Stefan Jović

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Stefan Jović
Jović dresu Zvezde
Lični podaci
Puno ime Stefan Jović
Datum rođenja (1990-11-03)3. novembar 1990. (33 god.)
Mesto rođenja Niš, Srbija, SFR Jugoslavija
Državljanstvo Srbija
Visina 1,98 m
Informacije o karijeri
NBA draft 2012. / nije izabran
Pro karijera 2010—danas
Pozicija plejmejker
Seniorska karijera
Godine Klub
2010—2012.
2012—2014.
2014—2017.
2017—2019.
2019—2021.
2022.
2022—2023.
2023—		 Sloga
Radnički Kragujevac
Crvena zvezda
Bajern Minhen
Himki
Panatinaikos
Saragosa 2002
Valensija
Reprezentativna karijera
Godine Reprezentacija
2014— Srbija
Medalje
Košarka
Olimpijske igre
Srebrna medalja — drugo mesto 2016. Rio de Žaneiro Srbija
Svetsko prvenstvo
Srebrna medalja — drugo mesto 2014. Španija Srbija
Srebrna medalja — drugo mesto 2023. Indonezija–Japan–Filipini Srbija
Evropsko prvenstvo
Srebrna medalja — drugo mesto 2017. Turska Srbija
Mediteranske igre
Srebrna medalja — drugo mesto 2013. Mersin Srbija
Univerzijada
Bronzana medalja — treće mesto 2013. Kazanj Srbija

Stefan Jović (Niš, 3. novembar 1990) srpski je košarkaš. Igra na poziciji plejmejkera, a trenutno nastupa za Valensiju.

Na početku karijere nastupao za kraljevačku Slogu, zatim za Radnički iz Kragujevca nakon čega je u septembru 2014. prešao u Crvenu zvezdu. Sa Zvezdom je po tri puta bio osvajač Jadranske lige i prvenstva Srbije dok je dva puta osvojio Kup Radivoja Koraća. Zajedno sa Fakundom Kampacom drži rekord Evrolige sa 19 asistencija na jednoj utakmici.[1] Dobio je i nagradu za najkorisnijeg igrača finala Jadranske lige u sezoni 2015/16. U inostranstvu je nastupao za Bajern Minhen, Himki, Panatinaikos, Saragosu i Valensiju.

Sa seniorskom reprezentacijom Srbije osvojio je srebrne medalje na Svetskom prvenstvu 2014, Olimpijskim igrama 2016., Evropskom prvenstvu 2017. i na Svetskom prvenstvu 2023. godine.

Klupska karijera[uredi | uredi izvor]

Počeci[uredi | uredi izvor]

Jović je košarku je počeo da trenira u Beopetrolu iz Niša.[2] Iz Beopetrola prelazi u Ergonom i sa njima osvaja kadetsko prvenstvo Srbije i Crne Gore 2005. godine. Nakon toga je prešao u Zdravlje iz Leskovca. Tamo je ostao godinu dana, nakon čega se vratio u Niš gde je zaigrao za KK Niš. Pomogao je klubu da uđe u Drugu ligu, a te sezone je bio proglašen za najkorisnijeg igrača prvenstva.

Partije koje je pružio preporučile su ga da pređe u Slogu iz Kraljeva, u kojoj ga je prve sezone trenirao Bojan Kusmuk. U Slogi je odigrao dve sezone, a Kusmuk ga je preporučio svom kolegi Miroslavu-Muti Nikoliću koji je u to vreme bio trener Radničkog iz Kragujevca.

Radnički Kragujevac[uredi | uredi izvor]

U julu 2012. je potpisao ugovor sa Radničkim iz Kragujevca.[3] Nikolić mu je ubrzo dao kapitensku traku, ali nakon samo par meseci uprava Radničkog će mu je oduzeti jer je Stefan posle pobede Zvezde u derbiju nad Partizanom na društvenim mrežama proslavljao pobedu crveno-belih, što se upravi kluba nije dopalo.[4] U sezoni 2012/13. dobio je priliku na osam mečeva u ABA ligi, dok je u Superligi Srbije na sedam utakmica postigao 32 poena. Naredne sezone u regionalnom takmičenju beleži prosečno 4,3 poena, 2,7 asistencija i 1,4 ukradene lopte za 21 minut, dok propušta završnicu i doigravanje domaćeg šampionata zbog povrede.

