Srpski narodni kalendar

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Info non-talk.svg Ovom članku ili jednom njegovom delu je potrebno prerađivanje.

To podrazumeva uklapanje potpunijeg i tačnijeg sadržaja, uklanjanje suvišnog i neodgovarajućeg teksta, dodavanje referenci i slična uređivanja, kako bi se dobio kvalitetan i enciklopedijski članak.

Članak je označen ovim šablonom dana.meseca.godine. i ne nalazi se ni u jednoj od postojećih kategorija.
Pogledajte kako se menja stranica ili stranicu za razgovor za pomoć. Uklonite ovu poruku kada završite.


Srpski narodni kalendar predstavlja skup manje-više nepisanih pravila kojih se srpski narod vekovima pridržavao, paralelno sa crkvenim pravilima. Narodni kalendar se bazira na crkvenom kalendaru Srpske pravoslavne crkve ali se od njega i dosta razlikuje: po imenima praznika, kojima je dao svoja specifična obeležja, mesece nazvao staroslovenskim imenima ili imenima praznika staroslovenske mitologije, i dao im svoja tumačenja i načine izračunavanja.

Godine se u narodnom kalendaru broje godine 5508. p.n.e. Veruje se da je to godine Velikog potopa, odnosno, novog stvaranja sveta.

Srpski narodni kalendar je bio zvanični kalendar srednjovekovnih srpskih država od 1119. godine kada ga je u crkveni kodeks uneo Sveti Sava, pa sve do 19. veka. Po njemu su pisane povelje, zakoni, odluke, obligacije.

Svoje poreklo ovaj kalendar vodi iz perioda vinčanske kulture, još od 6. veka p. n. e.. Najstariji zapis o srpskom kalendaru jeste nadgrobni spomenik iz 6. veka. Na spomeniku caru Lazaru, despota Stefana Lazarevića, stoji da se Kosovska bitka održala 6897. godine.

Po srpskom kalendaru, godina deli na leto i zimu. Leto počinje na Đurđevdan, 6. maja, a zima na Mitrovdan, 8. novembra.

Posebno značajno je i Preobraženje, 19. avgust. kada se po starom verovanju "menjaju gora i voda".

Narodni praznici[uredi]

Srpski narod je, pored zvaničnih crkvenih praznika, razvio čitav sistem verovanja i običaja vezanih za određene praznike i dao im svoje specifično obeležje. Tokom stvaranja tih običaja, bio je inspirisan zvaničnim crkvenim pravilima i tumačenjima ali je često i odstupao od njih, i u manjoj ili većoj meri, menjao ih i prilagođavao svojim starim verovanjima i tradiciji.

Januar: 2. Kokošiji Božić, 5. Tucindan, 6. Badnji dan, 7. Božić, 7.—19. Nekrštenы dani, 9. Stevanjdan, 14. Vasiljevdan, 18. Krstovdan, 19. Bogojavljenje, 20. Jovanjdan, 27. Savindan, 29. Verižnjaci, 31. Čumin dan
Februar: 12. Tri jerarha, 14. Trivundan, 15. Sretenje, 24. Vlasovdan, Teodorova subota
Mart: 14. Letnik, 22. Mladenci
April: 7. Blagovesti
Maj: 6. Đurđevdan, 8. Markovdan, 14. Jeremijindan, 22. letnji Nikola
Jun: 28. Vidovdan
Jul: 7. Ivanjdan, 12. Petrovdan, 13. Pavlovdan, 26. letnji Gavrilo, 28. Ćirilovdan, 30. Ognjena Marija
Avgust: 2. Ilindan, 4. Blaga Marija, 8. Trnova Petka, 9. Pantelijevdan, 15. Stevan Vetroviti, 19. Preobraženje, 28. Velika Gospojina
Septembar: 11. Usekovanje, 12. Lesendrovan, 14. Crkvena nova godina, 21. Mala Gospojina, 27. Krstovdan jesenji
Oktobar: 12. Miholjdan, 19. Tomindan, 20. Srđevdan, 27. Petkovača, 31. Lučindan
Novembar: 8. Mitrovdan, 11. Avramijevdan, 14. Vračevi, 16. Đurđic, 21. Aranđelovdan, 24. Mratindan
Decembar: 4. Vavedenje, 9. Alimpijevdan, 13. Mečkin dan, 18. Savica, 19. Nikoljdan, Detinjci, Materice, Oci (ili Očevi)


Uskršnji praznici: Vrbica, Cveti, Veliki četvrtak, Veliki petak, Uskrs, Spasovdan, Trojice

Nazivi meseci[uredi]

Nazivi meseci koji se koriste ili su se koristili kod Srba [1]:

Latinski Prema SPC Sloveno-srpski Srpski narodni
1. Januar Bogojavljenski Sečenj Koložeg
2. Februar Sretenjski Ljuti Sečko
3. Mart Blagoveštenski Suhi Derikoža
4. April Đurđevski Berezozol Ležitrava
5. Maj Carski Traven Cvetanj
6. Jun Petrovski Izok Trešnjar
7. Jul Ilinski Červen Žetvar
8. Avgust Gospođinski Zarev Gumnik
9. Septembar Miholjski Rujen Grozdober
10. Oktobar Mitrovski Listopad Šumopad
11. Novembar Mratinjski Gruden Studen
12. Decembar Božićni Studen Koledar

Narodno određivanje datuma praznika[uredi]

Narod ima svoja nepisana pravila po kojima izračunava kada je koji praznik.

Određivanje datuma praznika [2]:

  • Mali Božić, ili Vasiljevdan, je sedam dana posle Božića, i pada na isti dan kada je i Božić;
  • Sveti Sava je tri nedelje posle Božića;
  • Sveti Trifun pada u polovini šeste nedelje posle Božića;
  • Spasovdan pada u šesti četvrtak posle Velikog Četvrtka;
  • Duhovi padaju u osmu nedelju posle Uskrsa;
  • Ivanjdan je na pola godine posle Božića;
  • Od Petrovdana do Ilindana tri nedelje;
  • Od Ilindana do Velike gospojine 27 dana;
  • Od Velike gospojine do Male gospojine tri nedelje;
  • Od Male Gospojine do Miholjdana tri nedelje;
  • Od Miholjdana do Lučindana tri nedelje;
  • Od Lučindana do Aranđelovdana tri nedelje;
  • Od Aranđelovdana do Božićnih poklada sedam dana;
  • Od Poklada do Nikoljdana tri nedelje;
  • Od Nikoljdana do Božića 19 dana.
  • Vavedenje pada u sedmi dana božićnjeg posta.
  • Kojeg dana u nedelji se slavi Aranđelovdan, tog dana su i Nikoljdan i Stevanjdan.

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. Narodni nazivi za mesece u godini, Pristupljeno 25. 4. 2013.
  2. Milan T. Vuković, 1985.

Literatura[uredi]