Stanislava Stana Jatić
| Stanislava Stana Jatić | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 10. septembar 1919. |
| Mesto rođenja | Ljubljana,  Kraljevstvo SHS |
| Datum smrti | 27. decembar 2014. (95 god.) |
| Mesto smrti | Novi Sad,  Srbija |
Stanislava Stana Jatić rođ. Ceraj-Cerić (Ljubljana, 10. septembar 1919 – Novi Sad, 27. decembar 2014)[1] bila je kostimografkinja Srpskog narodnog pozorišta. Tokom osamnaest godina (1952–1970) aktivne službe u SNP-u, kreirala je 236 kostimografija (u proseku jedanaest godišnje), preko 7.000 nacrta i oko 15.000 izvedenih kostima.[2]
Obrazovanje[uredi | uredi izvor]
Školovanje je započela u rodnoj Ljubljani, gde je završila osnovnu, zatim, nižu srednju kao i Žensku zanatsku školu (krojački smer). 1938. godine odlazi u Prag gde upisuje Školu za modne kreatore, ali se zbog rata u Čehoslovačkoj posle samo dva meseca vraća kući. Majstorski ispit za modnu krojačicu položila je u Ljubljani 11. decembra 1939.[3]
Prva zanimanja[uredi | uredi izvor]
Tokom Drugog svetskog rata bila je član Pokreta otpora i radila kao obaveštajac.
Nakon oslobođenja, 1. januara 1946, postala je stručna učiteljica u Ženskoj zanatskoj školi, gde je vodila kurseve krojenja. Na jesen iste godine prelazi u Školu odevnih zanata pri Svetom Jakobu, isprva honorarno, kao učiteljica, da bi već 1947. postala njen rukovodilac. Krajem iste, 1947. godine, prelazi u Beograd gde počinje da radi kao referent za stručne škole u Saveznom komitetu za prosvetu i nauku.[3]
Kostimografija[uredi | uredi izvor]
Pored svih obaveza, želja za usavršavanjem u oblasti kostimografije je i dalje ne napušta. Stoga upisuje Akademiju primenjenih umetnosti u Beogradu - smer kostimografije - iste godine kada je ova ustanova osnovana (1948). Diplomirala je 1952. godine u klasi Milice Babić.
Zahvaljujući preporukama sa Akademije, 25. avgusta 1952. godine postaje prvi stalni kostimograf Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu gde je provela ceo svoj radni vek, sve do 1. septembra 1970. Penzionisala se ranije, usled narušenog zdravstvenog stanja, što je bila posledica mučenja po zatvorima tokom rata.
Uporedo je od 1952. do 1954. godine predavala kostimografiju u novosadskoj Školi za primenjenu umetnost.[3]
Zlatne ruke[uredi | uredi izvor]
Najveći broj predstava u Srpskom narodnom pozorištu, kostimski je osmislila Stana Jaić. Njen radni elan, ali i veliko umetničko nadahnuće nepresušno je izviralo tokom cele radne karijere. Prilikom kreiranja kostima, uvek je bila jasna i precizna u svojim koncepcijama. Na svakoj skici, a kasnije i na kostimu, prisutan je njen istančan smisao za boje. Svaku skicu čine posebnom, jasno izražen stav i gest. Ljudska figura je najčešće u pokretu, a neretko se na skici prepoznaje i lik glumca, pevača ili igrača koji je kostim nosio. Već na samim skicama ove kostimografkinje, zapaža se funkcionalnost i usklađenost kostima i ljudskog tela. [4]
Smisao za razmenu i saradnju[uredi | uredi izvor]
Stana Jatić je imala urođeni smisao za organizaciju posla, radne navike, istrajnost i snažnu volju. Suvereno je vladala zanatskim delom posla. Imala je lak, brz i jasan crtež. Posedovala je duhovnu radoznalost i moralnu stabilnost, takođe i moć korespondencije sa materijom i dobru komunikaciju sa ljudima.
