Supergalaktički klasteri

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Supergalaktički klasteri blizu Zemlje

U astronomiji, supergalaktički klasteri ili superjata su asocijacije na jata i grupa galaksija;[1] one su među najvećim poznatim strukturama u svemiru. Mlečni put je deo grupe galaksija Lokalne grupe (koja sadrži više od 54 galaksije), koja je zauzvrat deo superklastera Device, koje je deo superklastera Lanijakea.[2] Velika veličina i mala gustina superklastera znači da se oni, za razliku od klastera, šire sa Hablovom ekspanzijom. Broj superklastera u vidljivom univerzumu se procenjuje na 10 miliona.[3]

Postojanje[uredi | uredi izvor]

Superjato Abel 901/902 nalazi se na nešto više od dve milijarde svetlosnih godina od Zemlje.[4]

Postojanje superjata ukazuje da galaksije u svemiru nisu ravnomerno raspoređene; većina njih je sastavljena u grupe i jata, sa grupama koje sadrže do nekoliko desetina galaksija i jata do nekoliko hiljada galaksija. Te grupe i jata i dodatne izolovane galaksije zauzvrat formiraju još veće strukture zvane superjata.

Njihovo postojanje je prvi postulirao Džordž Ejbel u Ejbelovom katalogu klastera galaksija iz 1958. godine. On ih je nazvao „klasteri drugog reda“, ili klasteri klastera.[5]

Superjata formiraju masivne strukture galaksija, nazvane „filamenti”, „kompleksi superjata”, „zidovi” ili „limovi”, koji se mogu prostirati između nekoliko stotina miliona svetlosnih godina do 10 milijardi svetlosnih godina, pokrivajući više od 5% vidljivog svemira. Ovo su najveće strukture poznate do danas. Posmatranja superklastera mogu dati informacije o početnom stanju univerzuma, kada su ova superjata stvorena. Pravce rotacionih osa galaksija unutar superjata proučavaju oni koji veruju da oni mogu dati uvid i informacije u rani proces formiranja galaksija u istoriji svemira.[6]

Među superjatovima su velike praznine u svemiru gde postoji nekoliko galaksija. Superjata se često dele na grupe klastera koje se nazivaju grupama galaksija i jata.

Iako bi superklasteri trebalo da budu najveće strukture u univerzumu prema kosmološkom principu, veće strukture su primećene u istraživanjima, uključujući Slounov veliki zid.[7]

Opšti pojmovi[uredi | uredi izvor]

Superjata čine najveće poznate strukture u svemiru. Njihovo postojanje govori da galaksije nisu raspoređene jednako; većina je raspoređena u grupama i jatima, u grupama ih ima oko pedeset milijardi a u jatima ih ima više milijardi. Ta galaktička jata i grupe kao i nekoliko izolovanih galaksija čine struture još većih razmera nazvani superjata.

One su često podeljene na jata nazvana galaktički oblak. Prostor između superjata kao da je lišen materije. Postojanje još većih streuktura kao što su galaktičke strune je diskutabilan.

Karakteristike[uredi | uredi izvor]

Po Gajongu Čonu,[8] veličina superjata može biti od više desetina parseka do oko 150 x h-1 parseka.

Oblik supergalaktičkog klastera je iregularan, često spljošen i stanjen ili vlaknast i generalno gledano nije sferično simetričan.

Istorija[uredi | uredi izvor]

superjato je prvi put upotrebljeno 1958. godine od strane francusko-američkog astronauta Žerarda de Vakulera.[9]

Gajong Čon je prvi govorio o superjatu prvi put 1961. od strane Džordža Abela[10] da bi bila potvrđena 1973. godine od strane Ričarda Bogarta i Roberta Vagonera[11] kao i od strane Majkla Hosera i Džejmsa Pibla.[12]

Primeri[uredi | uredi izvor]

Lokalno superjato[uredi | uredi izvor]

Mlečni put je deo lokalne grupe koja je sa svoje strane deo lokalnog superjata koji je širine oko 18,4 miliona parseka. Ta struktura je deo superjata Device koji je deo još veće strukture nazvane Laniakea otkrivene 2014. godine.

Bliska superjata[uredi | uredi izvor]

  • Hidra-Kentaur
  • Persej-Riba
  • Paun-Indijanac
  • Berencove vlasi
  • Feniks
  • Sulkptura
  • Herkul
  • Lav
  • Šaplej

Daleka superjata[uredi | uredi izvor]

  • Riba-Kit
  • Govedar
  • Sat
  • Korona boralis
  • Kolomb
  • Vodolija
  • Vodolija B
  • Vodolija-Jarac
  • Vodolija-Ovan
  • Ovan A
  • Dleto
  • Zmaj
  • Zmaj-Veliki Medved
  • Peć-Erida
  • Ždral
  • Lav A
  • Lav-Devica
  • Mikroskop
  • Pegaz-Riba
  • Riba
  • Riba-Ovan
  • Veliki Medved

Katalozi[uredi | uredi izvor]

Veliki broj kataloga je oblikovan naročito od strane Herberta Dž. Roda, Rejmonda Soneira, Majkla Vesta i drugih.

