Sulejman-paša Skopljak

Sulejman paša pri predaji Šapca

Sulejman-paša Skopljak (tur. Süleyman Paşa; umro posle 1815) bio je turski vojskovođa i prvi beogradski vezir nakon gušenja Prvog srpskog ustanka. Predvodio je sultanovu vojsku u bici na Mišaru 1806. godine.

Rana karijera

Sulejman-paša Skopljak potiče iz Uskoplja u blizini Bugojna (današnja Bosna). Prema Sulejmanovom praunuku, Omer-beg Sulejmanpašiću (1870—1917), porodica potiče od Mihaila, bosanskog velmože koji je držao tvrđavu Vesela Straža nakon što je prešao u islam. Sulejman-paša Skopljak gradi svoju karijeru tokom srpskih ustanaka. Po izbijanju ustanka, izbačen je iz Smederevskog sandžaka (Beogradskog pašaluka) 1804. godine. Jedan od njegovih uspeha jeste gušenje pokreta Drobnjaka (izbila marta 1805. godine), nakon čega su istočne granice Bosanskog pašaluka proširene. Buna Drobnjaka ugušena je početkom 1806. godine. Marta iste godine, Sulejman-paša Skopljak je porazio srpskog ustanika Radiča Petrovića blizu Studenice.

Boj na Mišaru

Glavni članak: Boj na Mišaru

Boj na Mišaru

Pripreme turske vojske su okončane na proleće 1806. godine. Rumelijska i bosanska vojska bila je brojna i dobro naoružana. Porta je objavila džihad (sveti rat). Rumelijska vojska okupljala se sporo, lagano se krećući ka Leskovcu i Nišu, a bosanska je nastupala bez jasnog plana. Sulejman-paša Skopljak želeo je da svoj pohod učini što svečanijim, pa je za sobom vodio veći broj paša, mnoge begove i kapetane iz Bosanskog pašaluka. Srbi su kod Valjeva imali malo vojske, jer je većina poslata ka Nišu. Turci su privremeno uspeli da zauzmu Mačvu. Situacija je postala kritična početkom avgusta, kada se ustanici povlače na liniju Šabac-Valjevo. Karađorđev dolazak sa oko 5000 vojnika ulio je hrabrost odbrani. On je glavninu ljudi dao Milošu Obrenoviću koji je porazio Turke kod Bratačića. Izlaz iz Šapca Karađorđe je zatvorio na mestu Mišar. Turci su najpre napadani od strane Luke Lazarevića i Jakova Nenadovića. Brojno stanje srpske vojske na Mišaru iznosilo je oko 10.000 ljudi (1500 konjanika). Turaka je bilo dvostruko više. U bici su učestvovali Karađorđe, Lazarević, Nenadović, Miloš i Milan Obrenović, Stojan Čupić i Petar Moler. Bitka je vođena 13. avgusta 1806. godine. Opis mišarske bitke dao je nemački istoričar Leopold Ranke. Karađorđe je konjanike rasporedio u okolne šume. Borcima u šancu naredio je da ne pucaju dok Turci ne dođu na domet pušaka. Ujutro je bosanski paša napao šanac. Prvi plotun uneo je nered u njegovu vojsku. Usledio je napad konjice koji je zapečatio turski poraz. U Mišarskoj bici poginuo je cvet bosanskih ratnika. Zaplenjen je veliki broj oružja i zastava. Ostatak Turaka pobegao je preko Drine ili u Šabac (gde je pobegao Skopljak). Srpski vojnici gonili su Turke i preko Drine. Bitku je opevao Filip Višnjić.

Gušenje srpskog ustanka

Glavni članak: Slom Prvog srpskog ustanka

Sulejman-paša Skopljak uzeo je učešća u osmanskoj ofanzivi 1813. godine kojom je ustanak ugušen. Prihvatio je borbu sa ustaničkom vojskom na istoku, napadajući u pravcu Loznice. Učestvovao je u bici kod Ravnja u kojoj je ranjen u ruku krajem avgusta. Neki izvori tvrde da ga je iz kubure ranio Miloš Obrenović. Od ranjavanja je imao trajne posledice. Tokom boja na Ravnju predvodio je odred od 5000 konjanika u napadu na šanac. Posle boja na Ravnju unapređen je u zvanje paše od tri tuga. Posle pada Beograda, otpor je potrajao još oko mesec i po dana. Zauzevši Beograd, Turci su ga pretvorili u verovatno najveću pijacu robova: samo 5. oktobra tamo je prodato i kupljeno 1800 robova. Deligrad se držao 6 nedelja nakon pada Beograda. Nakon što su saznali da je Karađorđe izbegao u Austriju, brojne ustaničke vođe napuštaju Srbiju. Poslednji iz ranga gospodara predao se na poziv Turaka uz svečano obećanje da će dati opštu amnestiju. Bio je to Miloš Obrenović sa svojim saradnicima (Mutap, Arsenije Lomo). Tako je završen prvi srpski ustanak posle 9 godina i 9 meseci ratovanja. Poslednje ustaničke puške ispaljene su verovatno pred Deligradom.