U kreativnom pregnuću, temeljno i do perfekcije, ulazila bi u suštinu materije, prodirala u ideju dela i režijski koncept. Vodila je računa o glumačkim individualnostima, o karakterima i specifičnostima likova. Imala je prefinjen osećaj za kolorističke odnose, naročito u uslovima scenskog prostora i osvetljenja. Njena stvaralačka imaginacija je bila živa i razvijena, osvetljavala joj je puteve ka iznalaženju novih izražajnih sredstava i raznovrsnih pristupa delu i radu. Podjednako dobro je radila naturalističke realističke kostime, stilizaciju i grotesku. Zahvaljujući svemu tome, njeni umetnički dometi su bili visoki, a uzleti nadahnuća veoma česti.[2]
Svi pozorišni poslenici su uživali u saradnji sa Stanom Jatić: reditelji i koreografi, jer bi sa njima lako uspostavljala „iste talasne dužine” u koncipiranju dela; glumci, pevači i igrači, jer je uvažavala sve lične osobenosti u procesu vizuelnog kreiranja lika; scenografi, zbog njene izuzetne prilagodljivosti kao i kolorističkim rešenjima dekora i najčešće, zbog velike tolerancije u traženju zajedničkog vizuelnog scenskog izraza; radnici, zbog jasnih crteža, preciznih uputstava i izbora pravih materijala, a svi zajedno, zbog staložene, mirne i bestrzajne saradnje u ovom segmentu pozorišnog rada.[2]
Baviti se kostimografijom[uredi | uredi izvor]
„Baviti se poslom kostimografa”, govorila je Stana Jatić, „prdstavlja i stalno putovanje, ali, svet se ne obilazi geografski, već se putuje po istoriji kultura.” Da bi kreirala kostime za jednu predstavu, morala bi da „otputuje” u neki raniji vek i neku drugu zemlju, a već za sledeću predstavu, vraćala se u sadašnjost.[4]
Sam proces rada na kostimskoj opremi predstave, složeno je i raznovrsno traganje. Od ideje do realizacije je čitav niz postupaka. Kostimografkinja ovako govori o tome:
„Pošto pročitam delo i obavim razgovor sa rediteljem i scenografom, prelazim po potrebi na studijska istraživanja, služeći se stručnom literaturom, ali i drugim načinima saznavanja i inspiracije. Pri tome mi nije uvek dovoljna moja stručna literatura, te onda posećujem Biblioteku i Galeriju Matice srpske, Vojvođanski muzej, a u Beogradu Narodnu biblioteku, Gradski i Etnografski muzej i druge ustanove. Istovremeno radim idejne skice, a potom i definitivne nacrte kostima. Sama nabavljam materijal za izradu kostima, i to mi spada među najteže poslove. Vodim nadzor nad izradom kostima. Na kraju, kada počnu probe u kostimima, pažljivo motrim da li je možda potrebno na nekim kostimima izvršiti kakve korekture. Pri svemu tome moram da vodim računa o finansijskim okvirima određenim za opremu svake predstave".[4]
Kostimografska gostovnja[uredi | uredi izvor]
Osim što je kreirala za Srpsko narodno pozorište, Stana Jatić je u svojstvu kostimografa gostovala i u mnogim drugim pozorištima: u Beogradu, Subotici, Zrenjaninu, Somboru, Vršcu, Titogradu/Podgorici, Šapcu, Osijeku, Mariboru, Ljubljani, pa i Vašingtonu, a takođe i u mnogim amaterskim pozorištima.[3]
Brojke[uredi | uredi izvor]
Stana Jatić je u svojoj pozorišnoj kući i na gostovanjima umetnički osmislila kostime u ukupno 329 predstava. Na osnovu njenih, preko 7.000 nacrta, sašiveno je, računa se, oko 15.000 različitih kostima.[3] Njen kostimografsko-umetnički rad obeležio je, nesumnjivo, značajan period u istoriji Srpskog narodnog pozorišta.[4]
Isijavajući krugovi[uredi | uredi izvor]
- Osim svog glavnog posla, Stana Jatić se bavila i izradom suvenira. Islikavala je vaze i tanjire ornamentima sa fresaka. Takođe je pravila male lutke od drveta, oblačila ih u narodne nošnje ili odore srednjovekovnih vlastelina;
- U časopisu Naša scena, skicama i tekstom je objašnjavala kostimsku opremu predstava (1955-1957);
- Autorka je kostima u filmu Izbiračica po Kosti Trifkoviću, koji je Avala-film snimila 1961. godine;[3]
- Autorka je knjige: Kratak pregled istorije kostima (1967)[5]
- 1953. godine je postala članica Udruženja primenjenih umetnika Srbije, a 1964. UPIDIV-a
Izložbe[uredi | uredi izvor]
Kolektivne:[uredi | uredi izvor]
1938 - Moderan kostim -Ljubljana
1951 - Scenski kostim - Beograd
1957 - Kostimi keramika - Novi Sad
1960 - Scenografija i kostim u pozorištima FNRJ posle Drugog svetskog rata - Novi Sad
1961 - Sto godina profesionalnog pozorišta u Jugoslaviji - Novi Sad, Beograd, Ljubljana, Zagreb i Kikinda
1963 - Iz ateljea novosadskih umetnika - Novi Sad
1965 - Forma I - Novi Sad
1966 - Forma II - Novi Sad
1971 - Forma IV - Novi Sad
1994 - Forma XIII - Novi Sad
Samostalne:[uredi | uredi izvor]
1970 - Prva samostalna i oproštajna izložba u foajeu SNP-a, povodom scenskog izvođenja opere Đokonda A. Ponkielija i odlaska u penziju - Novi Sad
1980 - Od skice do pozornice - Sremski Karlovci
1982 - Nacrti kostima - foaje Mestnega gledališča u Ljubljani
1986 - Nacrti i pozorišni kostim - foaje SNP-a - Novi Sad
1988 - Retrospektivna izložba pozorišne kostimografije - Novi Sad[4]
1994 - Skice kostima Stane Jatić (autorka: Milena Leskovac) – manja izložba povodom 75 godina od rođenja kostimografkinje
1995 - Skice kostima Stane Jatić (autorka: Milena Leskovac) – retrospektivni prikaz rada prvog stalnog kostimografa SNP-a
2003 - Kostimi i skice kostima Stane Jatić (autorka: Milena Leskovac) – izložba upriličena u znak zahvalnosti na legatu koji je
umetnica poklonila Pozorišnom muzeju Vojvodine[6]
Zasluge i priznanja[uredi | uredi izvor]
Potvrde o veličini, opsegu i kvalitetu rada Stane Jatić, višestruko su obeležile njena postignuća:
1951 - Medalja za hrabrost
1951 - Orden zasluga za narod III reda
1958 - Diploma Festivala "Umetnost u službi čoveka" - Zrenjanin
1960 - Diploma i Nagrada na X susretu pozorišta Vojvodine za kostimografsko ostvarenje u predstavi Pokondirena tikva J. S. Popovića, u izvođenju SNP-a
1961 - Nagrada Narodnog odbora sreza Novog Sada za kostimografsko ostvarenje u predstavi Izbiračica K. Trifkovića, u izvođenju SNP-a
1961 - Spomen-povelja povodom 100-godišnjice SNP-a, u znak priznanja za rad i doprinos ovoj ustanovi.
