Struktura metamorfnih stena

Strukture metamorfnih stena nastaju na dva načina: procesom prekristalizacije, tj. rastom novih minerala u čvrstoj ili delimično čvrstoj masi stene. Ovaj rast naziva se blasteza, a strukture nastale na ovaj način nazivaju se blastičnim strukturama.

Druga grupa struktura nastala je drobljenjem dela ili čitave mase primarnih stena. Ove strukture nazivaju se klastičnim strukturama.

Blastične strukture

Blastične strukture metamorfnih stena dele se na dve grupe:

1. reliktne strukture, kod kojih se još uvek zapaža primarna struktura stene;
2. singenetske strukture, koje su nastale istovremeno kada i metamorfne stene i koje ne sadrže elemente strukture primarne stene.

Obzirom da reliktne strukture u osnovi imaju strukture primarnih sedimentnih ili magmatskih stena, koje su više ili manje preinačene, naziv strukture dobija se tako što se na naziv primarne strukture doda prefiks blasto.

Kod singenetskih struktura, prema veličini zrna, izdvajaju se dve grupe struktura: homeoblastične strukture, gde su zrna stene ujednačenog oblika, i heteroblastične strukture, kod kojih su zrna različite veličine.

Od homeoblastičnih struktura razlikuju se:

• lepidoblastična struktura, koja se karakteriše prisustvom listastih minerala (liskuni, hlorit, talk);
• granoblastična struktura, kod koje se minerali javljaju u obliku zrna, obično izometričnog oblika (kvarc, feldspati, karbonati);
• nematoblastična struktura, koja se karakteriše prisustvom pritkastih minerala (amfiboli i pirokseni);
• porfiroblastična struktura, koja spada u grupu heteroblastičnih struktura. Ona nastaje kada pojedini minerali, zbog blasteze rastu brže od ostalih (nazivaju se porfiroblasti). Struktura podseća na porfirsku (kod magmatskih stena), po kojoj je i dobila ime.

Treba napomenuti da metamorfne stene mogu imati više struktura istovremeno, što zavisi od sastava stene.

Prema načinu srastanja takođe se razlikuje više vrsta metamorfnih struktura:

• mozaična struktura, kod koje su zrna minerala srasla po manje – više ravnim površima;
• implikaciona struktura, kod koje su zrna srasla po vrlo nepravilnim površima, tj. zupčasto zadiru jedno u drugo.

U toku metamorfizma može doći i do stvaranja specifičnih struktura koje su posledica određenih metamorfnih procesa, koji su dali datu metamorfnu stenu. Najvažnije su:

• kelefitski rubovi, koji predstavljaju oreole oko zrna pojedinih minerala (granata, olivina, piroksena), a nastali su kao reakcija pomenutih minerala sa mineralima drugačijeg hemizma;
• pojkiloblastična struktura, koja je nastala tako što je jedan mineral u toku rasta (blasteze) uklapao druge (starije) minerale;
• simplektitska struktura, koja predstavlja veoma razvijenu implikacionu strukturu, pri čemu je nemoguće odrediti koja su zrna uklopljena, a koja uklapaju date minerale.

Klastične strukture

Klastične ili kataklastične strukture nastaju drobljenjem stena usled tektonskih pokreta. Posle drobljenja obično se vrši i rekristalizacija, pa produkti drobljenja prelaze u granoblastične agregate.

Porfiroklastične strukture su vrsta klastičnih struktura sa krupnijim (nepolomljenim) zrnima, koje nazivamo porfiroklastima.

Literatura

• Đorđević V., Đorđević P., Milovanović D. 1991. Osnovi petrologije. Beograd: Nauka