Spisak superklastera[uredi | uredi izvor]

Galaktički superklaster Podaci Napomene
Lanijakea superklaster
  • z = 0.000
  • Dužina = 153 Mpc (500 miliona svetlosnih godina)
 Lanijakea superklaster sadrži klaster Device, Lokalnu grupu, i proširenjem na poslednjem, našu galaksiju; Mlečni put.[2]
Devica superklaster
  • z= 0.000
  • Dužina = 33 Mpc (110 miliona svetlosnih godina)
 Sadrži Lokalnu grupu sa našom galaksijom, Mlečnim putem. Takođe sadrži klaster Device blizu svog centra, a ponekad se naziva i Lokalni superklaster. Smatra se da sadrži preko 47.000 galaksija.

Jedna studija iz 2014. pokazuje da je superklaster Device samo režanj još većeg superjata, Lanijakea.[13]

Hidra-Kentaur superklaster Sastoji se od dva režnja, koji se ponekad nazivaju i superklasteri, dok se ponekad celo superjato naziva ova druga dva imena
  • Hidra superklaster
  • Kentaur superklaster

U 2014. godini, novonajavljeno superjato Lanijakea je obuhvatilo superjato Hidra-Kentaur, koje je postalo komponenta novog superklastera.[13]

Pavo-Indus superklaster

U 2014. godini, novonajavljeno superjato Lanijakea je obuhvatilo superjato Pavo-Indus, koje je postalo komponenta novog superklastera.[13]

Južni superklaster

Uključuje Fornaks klaster (S373), oblake Dorado i Eridanus.[14]

Sarasvati superklaster Rastojanje = 4000 miliona svetlosnih godina (1,2 Gpc)

Dužina = 652 miliona svetlosnih godina

Superklaster Sarasvati se sastoji od 43 masivna galaktička jata kao što je Ejbel 2361 i ima masu od oko 2 x 1016 M☉ i vidi se u sazvežđu Riba

Obližnji superklasteri[uredi | uredi izvor]

Galaktički superklaster Podaci Napomene
Persej-Riba superklater
Koma superklater Formira većinu CfA Homunkulusa, centra galaktičkog filamenta CfA2 Velikog zida
Skulptor superklater SCl 9
Herkules superklater SCl 160
Lav superklater SCl 93
Zmijonoša superklater
  • 17h 10m −22°
  • cz=8500–9000 km/s (centar)
  • 18 Mpc x 26 Mpc
 Formirajući daleki zid praznine Zmijonoša, može biti povezan u filamentu sa superjatom Pavo-Indus-Teleskopijum i superjatom Herkula. Ovo superjato je usredsređeno na cD jato Zmijonoše, i ima najmanje još dva jata galaksija, još četiri grupe galaksija, nekoliko galaksija polja, kao članove.[15]
Šapli superklater
  • z=0.046.(650 Mly udaljen)
 Drugo pronađeno superjato, posle Lokalnog superklastera.

Ekstremno udaljeni superklasteri[uredi | uredi izvor]

Galaktički superklaster Podaci Napomene
Hajperion proto-superklaster z=2.45 Ovo superjato u vreme njegovog otkrića 2018. godine bilo je najranije i najveće proto-superjato pronađeno do tada.[16][17]
Ris superklaster z=1.27 Otkriven 1999. godine[18] (kao ClG J0848+4453, naziv koji se sada koristi za opisivanje zapadnog klastera, pri čemu je ClG J0849+4452 istočni),[19] sadrži najmanje dva klastera RXJ 0848.9+4452 (z=1,26) i RXJ 0848.6+4453 (z=1,27). U vreme otkrića, postao je najudaljeniji poznati superklaster.[20] Pored toga, sedam manjih grupa galaksija je povezano sa ovim superklasterom.[21]
SCL @ 1338+27 at z=1.1

