Стазе славе

Staze slave
Jugoslovenski filmski poster
Izvorni naslov	Paths of Glory
Režija	Stenli Kjubrik
Scenario	Stenli Kjubrik
Producent	Džejms Haris
Glavne uloge	Kirk Daglas Ralf Miker
Muzika	Žerald Frid
Producentska kuća	United Artists
Godina	1957.
Trajanje	88 minuta
Jezik	engleski
IMDb veza

Staze slave (engl. Paths of Glory) je američki antiratni film u režiji Stenlija Kjubrika. Radnja filma je smeštena u period Prvog svetskog rata iz perspektive francuskih snaga. Glavni lik je pukovnik Daks (Kirk Daglas), koji odbija da žrtvuje svoje vojnike zarad osvajanja brda koje zauzimaju Nemci. Posledica tog odbijanje, jeste vojni sud, na kome su se našla tri pukovnikova vojnika. Pukovnik Daks ulaže napore da dokaže nevinost svojih vojnika.

Radnja

Radnja filma počinje sa naratorskim opisom ratnog stanja do 1916. godine u Prvom svetskom ratu, odmah nakon toga sledi scena u kojoj general Džordž Brulard iznosi predlog svom podređenom, generalu Mireu da pošanje svoju vojsku u napad na brdu koje nosi naziv „mravinjak“ i da bi ga taj potez generala Mireua doveo do unapređenja. General Mireu u početku takav predlog odbija, navodeći da je takav pohod u startu poguban za francusku vojsku. Ali general Mireu potpada pod ponudu svog nadređenog generala, u kojoj između ostalog stoji i potencijalno unapređenje. Uprkos neodobravanju, pukovnik Daks je morao da se pokori naredbi nadređenog(generala Mireua), iako je i sam znao da će gubici po francusku vojsku biti veliki.

Tokom izviđačke misije, neposredno pre napada, pijani poručnik po imenu Rože, šalje jednog od dvojice skauta da izvidi situaciju i istraživajući jedan napušteni bunker, uplašen zbog neprijatelja, baca bombu na bunker, ne proveravajući stanje jednog od njegovih skauta. Drugi skaut pronalazi telo svog saborca, sa jasnim posledicama od bombe. Kada se vratio u bunker, optužuje poručnika Rožea, ali on taj navod pokušava da odbaci kao neosnovan, ali kada mu preživeli sakut Paris jasno stavlja do znanja da je video posledice pogibije svog saborca, poručnik pokušava da falsifikuje njegov izveštaj.

Napad na nemačke pozicije, na brdu zvanom „mravinjak“, počev od prvog talasa vojnika, na čelu sa pukovnikom Daksom, se završava sa velikom katastrofom. Drugi talas vojnika odbija da napadne nemačke položaja suočavajući se sa gubicima prvog talsa francuskih vojnika. Ostaju u rovovima. Nezgodni general Mireu naređuje da se otvori vatra na francuske položaje koji su bili nemoćni pred nemačkom vatrom. Komandant artiljerije odbija da to učini, čak i posle pretnje generala, koji je smatrao kukavičlukom, ponašanje svojih vojnika. Daks se u međuvremenu vraća u rov pokušavajući da pokrene drugi talas francuskih vojnika, ali bezuspešno.

Da bi skinuli ljagu sa imena francuske vojske, general Mireu odlučuje da se strelja 100 vojnika za kukavičluk. General Brulard ga ubeđuje da se smanji broj na tri vojnika, koje će izabrati svaki vod posebno. Skaut Paris biva izabran, zbog poručnika Rožea, koji nastoji da spreči njegovo izlaganje i svedočenje o postupcima Rožea u izviđačkoj misiji. Zatim je izabran Ferol, jer je „društveno nepoželjan“. Poslednji od trojice izabranih, je Arno, koji je izabran nasumično putem žreba, iako je odlikovan više puta, zbog svojih hrabrih postupaka u pređašnjim bitkama.

Pukovnik Daks, pokušava da odbrani svoje ljude, on predstavlja ličnog branioca za ove nevine ljude na vojnom sudu. Na njegovu nesreću sud je prava farsa, uprkos sjajnoj odbrani u uverljivim rečima, ovaj sud je bio sve samo ne objektivan. U poslednjoj reči, Daks osporava autentičnost i pravednost „prekog suda“, i kaže: „Gospodo u sudu, ovi nevini ljudi će vas proganjati do vaše smrti“. Sva trojica su osuđena na smrt.

Kasnije, Daks, shvatajući razloge za koje je Paris odabran da bude pogubljen, imenuje poručnika Rožea da da pogubi ove ljude. Uprkos, permanetnom odbijanju i nastojanju da pukovnika Daksa ubedi da on nije sposoban da to učini, Daks mu naređuje da to mora učiniti on po svaku cenu. Kapetan Ruso, komandant artiljerije, koji je dan ranije odbio da izvrši naredbu od strane generala Mireua, stiže da javi pukovniku Daksu o onome sta je pokušavao da učini general Mireu. Te vesti od strane pukovnika Daksa stiže do generala Brularda.

Sledećeg jutra trojica muškarca osuđenih na smrt, su izvedena u dvorište pred svitom vojske, i osmoricom vojnika koji je trebalo da ih streljaju. Rože se izvinjava Parisu za ono što mu je napravio. Sva trojica su streljanja potom, a zatim i sahranjena.

Nakon egzekucije, general Brulard ima doručak sa Mireuom. Daks ulazi zatim u dvoranu, na pozov generala Brularda. Brularda otkriva generalu Mireu da će navode o navodnoj „naredbi“ generala Mireu sprovesti istragu protiv njega. Mireu sa strašnim negodovanjem to prima, i ljutito napušta dvoranu. Potom, nudi Daksu unapređenje, koje ovaj regujući žustro, odbija. General, ismeva Daksa, tvrdeći da je on izuzetno oštrouman, ali i da je sentimentalista i idealista. Daks oštro napada generala Broularda, smatrajući ga odgovornim za mnoge nepravde koje su napravljene.

Daks, posle napuštanja dvorane, čuje buku, koja je dopirala iz mehane. Na sceni se nalazila mlada zarobljena nemica, publika (vojnici) je dočekuju pogrdnim uzvicima i psovkama, ali kada započinje pesmu, nemi vojnici, u neverici posmatraju mladu Nemicu, neki su bili toliko uzrujani da su čak i plakali.

Spoljašnje veze

• Staze slave na sajtu IMDb (jezik: engleski)