Stefan Ostoja Kotromanić

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Stefan Ostoja
Datum smrti1418.
DinastijaKotromanići
OtacTvrtko I Kotromanić
SupružnikVitača Kotromanić, Kujava Radinović, Jelena Nelipčić
PotomstvoStefan Tomaš, Radivoj Ostojić, Stefan Ostojić
Kralj Bosne (prva vladavina)
Period13981404.
PrethodnikJelena Gruba
NaslednikStefan Tvrtko II
Kralj Bosne (druga vladavina)
Period14121418.
PrethodnikStefan Tvrtko II
NaslednikStefan Ostojić

Stefan Ostoja je bio kralj Srba Bosne, Pomorja, Humske zemlje, Zapadnih strana, Donjih Kraja, Usore, Soli i Podrinja.[1] Vladao je u dva navrata od 1398. do 1404, a drugi put od 1412. do 1418.

Prva vladavina[uredi]

Stefan Ostoja je preuzeo vlast od Jelene Grube 1398. godine. Vladao je dva puta. U prvoj vladavini (1398—1404) održavao je dobre odnose sa velmožama. Vlast je izgubio, kada je oduzeo posed jednom plemiću, koji je bio pod zaštitom Hrvoja Vukčića.[traži se izvor] Bio je prognan iz Bosne sve do 1412. godine, kada se ponovo vratio na vlast.

Druga vladavina[uredi]

Nakon što je Stefan Ostoja bio protjeran iz Bosne, na vlast je došao neiskusni i mladi Tvrtko II Kotromanić, koji je vladao samo četiri godine, i to od 1405. do 1409. godine. Od 1409. do 1412. godine, bio je period "Dvovlašća“, jer se Stefan Ostoja vratio u Bosnu i tražio je svoje pravo, da se vrati na prijestolje. 1412. godine Tvrtko II Kotromanić je misteriozno nestaje, a vlast preuzima Stefan Ostoja, koji je Bosnom vladao po drugi put i to od 1412. do 1418. U tom periodu, nije se mnogo brinuo za prosperitet Bosne. Dao je slobodu samovolje velmožama, koji su se borili jedni protiv drugih. U njegovo vrijeme Osmansko carstvo je postepeno počelo prodirati u Bosnu. Nasledio ga je njegov sin, Stefan Ostojić 1418. godine.

Sa jakom vojskom je ušao u Bosnu 1410. godine. Vojvoda Hrvoje je samo čuvao Donje Krajeve i nije hteo da pomaže Ostoji, pa se rat produžio i u 1411. godinu. Sigismund je nekoliko puta pozivao vojvodu Sandalja na pregovore, ali ovaj nije hteo sa njim da pregovara, nego se stavio na čelo Ostojine vojske, potukao i proterao Ugare iz Bosne. Tako je propala Sigismundova namera da se u Bobovcu kruniše za kralja Bosne, kako je to on već bio najavio. Posle potpunog neuspeha u svojim ratnim poduhvatima, Sigismund je pozvao srpske predstavnike na mirovne pregovore u Budim. Na tim pregovorima su učestvovali sa bosanske strane kralj Ostoja, Hrvoje, Sandalj i knez Pavle Radenović.

Pregovori su održani 1412. godine i sklopljen je mir između Bosne i Ugarske. Međutim, taj mir, kao što ćemo videti, neće trajati ni punu godinu dana.

Despot Stefan Lazarević je bio napadnut, 1413 g., od Muse Čelebije, koji je ratovao za svoj račun i sa jakom vojskom opsedao Novo Brdo u kome se nalazio despot Stefan. Vojvoda Sandalj Hranić je otišao sa jednom jakom vojskom i potukao Musu pod Novim Brdom.

Iste godine ugarski kralj je proglasio vojvodu Hrvoja za izdajnika i oduzeo mu sva zvanja i posede. Ovo je bila samo prazna priča, jer ugarski kralj nije mogao Hrvoja smeniti niti mu posede oduzeti, jer je vojvoda prema dogovoru iz 1408. godine samo načelno priznavao prava utarskog kralja na Dalmaciju i Hrvatsku ne priznavajući njegovu vlast nad sobom. Ustvari to je bio pokušaj da se slomije vojvoda Hrvoje koji tada nije bio u dobrim odnosima sa kraljem Ostojom niti sa vojvodom Sandaljom. Sa druge strane ugarski kralj je na ovaj način pokušao da dobije Dalmaciju i Hrvatsku. Pod izgovorom da se zbaci „izdajnik Hrvoje“ Sigismund šalje 1415. godine ugarsku vojsku u napad na Bosnu, a ne na Hrvojeve posede. Tu ugarsku vojsku su vodili Pavle Čupor, Jovan Gorjanski i Jovan Moravički. Pravac napada bio je dolinom reke Bosne prema Doboju. Pre prelaska preko Save Ugari su zaposeli sve Hrvojeve posede u Slavoniji, osim tvrđave Požege koja se sa uspehom branila. Hrvoje se izmiri sa kraljem Ostojom, stane na čelo srpske vojske i pođe pred Ugare.