Crvena zvezda[uredi | uredi izvor]

U septembru 2014. je potpisao trogodišnji ugovor sa Crvenom zvezdom.[5] U crveno-belom dresu osvojio je prvi klupski trofej u karijeri — Kup Radivoja Koraća za 2015. godinu.[6] Nakon toga je u nastavku sezone 2014/15. osvojio i Jadransku ligu kao i Prvenstvo Srbije i tako ispisao istoriju Crvene zvezde koja je po prvi put osvojila više od jednog trofeja u sezoni.

Na utakmici protiv Bajerna u Minhenu, odigranoj 12. novembra 2015, Jović je predvodio svoj tim do pobede sa samo 4 poena ali i 19 asistencija,[7] čime je tada postavio rekord Evrolige po broju asistencija na jednoj utakmici.[8] U nastavku sezone 2015/16. osvojio je sa klubom ponovo trofej Jadranske lige. Jović je proglašen za najkorisnijeg igrača finalne serije Jadranske lige. Zvezda je odbranila titulu pobedom nad Mega Leksom sa 3-0 u pobedama, a Jović je imao prosečan indeks korisnosti 15,6. U prvom meču je postigao 11 poena uz devet asistencija, u drugom je imao po devet poena i proigravanja, dok je u trećem bio na tri poena uz šest asistencija.[9] Na kraju sezone sa klubom je odbranio i titulu prvaka Srbije.

Jović je proveo u Crvenoj zvezdi i sezonu 2016/17. u kojoj su osvojena sva tri domaća trofeja.

Inostranstvo[uredi | uredi izvor]

Dana 14. jula 2017. je potpisao dvogodišnji ugovor sa nemačkim Bajernom iz Minhena.[10] Sa Bajernom je proveo naredne dve sezone u kojima je oba puta osvojio Bundesligu Nemačke.

U julu 2019. je potpisao ugovor sa Himkijem.[11] Tokom boravka u Himkiju je imao problema sa povredama pa je propustio veći broj utakmica. U drugoj sezoni je klub zapao u finansijske probleme nakon čega je Jović zatražio raskid ugovora.[12]

Dana 7. januara 2022. je potpisao ugovor sa Panatinaikosom do kraja 2021/22. sezone.[13]

Sezonu 2022/23. počeo je bez kluba ali je u decembru 2022. potpisao za španskog ACB ligaša Saragosu do kraja sezone.[14] Iako je u junu 2023. produžio ugovor sa Saragosom,[15] Jović je nakon zapaženih partija na Svetskom prvenstvu 2023. prešao u španskog evroligaša Valensiju.[16]

Reprezentacija[uredi | uredi izvor]

Sa mlađim selekcijama državnog tima 2013. godine je osvojio srebro na Mediteranskim igrama i bronzu na Univerzijadi.

Za seniorsku reprezentaciju Srbije je debitovao na Svetskom prvenstvu 2014. u Španiji i osvojio srebrnu medalju. U devet utakmica je provodio u igri prosečno 16 minuta uz učinak od tri poena, 2,1 skok, 1,7 asistencija i 1,33 ukradene lopte, po čemu je bio najbolji u ekipi. Za dva poena je šutirao 64,3% (9/14), a sa linije slobodnih bacanja 85,7% (6/7).[17]

Sa reprezentacijom je osvojio i srebrnu medalju na Olimpijskim igrama u Riju 2016. kao i na Evropskom prvenstvu 2017. godine.

Nosio je je dres Srbije i na Svetskom prvenstvu 2019. u Kini kada je nacionalni tim zauzeo peto mesto. Sa reprezentacijom Srbije je osvojio srebrnu medalju na Svetskom prvenstvu 2023 koje je igrano u Indoneziji, Japanu i na Filipinima.

Prvi je košarkaš iz Niša koji je nastupao za reprezentaciju Srbije.[18]

Uspesi[uredi | uredi izvor]

Klupski[uredi | uredi izvor]

Reprezentativni[uredi | uredi izvor]

Pojedinačni[uredi | uredi izvor]

Statistika[uredi | uredi izvor]

Legenda
  OU Odigrano utakmica   SU  Startovao utakmica  MPU  Minuta po utakmici
 PŠ%  Procenat šuta iz igre  3P%  Procenat šuta za tri  SB%  Procenat šuta slobodnih bacanja
 SPU  Skokova po utakmici  APU  Asistencija po utakmici  UPU  Ukradenih lopti po utakmici
 BPU  Bloka po utakmici  PPU  Poena po utakmici  IPU  Indeksnih poena po utakmici
 Podebljano  Najbolje u karijeri