1961 - Orden rada sa srebrnim vencem za naročito zalaganje i postignute uspehe u izgradnji zemlje
1965 - Zlatna forma na izložbi FORMA I - Novi Sad
1967 - Status i diploma zaslužnog člana Udruženja likovnih umetnika, primenjenih umetnika i dizajnera Vojvodine
1970 - Zlatan spomen porsten i Povelja Srpskog narodnog pozorišta
1971 - Zlatna forma na izložbi FORMA IV - Novi Sad
1971 - Oktobarska nagrada Grada Novog Sada
1977 - Priznanje za zasluge u organizaciji i afirmaciji vrhunske manifestacije muzičke umetnosti Novosadskih muzičkih svečanosti (NOMUS)
1980 - Orden zasluga za narod sa srebrnim zracima
1981 - Iskra kulture Kulturno-prosvetne zajednice Vojvodine
1983 - Nagrada oslobođenja Vojvodine
1987 - Zlatna medalja „Jovan Đorđević” Srpskog narodnog pozorišta
1994 - Diploma povodom 30 godina od osnivanja UPIDIV-a[4]
Legat Stane Jatić u Pozorišnom muzeju Vojvodine[uredi | uredi izvor]
Jedan od najvećih legata u Pozorišnom muzeju Vojvodine je legat kostimografkinje Stane Jatić. On sadrži 3.300 skica kostima, 250 skica narodnih nošnji, 1 haljinu, 20 figura s motivima iz srpskih manastira, raspoređenih po fondovima Muzeja.[6]
-
Kostim koji je dizajnirala Stana Jatić za glumicu Ljubicu Ravasi u ulozi Feme, Pokondirena tikva J. S. Popovića, u režiji Borivoja Hanauske, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište, 1958. Kostim i fotografija su muzejska građa Pozorišnog muzeja Vojvodine. -
Ljubica Ravasi kao Fema u kostimu Stane Jatić, Pokondirena tikva J. S. Popovića, u režiji Borivoja Hanauske, stoto izvođenje, Novi Sad, Srpsko narodno pozorište, 1966. Fotografija je muzejska građa Pozorišnog muzeja Vojvodine.
,_za_glumicu_Ljubicu_Ravasi_u_ulozi_Feme,_1958.jpg)
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ „JATIĆ Stanislava-Stana | Enciklopedija Srpskog narodnog pozorišta” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2019-01-28.
- ^ a b v Vasiljević, Dragoslav. Scenografska i kostimografska ostvarenja na scenama SNP-a, Pozorište kao sudbina ili Priča o pozorišnoj porodici, priredili Radoslav Vesnić Mlađi, Aleksandar Milosavljević, Novi Sad, Pozorišni muzej Vojvodine, Srpsko narodno pozorište, 2017. str. 91-92
- ^ a b v g d đ ENCIKLOPEDIJA Novog Sada. Sv. 9, Ibr-Ješ, gl. urednik Dušan Popov, Novi Sad, Novosadski klub, Prometej, 1997. str. 268-270
- ^ a b v g d đ Leskovac, Milena. Skice kostima Stane Jatić, Novi Sad, Pozorišni muzej Vojvodine, 1995. str. 3-11
- ^ Jovanović, Raško V. Leksikon drame i pozorišta. Jaćimović, Dejan,. Beograd. ISBN 9788607019991. OCLC 883837997.
- ^ a b Pozorišni muzej Vojvodine : povodom 30 godina Pozorišnog muzeja Vojvodine = Theater Museum of Vojvodina : for the 30th annyversary of Theater Museum of Vojvodina (2 iz. i dop. izd.). Novi Sad: Pozorišni muzej Vojvodine. 2007. ISBN 9788685123788. OCLC 852730305.
|first1=zahteva|last1=u Authors list (pomoć)