Стубови земље

Stubovi zemlje
Solarisovo izdanje iz 2005.
Nastanak i sadržaj
Orig. naslov	The Pillars of the Earth
Autor	Ken Folet
Zemlja	Ujedinjeno Kraljevstvo
Jezik	engleski
Žanr / vrsta dela	roman
Izdavanje
Izdavač	Solaris
Datum	1989.
Broj stranica	755
Tip medija	tvrd povez
Prevod
Prevodilac	Valerija Por
Datum izdavanja	2005.
Klasifikacija
ISBN ?	86-7560-032-1
ISBN ? orig.	0-330-31273-1
Hronologija
Naslednik	Svet bez kraja
Podaci preuzetisa sa solaris-ns.com. Moguće razlike među izdavačima.

Stubovi zemlje (engl. The Pillars of the Earth) je istorijski roman velškog autora Kena Foleta iz 1989. godine. Knjiga prati priču o izgradnji katedrale u Kingsbridžu u dvanaestom veku.

Delo sadrži opise gotske arhitekture koja preovladava nad tadašnjim romanskim stilom. Iako zaistina grad Kingsbridž postoji na severu Velike Britanije, istoimeno naselje koje se pominje u romanu je izmišljena lokacija predstavljena kao tipičan grad tog vremena. I pored toga što se radi o izmišljenoj priči, delo je zasnovano na istorijski tačnim podacima.

Stubovi zemlje je najprodavanije delo ovog pisca. Nalazi se na 33. mestu Bi-Bi-Sijeve liste najčitanijih knjiga (Big Read List). Takođe se našla i na spisku Opra buk klubu u 2007. godini.

Pozadina priče

U predgovoru Stubova Zemlje iz 1999. Folet govori čitaocima da je odrastao u puritanskoj porodici, čiji je prostor za bogosluženje bio veoma slobodan. Pripremajući se za pisanje, čitao je o srednjovekovnoj arhitekturi i:

... razvio interesovanje za katedrale. Ubrzo mi je palo na pamet da ovaj entuzijazam kanališem u roman. Znao sam da to mora biti duga knjiga. Bilo je potrebno najmanje trideset godina da se izgradi katedrala, a većini je trebalo duže jer bi ostali bez novca, ili bi bili napadnuti ili osvojeni. Dakle, priča pokriva čitav život glavnih likova. Moji izdavači su bili malo nervozni zbog tako malo verovatne teme, ali, paradoksalno, to je moja najpopularnija knjiga. To je ujedno i knjiga na koju sam najviše ponosan. Rekonstruiše, prilično živo, ceo život sela i ljudi koji tamo žive. Osećate da poznajete mesto i ljude tako intimno kao da i sami tamo živite u srednjem veku.

Kingsbridž iz romana je izmišljen. Folet ga je postavio u Marlborou, Viltšir; izabrao je tu lokaciju jer se odatle za nekoliko dana moglo doći do katedrala u Vinčesteru, Glosteru i Solsberiju. Katedrala u Kingsbridžu, kako je opisano, zasnovana je na katedralama u Velsu i Solsberiju. Predgovor uključuje sledeće izvore: Nacrt evropske arhitekture, Nikolausa Pevsnera, Graditelji katedrale, Žana Gimpela, i Srednjovekovna mašina, Žana Gimpela.

Kao i priča o izgradnji katedrale, koja je usko povezana sa njom, knjiga opisuje rast Kingsbridža od sela u zabiti u veliki grad, sve veće bogatstvo i samopouzdanje gradskih trgovaca i zanatlija, do tačke njihovog postojanja gde su sposobni da se suprotstave feudalnoj aristokratiji i odbrane svoju autonomiju. Iako je Kingsbridž izmišljeni grad, takvi razvoji su dobro potvrđeni u istoriji različitih stvarnih gradova i predstavljaju glavnu temu kasnosrednjovekovne istorije.

Radnja

Stubovi zemlje je saga o Filipu, opatu iz Kingsbridža, revnosnom i snalažljivom kaluđeru koji je podigao najveću gotsku katedralu na svetu, o Tomu, zidaru koji je postao njen arhitekta, o lepoj ledi Alijeni, koju tišti skriveni greh, te o večitoj borbi između dobra i zla koja je okrenula crkvu protiv države i brata protiv brata.