Napomena: Evroliga nije jedino takmičenje u kojem je igrač učestvovao, igrao je i u domaćim takmičenjima

Evroliga[uredi | uredi izvor]

Godina Tim OU SU MPU PŠ% 3P% SB% SPU APU UPU BPU PPU IPU
2014/15. Crvena zvezda 19 1 13.6 .361 .261 .625 2.1 2.8 1.0 .1 2.9 4.8
2015/16. 27 22 23.2 .408 .356 .788 3.0 5.7 1.2 .1 7.0 9.7
2016/17. 23 23 23.9 .426 .291 .613 2.1 5.6 1.3 .0 7.5 9.3
2018/19. Bajern Minhen 23 17 21.5 .510 .400 .741 2.4 4.6 1.3 .0 8.3 10.2
2019/20. Himki 23 17 23.4 .576 .532 .618 1.9 4.2 1.3 0 7.6 10
Karijera 115 80 21.1 .460 .376 .684 2.3 4.7 1.2 .1 6.8 9.0

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Kampaco sa 19 asistencija izjednačio Jovićev rekord!”. b92.net. 6. 2. 2020. Pristupljeno 17. 1. 2021. 
  2. ^ „Stefan Jović: Trnovit put do Zvezdinog sportiste godine”. kosmagazin.com. 3. 3. 2017. Pristupljeno 4. 3. 2017. 
  3. ^ „Jović među Đavolima”. Sportske.net. Arhivirano iz originala 24. 09. 2015. g. Pristupljeno 19. 9. 2014. 
  4. ^ „Radnički menja kapitena”. Sportske.net. Arhivirano iz originala 04. 03. 2017. g. Pristupljeno 4. 3. 2017. 
  5. ^ „I Stefan Jović oblači Zvezdin dres”. kkcrvenazvezda.rs. Arhivirano iz originala 23. 09. 2014. g. Pristupljeno 21. 9. 2014. 
  6. ^ „Šta mislite kome je Stefan Jović posvetio svoj prvi trofej u karijeri? (VIDEO)”. telegraf.rs. 23. 2. 2015. Pristupljeno 17. 1. 2021. 
  7. ^ (jezik: engleski)„Jovic sets assists record in Crvena Zvezda road win!”. euroleague.net. 13. 11. 2015. Pristupljeno 14. 11. 2015. 
  8. ^ (jezik: engleski)„Statistics”. euroleague.net. Pristupljeno 14. 11. 2015. 
  9. ^ „Stefan Jović MVP finala ABA”. www.b92.net. 2. 5. 2016. Pristupljeno 3. 4. 2016. 
  10. ^ „Bayern acquires playmaker Jovic from Crvena Zvezda”. Eurocupbasketball.com. 14. 7. 2017. Pristupljeno 14. 7. 2017. 
  11. ^ „Khimki lands record passer Jovic”. euroleague.net. 17. 7. 2019. Pristupljeno 12. 9. 2019. 
  12. ^ „Stefan Jović otišao iz Himkija”. mozzartsport.com. 19. 2. 2021. Pristupljeno 17. 1. 2021. 
  13. ^ „Zvanično: Stefan Jović posle godinu dana ima novi klub”. mozzartsport.com. 7. 1. 2022. Pristupljeno 17. 1. 2021. 
  14. ^ „Stefan Jović potpisao za Saragosu do kraja sezone”. mozzartsport.com. 11. 12. 2022. Pristupljeno 25. 9. 2023. 
  15. ^ „Jović ostaje u Saragosi”. b92.net. 24. 6. 2023. Pristupljeno 25. 9. 2023. 
  16. ^ „Zvanično: Stefan Jović ponovo u Evroligi”. mozzartsport.com. 19. 9. 2023. Pristupljeno 25. 9. 2023. 
  17. ^ „Učinak Zvezdaša u osvajanju svetskog srebra”. Moja Crvena Zvezda. 15. 9. 2014. Pristupljeno 19. 9. 2014. 
  18. ^ „Ovaj košarkaš je prvi Nišlija u istoriji koji je obukao dres reprezentacije! (FOTO)”. telegraf.rs. 30. 7. 2014. Pristupljeno 17. 1. 2021. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Стефан_Јовић&oldid=27497218”