Stiven Hoking

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Stiven Hoking
Stephen Hawking.StarChild.jpg
Stiven Hoking
Datum rođenja (1942-01-08)8. januar 1942.
Mesto rođenja Oksford
Ujedinjeno Kraljevstvo Ujedinjeno Kraljevstvo
Datum smrti 14. mart 2018.(2018-03-14) (76 god.)
Mesto smrti Kembridž
Ujedinjeno Kraljevstvo Ujedinjeno Kraljevstvo
Škola Univerzitetski koledž (Triniti hol)
Institucija Univerzitet u Kembridžu Kalifornijski tehnološki institut
Učenici
Poznat po Hokingova radijacija
Veb-sajt www.hawking.org.uk
Potpis Hawkingsig.svg

Stiven Hoking (engl. Stephen William Hawking; Oksford, 8. januar 1942Kembridž, 14. mart 2018) bio je engleski teoretski fizičar, kosmolog, autor i direktor istraživanja u Centru za teorijsku kosmologiju na Univerzitetu u Kembridžu.[13][14] Njegovi naučni radovi uključivali su saradnju sa Rodžerom Penruzom o teoremama gravitacionog singulariteta u okviru opšte relativnosti i teoretskom predviđanju da crne rupe emituju zračenje, nazvano Hokingova radijacija. Hoking je prvi koji je postavio teoriju o kosmologiji, objašnjenu zajednicom opšte teorije relativnosti i kvantne mehanike. Bio je snažan pristalica u višesvetovnom tumačenju kvantne mehanike.[15][16]

Hoking je bio član Kraljevskog društva (FRS), doživotni član Papeške akademije nauka, i dobitnik predsedničke medalje o slobodi, najviše civilne nagrade u Sjedinjenim Američkim Državama. Godine 2002, Hoking je rangiran kao 25. u anketi BBC-a — 100 najvećih Britanaca. Bio je Lukasov profesor matematike na Univerzitetu u Kembridžu između 1979. i 2009. godine i postigao je trgovački uspeh radovima o popularnoj nauci u kojima raspravlja o sopstvenim teorijama i kosmologiji uopšte. Njegova knjiga Kratka istorija vremena pojavila se na spisku bestselera britanskog Sandej Tajmsa i zadržala se tu rekordinih 237 sedmica.

Hoking je imao retki rani-početak sporijeg oblika bolesti motornih neurona (poznate i kao Amiotrofična lateralna skleroza, „ALS” ili Lu Gerigova bolest) koja ga je postepeno paralizovala tokom decenija.[17][18] Čak i nakon gubitka govora, on je i dalje bio u mogućnosti da komunicira putem uređaja za generisanje govora, u početku pomoću ručnog prekidača, a na kraju korišćenjem jednog mišića obraza. Umro je 14. marta 2018. godine u 76. godini života.[19][20]

Biografija[uredi]

Hoking je diplomirao fiziku na Oksfordu, potom je s temom iz teorije relativnosti doktorirao na Kembridžu, gde je nastavio svoju akademsku karijeru. Postao je član Kraljevskog društva 1974, profesor matematike 1979. Kao student dobio veoma progresivnu neuromotoričku bolest koja veoma onesposobljuje i ograničava kretanje i govor. Svoj matematički rad je nastavio mentalno i saopštavao ga tek u završnom obliku. Njegov životni rad predstavlja izvanrednu pobedu nad teškom fizičkom onesposobljenošću.

Hoking je započeo proučavanje opšte teorije relativnosti, primećujući da Ajnštajnova teorija ne objašnjava kvantnomehaničku prirodu fizike i nije u stanju da adekvatno opiše gravitacione singularitete poput „crnih rupa” ili „velikog praska”. U knjizi The Large Scale Structure of Space-Time (G. F. R. Ellis, 1973) pokazao je da se prostor-vreme singularitet mora pojaviti na početku univerzuma i samo prostora i vremena; to je bio „veliki prasak” (tačka beskonačno visoke gustine prostornovremenske zakrivljenosti). Univerzum se od te tačke pa nadalje širi.

