Странац (roman)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Stranac
Naslovna strana izdanja iz 1942.
Nastanak i sadržaj
Orig. naslovL’Étranger
AutorAlber Kami
Zemlja Francuska
Jezikfrancuski
Žanr / vrsta delaRoman
Izdavanje
IzdavačÉditions Gallimard
Broj stranica159
Prevod
Datum
izdavanja		1942.
Klasifikacija
OCLC ?315861829

Stranac (franc. L’Étranger) je prvi roman Albera Kamija, izdat 1942. godine. Roman je jedan od najznačajnijih književnih prikaza filozofije egzistencijalizma čiji je Kami bio pobornik.

Radnja[uredi | uredi izvor]

 UPOZORENjE: Slede detalji zapleta ili kompletan opis knjige!

U strogo književnoumetničkom smislu roman „Stranac“ najbolje je Kamijevo delo. To je priča o činovniku Mersou, koji dobija obaveštenje da mu je umrla majka. On odlazi na sahranu, ali ljudi se čude njegovom „hladnom“ držanju: nije se rasplakao, majku nije želeo čak ni da vidi, razmišljao je jedino o tome da je majka živela kako je mogla i da sebi nema šta da prebacuje. Kada se vratio sa sahrane, pošao je na plažu, susreo devojku Mariju, s kojom je radio, i koja mu je bila simpatična, pa kada se ustanovilo da je simpatija obostrana, ona dolazi k njemu. Nakon toga uvučen je u svađu svog suseda Remona, s kojim uskoro odlazi u vikendicu na plaži.

Rejmon se potuži da ga goni grupa Arapa, te izbija tuča, Remon je povređen i želi da se osveti. Merso ga, tada, nagovori da mu preda pištolj, da ne bi bilo veće nevolje. Ali, na plaži, u šetnji, Merso susreće Arapina koji je krenuo nožem na njega. Zaslepljen suncem, Merso u njega puca i ubije ga.

Drugi deo romana posvećen je Mersoovom boravku u zatvoru, te opisu njegovog neshvatanja ozbiljnosti situacije. Njegova devojka, Marija, posećuje ga, a tužilaštvo se raspitalo o njegovom životu, pa na suđenju neprestano naglašava kako je bezosećajan, jer nije plakao za majkom i isti je dan našao ljubavnicu. Izmišljena je čitava tobožnja zavera sa Remonom o ubistvu s predumišljajem, i Merso je, na kraju, osuđen na smrt.

Zatvor, suđenje, pa i presudu, Merso prima smireno, ne shvatajući da se sve to događa njemu i u tome je sam sebi „stranac“. Jedino se razjari kada mu ispovednik nudi utehu: u gnevu tada spominje da su ga zapravo osudili jer nije plakao za majkom, da ga dubinski ne razumeju jer nije živeo u iluzijama, i da mu je na kraju svejedno, jer je proživeo život onako kako je mogao, oslobođen iluzija. Zaključuje zato da, ako ga gomila dočeka povicima mržnje pre pogubljenja, to će ga na neki način učiniti čak i srećnim.

Tumačenja ovog romana najčešće su upozoravala na srodnost sa Sartrovom filozofijom, i to je u velikoj meri tačno. Žan Pol Sartr mu je, zaista, filozofski blizak. Ali, podjednako je tačno da je „Stranac“ gotovo moralistička osuda pravosuđa. U tom smislu radi se, zapravo, o sudski krajnje nepravednoj kazni - Merso nije ubio s predumišljajem - pa dolazi do izražaja apsurd pravnog postupka. Mersou sude ljudi koji ga naprosto ne razumeju: ono što se njima čini bezosećajno, zapravo je podjednako moglo proizaći iz prave osećajnosti koja se jedino ne želi izraziti očekivanom „glumom“; nemali broj ljudi plače na sahrani jedino zato sto se to od njih očekuje.

Merso, tako, jeste „stranac“ u svetu navika i običaja, ali njegovo ponašanje je dosledno njegovom uvidu u realnost života i njegovom karakteru. Njemu se naprosto dogodio „tragičan slučaj“ kakav se svima lako može dogoditi, jedino što je on, ovaj put, imao nesagledive posledice; na kraju ga je tobožnja pravda osudila na smrt bez pravog razloga. Ali Kami ga ne osuđuje, niti želi da to mi činimo.

Temeljna vrednost Kamijevog romana je, ipak, u stilu: upravo zbog jednostavnog, a izuzetno upečatljivih izlaganja odlično je ocrtan kako jedan lik - možda i tip čoveka - tako i raspoloženje, pa i celokupna atmosfera nepredvidivog i besmislenog niza slučajnosti koje tako često upravljaju našim životima.

Zanimljivo je, međutim, da se pojam apsurda počeo koristiti i kao oznaka određene pozorišne tehnike, takve tehnike kakva zapravo znači svojevrsno dovršenje avangarde, a istovremeno direktno uvodi i postupke koje će preuzeti postmodernizam.

Filozofija apsurda Albera Kamija[uredi | uredi izvor]

Alber Kami, „Stranac“, Rad, Beograd, 1963.

Da bi se bolje shvatilo književno delo Stranac potrebno je znati nekoliko glavnih obeležja filozofije Albera Kamija.[1]

  • 1. Stalna čovekova razapetost između raznih protivrečnosti i odluke (izbora) da ili ne.
  • 2. Dve određujuće konstante u njegovoj filozofiji su apsurd i revolt ili pobuna.
  • 3. Naglašena je usamljenost i otuđenost čoveka i konačnost ljudskog života.
  • 4. Prisutan je osećaj izgubljenosti jer se život ne može jasno sagledati.
  • 5. Apsurdnost je uslovljena i svešću o smrti, o neminovnosti smrti koja se doživljava kao kraj svega.
  • 6. Svet je bezosećajan i indiferentan prema pojedincu i njegovoj sudbini.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Književnost i srpski jezik, priručnik za učenike četvrtog razreda gimnazije i srednjih stručnih škola, Časlav Đorđević, mr Predrag Lučić, Novi Sad, 2009. god

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Yacine Kateb, Nedjma, réponse de l’étrangère à l’étranger
  • Vicente Barretto, Camus: vida e obra. [S.L.]: João Álvaro, 1970
  • Albert Camus, L’Étranger, collection Folio, Éditions Gallimard (ISBN 978-2-07-036002-4.).
  • Revue des Lettres modernes, Autour de L’Étranger, série Albert Camus 16, 1995
  • P.-G. Castex, Albert Camus et « L’Étranger », José Corti, Paris, 1965
  • U. Eisenzweig, Les Jeux de l’écriture dans « L’Étranger » de Camus, Archives des lettres modernes, Minard, Paris, 1983
  • B. T. Fitch, Narrateur et narration dans « L’Étranger », Archives des lettres modernes, Minard, 1968
  • Bernard Pingaud, L’Étranger, d’Albert Camus, Folio, Gallimard, 1992.
  • Jean-Paul Sartre, Situations I, Gallimard, 1947, pp. 99–121.
  • Heiner Wittmann, Albert Camus. Kunst und Moral, Ed. Peter Lang, Frankfurt/M. 2002, S. 23-29.
  • Albert Camus, Le Mythe de Sisyphe, Folio Essais, Gallimard, 1942

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Странац_(роман)&oldid=27017949”