Potonuće Belog broda (brod koji je prevozio mnoge plemiće) ostavlja engleskog kralja Henrija I bez jasnog naslednika. Nakon što on umre, počinje Bezakonje: njegova ćerka Mod i njegov nećak, Stiven od Bloa, bore se za presto. Ambiciozni plemići i crkvenjaci zauzimaju strane, nadajući se da će steći prednost. Roman, koji je podeljen na prolog i šest odeljaka, istražuje teme intriga i zavere, u pozadini istorijskih događaja. Istražuje razvoj srednjovekovne arhitekture, građanski rat, sekularne/verske sukobe i promenu političkih lojalnosti.

Prolog (1123)

Crvenokosi čovek je obešen zbog krađe nakon što ga osude sveštenik, vitez i monah. Njegova trudna ljubavnica proklinje muškarce koji su ga osudili, izjavljujući da će i njihova deca biti obešena, da će njihovi neprijatelji napredovati i da će živeti ostatak života sa žaljenjem i tugom.

Prvi deo (1135–1136)

Okolnosti ostavljaju zidara Toma i njegovu porodicu siromašne i gladne. Nakon što mu trudna žena Agnes umre na porođaju, Tom napušta svoje novorođenče pored ženinog groba u snežnoj šumi, nemajući načina da nahrani dete. Kasnije se predomislio i vratio se, ali otkriva da je beba nestala. Nakon susreta sa odmetnicom po imenu Elen i njenim sinom Džekom, koje su ranije upoznali, grupa otkriva da je Tomovo dete odvedeno u manastirsku ćeliju koja pripada prioratu Kingsbridž. Znajući da će biti optužen za napuštanje deteta ako kaže da je beba njegova, i uveren da će monasi moći da se brinu o njemu, Tom odlučuje da dete ostavi manastiru. Posle nekoliko neuspešnih pokušaja da nađe posao, Tom ubeđuje Bartolomjua, erla od Širinga, da ga unajmi da popravi zidove erlovog zamka.

Filipa, lidera ćelije, posećuje njegov brat Fransis, sveštenik, koji ga upozorava na zaveru erla Bartolomjua i erla od Glosteršira protiv kralja Stivena. Filip govori Valeranu Bigodu, ambicioznom arhiđakonu biskupa Kingsbridža, o zaveri i putuje u priorat Kingsbridž gde otkriva da je prethodni upravnik, prior Džejms, umro samo nekoliko dana pre toga. Valeran obećava da će Filipu obezbediti biskupovu podršku u nominaciji za priora, praktično garantujući Filipov izbor, u zamenu za Filipovu podršku da kasnije Valerana postavi za biskupa, iako Valeran krije da je i biskup takođe preminuo. Filip se slaže jer je priorat postao finansijski i duhovno oskudan pod priorom Džejmsom, i veruje da to može da ispravi. On odnosi pobedu na izborima, praveći neprijatelje od rivala za tu poziciju, posebno od podpriora Remigijusa. Tomovo dete, kome su sveštenici dali ime Džonatan, poslato je da živi sa Filipom u prioratu.

Nesiguran u iskrenost Filipovih reči, Valeran odlazi kod Hamlijevih, plemićke porodice koja je bila neprijatelj erla od Širinga od kada je erlova ćerka, Alijena, odbila brak sa Vilijamom, jedinim sinom Hamlijevih. Videći ovo kao izgovor za osvetu, Hamlijevi zauzimaju Bartolomjuov zamak i hapse erla, primoravajući Toma i Elen, sada ljubavnike, i njihovu decu da ponovo ostanu bez doma. Na kraju su se nastanili u Kingsbridžu; Tom se nadao da će tamo dobiti posao na obnovi katedrale. Porodica viđa Džonatana za to vreme, iako samo Tom i Elen znaju da je on Tomov sin. Da bi bio siguran da će Tom imati posao, Džek podmeće požar u staroj romanskoj katedrali, ne govoreći nikom drugom o svojim postupcima. Posle izvesnog ubeđivanja, Filip unajmljuje Toma da izgradi novu katedralu.

Tomov sin Alfred fizički maltretira manjeg i slabijeg Džeka kroz uzastopne napade koji stvaraju sukobe sa Elen jer Tom ne vidi nikakvu grešku u postupcima svog sina i nikada ga ne disciplinuje. Brat Remigijus, koji se protivi Filipu kao prioru, optužuje Elen i Toma za blud. Valeran, koga je žena proklela prilikom vešanja, naređuje Elen da živi odvojeno od Toma. Ogorčena Tomovom spremnošću da ovo prihvati, Elen se vraća u šumu sa Džekom.

