Strategija u realnom vremenu
Strategija u realnom vremenu (engl. Real-time strategy (RTS)) je žanr ratnih računarskih igara, čije odvijanje nije uslovljeno potezima kao kod poteznih strategija.
Sam žanr je doživeo procvat, u pogledu popularnosti, u drugoj polovini devedesetih, dok je već tokom sledeće decenije interesovanje za igre ovog tipa opalo, uz par izuzetaka (npr. StarCraft).
U strategijama u realnom vremenu, cilj igrača je da manevriše svojim jedinicama i strukturama kako bi osigurao što veće površine mape i/ili uništio protivnikove jedinice. U tipičnim strategijama u realnom vremenu je moguće kreirati dodatne jedinice i strukture. Izgradnja novih struktura i jedinica je ograničena potrebom prikupljanja resursa. Resursi se prikupljaju kontrolisanjem specijalnih tačaka na mapi i/ili posedovanjem određenih jedinica i građevinama čija je svrha skupljanje resursa. Tipična igra ovog žanra podrazumeva prikupljanje reusrsa, izgradnju baze, razvoj tehnologija i kontrolu jedinica.
Termin strategija u realnom vremenu prvi je skovao producent Bret Speri, upotrebivši ga da opiše svoju novu igru Dune II.[1]
Istorija[uredi | uredi izvor]
Skoro do početka devedesetih godina, strategije su bile potezne, dok su se akcione igre odvijale u realnom vremenu. Ustaljena mišljenja o nespojivosti ova dva žanra, zasnivala su se u korenima ova dva žanra, gde su strategije poticale iz složenih ratnih društvenih igara, dok su akcione igre, koje su se razvile iz arkadnih mašina, bile dosta prostije. Sa druge strane, ograničena snaga procesora i nedostatak upravljačkih uređaja, doprineli su tome da prve strateške igre na računarima i konzolama budu potezne strategije, što je vremenom prestalo da bude problem, kako su izlazili sve jači računari, a i miš je vremenom postao standard, što je umnogome olakšalo kontrolisanje više jedinica u igrama.
Po nekim mišljenjima, prva igra koja je iskombinovala ova dva žanra bila je igra Dena Degloua Utopia iz 1981. godine, za Intelivision konzolu,[1][2][3] mada je i dalje bila u pitanju igra na poteze.[4] U samoj igri dve ostrvske nacije bore se međusobno, ali osim uništenja protivnika, igrač je morao da vodi računa i o svom ostrvu i njegovom napretku (izgradnja građevina, razvitak proizvodnje, vojska, špijuni, pirati...).[5]
Uskoro su došle i sledeće igre koje su kombinovale ova dva žanra, od kojih se ističe Cytron Masters (1982).[1][3][4] Koncept ove igre podseća na rane prototipe strategija u realnom vremenu,[1][5] sa 5 klasa jedinica, koje služe sa napad, odbranu i komunikaciju, sa centrima za energiju, koja je služila kao jedini resurs i pomoću koje se mogu praviti nove jedinice. Ratne igre Stonkers (1983), za ZX Sprectrum i Legionnaire (1982), više su okrenute akciji.[1]
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
 | Ovaj članak vezan za video i računarske igre je klica. Možete doprineti Vikipediji tako što ćete ga proširiti. |
- ^ a b v g d Staff, Ars (2017-09-15). „Build, gather, brawl, repeat: The history of real-time strategy games”. Ars Technica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-02-15.
- ^ „Wargame, Strategy, Action, and Multiplayer in the Early 1980s | Kinephanos” (na jeziku: francuski). Pristupljeno 2020-02-15.
- ^ a b Whitehead, Adam (2018-03-31). „The Wertzone: The Rise and Fall of the Real-Time Strategy Genre”. The Wertzone. Pristupljeno 2020-02-15.
- ^ a b Sato, Hisamoto (2019-02-01). „The impact of the RTS genre: Dune II”. Medium (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-02-15.
- ^ a b „GameSpy: Utopia - Page 1”. www.gamespy.com. Pristupljeno 2020-02-15.