene u Svetski kup, započele su u Podkorenu 1961. godine[5] i sada su svake sezone domaćini na ski centru Kranjska Gora. Slovenci Mateja Svet i Jure Franko osvojili su olimpijske medalje za Jugoslaviju, dok su Jure Košir, Katja Koren, Alenka Dovžan i Tina Maze osvojili medalje za nezavisnu Sloveniju. Ilka Štuhec je osvajala zlata na Svetskog prvenstva 2017. i 2019. godine.[6] Među ostalim zapaženim skijašima su Boris Strel, Rok Petrovič, Bojan Križaj, Mitja Kunc, Urška Hrovat, Špela Pretnar i Nataša Bokal.
Skijaški skokovi[uredi | uredi izvor]
Skijaški skokovi su još jedan popularan zimski sport u Sloveniji. Prvo državno prvenstvo održano je 1921. godine u Bohinju, kada je Jože Pogačar pobedio skokom od devet metara. Nakon toga su mnogi skakači postigli uspeh u Jugoslaviji, s tim što je Jože Šlibar 1961. godine postigao svetski rekord u skoku. Nakon uvođenja Svetskog kupa u skijaškim skokovima 1979. godine, Socijalistička Republika Slovenija je bila redovni domaćin utakmica u Planici. Najuspešniji skijaški skakač tog vremena bio je Primož Ulaga, koji je postigao devet pobeda za Jugoslaviju. Godine 1997. i 1998. Primož Peterka je osvojio Svetski kup. Ostali zapaženi skakači su Peter Prevc, Jurij Tepeš, Robert Kranjec, Rok Benkovič, Jernej Damjan, Peter Žonta, Franci Petek i Špela Rogelj.
Od 2011. godine slovenački trener skijaških skokova je Goran Janus, koji je pomogao u postizanju značajnih slovenačkih rezultata. Pod njegovim vođstvom, reprezentacija je postigla mnogo pobeda, osvojila je medalje olimpijskog i svetskog kupa i postavili svetski rekord. Peter Prevc je osvojio turneju četiri skakaonice 2015—2016, Svetsko prvenstvo 2016. i Svetski kup 2015—2016.
Skijaško trčanje[uredi | uredi izvor]
Skijaško trčanje ima, pored alpskog skijanja i skijaških skokova, dugu tradiciju u Sloveniji, ali takmičarski uspeh postigli su tek poslednjih godina. Prvo takmičenje u Sloveniji organizovano je u Bohinjskoj Bistrici 1914. godine. Tokom postojanja Jugoslavije, najbolji rezultat koji je postigao Franc Smolej na Zimskim olimpijskim igrama 1936. je deseto mesto. Petra Majdič je najuspešnija slovenačka skijaška trkačica, jer je osvojila 24 trke u Svetskom kupu i jednu olimpijsku medalju. Među značajnim skijaškim trkačima su Vesna Fabjan i Katja Višnar.
Biatlon[uredi | uredi izvor]
Biatlon je sve popularniji sport u Sloveniji. Međutim, pre osamostaljenja Slovenije 1991. godine to je bio uglavnom nepoznat sport i Slovenci nisu postigli značajnije rezultate sve do 1990-ih. Andreja Koblar je pobedila u prvoj trci 1996. godine, dok je Janez Marič isto postigao 2003. Najuspješniji biatlonac koji predstavlja Sloveniju je Jakov Fak, koji je osvojio nekoliko medalja na Svetskim prvenstvima. Među značajnim biatloncima su Teja Gregorin, Andreja Mali, Tomas Globočnik i Klemen Bauer.
Atletika[uredi | uredi izvor]
Atletika je započeta kao rekreativna aktivnost krajem 19. veka zbog sokolskog gimnastičkog sistema. Godine 1913. je uvedena kao sport u fudbalski klub. Podelio se u svoj ogranak posle Prvog svetskog rata i bio je popularan u Kraljevini Jugoslaviji, prvim prvenstvom Slovenije održanim 1920. Međutim, međunarodni uspeh nije usledio dok Stanko Lorger nije osvojio prvu medalju na Evropskom prvenstvu 1958. godine, a Draga Stamejčič postavila je prvi slovenački svetski rekord 1964. godine. Najznačajniji slovenački atletski klubovi su ŽAK u Ljubljani i Kladivar u Celju. Među zapaženim sportistima su Primož Kozmus, Jolanda Bagatelj, Matić Osovnikar, Martina Ratej, Brigita Bukovec, Brita Bilač, Borut Bilač, Gregor Cankar, Sonja Roman, Brigita Langerholc, Helena Javornik, Alenka Bikar, Rožle Prezelj i Boštjan Buč.