Drugi deo (1136–1137)

Filip i Valeran odlaze kod kralja Stivena u nadi da će ga ubediti da Bartolomjuova imanja, uključujući ogroman kamenolom krečnjaka, ustupi crkvi, kako bi se njima mogla platiti izgradnja nove katedrale. U početku verujući da će mu Valeran biti lojalan, Filip saznaje od Hamlijevih da Valeran namerava da iskoristi erlove posede samo da ojača svoj položaj. Shvativši da Hamlijevi pokušavaju da sukobe njega i Valerana kako bi mogli da uzmu erlovsku titulu za sebe, Filip tajno dogovara zaveru sa Hamlijevima. Oni pristaju da Kingsbridž dobije kamenolom i neke druge posede, dok ostatak Širinga ide u ruke Hamlijevima, ali Hamlijevi izdaju ovaj dogovor i dobijaju vlasništvo nad kamenolomom, dok Filip dobija pravo na kamen, ali ne i vlasništvo nad njim. Besan što je njegov plan sprečen, Valeran se zaklinje da nikada neće dozvoliti Filipu da izgradi svoju katedralu.

Našavši je kako još uvek živi u zamku Širing, Vilijam napada Alijenu i njenog brata Ričarda. On sakati dečaka da bi primorao Alijenu da se ne opire dok je brutalno siluje. Ovo ostavlja Alijenu traumatizovanu. Bez kuće i siromašni, Alijena i Ričard putuju u Vinčester u nadi da će dobiti nadoknadu od kralja i posećuju Bartolomjua koji sada umire u zatvoru. Bivši erl zahteva od njih da se zakunu da će učiniti sve da povrate njegove posede i titulu. Alijena finansijski podržava Ričarda tako što ona postaje bogati trgovac vunom (kao što je opisano u knjizi, do sada nečuvenim činom kupovine vune od farmera na njihovim farmama i prodaje je na pijaci umesto da farmeri sami putuju na pijacu, štedeći im vreme i trud) uz pomoć Filipa, koji pristaje da kupi njenu vunu po poštenoj ceni kada drugi trgovci to odbiju, a brat i sestra se nastanjuju u Kingsbridžu.

Hamlijevi pokušavaju da spreče priorat da koristi kamenolom, ali ih Filip sprečava tako što je svojim kamenorescima doputovao tamo pod zaštitom monaha. Naoružani ljudi Hamlijevih se povlače, plašeći se prokletstva ako učine nasilje nad crkvenjacima, ostavljajući kamenolom na raspolaganju Filipu. Kao odmazdu, Hamlijevi sarađuju sa Valeranom kako bi pokušali da se katedrala preseli u Širing, čime bi Filipa lišili imovine vezane za nju, tvrdeći da Kingsbridžu nedostaju resursi i radna snaga za izgradnju katedrale. Po savetu svojih saveznika, Filip poziva dobrovoljce širom okruga da rade na katedrali kako bi okajali svoje grehe. Na dan inspekcije biskupa Henrija od Bloa, koju je organizovao Valeran, oni masovno pristižu, a Henri je ubeđen da ne premešta katedralu.

Treći deo (1140–1142)

Vilijamov otac, Persi Hamli, umire, a Vilijam saznaje da će titula erla pripasti njemu ili Ričardu, koji je sada vitez, pošto su obojica sinovi erla od Širinga. Pre kamenoloma, Vilijam uništava mlin i ubija mlinara u selu ispred Artura i meštana da bi obezbedio strah i kontrolu nad kmetovima i seljanima. Da bi povratio svoje bogatstvo kako bi mogao da podigne vojsku kojom bi impresionirao kralja Stivena, Vilijam predvodi napad na kamenolom, koji su Hamlijevi neuspešno pokušali da zabarikadiraju protiv Filipa, ubijajući radnike i proterujući kamenoresce priorata. Filip putuje u Linkoln da pokuša da ubedi kralja Stivena da ispravi ovu nepravdu, ali ga prekida bitka kod Linkolna, gde je kralja zarobio Robert od Glostera. Filipa su takođe uhvatile Robertove snage, ali ga je oslobodio njegov brat Fransis, koji je Robertov kapelan. Fransis obezbeđuje Filipu audijenciju kod carice Mod, koja mu daje dozvolu za pijacu u Kingsbridžu, dok je Vilijamu Hamliju, koji je prešao na stranu Mod, dato isključivo pravo na sporni kamenolom. Filip, uprkos tome što mu je kamenolom bio uskraćen, i dalje uspeva da plati kamen za svoju katedralu prihodima sa pijace.