z=1.1

Dužina=70Mpc

Bogat superklaster sa nekoliko galaktičkih klastera otkriven je oko neuobičajene koncentracije od 23 QSO na z=1,1 2001. Veličina kompleksa jata može ukazivati da tamo postoji zid galaksija, umesto jednog superklastera. Otkrivena veličina približava se veličini filamenta CfA2 Velikog zida. U vreme otkrića, to je bilo najveće i najudaljenije superjato izvan z=0.5 [22][23]
SCL @ 1604+43 at z=0.9 z=0.91 Ovaj superklaster u vreme svog otkrića 2000. godine je bio najveće superjato pronađeno tako duboko u svemiru. Sastojao se od dva poznata bogata jata i jednog novootkrivenog klastera kao rezultat studije koja ga je otkrila. Tada poznata jata bila su Cl 1604+4304 (z=0,897) i Cl 1604+4321 (z=0,924), za koja se tada znalo da imaju 21 odnosno 42 poznate galaksije. Tadašnje novootkriveno jato nalazilo se na 16h 04m 25,7s, +43° 14′ 44,7″[24]
SCL @ 0018+16 at z=0.54 in SA26 z=0.54 Ovaj superklaster leži oko radio galaksije 54W084C (z=0,544) i sastoji se od najmanje tri velika jata, CL 0016+16 (z=0,5455), RX J0018.3+1618 (z=0,5506), RX J0018.8+1602.[25]
MS 0302+17