Biciklizam[uredi | uredi izvor]
Biciklizam ima dugu tradiciju u Sloveniji. Prvi biciklistički klub osnovali su Nemci u Ljubljani 1885. godine, a slovenački biciklistički klub formiran je dve godine kasnije. Biciklizam se zatim proširio na druge gradove, uključujući Goricu i Maribor, i polako se razvio u glavni takmičarski sport u Jugoslaviji nakon Prvog svetskog rata. Slovenački biciklisti nisu bili toliko uspešni kao biciklisti iz drugih delova zemlje, a u periodu između svetskih ratova Josip Šolar i Bruno Faninger bili su jedini slovenski prvaci Jugoslavije 1935. godine. Posle Drugog svetskog rata slovenački biciklizam je rastao formiranjem klubova kao što su Rog u Ljubljani, Sava u Kranju i Krka u Novom Mestu.
Điro d’Italija, jedna od biciklističkih trodnevnih Grand tur trke, posetio je Sloveniju četiri puta u svojoj istoriji: 1971. (kada je otišao u Ljubljanu), 1994. (kada je otišao u Kranj), 2001. (kada se završila deseta etapa) u Ljubljani i jedanaesta etapa započela je na Bledu), i 2004. (kada je trka prošla kroz Sloveniju na četrnaestoj etapi kada je peloton vozio iz Italije u Hrvatsku, i ponovo u sledećoj etapi na povratnom putu nazad u Italiju).[7][8][9]
Među poznatim biciklistima su Borut Božič, Janez Brajkovič, Jure Golčer, Andrej Hauptman, Matej Mugerli, Uroš Murn, Jure Robič, Simon Špilak, Gorazd Štangelj, Tadej Valjavec, Tanja Žakelj, Blaža Klemenčić, Luka Mezgec, Matej Mohorič, Primož Roglič i Tadej Pogačar. Godine 2018. Slovenija je na UCI vorld turu ostvarila više pobeda nego bilo koja druga zemlja. Profesionalni biciklistički timovi u Sloveniji su Rog-Ljubljana, Adrija mobil i BTC Siti. Primož Roglić je 2019. godine postao prvi slovenački pobednik Grand turneje koji je osvojio zlato u Vuelta a Espanji. Tadej Pogačar postao je prvi Slovenac koji je osvojio Tur de Frans 2020.[10][11]
Moto-sport[uredi | uredi izvor]
Moto-sport u Sloveniji započeo je formiranjem kluba Ilirija 1913. godine i postao je popularan tokom dva svetska rata. Hermes je napravio prvu stazu za moto-sport u Ljubljani, a Ludvik Starič je postao prvak Jugoslavije 1930-ih. Trenutno je Slovenija domaćin Grand Priksa. Među značajnim moto-sportistima su Matej Ferjan, Matej Žagar, Sašo Kragelj, Tim Gajser i Miran Stanovnik.
Jedina žena koja je svet obišla motorom je Slovenka Benka Pulko, kada je 19. juna 1997. krenula iz rodnog Ptuja motociklom BMW F650. Put je završila 10. decembra 2002. godine, uspostavivši Ginisov rekord u najdužoj ženskoj samostalnoj vožnji motocikla (180.015 km, trajanje 2000 dana). Tada je postala i prvi motociklista koji je stigao do Antarktika i prva žena koja je samostalno vozila preko Saudijske Arabije.
Mačevanje[uredi | uredi izvor]
Najznačajniji slovenački mačevalac je Rudolf Cvetko, koji je bio član olimpijskog tima koji je osvojio Letnje olimpijske igre 1912. Bio je prvi Slovenac koji je osvojio olimpijsku medalju i promoter mačevanja u Sloveniji.