Tom se sprijateljava sa priorom Filipom i, kada se Elen vrati, on ubeđuje Filipa da im dozvoli da se venčaju. Posle nekog vremena, Alfred zaprosi Alijenu, ali ona ga odbija. Ona takođe sklapa prijateljstvo sa Džekom, u koga se zaljubljuje, koji sada radi kao zidarski šegrt na Tomov predlog, ali ga izbegava nakon što Alfred uhvati njih dvoje kako se ljube, prilikom čega se seti Vilijamovog napada na nju. Dva polubrata su i dalje u svađi, a Alfred kasnije tvrdi da je Džekov otac obešen zbog krađe, čime započinje tuču koja dovodi do štete i gubitka građevinskog materijala. Džek je proteran sa izgradnje katedrale, ali Filip za njega izmišlja novu poziciju građevinskog nadzornika koju može imati, pod uslovom da postane monah. Džek nevoljno pristaje na ovo, da bi ostao u Kingsbridžu. Kasnije, Elen tvrdi da je Džekov otac bio nevin.

Vilijam se pokazuje kao nesrećan i nemilosrdan lord koji finansijski loše postupa sa erlovim posedima i rutinski siluje svaku seljanku koju poželi. Pokušavajući da povrati svoje bogatstvo, Vilijam predvodi napad tokom kojeg spaljuje Kingsbridž i ubija mnoge ljude, uključujući Toma. U nastalom haosu, Alijenina cela zaliha vune, u koju je uložila sav svoj novac, uništena je u požaru.

Četvrti deo (1142–1145)

Nakon što je ponovo izgubila svoje bogatstvo, Alijena pristaje da se uda za Alfreda ako on finansijski podrži Ričarda. Džek, koji je zatvoren zbog stalnih optužbi (u velikoj meri kontaktom sa Alijenom) prekida svoju kaznu u pokušaju da razgovara sa njom, ali je na kraju zaključan u prostoriji za poslušnost u manastiru. Sledećeg jutra, Elen upada u sobu, otkrivajući da je Džekov otac jednom bio tamo zatvoren nakon što su mu trojica muškaraca namestila krađu. Nakon što je uz majčinu pomoć pobegao, Džek i Alijena vode ljubav ujutru na dan njenog venčanja, a on pokušava da je ubedi da napusti Kingsbridž sa njim, ali ona odbija da uradi bilo šta što bi od nje zahtevalo da prekrši zavet da će podržati Ričarda. Džek pokušava da ubedi Alfreda da raskine brak, ali otkriva da Alfred planira da je oženi samo da bi je oduzeo Džeku, i namerava da je maltretira kako bi mu još više prkosio. Elen proklinje venčanje, naizgled ostavljajući Alfreda impotentnim, a on i Alijena nikada ne konzumiraju svoj brak. Džek napušta Kingsbridž da bi saznao nešto više o svom ocu.

Nakon godina odlaganja odluke nakon smrti erla Persija Hmalija, kralj Stiven konačno daje titulu erla Vilijamu. Alfred ubeđuje Filipa da zameni drveni krov katedrale kamenim svodom, ali ne uspeva da ojača strukturu na višim nivoima. Ovo uzrokuje da se katedrala uruši tokom službe, ubivši mnogo ljudi. Alijena rađa crvenokosog sina, a Alfred je napušta, shvativši da je dete Džekovo. Na Elenin savet, Alijena odlazi sa svojim sinom da pronađe Džeka, i prati dokaze o njegovim delima kroz Francusku i Španiju, pronalazeći ga u Parizu, gde se njih dvoje mire. Džek pomaže u smirivanju nereda u obližnjoj katedrali koristeći „Uplakanu Madonu”, drvenu statuu Device Marije, koju mu je poklonio trgovac začinima sa kojim se sprijateljio, a koja izgleda kao da plače kada je premeštena sa toplog mesta na hladno mesto. Na statuu se gleda kao na čudo, koje Džek koristi za finansijsku podršku za obnovu katedrale u Kingsbridžu.