z=0.42

Dužina=6Mpc

Ovaj superklaster ima najmanje tri člana, istočni klaster CL 0303+1706, južni klaster MS 0302+1659 i severni klaster MS 0302+1717.[26]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Povezani članci[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Cain, Fraser (4. 5. 2009). „Local Group”. Universe Today. Pristupljeno 6. 12. 2015. 
  2. ^ a b "Earth's new address: 'Solar System, Milky Way, Laniakea'", Nature
  3. ^ „The Universe within 14 billion Light Years”. Atlas of the Universe. Pristupljeno 6. 12. 2015. 
  4. ^ „An Intergalactic Heavyweight”. ESO Picture of the Week. Pristupljeno 12. 2. 2013. 
  5. ^ Abell, George O. (1958). „The distribution of rich clusters of galaxies. A catalogue of 2,712 rich clusters found on the National Geographic Society Palomar Observatory Sky Survey” (PDF). The Astrophysical Journal Supplement Series. 3: 211—88. Bibcode:1958ApJS....3..211A. doi:10.1086/190036. Arhivirano iz originala (PDF) 21. 07. 2018. g. Pristupljeno 02. 07. 2022. 
  6. ^ Hu, F. X.; et al. (2006). „Orientation of Galaxies in the Local Supercluster: A Review”. Astrophysics and Space Science. 302 (1–4): 43—59. Bibcode:2006Ap&SS.302...43H. S2CID 18837475. arXiv:astro-ph/0508669 Slobodan pristup. doi:10.1007/s10509-005-9006-7. 
  7. ^ Nurmi, P.; Heinamaki, P.; Martinez, V. J.; Einasto, J.; Enkvist, I.; Einasto, P.; Tago, E.; Saar, E.; Tempel, E. (2011-05-09). „The Sloan Great Wall. Morphology and galaxy content”. The Astrophysical Journal (na jeziku: engleski). 736 (1): 51. Bibcode:2011ApJ...736...51E. S2CID 119215944. arXiv:1105.1632 Slobodan pristup. doi:10.1088/0004-637X/736/1/51. 
  8. ^ Gajong Čon, Hans Boehringer, Kris Kolins i Martin Kraus, « Karakterizacija superjata sa distribucijom galaktičkih jata », Astronomija i astrofizika, izd. 567,‎ jul 2014, A144
  9. ^ Žerar de Vakulors, « Ljadi dokazi za lokalne superjata galaksija: obrtanje i proširenje », Astronomski žurnal, izd. 63, br. 7, jul1958, s. 253-265
  10. ^ Džordž O. Abel, « Dokazi o jatima galaksija drugog reda i interakcije između galaktičkih jata », Astronomski žurnal, izd. 66, bg. 10, decembar 1961, s. 607-613
  11. ^ Ričard S. Bogart i Robert V. Vagoner, « Efekti klastera među jatima galaksija i kvazarima », Astrofizički žurnal, izd. 181, maj 1973, s. 609-618
  12. ^ Majkl G. Hauser i P. Džejms E. Pibls, « Statistička analiza kataloga vangalaktičkih objekata: II. Abelov katalog bogatih jata », Astrofizički žurnal, izd. 185, novembar 1973, s. 757-786
  13. ^ a b v R. Brent Tully; Helene Courtois; Yehuda Hoffman; Daniel Pomarède (2. 9. 2014). „The Laniakea supercluster of galaxies”. Nature (objavljeno 4. 9. 2014). 513 (7516): 71—3. Bibcode:2014Natur.513...71T. PMID 25186900. S2CID 205240232. arXiv:1409.0880 Slobodan pristup. doi:10.1038/nature13674. 
  14. ^ Mitra, Shyamal (1989). „A Study of the Southern Supercluster”. The World of Galaxies. Springer, New York, NY.: 426—427. ISBN 978-1-4613-9358-0. doi:10.1007/978-1-4613-9356-6_65. Arhivirano iz originala 9. 6. 2018. g. Pristupljeno 23. 9. 2020. 
  15. ^ Hasegawa, T.; et al. (2000). „Large-scale structure of galaxies in the Ophiuchus region”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 316 (2): 326—344. Bibcode:2000MNRAS.316..326H. doi:10.1046/j.1365-8711.2000.03531.x Slobodan pristup. 
  16. ^ Natalia A. Ramos Miranda (17. 10. 2018), Scientists in Chile unveil 'A Cosmic Titan' cluster of galaxies, Reuters 
  17. ^ Cucciati, O.; Lemaux, B. C.; Zamorani, G.; Le Fevre, O.; Tasca, L. A. M.; Hathi, N. P.; Lee, K-G.; Bardelli, S.; Cassata, P.; Garilli, B.; Le Brun, V.; Maccagni, D.; Pentericci, L.; Thomas, R.; Vanzella, E.; Zucca, E.; Lubin, L. M.; Amorin, R.; Cassara', L. P.; Cimatti, A.; Talia, M.; Vergani, D.; Koekemoer, A.; Pforr, J.; Salvato, M. (2018). „The progeny of a Cosmic Titan: a massive multi-component proto-supercluster in formation at z=2.45 in VUDS”. Astronomy & Astrophysics. 619: A49. Bibcode:2018A&A...619A..49C. S2CID 119472428. arXiv:1806.06073 Slobodan pristup. doi:10.1051/0004-6361/201833655. 
  18. ^ Rosati, P.; et al. (1999). „An X-Ray-Selected Galaxy Cluster at z = 1.26”. The Astronomical Journal. 118 (1): 76—85. Bibcode:1999AJ....118...76R. S2CID 2560006. arXiv:astro-ph/9903381 Slobodan pristup. doi:10.1086/300934. 
  19. ^ „Lynx Supercluster”. SIMBAD. 
  20. ^ Nakata, F.; et al. (2004). Discovery of a large-scale clumpy structure of the Lynx supercluster at z∼1.27. Proceedings of the International Astronomical Union. 2004. Cambridge University Press. str. 29—33. Bibcode:2004ogci.conf...29N. ISBN 0-521-84908-X. doi:10.1017/S1743921304000080 Slobodan pristup. 
  21. ^ Ohta, K.; et al. (2003). „Optical Identification of the ASCA Lynx Deep Survey: An Association of Quasi-Stellar Objects and a Supercluster at z = 1.3?”. The Astrophysical Journal. 598 (1): 210—215. Bibcode:2003ApJ...598..210O. S2CID 117171639. arXiv:astro-ph/0308066 Slobodan pristup. doi:10.1086/378690. 
  22. ^ Tanaka, I. (2004). „Subaru Observation of a Supercluster of Galaxies and QSOS at Z = 1.1”. Studies of Galaxies in the Young Universe with New Generation Telescope, Proceedings of Japan-German Seminar, held in Sendai, Japan, July 24–28, 2001. str. 61—64. Bibcode:2004sgyu.conf...61T. 
  23. ^ Tanaka, I.; Yamada, T.; Turner, E. L.; Suto, Y. (2001). „Superclustering of Faint Galaxies in the Field of a QSO Concentration at z ~ 1.1”. The Astrophysical Journal. 547 (2): 521—530. Bibcode:2001ApJ...547..521T. S2CID 119439816. arXiv:astro-ph/0009229 Slobodan pristup. doi:10.1086/318430. 
  24. ^ Lubin, L. M.; et al. (2000). „A Definitive Optical Detection of a Supercluster at z ≈ 0.91”. The Astrophysical Journal. 531 (1): L5—L8. Bibcode:2000ApJ...531L...5L. PMID 10673401. S2CID 14588174. arXiv:astro-ph/0001166 Slobodan pristup. doi:10.1086/312518. 
  25. ^ Connolly, A. J.; et al. (1996). „Superclustering at Redshift z = 0.54”. The Astrophysical Journal Letters. 473 (2): L67—L70. Bibcode:1996ApJ...473L..67C. S2CID 17697662. arXiv:astro-ph/9610047 Slobodan pristup. doi:10.1086/310395. 
  26. ^ University of Hawaii, "The MS0302+17 Supercluster", Nick Kaiser. Retrieved 15 September 2009.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Freedman, Roger; Gellar, Robert M.; Kaufmann, William III (2015). „Galaxies”. Universe (10th izd.). New York: W.H. Freedman. ISBN 978-1-319-04238-7. 


Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Supergalaktički klasteri na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Супергалактички_кластери&oldid=27672594”