Hoking je veoma unapredio naše znanje o crnim rupama - one su singularitet u vremenu i prostoru, koji su uzrokovani masom dovoljnom da zakrivi prostor tako da je onemogućen prolazak svetlosnih talasa (fotona). Granica unutar koje svetlost ne može da izađe zove se horizont događaja i zadata je Švarcšildovim radijusom. Hoking je ustanovio da se horizont događaja vremenom može samo povećavati ili ostati konstantan, tako da ukoliko bi dve crne rupe nestale, površina novonastale oblasti bila bi veća od zbira površina komponenti.

Pokazao je da mehanika crnih rupa ima paralele u zakonima termodinamike (prema kojima entropija mora rasti s vremenom). Takođe je pokazao da crne rupe ne nastaju samo usled kolapsa zvezda već i usled kolapsa i drugih visokokompresovanih regiona prostora.

U periodu od 1970. do 1974. Hoking i njegovi saradnici dokazali su Vilerovu (J. Wheeler, 1911—2008) hipotezu (poznatu kao „ni-dlaka” teorema) da su samo masa, ugaoni moment i električno naelektrisanje očuvani jednom kada materija dospe u crnu rupu.

Godine 1974. Hoking je došao do izvanrednog rezultata da crne rupe mogu emitovati toplotno zračenje. Na primer, ako je par čestica-antičestica nastao u blizini horizonta događaja, a samo jedna je unutar njega, tada crna rupa efektivno emituje toplotno zračenje. Konačna se temperatura otuda mora povezati s crnom rupom, a analogija između mehanike crne rupe i termodinamike je stvarna. Indirektan dokaz za postojanje crnih rupa u centru aktivnih galaksija je sada zadobijen: postoji izvestan dokaz da je u centru naše galaksije, Mlečnog puta, crna rupa.

Nešto skorije je Hoking preduzeo da formuliše konzistentnu kvantnomehaničku teoriju gravitacije, koja bi gravitaciju povezala s druga tri osnovna tipa sile (slabom nuklearnom, jakom nuklearnom i elektromagnetnom interakcijom). Njegova netehnička knjiga „Kratka istorija vremena” (engl. A Brief History of Time, 1988) je bila izvanredni izdavački uspeh. Postao je počasni pratilac kraljice, 1989.

Hoking je umro u svojoj kući u Kembridžu u Engleskoj, rano ujutru 14. marta 2018. godine, u 76. godini života. [21][19] Njegova porodica je izjavila da je "spokojno umro". [22] Njegove su brojke iz oblasti znanosti, zabave, politike i drugih područja. Zastava na Univerzitet Kembridž je spuštena na pola jarbola, a knjigu saučešća su potpisali studenti i posetioci.[23]

Lični pogledi[uredi]

Budućnost čovečanstva[uredi]

Hoking je 2006. godine postavio otvoreno pitanje na internetu, koje glasi: "U svetu koji je u haosu politički, socijalno i ekološki, kako ljudska vrsta može da se održi još 100 godina?", kasnije pojašnjavajući: "Ja ne znam odgovor. Zato sam i postavio pitanje, da ljudi o tome razmišljaju i da budu svjesni opasnosti sa kojima se sada suočavamo."[24]

Hoking je izjavio da, s obzirom na prostranost svemira, vanzemaljci vjerovatno postoje, ali da kontakt sa njima treba izbjeći. On je upozorio da bi vanzemaljci mogli opljačkati Zemlju zbog resursa. [25]Tako je 2010. godine rekao: "Ako nas posjete vanzemaljci, ishod bi bio kao kada je Kolumbo došao u Ameriku, što se nije pokazalo kao dobro za Indijance."[26]

Popularne knjige[uredi]

  • Kratka istorija vremena (1988)
  • Crne rupe i bebe vaseljene i ostali esesji (1993)
  • Teorija svega (2001)
  • Na plećima divova (2002)
  • Kraća istorija vremena (2005)
  • Bog je stvorio cela broja: Matematički prodori koje su promenile istoriju (2005)
  • Velika zamisao (2010)
  • Kratka istorija mog života (2013)

Knjige za decu[uredi]

  • Džordžov tajni ključ za Univerzum (2007)
  • Džordžov svemirski lov na blago (2009)
  • Džordž i veliki prasak (2011)

Filmovi i serije[uredi]