Dok putuje kući, Džek odlazi u Šerbur gde ga meštani greškom smatraju duhom njegovog oca, Žaka Šerbura, pre nego što se upozna sa svojom bakom i drugim rođacima, koji otkrivaju da je Žak navodno poginuo u potonuću Belog broda, gde je bio putnik. Po povratku u Kingsbridž, Džek ubeđuje Filipa i sveštenstvo da ga postave za novog majstora za gradnju katedrale, izrađujući novi dizajn za katedralu na osnovu svojih zapažanja u Francuskoj i Španiji. Njegovu vezu sa Alijenom otkrivaju monasi tokom pregovora, a Filip naređuje da se razdvoje dok Alijenin brak sa Alfredom ne bude poništen.

Želeći više informacija o svom ocu, Džek ispituje Elen, koja je neprestano skrivala istinu od njega iz straha da će posvetiti život osveti onima koji su odgovorni za smrt njegovog oca. Ona implicira da je Beli brod namerno potopljen, otkriva da su trojica muškaraca koji su podmetnuli Žaku Šerburu bili Persi Hamli, Valeran Bigod i prior Džejms. Nakon što Džek poseti Valerana da traži potvrdu Eleninih reči, Vilijam, ljubomoran na Džekovu vezu sa Alijenom, ubeđuje Valerana da mu dozvoli da ponovo napadne Kingsbridž, kako bi ubio Džeka na način koji bi izbegao skretanje pažnje na njegove optužbe. Ričard čuje vojnike kako razgovaraju o napadu u drugom gradu, a njegovo upozorenje omogućava seljanima da izgrade niz gradskih zidina i zemljanih bedema za oko dva dana, zahvaljujući Džekovom stručnom znanju. Boreći se sa zidina, građani ubijaju mnoge napadače i odbijaju Vilijamov napad, čime mu onemogućuju da ponovo zauzme Kingsbridž. Kao osvetu, Vilijam traži od Valerana da blokira poništenje braka Alfreda i Alijene. Iako obeshrabreni, Džek i Alijena pristaju da ostanu zajedno, živeći odvojeno (i povremeno vodeći ljubav u šumi) do dana kada se mogu venčati.

Peti deo (1152–1155)

Prolaze mnoge godine, koje dodatno pogoršava Vilijamovo loše vođstvo. Alfred je napustio Kingsbridž i otišao u Širing, ali nakon pada potrebe za radnicima, vraća se u Kingsbridž i moli Džeka za posao. Vilijamova majka umire, a nakon što je zaboravio da pozove sveštenika da joj održi poslednje obrede, Valeran je nagovorio Vilijama da sagradi katedralu u Širingu radi spasa duše svoje majke. Kasnije im pomaže Alfred, koji dovodi sve radnike iz Kingsbridža u Širing, nakon što Filip nije bio u stanju da nastavi da ih plaća.

Inspirisan Alijenom, Ričard organizuje izgladnele seljake koji su se pretvorili u odmetnike u miliciju, i kreće u rat sa Vilijamom, pljačkajući ga u više navrata. Vilijam saznaje za lokaciju Ričardovih snaga od Remigijusa, u zamenu mu obećavajući da će ga postaviti za glavnog monaha u Širingu, i planira snažan napad da pobije sve pobunjenike. Kada stigne, od Elen saznaje da su Ričardovi ljudi otišli ​​da se pridruže snagama Modinog sina, vojvode Henrija, koji je napao zemlju po Fransisovom savetu.

Na kraju, kralj Stiven pristaje da proglasi Henrija za naslednika. Filip saznaje da će kao deo njihovog dogovora sva imovina biti vraćena vlasnicima koji su ih držali pre Stivenove vladavine, čime će Ričard zvanično postati erl, ali Stiven neće morati da prisiljava na primopredaju, što znači da Ričard možda neće dobiti titulu erla sve do kraljeve smrti. Uz pomoć Vilijamove mlade supruge, koja ga se gnuša, Alijena uspeva u nameri da omogući Ričardu da zauzme erlov zamak pre nego što se Henrijev i Stivenov ugovor ozvaniči i uspostavi kraljev mir. Vilijam se vraća u selo Hamli, a Valeran mu predlaže da mu proda mesto šerifa Širinga kako bi mogao da se suprotstavi Ričardu i nastavi da finansira katedralu. Remigijusa su za to vreme njih dvojica napustili, ali mu Filip oprašta izdaju i dozvoljava mu da se vrati u priorat.

