Staklena bašta

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Ukoliko ste tražili efekat zagrevanja planete Zemlje, pogledajte članak Efekat staklene bašte.
Staklena bašta u Sent Polu, Minesota.

Staklena bašta je građevina gde se kultivišu biljke. Staklena bašta je sagrađena od stakla; ona se zagreva jer sunčevo elektromagnetno zračenje zagreva biljke, zemlju i ostale stvari unutar građevine. Vazduh zagrejan toplotom sa vrućih unutrašnjih površina se zadržava u građevini uz pomoć krova i zida.

Princip staklene bašte[uredi]

Moderna staklena bašta

Staklo korišćeno za staklene bašte radi kao selektivni medij prenosa za različite spektralne frekvencije, a njegov efekat je da zarobi energiju unutar staklene bašte, koja zagreva i biljke i zemlju. Ovo otopljava vazduh u blizini zemlje, a vazduh ne može da se podigne i ode. Ovo može da se demonstrira otvaranjem malog prozora blizu krova staklene bašte: temperatura znatno opada. Ovaj princip je osnova autoventilacionog automatskog sistema za rashlađivanje. Staklene bašte, dakle, rade zarobljavajući elektromagnetno zračenje i sprečavajući konvekciju. Pogledajte Solarna staklena bašta za više tehničkih diskusija o radu solarnih staklenih bašti.


Funkcija staklene bašte[uredi]

Staklene bašte se često koriste za uzgajanje cveća, povrća, voća i duvana. Bumbari su izabrani polinatori za većinu oprašivanja u staklenim baštama, mada se koriste i ostali tipovi pčela, kao i veštačko oprašivanje.


Duvan, povrće i cveće se gaje u staklenim baštama u kasnu zimu i rano proleće, a onda se prenose napolje kako vreme otopljava. Započete biljke su obično dostupne baštovanima na pijacama za vreme prenošenja (presađivanja).


Staklene bašte su od sve većeg značaja u snabdevanju hranom za zemlje velikih geografskih širina. Najveći kompleks staklenih bašta na svetu je u Limingtonu u Ontariju (blizu najjužnije tačke Kanade) gde oko 0.8 km² paradajza raste u potpunosti ispod stakla.

Kontrola mikroklime[uredi]

Zatvoreno okruženje staklene bašte ima svoje posebne uslove, u poređenju sa proizvodnjom napolju. Štetočine i bolesti, kao i velike vrućine i vlažnosti vazduha, moraju da se kontrolišu, a navodnjavanje je obavezno za pružanje vode. Moguće je da su potrebni značajni dodaci u vidu toplote i svetlosti, posebno kod zimske proizvodnje povrća toplog vremena. Posebne vrste određenih kultura, kao na primer paradajza, se generalno koriste za komercijalnu proizvodnju.

Staklene bašte štite rasade od prevelike toplote ili hladnoće, štite biljke od mećava prašine i onemogućavaju pristup štetočinama. Kontrola svetlosti i temperature omogućava staklenim baštama da pretvore neobradivo zemljište u obradivo. Staklene bašte mogu da nahrane izgladnele nacije gde kulture ne mogu da opstanu usled teških pustinja i arktičkih pustara. Hidroponika se takođe može koristiti u staklenim baštama kako bi se najbolje iskoristio unutrašnji prostor.

Biolog Džon Tod je izumeo staklenu baštu koja pretvara kanalizacionu u pijaću vodu, putem prirodnih procesa bakterija, biljaka i životinja

Plastenik[uredi]

Plastenik je varijacija staklene bašte gde se stakla koristi se providna plastična folija. Vreme izrade je brže a troškovi su znatno manji je je plastična folija daleko jeftinija od stakla a i lakše se ugrađuje.

Staklenik botaničke bašte Jevremovac[uredi]

Staklenik botaničke bašte Jevremovac u Beogradu

Velika staklena bašta, podignuta u viktorijanskom stilu, sa centralnom kupolom i dva krila, pokriva oko 550 kvm površine i pod svojim svodom čuva preko 1000 različitih tropskih, subtropskih i mediteranskih vrsta zeljastih i drvenastih biljaka, grupisanih geografski, po kontinentima i ekološki. U južnom krilu i pod centralnom kupolom raste raskošan i bujan, biljni svet tropskih kišnih šuma u okviru izložbene postavke Tropi u Beogradu i raznoliki svet vodenih biljaka u okviru postavke Vodene bašte.


Bogata kolekcija sukulentnih biljaka, svet pustinja, peska, kamena i sunca, neismerne lepote i čudesnih metamorfoza raste u severnom krilu staklene bašte.[1]

Reference[uredi]

Vidi još[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]