  • Kratka istorija vremena (1992)
  • Stiven Hokingov univerzum (1997)
  • Hoking — Bi-Bi-Sijev televizijski film (2004)
  • Horizont: Hokingov Paradoks (2005)
  • Gospodar naučne fantastike (2007)
  • Stiven Hoking i Teorija svega (2007)
  • Stiven Hoking: Gospodar Univeruzuma (2008)
  • U Univerzum sa Stivenom Hokingom (2010)
  • Vrli novi svet sa Stivenom Hokingom (2011)
  • Stiven Hoking Velika zamisao (2012)
  • Štreberi (2012)
  • Stiven Hoking: Kratka istorija mog života (2013)
  • Teorija svega — igrani film (2014)

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Stiven Hoking na sajtu MGP (na jeziku: engleski)
  2. Allen, Bruce (1983). Vacuum energy and general relativity (Teza). University of Cambridge. 
  3. Bousso, Raphael (1997). Pair creation of black holes in cosmology (Teza). University of Cambridge. 
  4. Carr, Bernard John (1976). Primordial black holes (Teza). University of Cambridge. 
  5. Dowker, Helen Fay (1991). Space-time wormholes (Teza). University of Cambridge. 
  6. Galfard, Christophe Georges Gunnar Sven (2006). Black hole information & branes (Teza). University of Cambridge. 
  7. Gibbons, Gary William (1973). Some aspects of gravitational radiation and gravitational collapse (Teza). University of Cambridge. 
  8. Hertog, Thomas (2002). The origin of inflation (Teza). University of Cambridge. 
  9. Laflamme, Raymond (1988). Time and quantum cosmology (Teza). University of Cambridge. 
  10. Page, Don Nelson (1976). Accretion into and emission from black holes (Teza). California Institute of Technology. 
  11. Perry, Malcolm John (1978). Black holes and quantum mechanics (Teza). University of Cambridge. 
  12. Wu, Zhongchao (1984). Cosmological models and the inflationary universe (Teza). University of Cambridge. 
  13. „Centre for Theoretical Cosmology: Outreach Stephen Hawking”. University of Cambridge. Pristupljeno 23. 6. 2013. 
  14. „About Stephen”. Stephen Hawking Official Website. Arhivirano iz originala na datum 30. 8. 2015. Pristupljeno 23. 6. 2013. 
  15. Gardner, Martin (September/October 2001). "Multiverses and Blackberries". "Notes of a Fringe-Watcher". Skeptical Inquirer. Volume 25, No. 5.
  16. Price, Michael Clive (February 1995). "THE EVERETT FAQ" Archived 20 April 2016[Date mismatch] at the Wayback Machine.. Department of Physics, Washington University in St. Louis. Pristupljeno 17 December 2014.
  17. „Mind over matter: How Stephen Hawking defied Motor Neurone Disease for 50 years”. The Independent. 26. 11. 2015. 
  18. „How Has Stephen Hawking Lived to 70 with ALS?”. Scientific American. 7. 1. 2012. Pristupljeno 23. 12. 2014. »Q: How frequent are these cases of very slow-progressing forms of ALS? A: I would say probably less than a few percent.« 
  19. 19,0 19,1 Overbye, Dennis (14. 3. 2018). „Stephen Hawking Dies at 76; His Mind Roamed the Cosmos”. The New York Times. Pristupljeno 14. 3. 2018. 
  20. Henry, David (14. 3. 2018). „Stephen Hawking, physicist who reshaped cosmology, passes away at 76”. The Economic Times. Pristupljeno 15. 3. 2018. 
  21. Rees, Martin (14. 3. 2018). „Stephen Hawking (1942–2018)” (na jeziku: engleski). doi:10.1038/d41586-018-02839-9. Pristupljeno 15. 3. 2018. 
  22. Allen, Karma (14. 3. 2018). „Stephen Hawking, author of 'A Brief History of Time,' dies at 76”. ABC News. Pristupljeno 14. 3. 2018. 
  23. „Queue of people sign book of condolence at Stephen Hawking’s former college”. BT News. Press Association. 14. 3. 2018. Pristupljeno 14. 3. 2018. 
  24. Sample, Ian (2. 8. 2006). „The great man's answer to the question of human survival: Er, I don't know”. The Guardian. Pristupljeno 14. 3. 2018. 
  25. Hickman, Leo (25. 4. 2010). „Stephen Hawking takes a hard line on aliens”. The Guardian. Pristupljeno 24. 2. 2012. 
  26. „Stephen Hawking warns over making contact with aliens”. BBC News. 25. 4. 2010. Pristupljeno 24. 5. 2010. 

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]