Ričard odbija da odobri pristup priorata kamenolomu, na osnovu toga što je nekada bio deo erlovih poseda. Nakon što ga Alijena prozove zbog njegove nezahvalnosti prema Filipu, Alfred je napada i umalo siluje, pošto je ponovo ostao bez posla nakon što je katedrala Širing napuštena. Ričard stiže i ubija Alfreda u borbi koja je usledila. Videvši šansu da povrati titulu erla, Vilijam u kraljevo ime dobija nalog za hapšenje Ričarda zbog ubistva. Shvativši da Ričard nema šanse za pravično suđenje zbog odnosa prema silovanju u braku iz tog perioda i neprijateljstva i Vilijama i Stivena prema njemu, Filip predlaže da se Ričard, koji je bolji vojnik neko erl, bori u krstaškim ratovima kao epitimiju za ubistvo Alfreda; Vilijam ne bi mogao da ga uhapsi, a Alijeni bi bilo dozvoljeno da se stara o zemlji svog brata, čime bi erl bio i kompetentan vladar i onaj koji je spreman da sarađuje sa prioratom. Alijena i Džek se venčavaju u novoj katedrali.

Šesti deo (1170–1174)

Posle mnogo godina, katedrala u Kingsbridžu je završena. Valeran i dalje nastoji da uništi Filipa i optužuje ga za blud tvrdeći da je Džonatan, sada veoma voljen i posvećen monah, Filipov sin. Pošto je Filipova osuda izvesna zbog nedostatka dokaza koji dokazuju njegovu nevinost, Džek i Džonatan pokušavaju da otkriju identitet oca potonjeg, ne znajući da je on Tomov sin. Otkrivaju istinu kada se Džonatan priseti da je pronađen u blizini manastirske ćelije koju je Filip nekada vodio, što je Džeku ranije bilo nepoznato, koji se tada seća da je video bebu Džonatana kako leži na grobu svoje majke. Njih dvojica uspevaju da ubede Elen, koja je ostala ogorčena prema Filipu zbog njegove uloge u razdvajanju nje i Toma, da svedoči u njegovo ime.

Na Filipovom suđenju, Elenino svedočenje ga spasava od osude. Bez obzira na to, Valeran optužuje Elen za lažno svedočenje, a ona razotkriva njegovo sopstveno krivokletstvo u optužbi Žaka Šerbura, otkrivajući da su Valeran i ostali bili podmićeni da ga se reše. Remigijus potvrđuje njeno svedočenje, pošto je čuo priora Džejmsa kako priznaje svoje krivokletstvo neposredno pre smrti. On objašnjava da je Džejmsovo loše upravljanje prioratom bilo rezultat krivice koju je osećao zbog svog učešća u zaveri, i priznaje da je nastojao da postane prior da bi popravio štetu, pre nego što prizna da je Filip bio pogodniji za taj zadatak. Valeran na kraju gubi svoju poziciju biskupa Kingsbridža kao rezultat ovog otkrića.

Kasnije, Vilijam i Valeran postaju umešani u zaveru za ubistvo Tomasa Beketa, nadbiskupa kenterberijskog, kako bi zaštitili svoje sada urušene pozicije moći. Vilijam predvodi napad, i uprkos naporima Filipa, koji je otputovao u Kenterberi da se sastane sa Beketom, nadbiskup je brutalno ubijen. Kada je ugledao izbezumljenu masu, Filip je inspirisan da Beketovu smrt proglasi za mučeništvo i podstiče okupljeni narod da širi vest o ubistvu širom hrišćanskog sveta. Pošto je kralj Henri odbio da brani Beketove ubice, Vilijam je kasnije osuđen za svetogrđe naporima Filipa i Tomija, sina Džeka i Alijene, i obešen.

