Stivi Rej Von
| Stivi Rej Von | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Stiven Rej Von |
| Datum rođenja | 3. oktobar 1954. |
| Mesto rođenja | Dalas, Teksas, SAD |
| Datum smrti | 27. avgust 1990. (35 god.) |
| Mesto smrti | Ist Troj, Viskonsin, SAD |
| Muzički rad | |
| Aktivni period | 1965—1990. |
| Žanr | bluz, električni bluz, bluz rok |
| Instrument | gitara, vokal |
| Ostalo | |
| Povezani članci | Dejvid Boui, Džef Bek, Džo Koker |
| Veb-sajt | www |
Stiven "Stivi" Rej Von (engl. Stephen "Stevie" Ray Vaughan; 3. oktobar 1954 — 27. avgust 1990), nekad skraćeno kao SRV, je bio američki muzičar, pevač, tekstopisac i producent. Uprkos kratkoj mejnstrim karijeri, od samo sedam godina, smatra se jednim od najuticajnih električnih gitarista u istoriji bluza, a i jedna od najzaslužnijih figura za oživljavanje bluza u 1980im. AllMusic ga opisuje kao "moćnog gitaristu koji je dao zamah bluzu u '80-im, a njegov uticaj se oseća i dugo nakon njegove smrti."[1].
Rođen je i odrastao u Dalasu, Teksas, Rej je počeo da svira gitaru sa sedam godina, inspirisan od starijeg brata Džimija. Godine 1971. je napustio srednju školu, i preselio se u Ostin naredne godine. Svirao je koncerte sa brojnim bendovima, zaradio je poziciju u Mark Benovom bendu, the Nightcrawlers, a kasnije i sa Deni Frimanom u Kobrama, sa kojim je nastavio da radi do kraja 1977. On je tada osnovao sopstvenu grupu, Triple Threat Revue, koju je preimenovao u Double Trouble nakon angažovanja bubnjara Krisa Lajitona i basiste Tomija Šanona. On je stekao slavu nakon njegovog nastupa na Montre Džez Festivalu 1982, a 1983. je izašao njegov debi studijski album, Texas Flood, koji bio 38. na listi. Album od deset pesma bio je komercijalno uspešano izdanje, koje se prodalo u preko pola miliona primeraka. Nakon što je prestao da pije krajem 1986. godine, krenuo je na koncertne turneje sa Džef Bekom 1989. i Džo Kokerom 1990. pre njegove smrti, prilikom pada helikoptera 27. avgusta 1990. godine, kada je imao 35 godina.
Von je muzički bio inspirisan američkim i britanskim bluz rokom. Voleo je čisto pojačalo sa jakim zvukom i doprineo je popularnosti starinske muzičke opreme. On je često u kombinovao nekoliko različitih pojačala i što manje pedala za efekte. Kris Gil iz časopisa "Guitar World" je prokomentarisao: "Stivi Rej Vonov zvuk gitare je bio suv kao leta San Antonia i blistavo čist kao debitanti Dalasa, proizvod prirodnog zvuka pojačala sa dovoljno jakim promenama. Ipak, Von povremeno koristi pedale da pojača svoj zvuk, uglavnom kao podršku signalu, iako je povremeno dodavao rotirajuće kabine za gitaru i vah pedale za dodatne teksture talenta."[2].
Von je dobio nekoliko muzičkih nagrade, kako tokom života, tako i posthumno. Godine 1983, čitaoci "Guitar Player" su ga izglasali za "Najbolji novi talenat" i "Najbolji gitarista električnog bluza". U 1984, Bluz Fondacija ga je proglasila za "Zabavljača godine" i "Bluz instrumentalista godine", a 1987. godine, časopis "Performance" mu je dao nagradu za "Ritam i bluz akt godine". Osvojio je šest Gremi nagrada i deset "Ostin muzičke nagrade", on je primljen u "Bluz kuću slavnih" 2000. godine, a "Kuću slavnih muzičara" 2014. Časopis Roling stoun postavila je Vona na 12. mesto na listi "100 najvećih gitarista svih vremena"[3]. 2015, je primljen u "Rokenrol kuću slavnih"[4].