Gimnastika[uredi | uredi izvor]
Gimnastika je imala važnu ulogu u Sloveniji kroz nacionalni preporod društava Sokol i Jastreb koji su mladim Slovencima pomogli da se druže i održavaju svoj jezik. Slovenci bi osvojili osam olimpijskih medalja za Kraljevinu Jugoslaviju, sve u gimnastičkom polju, koje su bile jedine medalje koje je Jugoslavija imala pre Drugog svetskog rata. Među značajnim slovenačkim gimnastičarima su Leon Štukelj, Mitja Petkovšek, Aljaž Pegan, Stane Derganc, Josip Primožič, Miroslav Cerar, Adela Šajn, Rok Klavora i Sašo Bertoncelj.
Džudo[uredi | uredi izvor]
Među zapaženim slovenskim džudistima su Urška Žolnir, Lucija Polavder, Raša Sraka, Petra Nareks, Matjaž Ceraj, Anamari Velenšek, Tina Trstenjak, Rok Drakšič i Sašo Jereb.
Jedrenje[uredi | uredi izvor]
Slovenija je imala više uspešnih jedriličara, uključujući Gašpera Vinčeca i osvajača olimpijske medalje Vasilija Žbogara.
Uspravno veslanje na dasci[uredi | uredi izvor]
Slovenija je odredište za uspravno veslanje na dasci zbog obale, jezera i reka.[12]
Streljaštvo[uredi | uredi izvor]
Najuspešniji slovenački strelac je Rajmond Debevec, pobedio je na tri olimpijske igre i osvojio zlatnu i dve bronzane medalje. Takođe drži svetski rekord u disciplini 50 metara.
Snoubording[uredi | uredi izvor]
Među poznatim slovenačkim snoubordistima uključeni su Žan Košir, Rok Marguč, Rok Flander, Dejan Košir i Tim-Kevin Ravnjak.
Plivanje[uredi | uredi izvor]
Među zapaženim slovenskim plivačima su Sara Isaković, Peter Mankoč, Borut Petrič, Darjan Petrič, Anja Klinar, Alenka Kejžar, Nataša Kejžar, Emil Tahirovič, Damir Dugonjič i Anja Čarman.
Tenis[uredi | uredi izvor]
Među zapaženim slovenačkim teniserima su Grega Žemlja, Katarina Srebotnik, Blaž Kavčič, Polona Hercog, Maša Zec Peškirič i Nastja Kolar.
Kanu i kajak[uredi | uredi izvor]
Slovenija je osvojila brojne titule u kanuu i kajaku. Najuspešniji sportisti su Peter Kauzer i Benjamin Savšek.
Planinarenje[uredi | uredi izvor]
Među zapaženi slovenačkim planinarima su Tomaž Humar, Tomo Česen, Julius Kugi, Jakob Aljaž, Klement Jug, Davo Karničar, Nejc Zaplotnik, Miha Valič, Aljaž Anderle, Viki Grošelj, Pavle Kozje i Igor Škamperle.
Veslanje[uredi | uredi izvor]
Otkako je Slovenija stekla nezavisnost 1991. godine, veslači su postigli odlične rezultate u međunarodnoj konkurenciji. Među značajnim veslačima u Sloveniji su Iztok Čop, Milan Janša, Jani Klemenčič, Rok Kolander, Sašo Mirjanič, Sadik Mujkić, Miha Pirih, Matjaž Pirih, Denis Žvegelj, Matej Prelog i Luka Špik.
Penjanje[uredi | uredi izvor]
Od sredine 2000-ih Slovenija je imala neke od najuspešnijih penjača na svetu, uključujući Minu Markovič i Janju Garnbret, koje su u više uzastopnih godina osvajali vodeće i kombinovane titule. Ostali uspešni sportisti su Jernej Kruder, Domen Škofic, Klemen Bečan, Gregor Vezonik, Natalija Gros, Martina Čufar i Katja Kadić.