U Kingsbridžu, Džek se sastaje sa uništenim i pokajanim Valeranom, koji sada živi kao monah u prioratu, da bi saznao zašto je njegovom ocu namešteno. Bivši biskup objašnjava da je grupa barona organizovala potapanje Belog broda kako bi ubila kraljevog sina i naslednika, verujući da će moći da utiču na nasledstvo i time steknu veću nezavisnost od krune. Nakon što su saznali da je Žak Šerbur preživeo potonuće, baroni su ga zatvorili u Englesku kako bi ga sprečili da razotkrije njihovu zaveru. Iako su u početku bili zadovoljni time što su ga ostavili tamo, na kraju su odlučili da ga ubiju nakon što je naučio engleski i počeo da privlači neželjenu pažnju, angažujući Valerana, Persija i Džejmsa za tu svrhu. Konačno shvatajući istinu iza očeve smrti, Džek je u stanju da je ostavi iza sebe. Na drugom mestu, papa prisiljava kralja Henrija na javno pokajanje i simbolično potčinjavanje krune crkvi, u čemu učestvuje Filip, sada biskup Kingsbridža. U ovoj poslednjoj sceni, Filip razmišlja da je cela afera dokazala ograničenja kraljevske moći; kralj je mogao da naredi da se Beket ubije, ali suočen sa masovnom reakcijom naroda morao je da poklekne i dopusti da bude ponižen. Savremeni čitalac, poznavajući kasniju istoriju, mogao bi da vidi ovo kao prvi korak ka dalekoj budućnosti Ustavne monarhije i demokratije.

Likovi

• Džek Džekson (poznat i kao Džek Zidar): sin Džeka Šerburga (Žak Šerbur) i Elen; postaje arhitekta i vešt klesar.
• Elen: Kći jednog viteza. Bila je neobična po tome što je bila pismena na engleskom, francuskom i latinskom. Ljubavnica Džeka Šerburga i majka Džeka Džeksona, upoznaje Toma dok živi u šumi.
• Tom Zidar: Zidar čiji je životni san da izgradi katedralu.
• Alfred Zidar: Tomov sin, zidar koji se kasnije oženi s Alijenom, ali je napušta nakon što je rodila Džekovo dete.
• Marta: Tomova ćerka, sestra Alfreda i Džonatana i polusestra Džeka.
• Prior Filip: Monah koji sanja da Kingsbridž uzdigne do veličine sa katedralom. Fransisov brat.
• Biskup Valeran Bigod: Ambiciozni i korumpirani sveštenik koji stalno planira svoj put do veće moći.
• Alijena: Ćerka Bartolomjua, prvobitnog erla od Širinga, i planirana nevesta Vilijama Hamlija.
• Ričard (od Kingsbridža): Alijenin mlađi brat, vitez koji postaje vešt vojnik i vođa, koji se oslanja na Alijenine prihode od njenog poslovanja sa vunom.
• Vilijam Hamli: Sin manjeg lorda, on privremeno dobija titulu erla od Širinga, ali je na kraju gubi od Ričarda, sina bivšeg erla Bartolomjua.
• Persi Hamli, kasnije erl od Širinga: Vilijamov otac, on zbacuje pobunjenika erla Bartolomjua i preuzima kontrolu nad njegovim posedima.
• Regana Hamli, kasnije grofica od Širinga: Persijeva supruga i Vilijamova ambiciozna majka.

Sporedni likovi

• Fransis od Gvinededa: Filipov brat, koji je sa njim ostao bez roditelja u Velsu i odgajan od strane monaha; postao sekularni sveštenik sa kraljevskim vezama.
• Bartolomju, grof od Širinga: Otac Alijene i Ričarda, navlači neprijateljstvo Hemlijevih i biva zatvoren zbog izdaje.
• Remigijus: Bivši podprior Kingsbridža koji pokušava da obezbedi položaj priora. Prvenstveno motivisan zavišću i inatom.
• Katbert Vajthed: Podrumar katedrale u Kingsbridžu. Prvi Filipov saveznik nakon njegovog dolaska u Kingsbridž.
• Milijus: Blagajnik katedrale u Kingsbridžu, on je rani Filipov saveznik.
• Džoni Osampenija: Nežni, prostodušni monah koji brine o bebi Džonatanu.
• Džek Šerburg (Žak Šerbur): Trubadur koji preživi potonuće Belog broda i postaje Elen ljubavnik i otac Džeka Džeksona; pogubljen.
• Agnes: Prva žena Toma Zidara i majka Marte, Alfreda i Džonatana.
• Džonatan: Sin Toma i Agnes, od detinjstva ga je odgajao prior Filip.
• Tomi (kasnije nazvan Tomas): Sin Džeka i Alijene. Sa talentom za administraciju i komandu, on postaje erl od Širinga. On nevoljno nadgleda vešanje Vilijama Hamlija.
• Sali: Ćerka Džeka i Alijene. Ona postaje majstor za vitraže radeći na katedrali Kingsbridž.
• Rašid Alharun: Džekov prijatelj u Toledu, hrišćanski arapski trgovac koji ga uvodi u svet učenjaka.
• Volter: Konjušar/štitonoša Vilijama Hamlija. Prati ga kroz veći deo romana.
• Elizabet: Supruga Vilijama Hamlija koju je on tukao tokom njihove prve bračne noći. Kasnije se sprijateljila sa Alijenom i predala zamak Ričardovim snagama.
• Piter od Verama: Filipov neprijatelj, kasnije se bori za mesto biskupa Kingsbridža.