Porodica i lični život[uredi | uredi izvor]
Vonovo poreklo se može pratiti unazad do njegovog pradede, Robert Hodgen LaRue. Robert LaRue je imao ćerku po imenu Laura Bele, Stivijeva baka po ocu. Udala se za Tomasa Li Vona i preselila se u Okrug Rokvol, Teksas, gde su živeli od nadnica[5][nb 1]. 6. septembra 1921, dobili su sina po imenu Džimi Von Li[7].
Džimi Von je napustio školu kada je imao šesnaest godina, a priključio se mornarici SAD tokom Drugog svetskog rata. Posle njegovog otpuštanja, oženio Martom Kuk 13. januara 1950.[8] Stiven Rej Von je rođen 3. oktobra 1954, u Dalasu, Teksas; bio je tri i po godine mlađi od svog brata Džimija (rođen 1951). Big Džim je obezbedio posao kao radnik na azbestu, zanimanja koji je uključivao rigorozan, manuelni napor. Porodica se često selila, pa su živeli i u drugim državama kao što su Arkanzas, Luizijana, Misisipi i Oklahoma pre nego se konačno nastani u Oak Klifu (deo Dalasa). Stidljiv i nesiguran momak, Stivi je bio duboko pogođen njegovim iskustvima iz detinjstva. Njegov otac se borio se alkoholizmom, a često je, zbog lošeg temperamenta, terorisao porodicu i prijatelje. U kasnijim godinama, Stivi se sećao da je i on sam bio žrtva porodičnog nasilja[9].
Napomene[uredi | uredi izvor]
- ^ Vonova baka po ocu, Laura Bele LaRue, bila je zakupac koja se preselila u Okrug Rokvol iz Terela, Teksas, nakon udaje za svog muža, Tomasa Li Vona, 13. jula 1902. je rodila devetoro dece, od kojih je osam preživelo detinjstvo. Nedeljom, Lora bi okupila svoju decu oko njenog klavira u dnevnoj sobi, pevala himne i popularne pesme. 1928, Tomas je umro od Brajtove bolesti i ostavio Lauru i porodicu da skupljaju pamuk na početku Velike depresije[6].
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Biography of Stevie Ray Vaughan”. Allmusic. Pristupljeno 23. 3. 2014.
- ^ Gill 2013a.
- ^ „Stevie Ray Vaughan – 100 Greatest Guitarists”. Rolling Stone. 23. 11. 2011. Pristupljeno 19. 8. 2014.
- ^ „2015 Rock Hall Of Fame Class Includes Lou Reed, Joan Jett, Green Day”. NPR.org. 16. 12. 2014.
- ^ Patoski & Crawford 1993, str. 5.
- ^ Patoski & Crawford 1993, str. 3.
- ^ Hopkins 2011, str. 4.
- ^ Patoski & Crawford 1993, str. 6: Jim and Martha meeting at a 7-Eleven in the late 1940s; Patoski & Crawford 1993, str. 8: Jim and Martha married in 1950.
- ^ Patoski & Crawford 1993, str. 8–9: Jim's alcohol abuse and temper; Patoski & Crawford 1993, str. 42: Jim's violence
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Aledort, Andy (avgust 2000). „Stevie Ray Vaughan: The Guitar World Tribute”. Guitar World.
- „Billboard Hot 100”. Billboard. jun 1983.
- „Cesar Diaz Interview”. The ToneQuest Report. sv. 1 br. 10. avgust 2000.
- Claypool, Bob (30. 7. 1978). „Audience hypnotized by Stevie Vaughan”. Lubbock Avalanche-Journal.
- Corcoran, Michael (26. 3. 1987). „Alive and well: Texas bluesman SRV conquers the urge to splurge”. Dallas Observer.
- Crawford, Bill (6. 10. 1995). „Stevie Ray Vaughan: The Artistic Afterlife”. The Austin Chronicle.