Istovremeno Hrvoje pozove Turke da napadnu na Ugare u Slavoniji. On je presreo Ugare kod Doboja, u junu mesecu 1415. godine, i tu ih strašno porazio i zarobio sva tri vojskovođe. Pavla Čupora je zašio u volovsku kožu i bacio u reku Bosnu govoreći mu: „Ti si onaj što voli da buče kao vo, pa evo ti sada volovske kože pa buči Bosnom dok te voda nosi." Jovana Gorjanskog i Jovana Moravičkog otkupio je iz ropstva despot Stevan, jer su sa njim bili u nekakvom prijateljstvu. Istovremeno je turska vojska, koju je na Hrvojevo traženje poslao sultan Mehmed I, prošla harajući kroz Slavoniju, Hrvatsku i Sloveniju i stigla sve do Karantinije.

Pa i pored ovih ratnih uspeha Srpsko kraljevstvo se nalazilo u vrlo teškom položaju. Česti ratovi i neprijatelji sa svih strana; na prestolu su sedeli ljudi vrlo prosečne vrednosti i na kraju nesloga među vodećim ličnostima, kao posledica teškog stanja. U zimu 1415. godine jedna turska vojska je poharala južnu Bosnu i severni Hum, a da niko nije ni pokušao da je protera. Ovu vojsku je vodio serdar Isak i pošto ga niko nije ni gonio on se nastanio na gornjem Podrinju i u Vrhbosni kao da je to sultanova zemlja. Tako su se Turci u vidu jednog klina uglavili u sred Srpskog kraljevstva. Slavni vojvoda Hrvoje Vukčić je umro u Kotoru 1416. godine. Da bi održao jedinstvo u Kraljevstvu kralj Ostoja se oženio Hrvojevom udovicom Jelenom. Odmah posle Hrvojeve smrti nastao je rat između Venecije i Ugarske oko Dalmacije. Kralj Ostoja nije imao mogućnosti da brani Dalmaciju, a dalmatinski Srbi su stali na stranu Venecije. Mletački zapovednik u Dalmaciji, Antonije Kanta-rini, javlja svojoj vladi, 28-XII-1418. godine, da je među Srbima digao 5000 dobrih vojnika koji će obezbediti konačnu pobedu mletačkog oružja nad Ugarima.

Kralj Ostoja je umro 1418. godine, baš kada je bio na putu da postigne unutrašnje jedinstvo i da okupi snage za borbu protav Turaka, koji su otimali deo po deo njegove kraljevine.

Porodično stablo[uredi]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Prijezda I
 
 
 
 
 
 
 
8. Stefan I Kotromanić
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Jelisaveta Slavonska
 
 
 
 
 
 
 
4. Vladislav Kotromanić
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Stefan Dragutin
 
 
 
 
 
 
 
9. Jelisaveta Nemanjić
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Katalina Arpad
 
 
 
 
 
 
 
2. Stefan Tvrtko I
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Pavle I Šubić
 
 
 
 
 
 
 
10. Juraj II Šubić Bribirski
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Jelena Šubić Kotromanić
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Stefan Ostoja Kotromanić
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Doroteja Vidinska
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Porodica[uredi]

Supružnik[uredi]

ime slika datum rođenja datum smrti
Vitača oko 1380. nakon 1420.
Kujava
Jelena 1422.

Djeca[uredi]

ime slika datum rođenja datum smrti supružnik
Kralj Stefan
Kralj Stefan Tomaš
Stjepan tomas.jpg
oko 1411. 10. jul 1461. Katarina Kosača Kotromanić
Radivoj oko 1410. jun 1463. Katarina od Velike
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Prijezda I Kotromanić
 
 
 
 
 
 
 
Stefan I Kotromanić
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Jelisaveta Slavonska
 
 
 
 
 
 
 
Vladislav Kotromanić
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Stefan Dragutin
 
 
 
 
 
 
 
Jelisaveta Nemanjić
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Katalina Arpadović
 
 
 
 
 
 
 
Stefan Tvrtko I Kotromanić
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Pavle I Šubić
 
 
 
 
 
 
 
Đurađ I Šubić Bribirski
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Ursa
 
 
 
 
 
 
 
Jelena Šubić Kotromanić
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Lelka
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Stefan Ostoja Kotromanić
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Sracimir
 
 
 
 
 
 
 
Jovan Aleksandar
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Keraca Petrica
 
 
 
 
 
 
 
Jovan Stracimir
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Basarab I
 
 
 
 
 
 
 
Teodora Vlaška
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Margarita
 
 
 
 
 
 
 
Doroteja Vidinska
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Basarab I
 
 
 
 
 
 
 
Nikola Aleksandar
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Margarita
 
 
 
 
 
 
 
Ana Vlaška
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Jovan Dobokaj
 
 
 
 
 
 
 
Klara Dobokaj
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Reference[uredi]

  1. ^ Akademija nauka i umjetnosti Republike Srpske (2008). Građa o prošlosti Bosne (PDF) (1 izd.). str. 114. Pristupljeno 12. 16. 2015.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |access-date= (pomoć)

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]


Prethodnik:
Jelena Gruba
Kralj Bosne
(13981404)

Naslednik:
Stefan Tvrtko II
Prethodnik:
Stefan Tvrtko II
Kralj Bosne
(14091418)
Naslednik:
Stefan Ostojić