Istorijska podudaranja i sličnosti

Iako je knjiga hvaljena zbog opisa srednjovekovnog života, sadrži i neke istorijske netačnosti. Neke od njih su vezane za to da su likovi i zaplet prilagođeni za moderne čitaoce, dok su neke jasni anahronizmi:

• Jedan od likova se zove Fransis, kao i izmišljena osoba kada Filip laže Valerana Bigoda u 2. poglavlju. Malo je verovatno da bi neko u Engleskoj nosio ovo ime pedeset godina pre rođenja Franisa (Franje) Asiškog. Zaista, Fransis (starofrancuski: Franseis, što znači Francuz) bio je nadimak sveca, dok je njegovo kršteno ime bilo Đovani (Jovan). Ime je postalo široko rasprostranjeno samo zbog svetiteljove slave.

• Prezime Šerburg nije moglo biti anglizovano kao takvo, jer se u normanskom izgovoru modernog grada Šerbur (franc. Cherbourg), element Cher- izgovarao „čir” ili „čer” i bio je isti u anglo-normanskom. „Č” bi bilo zadržano i u srednjeengleskom. „Šer” je moderni francuski. U staroengleskim, srednjeengleskim i anglo-normanskim dokumentima, Šerbur se pominje sa različitim načinom pisanja od 11. do 15. veka.

• Englesko plemstvo tog perioda bili su normanski imigranti, zajedno sa drugim kontinentalnim nacionalnostima kao što su Bretonci, Francuzi, Flamanci i Anžuvinci. Anglo-normanski je bio jezik dvora i više klase i nije se proširio daleko na ostatak engleskog društva. Sposobnost običnih Engleza da govore francuski smatrala se neobičnom, ali roditelji Tomasa Beketa, na primer, koji nisu pripadali plemstvu, bili su trgovci i emigrirali su u Englesku iz Normandije i nisu bili jedini. Stoga su neki kritičari okarakterisali mnoge susrete različitih društvenih klasa predstavljenih u knjizi kao neverovatne, iako se zapravo dvojezičnost tada pojavila u engleskom društvu iz praktičnih i merkantilnih razloga. Na primer, plemkinja Alijena (verovatno maternja govornica normanskog francuskog) postaje uspešan trgovac vunom, komunicira sa meštanima koji govore anglosaksonski i vodi uspešan posao među njima. Engleski je još uvek u suštini bio čist anglosaksonski bez mešanja francuskih elemenata koji će kasnije stvoriti srednjeengleski.

• Šećer se pominje više puta u knjizi. Šećer nije bio dostupan u Engleskoj u to vreme, osim u dvorskim krugovima: „Pominje se da je domaćinstvo Henrija III koristilo šećer 1264. godine, ali tek 1319. godine šećer je bio u opštoj upotrebi u Britaniji.”

• Pominje se da se u skladištu priorata nalazi hmelj, koji se u Velikoj Britaniji koristio za proizvodnju hrane tek vekovima kasnije.

• Mnogi ljudi u knjizi doručkuju, iako se vode debate o tome da li su svi ljudi u to vreme uopšte imali ovaj obrok.

• Tom i Elen su ukoreni zbog počinjenog bluda (seksualnog odnosa pre braka), a kao izgovor koriste to da nisu imali sveštenika pri ruci. Ipak, ta prepreka „nedostatak forme” datira ne pre Tridentskog sabora, a tajni brakovi su zabranjeni tek na Četvrtom lateranskom saboru 1215. godine. Praksa iz tog vremena bi im omogućila da se odmah venčaju, bez sveštenika, uz eventualno uzimanje dece za svedoke. Što je još važnije, parovi koji nisu u braku bili su prilično uobičajeni u srednjovekovnom društvu, i dok bi društveni položaj žene bio donekle smanjen time što je bila „konkubina”, a ne udata žena, sama činjenica nije nosila nikakvu društvenu stigmu i jedva da je izazvala bilo kakvu intervenciju po zakonu i crkvi.

Spoljašnje veze

• Zvanični sajt romana Stubovi zemlje na srpskom jeziku