- Digiovanni, Joe (28. 8. 1990). „Vaughan, Eric Clapton aides die in copter crash”. The Daily Gazette.
- Evans, Steve; Middlebrook, Ron (2002). Cowboy Guitars
. Centerstream Publishing. ISBN 978-1-57424-102-0. - Fricke, David (22. 2. 2007). „The New Guitar Gods: John Mayer, John Frusciante and Derek Trucks”. Rolling Stone. Arhivirano iz originala 27. 3. 2010. g. Pristupljeno 25. 1. 2012.
- Gill, Chris (2010). „Stevie Ray Vaughan: Lone Star Rising”. Pristupljeno 13. 8. 2012.
- Gill, Chris (3. 10. 2013). „Thirty Years After 'Texas Flood,' Guitar World Celebrates the Phenomenal Rise of Stevie Ray Vaughan”. Pristupljeno 28. 9. 2014.
- Greene, Andy (9. 10. 2014). „Green Day, Nine Inch Nails, Smiths Nominated for Rock Hall of Fame”. Rolling Stone. Arhivirano iz originala 19. 10. 2014. g. Pristupljeno 23. 10. 2022.
- Gregory, Hugh (2003). Roadhouse Blues: Stevie Ray Vaughan and Texas R&B. Hal Leonard Corporation. ISBN 978-0-87930-747-9.
- Hall, Ken (5. 11. 1987). „Cold Shot to Cold Turkey”. Music.
- Held, Tom (28. 8. 1990). „Pilot says he wouldn't have flown”. Milwaukee Journal Sentinel.
- Holden, Stephen (8. 10. 1984). „Stevie Ray Vaughan, guitarist, at Carnegie Hall”. The New York Times. Pristupljeno 13. 4. 2014.
- Holland, Brian D. (29. 5. 2005). „Albert Cummings Interview”. Modern Guitars. Arhivirano iz originala 5. 7. 2008. g. Pristupljeno 25. 1. 2012.
- Hopkins, Craig (15. 9. 2010). Stevie Ray Vaughan – Day by Day, Night After Night: His Early Years, 1954–1982. Backbeat Books. ISBN 978-1-4234-8598-8.
- Hopkins, Craig (18. 10. 2011). Stevie Ray Vaughan – Day by Day, Night After Night: His Final Years, 1983–1990. Backbeat Books. ISBN 978-1-61774-022-0.
- Jordan, Oscar (avgust 2011). „Kenny Wayne Shepherd – How He Goes”. Premier Guitar. Arhivirano iz originala 16. 4. 2012. g. Pristupljeno 25. 1. 2012.
- Joseph, Frank (septembar 1983). „Before the Flood”. Guitar World.
- Joule, Steve (25. 6. 1988). „Life Without Booze”. Kerrang!.
- Kopp, Bill (23. 2. 2010). „Interview: Johnny Winter”. Musoscribe. Pristupljeno 25. 4. 2021.
- Larkin, Colin (2006). Encyclopedia of Popular Music. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-531373-4.
- McBride, James (mart 1985). „You Can Take the Boy Out of Texas, but You Can't Take Texas Out of Blues' Golden Boy Stevie Ray Vaughan”. People.
- Menn, Don, ur. (1992). Secrets From The Masters. Miller-Freeman, Inc. ISBN 0-87930-260-7.
- Milkowski, Bill (septembar 1988). „A Focused Stevie Ray Vaughan Comes Clean”. Guitar World.
- Milkowski, Bill (decembar 1990). „The Good Texan”. Guitar World.
- „My Guitar Heroes”. Request. 10. 7. 1989.
- Nixon, Bruce (jun 1983). „Playing the Blues for Bowie”. Record. sv. 2 br. 8. str. 21.
- Nixon, Bruce (novembar 1985). „Stevie Ray Vaughan discusses fame, Hendrix and his new album, 'Soul To Soul'”. Guitar World.