Beogradski vezir

Restauracija turske vlasti praćena je strašnim zulumima, konfiskacijama, porobljavanju i ubijanju. Gotovo sve pokretno pokućstvo, poljoprivredni inventar i živa stoka su zaplenjeni. Čak su i obični turski vojnici imali pravo na deobu plena. Dvanaest dana pokoreno stanovništvo bilo je van zakona. Pojavilo se na desetine opustošenih sela. Samo u Austriju prebeglo je više od 120.000 lica. Za zapovednika Beograda imenovan je Sulejman-paša Skopljak zbog zasluga u gušenju pokreta Drobnjaka. Porta je najpre pozvala izbeglice da se vrate, obećavajući amnestiju. Time je htela da obezbedi radnu snagu kako privreda ne bi potpuno zapustela. Konačan uspeh ruskih operacija protiv Napoleona uticao je na sultana da naredi da se privremeno poštuju odluke Bukureškog mira, odnosno njegove 8. tačke. Turci su čak pristali da Stanoje Glavaš postane serdar i glavni čuvar bezbednosti carskog druma od Ćuprije do Beograda. Sulejman-paša je povratio ustanove i poreze od pre 1804. godine. Turska blagost potrajala je samo dok je postignuta vojna bezbednost. Potom se prešlo na sprovođenje policijskog terora pod izgovorom traženja sakrivenog oružja i posakrivanih hajduka. Pravi cilj bio je osveta. Specijalni odredi krstarili su kroz srpska sela i, pod izgovorom potrage, pljačkali narod. Nametnut je veliki kuluk narodu za opravku beogradske tvrđave. Porez je veoma povećan u odnosu na 1804. godinu (32 groša za lični porez, harač i spahijsku glavnicu). Tako je početak 1814. godine uveliko ličio na period od 1801. do 1804. godine.

Hadži-Prodanova buna

Glavni članak: Hadži-Prodanova buna

Polovinom septembra 1814. godine izbila je buna u požeškoj nahiji, sa središtem u manastiru Trnavi kod Čačka. Na čelo joj se stavio bivši starovlaški vojvoda Hadži-Prodan Gligorijević. Buna se proširila i na deo kragujevačke i jagodinske nahije. Protiv Turaka su naročito ustala sela gružanske knežine. Turci su primorani da beže iz Čačka, Karanovca i Trstenika u susedne pašaluke. Plan pobunjenika bio je da na ustanak podignu i užičku, starovlašku i novopazarsku nahiju. Knez Miloš Obrenović pozvan je da se pridruži pobunjenicima, ali je odbio. Sulejman-paša Skopljak je poslao svog ćehaju u Čačak da rukovodi akcijom protiv pobunjenika. Došlo je do sukoba kod Knića gde su turski zapovednik Amišbeg i Miloš Obrenović potučeni. Uprkos pobedi, ustanici su se sutradan razišli smatrajući da ustanak nije dobro pripremljen. Hadži-Prodan je izbegao u Austriju, a odatle u Besarabiju gde je i umro. Slom bune izazvao je odmazdu turskih vlasti koje ubijaju oko 300 ljudi u Beogradu (npr. Pajsija, igumana manastira Trnave), a među ubijenima je i Stanoje Glavaš koji je nakon gušenja Prvog srpskog ustanka bio pod stalnom pratnjom Sulejman-paše Skopljaka koji je i izdao nalog da mu se odseče glava. Hadži-Prodanova buna predstavlja uvod u događaje iz 1815. godine.

Drugi srpski ustanak

Glavni članak: Drugi srpski ustanak

Turske vlasti su nakon Hadži-Prodanove bune stalno sumnjali u tajne sastanke i zavere u narodu, što je jačalo Sulejman-pašinu okrutnost. Srbi su bili veoma zabrinuti kada je Sulejman-paša pozvao u Beograd veći broj kulučara iz Beogradskog pašaluka, a sa njima i sve knezove i viđenije ljude (februar 1815). Očekivalo se najgore, pa su mnogi odbili da dođu (npr. Arsenije Lomo, Lazar Mutap). Paša je izvesno vreme zadržao knezove u konaku. Oni su tamo saznali vesti o pogibiji Stanoja Glavaša. Pošto im je određena visina poreza koju treba da plate, pušteni su kućama uz upozorenje šta će se desiti ako dižu nemire. Zadržan je jedino Miloš Obrenović i njegov pisar Dimitrije Đorđević. Utisak koji su knezovi poneli iz Beograda bio je veoma težak. Potreba za odbranom od Turaka ponovo se javlja. Tako je u martu došlo do dva tajna sastanka narodnih prvaka iz rudničke, valjevske i beogradske nahije. Na njima je odlučeno da se mora dizati ustanak (govore su održali Lomo i Mutap). Čekalo se na proleće i povratak Miloša. Miloš je neočekivano oslobođen u drugoj polovini marta. Skopljak ga je pustio kako bi sakupio 50.000 groša i otkupio stotinak zarobljenika iz Hadži-Prodanove bune. Kada je došao u Rudnik, saznao je za previranja u masama i pristao da im se pridruži; čak je i sam održao nekoliko sastanaka na kojima je odlučeno da se sa ustankom otpočne na Cveti na saboru u Takovu. Tri dana pre praznika, pojavile su se haračlije u Jasenici i otpočeli sa iznuđivanjem novca, ucenama i batinjanjima. Arsenije Loma ih je razjurio, dok je u jednom gružanskom selu ubijen sakupljač poreza. U nedelju, 11. aprila (stari kalendar) održan je sabor u Takovu na kome je Miloš svečano objavio da se diže novi ustanak. Sa padina Rudnika, ustanak se proširio na sve okolne krajeve. Miloš je javno raskrstio sa Turcima.

