Стив Џобс (film)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Stiv Džobs
Filmski poster
Izvorni naslovSteve Jobs
RežijaDeni Bojl
ScenarioAron Sorkin Knjiga: Volter Ajzakson
ProducentDeni Bojl
Gajmon Kasadi
Kristijan Kolson
Mark Gordon
Skot Rudin
Glavne ulogeMajkl Fasbender
MuzikaDanijel Pemberton
SnimateljAlvin H. Kihler
MontažaEliot Grejam
StudioUniversal Pictures
Godina2015.
Trajanje122 minuta
Zemlja SAD
Jezikengleski
Budžet30 miliona dolara[1]
Zarada34,4 miliona dolara[1]
Veb-sajtwww.stevejobsthefilm.com
IMDb veza

Stiv Džobs (engl. Steve Jobs) američka je biografska drama iz 2015. reditelja Denija Bojla za koju je scenario napisao Aron Sorkin po motivima iz knjige Stiv Džobs Voltera Ajzaksona.

Razvoj je počeo 2011. godine nakon što su stečena prava na Ajzaksonovu knjigu. Snimanje je počelo u januaru 2015. Razmatrani su različiti glumci i glumci pre nego što je Fasbender na kraju preuzeo ulogu. Montaža je bila opsežna na projektu, a montažer Eliot Graham je počeo dok se film još snimao. Danijel Pemberton je služio kao kompozitor, sa fokusom na podelu partiture na tri prepoznatljiva dela.

Stiv Džobs je premijerno prikazan na filmskom festivalu u Telurdu 2015. 5. septembra 2015. i počeo je ograničeno izdavanje u Njujorku i Los Anđelesu 9. oktobra 2015. Otvoren je širom zemlje u Sjedinjenim Državama 23. oktobra 2015. uz pohvale kritike, vizuelni stil, Sorkinov scenario i gluma Fasbendera i Vinslet nabrajaju pohvale. Međutim, to je bilo finansijsko razočarenje, zaradivši 34 miliona dolara širom sveta u odnosu na budžet od 30 miliona dolara. Ljudi bliski Džobsu kao što su Stiv Voznijak i Džon Skali pohvalili su nastupe, ali je film dobio i kritike zbog istorijske netačnosti. Vinslet je osvojila Zlatni globus i BAFTA nagradu za najbolju sporednu glumicu, a Sorkin je osvojio nagradu Zlatni globus za najbolji scenario na 73. Zlatnim globusima, dok su Fasbender i Vinslet dobili nominacije za najboljeg glumca i najbolju sporednu glumicu, respektivno, na 88. dodeli Oskara.

Radnja[uredi | uredi izvor]

 Upozorenje: Slede detalji zapleta ili kompletan opis filma!

Godine 1984. glasovni demo Mekintoš 128K ne uspeva manje od sat vremena pre nego što je predstavljen u Flint Centru. Suosnivač Epla Stiv Džobs zahteva od inženjera Endija Hercfelda da to popravi, preteći da će ga javno umešati u zasluge za prezentaciju ako to ne učini. Hercfeld konačno predlaže lažiranje demonstracije pomoću prototipa Mekintoš 512K računara.

Džobs se izjašnjava izvršnoj direktorki marketinga Džoani Hofman o članku u časopisu Tajm koji razotkriva njegov spor oko očinstva sa bivšom devojkom Krisen Brenan – on poriče da je otac Brenanove petogodišnje ćerke Lise. Brenan dolazi sa Lisom da se suoči sa njim – ogorčena je zbog njegovog poricanja i njegovog odbijanja da je podrži uprkos njegovom bogatstvu. Džobs se povezuje sa Lisom zbog njene MacPaint umetnosti i pristaje da obezbedi više novca i kuću. Suosnivač Stiv Voznijak traži od Džobsa da oda priznanje Epl II timu u svojoj prezentaciji, ali Džobs smatra da pominjanje računara (koji smatra zastarelim) nije mudro.