- Patoski, Joe Nick; Crawford, Bill (1993). Stevie Ray Vaughan: Caught in the Crossfire. Little, Brown and Company. ISBN 978-0-316-16069-8.
- Paul, Alan (avgust 1999). „Blue Smoke”. Guitar World.
- Perry, Neil (1. 7. 1989). „A Small Step for Mankind”. Sounds.
- Prial, Dunstan (2006). The Producer: John Hammond and the Soul of American Music. Farrar, Straus and Giroux. ISBN 978-0-312-42600-2.
- Reid, Jan (5. 7. 2010). The Improbable Rise of Redneck Rock. University of Texas Press. ISBN 978-0-292-78776-6.
- „Reviews”. Boca Raton News. 13. 10. 1989.
- Rhodes, Joe (11. 10. 1984). „Even now, Stevie Ray has to pinch himself”. Dallas Times-Herald.
- Rhodes, Joe (6. 10. 1984). „Stevie Ray wows Carnegie crowd”. Dallas Times-Herald.
- Rosen, Steven (29. 10. 1985). „Stevie Ray Vaughan Interview”. Modern Guitars. Arhivirano iz originala 17. 11. 2006. g.
- Rotondi, James (januar 1994). „Blood on the Tracks”. Guitar Player.
- Santelli, Robert (oktobar 1985). „Stratocasting the Blues with a Touch of Texas”. Music & Sound Output.
- Schwartz, Andy (1997). Live at Carnegie Hall (booklet). Epic Records.
- Smith, Troy L. (4. 3. 2015). „Rock Hall confirms members of Paul Butterfield Blues Band, the Blackhearts and Double Trouble being inducted”. Cleveland Plain Dealer.
- Sullivan, Mary Lou (2010). Raisin' Cain: The Wild and Raucous Story of Johnny Winter. Backbeat Books. ISBN 978-0-87930-973-2.
- „Stevie Ray Vaughan”. Variety. decembar 1983.
- „Best of Stevie Ray Vaughan”. In the Studio. 21. 6. 1993. Album Network.
- „Couldn't Stand the Weather – Stevie Ray Vaughan and Double Trouble”. AllMusic. Pristupljeno 12. 1. 2012.
- Live from Austin, Texas (Medijske beleške). New York City: Sony Music Entertainment. 1995.
- „Mainstream Rock Songs – 1989 Archive”. Billboard. Pristupljeno 28. 9. 2014.
- „Soul To Soul – Stevie Ray Vaughan and Double Trouble”. AllMusic. Pristupljeno 12. 1. 2012.
- „Stevie Ray Vaughan”. The Dallas Morning News. 17. 3. 1985.
- „Stevie Ray Vaughan”. Legends. Sezona 1. Epizoda 15. 3. 10. 1997. VH1.
- „Vaughan died of multiple injuries”. The Daily Union. 29. 8. 1990.
- Dickerson, James (2004). The Fabulous Vaughan Brothers: Jimmie and Stevie Ray. Taylor Trade. ISBN 978-1-58979-116-9.
- Gill, Chris (mart 2013). „Blues Power: An In-Depth Guide to the Amps and Effect Pedals in Stevie Ray Vaughan's Arsenal”. Guitar World.
- Kitts, Jeff (1997). Guitar World Presents Stevie Ray Vaughan. Hal Leonard Corporation. ISBN 978-0-7935-8080-4.
- Leigh, Keri (1993). Stevie Ray: Soul to Soul. Taylor Trade. ISBN 978-0-87833-838-2.
- Rubin, Dave (2007). Inside the Blues, 1942 to 1982. Hal Leonard Corporation. ISBN 978-1-4234-1666-1.
- White, Timothy (jun 1991). „SRV: Talking With The Master”. Musician.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Zvanični veb-sajt
- Stivi Rej Von na sajtu AllMusic (jezik: engleski)
- Stivi Rej Von na sajtu Discogs (jezik: engleski)
- stevierayvaughanVEVO na sajtu YouTube
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Umetničke | |
| Ostale | |
