Sudijsko suđenje
Sudijsko suđenje, zvanično SAD protiv Jozefa Alštetera i dr. (The United States of America vs. Josef Altstötter, et. al) (5. mart – 4. decembar 1947. g.) je bilo suđenje protiv 16 optuženih nemačkih sudija i pravnika koji su bili deo nacističkog pravosudnog aparata. Optuženima je na teret stavljano učestvovanje u zaveri za vršenje ratnih zločina, ratni zločini vršeni kroz zloupotrebe sudskog procesa, zločini protiv čovečnosti vršeni na isti način i članstvo u kriminalnim organizacijama SS-u i vrhu NSDAP-a.
Suđenje je bilo pred Vojnim tribunalom III - sudije Kerington Maršal, Džejms Brend i Melori Bler, Džastin Harding, kao zamena
Deset optuženih su osuđeni na zatvorske kazne (4 doživotne, ostale različitih dužina), četiri osobe su oslobođene, jedan optuženi je izvršio samoubistvo a jednom nije suđeno usled bolesti.
Optužnica[uredi | uredi izvor]
- Učestvovanje u zajedničkom planu ili zaveri da se počine ratni zločini i zločini protiv čovečnosti;
- Ratni zločini kroz zloupotrebu pravosudnog i kaznenog postupka koji su doveli do masovnih ubistava, torture i pljačke privatne imovine.
- Zločini protiv čovečnosti po istom osnovu, uključujući i optužbe za korišćenje robovske radne snage.
- Članstvo u kriminalnoj organizaciji, NSDAP ili SS.
Tačka 4 se odnosila samo na Altštetera, Kuhorsta, Engerta i Joela što se tiče SS i na Kuhorsta, Ešeja, Nebelunga i Rothauga što se tiče NSDAP. Obe organizacije su prethodno proglašene za kriminalne organizacije na prethodnim Nirnberškim suđenjima.
Tačka 1 je odbačena: sud je zaključio da ova optužba ne ulazi u njegovu jurizdikciju. Sudija Bler je napisao izdvojeno mišljenje u kome je naveo da je sud trebalo da zaključi da Nirnberški vojni tribunali u stvari imaju jurizdikciju nad optužnicama za „zaveru da se počine ratni zločini i zločini protiv čovečnosti“.
Svi optuženi su se izjasnili da „nisu krivi“.
Optuženi[uredi | uredi izvor]
-
Kurt Rotenberger -
Ernst Lauc -
Franc Šlegelberger -
Ginter Joel -
Ginter Nebelung -
Hans Petersen -
Herbert Klem -
Herman Kuhorst -
Karl Engert -
Osvald Rothaug -
Paul Barnikel -
Rudolf Ešej -
Vilhelm fon Amon -
Volfgang Metgenberg -
Jozef Altšteter
| Ime | Presuda |
|---|---|
| Jozef Altšteter | 5 godina, uključujući vreme već provedeno u zatvoru; pušten 1950; umro 1979. u Nirnbergu |
| Vilhelm fon Amon | 10 godina, uključujući vreme već provedeno u zatvoru; 31. januara 1951. pušten od strane visokog komesara Džona Dž. Makkloja; umro 1992. |
| Paul Barnikel | oslobođen; umro 1966. u Minhenu |
| Herman Kuhorst | oslobođen; umro 1991. u Kresbornu na Bodenzeu |
| Karl Engert | suđenje prekinuto zbog bolesti; umro 8. septembra 1951. |
| Ginter Joel | 10 godina, uključujući vreme već provedeno u zatvoru, pušten 31. januara, 1951; datum smrti nepoznat |
| Herbert Klem | doživotni zatvor; izmenjeno u 20 godina zatvora; pušten 1956; datum smrti nepoznat |
| Ernst Lauc | 10 godina, uključujući vreme već provedeno u zatvoru; pušten u januaru 1951; umro 1979. u Libeku |
| Volfgang Metgenberg | 10 godina, uključujući vreme već provedeno u zatvoru; umro 1950. u Zatvoru Landzberg |
| Ginter Nebelung | oslobođen; umro 1970. u Zezenu |
| Rudolf Ešej | doživotni zatvor; izmenjeno u 20 godina; pušten 1956; umro 12. septembra 1980. u Neusu |
| Hans Petersen | oslobođen; umro 1963. |
| Osvald Rothaug | doživotni zatvor; izmenjeno u 20 godina; pušten 22. decembra 1956; umro 1967. u Kelnu |
| Kurt Rotenberger | 7 godina, uključujući vreme već provedeno u zatvoru; pušten 1950; umro 1959. u Hamburgu |
| Franc Šlegelberger | doživotni zatvor; pušten 1950. iz „zdravstvenih razloga“; umro 1970. u Flesenburgu |
| Karl Vestfal | izvršio samoubistvo 1946, nakon podizanja optužnice, a pre početka suđenja |
Najviši zvaničnici nacističkog pravnog sistema se nisu našli pred sudom: Franc Girtner, ministar pravde je umro 1941; Oto Georg Tierak, ministar pravde od 1942. je počinio samoubistvo 1946, a Ronald Frajzler, predsednik Narodnog suda od 1942, je poginuo u bombardovanju Berlina. Još jedan visoki zvaničnik koji je bio živ ali mu nije suđeno je bio Hans Globke (umro 1973).
Svi oni koji su osuđeni su proglašeni krivim po svim tačkama za koje su optuženi, izuzev Rothauga, koji je osuđen samo po tački 3 optužnice, a oslobođen je optužbi pod tačkama 2 i 4. Međutim, u svojoj presudi je sud izneo komentar da je Rothaug:
„Svojim načinom i metodama, od suda je načinio instrument terora, i uterivao je strah i mržnju stanovništvu. Iz dokaza njegovih najbližih saradnika kao i njegovih žrtava, nalazimo da je Osvald Rothaug u Nemačkoj predstavljao personifikaciju tajnih nacističkih intriga i okrutnosti. Bio je i i dalje je sadista i zao čovek. U bilo kom civilizovanom pravnom sistemu, on bi bio smenjen i uklonjen sa položaja ili osuđen za zloupotrebu službenog položaja zbog zle namere sa kojom je sprovodio nepravdu.“[1]
Javnost je načelno smatrala da su kazne preblage. Većina osuđenih se našla na slobodi već početkom 1950ih; neki (Lauc, Rotenberger, Šlegelberger) su čak dobili i penzije od Zapadne Nemačke.
Sudijsko suđenje je predstavljalo inspiraciju za film Suđenje u Nirnbergu snimljen 1961, u kome su glumili Spenser Trejsi, Bert Lankaster, Ričard Vidmark, Marlen Ditrih, Maksimilijan Šel, Džudi Garland, Montgomeri Klift, Verner Klemperer i Vilijam Šetner.