Do 1986. godine, nakon očiglednog neuspeha Mekintoša, Džobs je osnovao novu kompaniju, NeXT. Pre nego što je NeXT kompjuter predstavljen 1988. godine, provodi vreme sa devetogodišnjom Lisom. Međutim, njegov odnos sa Brenan je i dalje napet – optužuje je za neodgovorno ponašanje i da je iskoristila Lisu da dobije novac od njega. Voznijak stiže i predviđa da će NeXT biti još jedan neuspeh. Džobs ga suprotstavlja zbog njegove javne kritike na račun njega, a Voznijak dovodi u pitanje Džobsov doprinos istoriji računarstva. Džobs brani svoju ulogu dirigenta koji režira „muzičare“ poput Voznijaka.

Izvršni direktor kompanije Epl Džon Skali zahteva da zna zašto svet veruje da je otpustio Džobsa – Džobsa je zapravo izbacio odbor Epla, koji je bio odlučan da ažurira Epl II nakon slabe prodaje Mekintoša. Uprkos Skalijevim upozorenjima, Džobs je kritikovao odluku i usudio ih da daju konačno glasanje o njegovom mandatu. Nakon što Hofman i Džobs razgovaraju o nejasnom pravcu NeXT-a, ona shvata da je Džobs dizajnirao računar da navede Epl da kupi kompaniju i vrati ga na posao.

Do 1998. godine, Epl je otpustio Skalija, kupio NeXT i imenovao Džobsa za izvršnog direktora, a Džobs se sprema da predstavi iMac. Oduševljen je Hofmanovom snažnim komercijalnim prognozama, ali besan što je Lisa dozvolila svojoj majci da proda kuću koju je Džobs kupio za njih. Hofman podseća Džobsa da je pretio da će Lisi uskratiti školarinu za fakultet, a Hercfeld priznaje da je platio Lisinu školarinu i predložio joj da ide na terapiju. Voznijak ponovo traži da Džobs prizna Epl II tim tokom prezentacije, i ponovo odbija.

Skali dolazi u tajnosti i njih dvoje se popravljaju. Džobs i Skali razgovaraju o Džobsovom životu kao usvojenom detetu, a Džobs priznaje da njegova potreba za kontrolom proizilazi iz njegovog osećanja nemoći kada je odustao. Po Hofmaninom nalogu, Džobs se izvinjava Lisi za svoje greške i prihvata da je on njen otac, priznajući da je „loše napravljen“. On priznaje Lisi da je "Lisa" zapravo dobila ime po njoj. On takođe obećava Lisi da će staviti još muzike u njen džep kada vidi njen vokmen. Lisa gleda svog oca kako izlazi na scenu da predstavi iMac.

Uloge[uredi | uredi izvor]

Glumac Uloga
Majkl Fasbender Stiv Džobs
Kejt Vinslet Džoana Hofman
Set Rogen Stiv Voznijak
Džef Danijels Džon Skali
Ketrin Voterston Krisen Brenan
Majkl Stalbarg Endi Hercfeld
Makenzi Mos Ripli Sobo
Sara Snuk Endi Kaningam
Adam Šapiro Ivi Tevanijan
Džon Ortiz Džoel Forcajmer
Sten Rot Džordž Kouts

Produkcija[uredi | uredi izvor]

Razvoj[uredi | uredi izvor]

Soni je kupio prava na knjigu u oktobru 2011. godine, angažujući Arona Sorkina da je adaptira.[2][3] U novembru 2011. se pričalo da će Džordž Kluni i Noa Vajl (koji je ranije glumio Džobsa u TV filmu Pirati iz Silicijumske doline) iz 1999. godine biti razmatrani za naslovnu ulogu.[4] U maju 2012, Sorkin je zvanično potvrdio da piše scenario,[5] i zatražio je pomoć Stiva Voznijaka, za istorijsku tačnost.[6]

Nakon što je Sorkin završio scenario u januaru 2014, razvoj projekta je počeo da se zahuktava kada je Dejvid Finčer ušao u pregovore o režiji filma,[7] sa Finčerom koji je izabrao Kristijana Bejla kao svog izbora za Džobsa.[8] Međutim, u aprilu 2014. Finčer je napustio projekat zbog ugovornih sporova.[9] Deni Bojl je tada angažovan da režira, a Leonardo Dikaprio je u razgovorima za ulogu.[10] U oktobru 2014. godine je Dikaprio odustao, a razmatrali su se Bejl, Met Dejmon, Ben Aflek i Bredli Kuper.[11]

Natali Portman je ušla u pregovore za ulogu u novembru 2014,[12] ali se u decembru iste godine povukla.[13] U međuvremenu, Džef Danijels je započeo pregovore za ulogu, a Majkl Stalbarg se pridružio glumačkoj ekipi kao Endi Hercfeld.[13][14][15][16]

