Start-ap preduzeće

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
Финансијски циклус старт-ап компаније

Термин старт-ап (енгл. start up) je poreklom iz engleskog jezika, postao je popularan nakon osnivanja velikog broja dot-com kompanija na zapadu. Sama reč znači pokrenuti ili započeti. Start ap su uglavnom novostvorene kompanije, odnosno početnici u poslovanju, a start ap kredit i vrsta mikro-kredita namenjenih za osnivanje ovih firmi. Na zapadu se ovaj termin često povezuje sa visokotehnološkim preduzećima.

Razvoj start ap kompanija[uredi]

Pokretanje ovih kompanija se često dovodi u vezu sa povećanim rizikom ali i većom mogućnosti za povratak investicije i brzi rast. Pokretanje kompanije, posebno one povezane sa novom tehnologijom, ponekad proizvodi ogromne profite svojim stvaraocima i investitorima - skorašnji primer takve je Gugl (engl. Google), čiji kreatori su sada milijarderi kroz vlasništvo nad akcijama. Međutim, stopa neuspešnih pokušaja za pokretanje preduzeća je veoma visoka. U Srbiji ovo su noviji vidovi finansiranja početničkih malih biznisa. Krediti koji se izdaju ne prelaze 30.000 evra i finansiraju se iz državnih finansijskih izvora pa zato predstavljaju povoljnije uslove od ostalih kreditnih linija, čime država podstiče razvoj malog i srednjeg preduzetništva. Cilj je i da se unapredi privredna struktura i smanji nezaposlenost pa je stoga ovo posebna podsticajna kreditna linija.

Korisnici kredita[uredi]

Svake godine Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja Srbije raspisuje konkurs za odobravanje kredita za početnike preduzetnike bez hipoteka i start ap kredite za pravna lica. Oni se plasiraju preko Fonda za razvoj, a uključena je i Republička Agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća sa mrežom centara i kancelarija čime se pruža podrška početnicima. Pravo na korišćenje ovih sredstava imaće preduzetnici i pravna lica na području Republike Srbije, registrovani u Agenciji za privredne registre. Podnosilac zahteva za kredit može biti samo komitent koji nikad ranije nije bio vlasnik privrednog društva. Ovi krediti se mogu koristiti samo za određene namere a ne mogu za: primarnu poljoprivrednu proizvodnju, kreditiranje infrastrukture, kreditiranje trgovine, kreditiranje organizovanja igara na sreću i lutrija, kreditiranje kupovine putničkih vozila. Potencijalni korisnici ovih sredstava lica koja osnivaju radnje za obavljanje zanatske, proizvodne i uslužne delatnosti, kao i novoosnovana pravna lica. Kreditiranje preduzetnika podrazumeva da prednost imaju lica do 25 godina, a poželjno je i da su ona prošla određenu obuku po Vladinim programima. Izdavanje kredita je sa niskom kamatnom stopom na godišnjem nivou. Rok otplate je od 3 do 5 godina. Preduzetnik je dužan da obezbedi kredit sa opremom ili menicom ili nekim drugim oblikom jemstva u skladu sa propisima. Kod kreditiranja pravnih lica prednost imaju korisnici do 40 godina starosti. Iznos sredstava je od 500.000 do 2.500.000 dinara sa istom kamatnom stopom i rokom otplate kao i kod preduzetnika. Oni takođe moraju imati instrument obezbeđenja što je najčešće hipoteka na nepokretnost ili zemljište ili neko propisano jemstvo sa vrednošću koja omogućava vraćanje kredita i kamate.[1]

Kriterijum za odobravanje kredita je ocena poslovnih ideja i planova potencijalnih korisnika. Kritičan zadatak u uspostavljanju posla je da se sprovede istraživanje u cilju da potvrdi, procenu i razvoj ideje ili poslovnih koncepata, kao i njihov komercijalni potencijal. Biznis plan koji je ključan mora da sadrži elemente kao što su podaci o preduzetniku:ime i prezime i druge lične podatke. Podaci o preduzetničkoj radnji: naziv, sedište, osnovna delatnost radnje, početak rada, broj zaposlenih. Takođe i podaci o poslovnom prostoru, da li je on u zakupu ili ili vlasništvu, njegov opis, infrastruktura, procenjena vrednost. Zatim podaci o tržišnom aspektu odnosno proizvodima i uslugama koje on kreira. Takođe, osnovni podaci o poslovanju tj. kratak opis planirane delatnosti, zatim planirani obim proizvodnje, podaci o dobavljačima, amortizaciji, potebnim ulaganjima u opremu i poslovni prostor, kao i analiza zaštite životne sredine. Potrebno je navesti efekte poslovanja u smislu iznosa prihoda i rashoda. Za poslovni plan pravnih lica potrebno je navesti osnovne podatke o investitoru kao što su pun naziv privrednog društva, skraćeni naziv, matični broj, šifra delatnosti, osnivače, broj zaposlenih, kao i druge podatke vezane za poslovanje, delatnost, opremu, prostor, amortizaciju, životnu sredinu, efekte i sl.

Lista nekih poznatih start ap preduzeća[uredi]

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ „Uslovi korišćenja“, Fond za razvoj, Pristupljeno 25. 4. 2013.

Spoljašnje veze[uredi]