Borbe

Plan borbe kneza Miloša bio je da se najpre oslobodi središnji deo pašaluka (kao nekada Karađorđe), oteraju Turci iz nahijskih sedišta i opsednu utvrđenja. Rudnička, čačanska i kragujevačka nahija, sa osloncem na Rudnik, bili bi centar ustanka. Miloš je iz Takova uputio svog brata Jovana i Mutapa na Čačak, a Milutina Garašanina da spreči odlazak beogradskog garnizona u unutrašnjost Srbije. Miloš je ostao na Rudniku da prikuplja nove borce koje je uputio na Valjevo i Kragujevac. Turci su odbili napad na Čačak, pa se ustanici povlače na Ljubić. Skopljak šalje svoga ćehaju Imšir-pašu (5000 ljudi) protiv Miloša, kako bi oslobodio Čačak pritiska i razbio vojnu snagu ustanika. Do sukoba je najpre došlo na Liparu, nakon čega je Imšir-paša ušao u Čačak. Sutradan je došlo do bitke na Ljubiću gde su Turci odbijeni. Ovo je najveća ustanička pobeda u Drugom srpskom ustanku. Podigla je značajno ugled kneza Miloša. Turci se nakon bitke povlače preko Morave da se pregrupišu. Ubrzo nakon ove, odigrala se druga značajna bitka ustanka. Knez Miloš je razbio Turke na Paležu (Obrenovac). Oko 2000 Srba je jurišalo na Turke koristeći domuzarabe (zaklon od dasaka, neka vrsta primitivnog tenka). Ustanici su potopili turske četokaike (male ratne lađe) i zadobili dva topa. Nakon bitke spaljen je Palež, a na ustanak se dižu valjevska i beogradska nahija. Prekinute su veze između Beograda i Šapca. Zauzeta je i skela kod Paleža koja je bila prelaz ka Sremu, što je ustanicima omogućilo da nabavljaju oružje za ustanak. Dalje širenje ustanka usporeno je zbog teških okršaja na Ljubiću. Jovan Obrenović i Tanasko Rajić (Karađorđev barjaktar) odbijaju Turke. Turci su 24. maja potukli Srbe i zadobili topove, ali su potom pretrpeli težak poraz u kome je stradao Imšir-paša. Srbi zauzimaju Čačak i gone Turke ka Sjenici. Zadobili su i tursko roblje koje vode u Užice. Valjevo je palo pod ustaničku vlast 15. maja. U borbama oko Požarevca koje su trajale nedelju dana, oko 15.000 Srba predvodio je lično Miloš Obrenović. U bitkama učestvuju i Petar Moler, Pavle Cukić, Stevan Dobrnjac. Turci su potučeni i oterani u Ćupriju, nakon čega je oslobođena požarevačka, a zatim i ćuprijska i jagodinska nahija. Zauzećem Poreča, ustanici su osvojili istočnu polovinu Pašaluka. Na zapadu Stojan Čupić buni šabačku nahiju. Bosanski vezur Huršid-paša pokušao je da preko Šapca dođe u pomoć Beogradu, ali je potučen kod Dublja. Tamo je 14. jula poginulo 1200 Turaka, a samo oko 50 Srba. Tako je za samo 3 meseca oslobođen ceo Beogradski pašaluk, sem utvrđenih gradova koje ustanici nisu ni nameravali da napadaju.

Po okončanju Drugog srpskog ustanka, Sulejman-paša Skopljak opozvan je sa mesta beogradskog vezira. Zamenio ga je Marašli-Ali paša.

Zanimljivosti

Sulejman-pašu Skopljaka je u seriji Vuk Karadžić glumio Tanasije Uzunović.

Literatura

• Grupa autora; Istorija srpskog naroda, knjiga 5, tom 1, drugo izdanje, Beograd 1994.