Snimanje[uredi | uredi izvor]

Glavno snimanje počelo je 16. januara 2015. u Džobsovoj kući iz detinjstva u Los Altosu,[17] sa dodatnim scenama snimljenim širom zaliva San Franciska.[18] Produkcija se zatim preselila u Berkli 23-24. januara 2015. (u restoranu na Koledž aveniji u okrugu Elmvud).[19] Snimanje je nastavljeno 29. januara 2015. u Flint Centru, koledžu De Anza (mesto prvobitnog otkrivanja Mekintoša 1984. godine).[20] Krajem februara, produkcija se preselila u San Francisko.[21] Snimanje je završeno 10. aprila 2015, nakon noćnog snimanja u oblasti zaliva San Franciska.[22]

Prijem[uredi | uredi izvor]

Na agregatoru recenzija Rotten Tomatoes, film ima ocenu odobravanja od 85% na osnovu 312 recenzija, sa prosečnom ocenom 7,70/10. Kritički konsenzus veb-sajta glasi: „Poput tehnološkog giganta čiji je suosnivač njegov subjekt, Stiv Džobs okuplja briljantne ljude da isporuče proizvod čija elegancija pobija zamršenu složenost u svojoj srži”.[23] Na Metakritik-u, film ima prosečnu ocenu od 82 od 100, na osnovu 45 recenzija, što ukazuje na „univerzalno priznanje“.[24]

Istorijska tačnost[uredi | uredi izvor]

Deni Bojl, reditelj filma, govoreći o kreativnim slobodama koje je uzeo dok je tumačio Stiva Džobsa, rekao je: „To je Šekspir radio. On bi uzimao neke od činjenica o čoveku moći i mnogo bi pogodio od ostatka i upravo sam se izvukao tako što se zapravo uhvatio u koštac sa čovekom u njemu. I to je ono što je divno u vezi sa pisanjem, mislim da je to što priznaje ljude koji nisu voleli Stiva Džobsa, ljude koje je povredio. Ali na kraju, on to donosi nazad na veoma jednostavan odnos oca i ćerke za koji mora da prizna da je napravio neke od najlepših stvari na svetu".[25]

