Srpski đaci u Francuskoj

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

U periodu između 1915. i 1918. godine u Francuskoj se na školovanju nalazilo između pet i šest hiljada srpskih učenika u preko 150 škola.

Već u maju 1916. godine u Žosijeu formiran je Srpski univerzitetski bataljon, u kome je bilo 300 učenika gimnazije i studenata, od kojih je 150 upravo položilo ispit zrelosti sa odličnim uspehom.

Srpski đaci u Nici i Bolijeu[uredi | uredi izvor]

Srpski đaci u Mentonu (Francuski Mediteran).

Tokom školovanja srpske mladeži u Francuskoj posebno mesto zauzimale su srpske gimnazije u Nici i Bolijeu. Po dolasku u Francusku raspoređivani su po osnovnim i srednjim školama, a za one starije od 18 godina organizovani su maturski tečajevi u Vorepu, Virivilu, Lorgu, Mon Dofenu, Žozjeu, Klarmon Feranu.

Posle nekoliko održanih maturskih tečajeva sva srpska omladina starija od osamnaest godina bila je okupljena u dve gimnazije – prvo u Nici, a zatim, kada je broj đaka porastao toliko da su kapaciteti te gimnazije postali nedovoljni, u Bolijeu.

Internat Srpske gimnazije bio je smešten u nekoliko zgrada, među kojima je bila i petospratna Astorija, jedan od najlepših hotela u Nici.

Intelektualna elita Srbije[uredi | uredi izvor]

Profesori iz Srbije formirali su generaciju francuskih đaka, koji su u posleratnom periodu bili spremni da elemente zapadne kulture unesu u stvaranje nove države. Među poznatim fracuskim đacima i studentima u Nici i Marseju su Rade Drainac, Aleksandar Vučo, Nikola Vučo, Rastko Petrović, Vane Bor, Marko Ristić, Dušan Matić.

Navešćemo samo samo deo profesorske elite - ministar prosvete Ljubomir Davidović, profesor dr Đorđe Stanojević, predstavnik u Univerzitetskom odboru za srpsku omladinu, predsednik Srpske kraljevske akademije Jovan Žujović, šef Prosvetnog odeljenja u Parizu, nešto kasnije kasnije i akademik Sava Urošević; direktor Srpske gimnazije u Bolijeu bio je dr Svetolik Stevanović, a uprava nad učiteljskom školom bila je poverena dr Aleksi Stanišiću; predavali su Jovan Kangrga, Miladin Ševarlić, Rista Karljiković, Vladan Đorđević.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Stikić, Biljana (2012). La formation de la jeunesse serbe en France 1916-1920 :aspects de l’acquisition et de l’apprentissage du français. Documents pour l’histoire du français langue étrangère ou seconde
  • Žujović, Jovan (1918). Influence intellectuelle française sur les Serbes (Conférence faite à Paris le 8 mars 1918). Vannes : Lafolye frères.