Statua Bude u Lešanu
| Statua Bude u Lešanu | |
|---|---|
 | |
| Svetska baština Uneska | |
| Zvanično ime | Džinovski Buda u Lešanu |
| Mesto | Mount Emei, Sičuan, Kina |
| Koordinate | 29° 32′ 49″ S; 103° 46′ 09″ I / 29.54694° S; 103.76925° I |
| Kriterijum | Kulturna i prirodna: kulturna i prirodna: (iv)(vi)(x) |
| Referenca | 779 |
| Upis | 1996. (20. sednica) |
Statua Bude u Lešanu (kineski: 樂山大佛) kamena je statua visine 71 metar, isklesana između 713. i 803. godine (tokom vladavine dinastije Tang), koja prikazuje Maitreju.[1] Urezana je na padini krečnjačkog peščanika koji ležii na ušću reke Min u reku Dadu u južnom delu provincije Sičuan u Kini, blizu grada Lešan.[2] Kamena skulptura okrenuta je prema planini Emei, a reke joj teku ispod nogu. To je najveća i najviša kamena statua Bude na svetu[3] i svakako je najviša drevna statua na svetu.
Čitavo područje planine Emei, uključujući i područje džinovskog Bude u Lešanu, na popisu je Uneskove svetske baštine od 1996.godine.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Izgradnja je započeta 723. godine, predvođena kineskim monahom po imenu Hai Tong. Nadao se da će Buda smiriti uzburkane vode koje su mučile brodove koji su plovili rekom. Kada je finansiranje projekta bilo u opasnosti, kaže se da je iskopao sebi oči kako bi pokazao svoju pobožnost i iskrenost. Nakon njegove smrti, međutim, radovi su zaustavljeni zbog nedovoljnog finansiranja. Statua je u to vreme bila završena samo od ramena nagore. Nekoliko godina kasnije, učenici Hai Tonga nastavili su rad na statui uz finansijsku podršku lokalnog zvaničnika po imenu Žangču Điankiang. sledbenici Hai Tonga nastavili su gradnju do kolena, kada je gradnja zaustavljena jer je Žangču Điankiang pozvan da radi na kraljevskom dvoru u Čang’anu. Otprilike 70 godina kasnije, đieduši Vei Gao je odlučio da sponzoriše projekat i izgradnju su dovršili učenici Hai Tonga 803. godine.[4]
Do početka vladavine severne dinastije Sung, džinovski Buda je bio oronuo - telo je bilo prekriveno mahovinom, a drveni paviljon se srušio. Tokom vladavine cara Renzonga, na džinovskom Budi je izvršena velika restauracija, a i drveni paviljon je obnovljen. Od tada nedostaju zapisi o razaranju i obnovi Bude, a izvorni hram, hram Lingjun, ratom je uništavan mnogo puta.
Očigledno je masivna konstrukcija dovela do toga da je ogromna količina kamena uklonjena sa litice planine i odložena u reku ispod da je rečna struja izgubila silu, čineći reku sigurnom za prolazak brodova.
Detaljan sistem odvodnjavanja ugrađen je u džinovskog Budu kada je izgrađen i još uvek je u ispravnom stanju. Podrazumeva drenažne cevi urezane na raznim mestima na telu, da bi se slivala voda posle kiša kako bi se smanjio vremenski uticaj na statuu.
Kada je isklesan džinovski Buda, izgrađena je ogromna trinaestospratnica od drveta, kako bi ga zaštitila od kiše i sunca. Mongoli su ovu strukturu uništili i opljačkali tokom ratova na kraju vladavine dinastije Juan. Od tada je kamena statua izložena nepogodama.
Degradacija[uredi | uredi izvor]
Džinovski Buda u Lešanu je pod uticajem zagađenja koje proizlazi iz neobuzdanog razvoja u regionu. Prema novinskoj agenciji Šinhua, džinovski Buda i mnoga kineska mesta prirodnog i kulturnog nasleđa u regionu propadaju zbog vremenskih uslova, zagađenja vazduha i velikog broja turista. Vlada je najavila restauratorske radove.[5][6]
Sastav[uredi | uredi izvor]
Celokupno umetničko delo je izrađeno u kamenu, osim ušiju koje su napravljene od drveta, pokrivene blatom na površini da bi se napravila glina i pričvršćene za glavu.
Dimenzije[uredi | uredi izvor]
Visoka 71 metar, statua prikazuje Maitreju Budu u sedećem položaju sa rukama oslonjenim na kolena. Postoji lokalna izreka: „Planina je Buda, i Buda je planina“. To je delimično zbog toga što se smatra da je planinski lanac u kojem se nalazi džinovski Buda oblikovan kao uspavani Buda kada se gleda sa reke, a džinovski Buda kao njegovo srce.