Novinar Volt Mosberg uporedio je Stiva Džobsa sa filmom Orsona Velsa Građanin Kejn, koji je labavo zasnovan na životu Vilijama Rendolfa Hersta. Mosberg je izjavio da iako su oba filma estetski dobro razvijena, Vels je stvorio izmišljeni skup likova kako bi razjasnio da je njegov film delo fikcije. Nasuprot tome, prema Mosbergu (koji je poznavao Džobsa 14 godina), Sorkinova odluka da koristi stvarna umesto izmišljenih imena umanjuje kvalitet filma koji izgleda kao biografski film, a ipak je delo fikcije. Mossberg navodi da „Stiv Džobs prikazan u Sorkinovom filmu nije čovek koga sam poznavao. Sorkin je izabrao i preuveličao neke od najgorih aspekata Džobsovog karaktera i da se fokusira na period njegove karijere kada je bio mlad i nezreli [...] Bilo bi kao da ste snimili film pod nazivom JFK skoro u potpunosti fokusiran na Kenedijevo ženskarenje i politička rivalstva, a da niste rekli ništa o građanskim pravima i kubanskoj raketnoj krizi. Sorkin odlučuje da završi svoju priču baš kao što je Džobs spreman da pokrene niz proizvoda koji menjaju svet bez presedana i da sazre u mnogo šireg, ljubaznijeg menadžera i osobu."[26]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Steve Jobs - Box Office Mojo
  2. ^ Jr, Mike Fleming; Jr, Mike Fleming (2011-10-07). „Sony Pictures Acquiring New Steve Jobs Biography For Major Feature Film”. Deadline (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-09-23. 
  3. ^ „Aaron Sorkin for Steve Jobs biopic?”. Digital Spy (na jeziku: engleski). 2011-10-25. Pristupljeno 2022-09-23. 
  4. ^ published, Kelly West (2011-11-18). „Is George Clooney Looking To Play Steve Jobs In The Biopic?”. CINEMABLEND (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-09-23. 
  5. ^ Jr, Mike Fleming; Jr, Mike Fleming (2012-05-16). „Aaron Sorkin To Script 'Steve Jobs,' Based On Walter Isaacson Book For Sony”. Deadline (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-09-23. 
  6. ^ Zakarin, Jordan; Zakarin, Jordan (2012-05-18). „Apple Co-Founder Steve Wozniak Hired to Help Aaron Sorkin on Steve Jobs Biopic”. The Hollywood Reporter (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-09-23. 
  7. ^ Siegel, Tatiana; Siegel, Tatiana (2014-02-26). „David Fincher in Early Talks to Direct Steve Jobs Film for Sony (Exclusive)”. The Hollywood Reporter (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-09-23. 
  8. ^ „Christian Bale Is David Fincher's Choice to Play Steve Jobs in Sony Movie (Exclusive)” (na jeziku: engleski). 2014-03-20. Pristupljeno 2022-09-23. 
  9. ^ „David Fincher Exits Steve Jobs Biopic”. ComingSoon.net. 2014-04-15. Pristupljeno 2022-09-23. 
  10. ^ Kroll, Justin; Kroll, Justin (2014-04-21). „Danny Boyle Boards Steve Jobs Movie; Leo DiCaprio to Star?”. Variety (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-09-23. 
  11. ^ Kit, Tatiana Siegel,Borys; Siegel, Tatiana; Kit, Borys (2014-10-02). „Leonardo DiCaprio Exits Steve Jobs Biopic as Contenders Line Up (Exclusive)”. The Hollywood Reporter (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-09-24. 
  12. ^ Jaafar, Ali; Jaafar, Ali (2014-11-26). „Natalie Portman In Talks To Join Steve Jobs Biopic”. Deadline (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-09-24. 
  13. ^ a b Kroll, Justin; Kroll, Justin (2014-12-08). „Natalie Portman Passes on Steve Jobs Biopic”. Variety (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-09-24. 
  14. ^ „Steve Jobs Movie: 'Boardwalk Empire's' Michael Stuhlbarg Joining Michael Fassbender (Exclusive)” (na jeziku: engleski). 2014-12-10. Pristupljeno 2022-09-24. 
  15. ^ Lussier, Germain (2014-12-09). „Aaron Sorkin Alum Jeff Daniels Up For Role In Steve Jobs Biopic”. SlashFilm.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-09-24. 
  16. ^ Jr, Mike Fleming; Jr, Mike Fleming (2014-12-17). „Michael Stuhlbarg Joins Steve Jobs Pic”. Deadline (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 28. 03. 2016. g. Pristupljeno 2022-09-24. 
  17. ^ Eadicicco, Lisa. „What Steve Jobs' Famous Garage Where He Started Apple Looks Like Today”. Business Insider (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-09-24. 
  18. ^ McNary, Dave; McNary, Dave (2014-12-27). „‘Steve Jobs’ San Francisco Shoot Seeks Vintage Techies”. Variety (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-09-24. 
  19. ^ staff, Berkeleyside (2015-01-24). „Photos: Hollywood comes to Berkeley for Steve Jobs movie with Seth Rogen, Kate Winslet, Michael Fassbender”. Berkeleyside (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-09-24. 
  20. ^ Kahn, Jordan (2015-01-29). „Steve Jobs biopic filming at Flint Center for key Macintosh unveiling scene (Pictures)”. 9to5Mac (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-09-24. 
  21. ^ „Steve Jobs Biopic Filming At Opera House, Davies Symphony Hall”. hoodline.com (na jeziku: engleski). 2015-02-26. Pristupljeno 2022-09-24. 
  22. ^ „'Steve Jobs' Movie Product Launch Scene Casting Call”. Project Casting (na jeziku: engleski). 2021-09-29. Pristupljeno 2022-09-24. 
  23. ^ Steve Jobs (na jeziku: engleski), Pristupljeno 2022-09-24 
  24. ^ Steve Jobs, Pristupljeno 2022-09-24 
  25. ^ Sciretta, Peter (2015-10-15). „Interview: Director Danny Boyle Talks About The Making Of 'Steve Jobs'”. SlashFilm.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-09-24. 
  26. ^ „Mossberg: The Steve Jobs I knew isn't in this movie”. The Verge (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-09-24. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Стив_Џобс_(филм)&oldid=27032721”