Olimpijske igre[uredi | uredi izvor]
Slovenija je postigla impresivan olimpijski uspeh, osvojivši devet medalja (četiri zlatne, šest srebrnih i devet bronzanih) na šest Letnjih olimpijskih igara i petnaest medalja na sedam (dve zlatne, četiri srebrne i devet bronzanih) Zimskih olimpijskih igara. Na Zimskim olimpijskim igrama 2010. u Vankuveru, tri medalje osvojila je Slovenije, sa otprilike jednom medaljom na svakih 681.000 Slovenaca, bili su treći najbolji.[13]
Pre 1991. godine, slovenački sportisti su se takmičili za druge zemlje. Prva medalja koju je osvojio Slovenac bio je Rudolf Cvetko, koji je srebrnu medalju osvojio na Letnjim olimpijskim igrama 1912. u mačevanju. Posle Prvog svetskog rata, kada je propala Habzburška monarhija, slovenački sportisti osvojili su sve medalje za Kraljevinu Jugoslaviju. Na Letnjim olimpijskim igrama 1924. Leon Štukelj je osvojio dve zlatne medalje u gimnastici. Na Letnjim olimpijskim igrama 1928. je osvojio zlatnu medalju, Josip Primožič srebrnu medalju, a Stane Derganc bronzanu. Na Letnjim olimpijskim igrama 1936. u Berlinu, Štukelj je osvojio srebro. Posle Drugog svetskog rata, Slovenci su nastavili da osvajaju olimpijske medalje pod jugoslovenskom zastavom.
Etnički Slovenci koji su rođeni i živeli u drugim zemljama takođe su osvajali medalje za svoje zemlje.
Mediteranske igre[uredi | uredi izvor]
Slovenija se takmičila na Mediteranskim igrama od 1993. godine. Dvanaesta je na rang listi svih vremena, a od 2016. godine Slovenija je osvojila 136 medalja (40 zlatnih, 39 srebrnih i 57 bronzanih).
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „PrvaLiga” (na jeziku: slovenački). Slovenian PrvaLiga official website. Pristupljeno 23. 9. 2013.
- ^ „Košarkarska zveza Slovenije” (na jeziku: slovenački). Basketball Federation of Slovenia official website. Arhivirano iz originala 7. 2. 2010. g. Pristupljeno 12. 2. 2010.
- ^ „Hokejska zveza Slovenije” (na jeziku: slovenački). Hockey Federation of Slovenia official website. Arhivirano iz originala 24. 1. 2001. g. Pristupljeno 12. 2. 2010.
- ^ „Rugby Zveza Slovenije”. Pristupljeno 19. 9. 2013.
- ^ „50 let Vitranca - od divjega smuka do tekme za svetovni pokal” [50 years of Vitranc - from wild skiing to World Cup]. Radiotelevizija Slovenija (na jeziku: slovenački). 1. 3. 2011. Pristupljeno 25. 3. 2017.
- ^ „Ilka Štuhec defends downhill title at World Championships”. The Slovenia Times. 10. 2. 2019. Arhivirano iz originala 19. 05. 2021. g. Pristupljeno 7. 12. 2019.
- ^ „News for May 29, 2001”. cyclingnews.com. 29. 5. 2001. Pristupljeno 20. 9. 2020.
- ^ Demsar, Simon (4. 5. 2004). „Giro in Slovenia again”. The Slovenia Times. Arhivirano iz originala 26. 04. 2021. g. Pristupljeno 20. 9. 2020.
- ^ „Pantani and Ullrich are big names for Giro”. VeloNews. 2001. Pristupljeno 20. 9. 2020.
- ^ „Inside Slovenia's Astonishing Rise to the Very Top of Cycling”. Rouleur (magazine). 2. 9. 2019. Pristupljeno 20. 9. 2020.
- ^ Fotheringham, William (20. 9. 2020). „Primoz Roglic and Tadej Pogacar an odd couple leading Slovenia's charge to glory”. theguardian.com. Pristupljeno 20. 9. 2020.
- ^ http://www.supboardermag.com/2015/03/31/discover-slovenia-by-sup/
- ^ „VANCOUVER 2010”.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
Mediji vezani za članak Sport u Sloveniji na Vikimedijinoj ostavi
- Sport u Sloveniji Arhivirano na sajtu Wayback Machine (20. decembar 2016)