Ova statua, isklesana u planini Lingjun, najveća je i najviša kamena statua Bude na svetu (viši od nje je samo moderni Tajlandski Buda, napravljen od betona). Kosa džinovskog Bude sastoji se od 1.021 spiralnih uvojaka ugrađenih u njegovu glavu čija visina iznosi 14,7 metara, a širina 10 metara. Njegove uši duge su 7 metara. Ima obrve duge 5,6 metara, prste duge 8,3 metra, ramena široka 24 metra i nos dugačak 5,6 metara. Njegova usta i svako oko imaju širinu od 3,3 metra (11 stopa). Njegov naslon koji je širok oko 8,5 metara može da primi stotinak ljudi, a najmanji nokat na nozi dovoljno je velik da jedna osoba može da sedi na njemu. Ova statua je visoka deset spratova, što se može uporediti sa veličinom Kipa slobode ako bi Buda stajao uspravno. Budino telo je postavljeno u simetričnom položaju i proporcije njegovih različitih delova tela su proporcionalne u skladu sa tradicionalnim zahtevima statue. Mirne je forme, koja odgovara stilu statua dinastije Tang.[7]
Odvodnjavanje[uredi | uredi izvor]
Iza Budine glave i između njegova dva uha, nalazi se jedinstveni i napredni drenažni sistem za zaštitu statue od erozije. Postoji nekoliko skrivenih oluka i kanala po Budinoj kosi, okovratniku, prsima i rupama na zadnjim delovima njegovih ušiju koji usmeravaju kišnicu da bi unutrašnja područja bila suva.[1] Ovaj složeni arhitektonski sistem sprečava eroziju statue već 1.200 godina.
Zaštita[uredi | uredi izvor]
Posle osnivanja Narodne Republike Kine, džinovski Buda u Lešanu je 1956. godine proglašen kulturnom relikvijom i stavljen pod zaštitu provincijskog narodnog odbora Sičuana. 1996. godine, Uneskov komitet za svetsku baštinu uvrstio je Lešanskog Budu na listu svetskog kulturnog i prirodnog nasleđa. Tokom 1998. godine formalno je osnovan Komitet za upravljanje živopisnim prostorom džinovskog Bude u Lešanu. Obim kontrole upravnog odbora dostigao je 17,88 kvadratnih kilometara. Od 2008. godine formalno je osnovan Komitet za upravljanje živopisnim područjem planine Emei - Lešanski džinovski Buda, čiji je glavni zadatak razvoj turističkih resursa za planinu Emei i džinovskog Budu. Od 24. marta 2002, zvanično je započela prva faza projekta popravke džinovskog Bude od strane Svetske banke. Projekat je podrazumevao potpuno obnavljanje Bude od grudi do glave, a zatim jačanje stenskog zida. Od 23. juna 2002, započeta je druga faza projekta konzervacije džinovskog Bude. Tokom ove faze popravljene su stene na Budinim nogama i popravljen je erodirani deo stene ispod nivoa vode.[3]
Turizam[uredi | uredi izvor]
Kao jedno od šest mesta svetske kulturne baštine u provinciji Sičuan, ovo mesto prima brojne turističke posete. Od 2001. do 2003. godine svrstano je na drugo mesto po popularnosti među provincijskim baštinama sa 1,4 do 1,5 miliona posetilaca godišnje. Tokom 2004. godine došlo je do drastičnog povećanja na 2,1 milion posetilaca. Od 2005. do 2007. bilo je od 2,3 do 2,8 miliona posetilaca godišnje, što je više od svih ostalih lokacija.[8]
Pored glavne atrakcije, na desetine staza kroz planinu mogu se istražiti pešice. Ljudi dolaze iz celog sveta da posete Maitreju. Da bi ga pogledali izbliza, postoji pešačka staza koja posetiocima omogućava da imaju drugačiji pogled na Budino telo kroz više perspektiva. Važno je napomenuti da su tamo planinarske staze strme i uske. Da bi se doživeo panoramski pogled, dostupni su čamci za razgledanje sa reke.
Galerija[uredi | uredi izvor]
-
Litica sa leve strane statue. -
Pogled na statuu sa podnožja. -
Pogled sa vrha. -
Pogled na glavu sa stepeništa. -
Staza ka statui. -
Detaljan pogled na glavu statue.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Hill, Bryan (22. 7. 2018). „The Leshan Giant Buddha: Largest Stone Buddha in the World”. Ancient Origins.
- ^ Rajarajan, R.K.K. (2020). „‘Religious Art and Culture in 2019’ Thousand Faces of the Buddha.”. Indian Journal of History of Science. 55.2: 194—201.
- ^ a b „Mount Emei Scenic Area, including Leshan Giant Buddha Scenic Area”. UNESCO. Pristupljeno 7. 12. 2019.
- ^ „Leshan Giant Buddha”. Chengdu Travel Guide. The China Guide. Pristupljeno 7. 12. 2019.
- ^ „China vows facelift for pollution-battered Buddha”. Reuters. 7. 11. 2007.
- ^ „The Leshan Giant Buddha under Special Protection”. Sights & Attractions — Leshan Buddha. Arhivirano iz originala 2008-11-18. g.
- ^ „Leshan Giant Buddha History & Buddhism Facts”. China Discovery. Pristupljeno 7. 12. 2019.
- ^ Li, Yan (2017). „Analysis on Tourism Competitiveness of Six World Cultural Heritage Sites in Sichuan Province” (PDF). Revista de la Facultad de Ingenier a U.C.V. 32 (15): 61-67. Arhivirano iz originala (PDF) 02. 03. 2019. g. Pristupljeno 7. 12. 2019.
